Pročitali ste 29a.

Pročitali ste. Imate stenogram. U stenogramu, pročitali ste gospođo.

Amandman glasi – obrazovanje je pravo svako deteta. Uslov za korišćenje ovog prava je da je dete državljanin Republike Srbije. Republika Srbija je obavezna da obezbedi sredstva kojim će svakom detetu obezbediti predškolsko obrazovanje, znači, vrtiće, u potpunosti plaćeno iz budžeta, bez ikakve obaveze participacije roditelja, zatim da je Republika Srbija dužna da obezbedi sredstva za opremu, za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, za sve korisnike iz stava 1. i 2. ovog člana, i to posebno, a ne isključivo za udžbenike, sveske, olovke i računare, znači da se svi udžbenici nabave o trošku budžeta.

Republika Srbija je dužna da obezbedi prevoz za sve učenike od kuće do škole i nazad u potpunosti iz budžeta Republike Srbije, bez ikakve participacije roditelja korisnika. Ovo znači da, ne, lokalne samouprave, nego budžet Republike Srbije obezbedi ova sredstva, da obezbedi sredstva za ishranu sve dece, užinu, voće i povrće, da odeljenje u osnovnim školama može da ima maksimalno 20 učenika, da u predškolskim ustanovama jedan vaspitač može maksimalno da vodi grupu od 15-oro dece.

Ove stvari su u interesu svih roditelja u Srbiji, ovo može da se plati iz budžeta. Trošak je 0,23% budžeta Republike Srbije, novca ima i to je manje nego pola subvencije koje dobija Er Srbija svake godine za nesposobno vođenje tog preduzeća.

Prema tome, ovo može da se plati. Vladajuća većina ne želi o ovome ni da raspravlja. Vidite kakve predstave prave da bi izbegli razgovor o onome što je važno za sve roditelje.

Priče je dosta, i preko glave, na dela gospodo, amandman kojim bi se nabavili udžbenici za svu decu. Hvala.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine. Ne biste smeli da dozvolite ovakve uvrede, zaista je potpuno besmisleno. Građani gledaju i ovo ne bi smelo da se dešava. Hvala.

Hvala.

Zahvaljujem se kolegi iz SNS koji me je upravo pozvao u salu, pa da mu ispunim želju.

Član se odnosi na obrazovanje kao pravo deteta. Građani ovo trebaju da čuju, jako je važno. Za našu dijasporu, za decu koja su pobegla iz zemlje, koja se školuju u inostranstvu udžbenici su besplatni, zamislite i za Rusiju. Pa, ako vam se već ne sviđa što su ti učenici besplatni i u Americi, u Kanadi, u zemljama EU, eto, barem zbog toga što su i u Rusiji.

Način na koji to funkcioniše je da država kupi udžbenike, roditelji dovedu dete u školu, tamo dobije komplet udžbenika, koristi ga godinu dana i onda posle toga prenese na narednu generaciju i ti udžbenici se menjaju recimo, svake četiri godine. Onda se naravno, postavlja pitanje – da li ovo možemo da platimo, pošto znamo, građani Republike Srbije jako teško žive, porodice imaju jako malo sredstava, 57 hiljada dinara su primanja prosečne porodice u Srbiji. Udžbenici koštaju od 10 do 17 hiljada dinara po učeniku i onda možete da zamislite koliki je to teret na porodice, zamislite još drugo dete, treće dete, ljudi uzimaju kredite da bi platili udžbenike.

Ovim amandmanom mi predviđamo da Republika Srbija kupi sve udžbenike, za svu decu svih osnovnih i srednjih škola u Srbiji. I to je 560 hiljada đaka u svim osnovnim školama, 260 hiljada đaka u svim srednjim školama. Da bi se nabavili ovi udžbenici to košta 0,23% budžeta Republike Srbije. To je duplo manje nego subvencija koja se daje „Er Srbiji“, 10 puta manje nego subvencije koje se daju stranim investitorima, ovih 10 hiljada evra i ko zna koliko po radnom mestu. Valjda su nam važnija naša deca.

Srpska napredna stranka bi mogla da usvoji ovaj amandman, svađaju se među sobom da li im se dopada ovo ili im se ne dopada ovo. Pričaju pet godina, ništa ne rade za roditelje u Srbiji. Konačno je došlo vreme sa reči na dela, usvojiti ovaj amandman. Hvala.

Hvala.

Danas ceo dan i juče ceo dan takođe ponavljam jednu jako važnu stvar. Nadam se da će na kraju Vlada i shvatiti, ima još vremena do kraja rasprave, da je obrazovanje pravo deteta, da je potrebno da nabavimo udžbenike za svu decu svih osnovnih i srednjih škola u Srbiji, da je to ogroman teret na leđima roditelja čija su prosečna primanja 57 hiljada dinara cele porodice, da udžbenici koštaju od 10 do 17 hiljada dinara, da kad neko ima dva deteta u porodici ili tri deteta da je to nepodnošljiv trošak, da se ljudi zadužuju, uzimaju kredite u bankama da bi mogli deci da obezbede udžbenike. Naša deca koja su pobegla iz zemlje zbog loše vlasti u zemlji, zajedno sa svojim roditeljima, u zemljama Severne Amerike, u zemljama EU dobijaju udžbenike od škola. Znači, dovedete dete u školu i tamo dobije komplet udžbenika. Udžbenici se prenose sa generacije na generaciju, imaju neki vek trajanja od četiri godine, negde i pet, čak i Rusija ima takav jedan sistem. Danas je bilo interesantno izlaganje poslanika Karića o tome koji se protivi tome da se uvedu besplatni udžbenici, odnosno da država to plati, ne znajući da se tako nešto dešava i u Rusiji.

Dobro, ako vam se ne dopada Severna Amerika ili EU, eto barem zbog Rusije da prihvatite amandman po kome bi Republika Srbija za svu decu nabavila udžbenike.

Provlači se i teza da ovo ne možemo da platimo, da je preskupo. To je naravno, potpuna neistina, novca ima u budžetu, ali se troši na stvari koje ne bi trebalo da se troši, baca se, umesto da se troši na stvari koje su svima bitne, a to su naša deca.

Prema tome, treba da prekinu sve priče o tome kako je natalitet problem od strane Vlade i od strane vladajuće većine, ako ne usvoje ovaj amandman, pošto bi to bio najbolji podsticaj za roditeljstvo i najbolji podsticaj uopšte, i pomoć svim roditeljima i porodicama, odnosno udar na njihove budžete zbog udžbenika. Zbog toga pozivam da se usvoji ovaj amandman.

Amandman je ponovo za uvođenje besplatnih udžbenika. Sve podsmehe i pokušaje izrugljivanja sa ovim amandmanom, ja ću izdržati pošto je jako važno za građane. Građani znaju koliko ih koštaju udžbenici za decu od 10 do 17 hiljada dinara. Kad jedna porodica ima primanja od 57.000 dinara, a treba da kupi udžbenike, to je veliki potres za budžet, ljudi nemaju novca. U svim uređenim zemljama u svetu ovo postoji. Naša deca koja su u dijaspori koja idu školu u severnoj Americi, u EU, roditelji koji su pobegli iz Srbije, tamo dobijaju udžbenike. Dovedete dete u školu i tamo dobije ceo komplet udžbenika koji se prenosi sa generacije na generaciju i ceo trošak time se značajno smanjuje.

Ukupan trošak za budžet Republike Srbije za 560.000 đaka u osnovnim školama i 260.000 đaka u svim srednjim školama u Srbiji iznosi oko 0,23% budžeta Republike Srbije. To je duplo manje nego subvencija Er Srbiji koji svake godine dobija, koja su preko 40 miliona evra. Čak i u Rusiji deca dobijaju udžbenike kada ih dovedete u školu. U Srbiji su izmislili tržište udžbenika preko kojih se pljačkaju roditelji. Ovo možemo da promenimo. Ja ovo ponavljam zato što jednostavno dodati odredbu, ovaj amandman u zakon, ovo je pravi zakon da sadrži takvu odredbu i praktično tom odredbom rešimo ovaj problem za sve roditelje.

Bilo kakvo izrugivanje sa ovim, pravljenje viceva, zato što ponavljam istu stvar, zato što je toliko važna, zaista pokazuje jedno veliko nepoštovanje prema situaciji u kojoj su roditelji, koliko ih sve ovo košta i pokazuje jednu nebrigu i za decu i za pitanje nataliteta koje je veliko pitanje u Srbiji. Ovo je najbolji način da pomognemo, dakle, natalitet, da se reše neki troškovi koji su zaista važni za svu decu. Zbog toga zahtevamo da se ovakav amandman ili sličan, izmenjen ponudi, odnosno da se promeni zakon. Udžbenici moraju biti besplatni za sve. Hvala.

Hvala.

Amandman je ponovo o besplatnim udžbenicima. Ja ću izdržati sve uvrede i sve pokušaje blaćenja, sve laže koje se govore samo da bi na kraju roditelji dobili ove udžbenike, odnosno da bi deca mogla da ih dobiju, jer opterećenje kupovine udžbenika za porodice je ogromna, 57.000 dinara je teret odnosno to su primanja prosečna domaćinstva u Srbiji.

Za te pare treba da kupuju deci udžbenike, od 10 do 17.000 dinara je komplet, ako su porodice sa dva ili tri deteta to je nemoguća misija, pa moraju da se zadužuju u bankama, Srbija je jedinstvena po ovome u svetu, da bi kupili udžbenike za decu.

Ja nikada nikome ništa nisam ukrao. Sva ova jeftina priča može da ide na mene, ali usvojite ovo za udžbenike. Roditelji vas gledaju, slušaju način na koji pravite sprdnju od ovako jedne važne teme. Znači, svaka porodica bi trebala da dobije, svako dete da dobije udžbenike plaćeno iz budžeta.

To je dostupno svim našim mališanima koji su pobegli iz zemlje u dijasporu zajedno sa svojim roditeljima. U severnoj Americi, EU, u Rusiji takođe. Znači, u Rusiji deca kada dođu u školu dobiju komplet udžbenika.

Trebalo bi da može u Srbiji. To može da se plati. Potpuna je neistina da u budžetu nema novca. U budžetu ima dovoljno novca za to. Subvencije Er Srbiji su duplo veće godišnje nego što je potrebno za udžbenike. To je samo 0,23% budžeta Republike Srbije.

Ovo bi moralo da bude prioritet. Ako govorimo o tome da je natalitet veliki problem, onda treba da omogućimo roditeljstvo da bude sa što manje potresa i što više pomoći od strane države. Ovo je najbolji način da se to uradi.

Inače, amandmanom takođe predviđamo da se obezbedi prevoz za sve učenike, bez troška po roditelje. Da ograničimo broj, maksimalan broj učenika po odeljenju zbog kvaliteta itd.

Ovo je jako važan amandman. Vi nastavite da pravite šale na ovo. Ovo je ozbiljno za roditelje. Građani vas gledaju. Hvala.

Hvala.

Amandman je o besplatnim udžbenicima za svu decu. O tome da je obrazovanje pravo deteta, da porodice u Srbiji jako loše žive, da imaju jako mala primanja, 57.000 dinara, da udžbenici koštaju od 10.000 do 17.000 dinara, pa ako porodica ima dva deteta, tri deteta, imaju nemoguću misiju da nabave udžbenike. Roditelji često uzimaju kredite od banaka da bi kupili udžbenik, ovo je jedinstveno u svetu, da čitava industrija koja je napravljena oko udžbenika služi za pljačkanje roditelja. Tome bi trebalo stati na kraj.

Treba primeniti rešenja koja postoje u uređenom svetu, u Severnoj Americi, u EU, postoje čak i Bocvana i Rusija imaju sistem u kome deca dobijaju udžbenike u školi. Roditelji dovedu decu u školu, tamo u školi dobijaju komplet udžbenika i to o trošku budžeta, time su u velikoj meri rasterećeni roditelji. Ovo je moguće platiti. Svi koji govore da u budžetu nema novca za ovo, obmanjuju građane Srbije. U osnovnim školama je 560.000 đaka, 260.000 đaka je u srednjim školama. Da bi se nabavili udžbenici za sve njih, dovoljno je 0,23% budžeta Republike Srbije. To je duplo manje nego subvencija koju dobija „ER Srbija“. To je deset puta manje nego od subvencije koje se daju stranim investitorima, koji ovde otvaraju mesta za jeftinu radnu snagu.

Znači, ovo je moguće uraditi ako je Vlada zaista zabrinuta za natalitet, ako je vladajuća većina zabrinuta za natalitet, trebalo bi da budu, ovo je najbolji mogući način da podstaknemo roditeljstvo, da pomognemo porodicama i da onda naša deca kao i ovi naši mališani, koji su pobegli iz zemlje sa svojim roditeljima, pa su u tim zemljama, uključujući i Rusiju u svetu dobijaju udžbenike da i oni imaju istu priliku. Vlada ima jednu priliku da pokaže da joj je stalo do naše dece i da pređe sa reči na dela. Nikakve uvrede me neće sprečiti da nastavim da insistiram na ovome. Hvala.

Član 42a. Taj član kaže da je obrazovanje pravo svakog deteta. Razumem da poslanici vladajuće većine ne žele to da slušaju, ali građani žele da znaju.

Imamo ovde priliku da omogućimo besplatne udžbenike za svu decu u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji, da rasteretimo roditelje tog ogromnog troška za koji vrlo često uzimaju kredite u bankama. To je zaista potpuni apsurd, uzimate kredite u bankama da bi platili deci udžbenike. Oni koštaju, komplet, od 10 do 17 hiljada dinara. Prosečna primanja porodice, domaćinstva u Srbiji je oko 57 hiljada dinara. Očigledno je da je praktično nemoguće za porodicu da nosi ovaj trošak, pa moraju da uzimaju i kredite.

Ako je vladajuća većina zaista zainteresovana, i Vlada zainteresovana, za pitanje nataliteta i pomoći roditeljstvu, ovo je najbolji način da se to uradi.

Takođe, amandmanom smo predvideli da predškolsko obrazovanje bude dostupno svoj deci bez participacije roditelja i da to takođe bude trošak budžeta Republike Srbije.

Ovo je način da pomognemo roditeljstvu, da pomognemo mladim parovima da se odluče da imaju decu, oni koji žele da imaju decu.

Takođe, amandmanom predviđamo da prevoz za svu decu bude plaćen od kuće do škole i nazad. Ovo je posebno važno u ruralnim sredinama, udaljenim selima, gde bi država morala da preuzme taj trošak. Da lokalne samouprave snose taj trošak, jednostavno, nije realno, oni nemaju dovoljno novca za to. U svim zemljama uređenog sveta gde su pobegla naša deca u dijasporu, u Severnu Ameriku, zajedno sa svojim roditeljima, EU, pa i u Rusiju, nažalost, i u Bocvanu, znači, i tamo dobijaju udžbenike, samo u Srbiji ne.

Znači, dosta je prazne priče, dosta je floskula, blata, napada. Hajde da uradimo nešto za roditelje. Roditelji vas gledaju. Uradimo nešto što je dobro za našu decu. Hvala.

O besplatnim udžbenicima koji su ogroman teret za građane Republike Srbije, na prosečna primanja porodice, gospodine Krasiću, koje je 57 hiljada dinara, roditelji moraju da kupuju knjige za decu koje su između 10 i 17 hiljada dinara, komplet. Ako neko ima dvoje ili troje dece, vidi se prostom računicom, to je praktično nemoguća misija. Taj trošak bi trebao da nosi budžet Republike Srbije. Ko god kaže da to nije moguće, da nema novca u budžetu, jednostavno nije tačno. Za svih 560 hiljada đaka u osnovnim školama i 260 hiljada đaka u srednjim školama trošak udžbenika bi bio 0,23% budžeta Republike Srbije.

Ako pogledamo samo, recimo, Beograd, da se nabave udžbenici za svu decu u osnovnim školama u Beogradu, to košta oko tri miliona evra. To je manje nego cena jarbola. Da se nabave udžbenici za svu decu srednjih škola, to je manje od dva miliona evra i to je cena fontane, manje od cene fontane. Pitanje – da li su nam važniji jarboli i fontane ili su nam važna naša deca?

Sva naša deca u dijaspori dobijaju knjige od škola u koje idu. Pobegli su sa svojim roditeljima iz zemlje zašto što je loša vladavina u Srbiji, imaju jako loše uslove, loše zarade, nema posla osim jeftinih radnih mesta. U dijaspori dobijaju udžbenike od škola. Dovedete dete u školu, dobije udžbenike, ne samo severna Amerika, EU, nego i Rusija, a čuli smo danas u raspravi i Bocvana. Znači, ovo je moguće platiti, ali je pitanje zašto Vlada ovo ne radi, ako je zaista natalitet bitan? Zbog čega su važniji jarboli i fontane, nego naša deca? Za natalitet je bitno da roditeljima stvorimo uslove da imaju decu, svi oni koji žele da imaju decu da mogu da ih imaju, da imaju ekonomske uslove da to ostvare. Dosta je bilo će ovo uraditi u Beogradu ako Vlada sada ne usvoji ovaj amandman i ako ne prihvati da se to radi za celu Republiku Srbiju. Hvala.

Hvala vam.

Amandman koji smo podneli, odnosno koji sam podneo se odnosi na ono o čemu sam diskutovao u glavnoj raspravi, a to je… Zamolio bih vas da smirite vladajuću većinu.

A to je da je obrazovanje pravo deteta. Ovaj član se upravo odnosi na to, obrazovanje je pravo deteta, to podrazumeva, pročitaću, da je Republika Srbija obavezna da obezbedi sredstva kojim će svakom detetu obezbediti predškolsko. Obrazovanje u potpunosti plaćeno iz budžeta bez ikakve obavezno participacije roditelja. Zatim, da je dužna da obezbedi sredstva za opremu za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje za sve korisnike, a to su sva deca koja su državljani Republike Srbije i to posebno, ali ne isključivo za udžbenike, sveske, olovke i računare. Znači, da zaista obrazovanje bude pravo deteta, da to nije pitanje roditelja nego pitanje budžeta Republike Srbije, da svako dete koje je državljanin Republike Srbije ima ova prava i da je obaveza Republike Srbije da mu pruži ovo obrazovanje bez obzira na ekonomsku snagu roditelja.

Ovo može da se plati iz budžeta. Dali smo jednu računicu u obrazloženju koja kaže da, recimo, osnovne škole u Srbiji pohađa oko 560 hiljada đaka. Nabavka svih udžbenika za svu decu u osnovnim školama bi koštala nekih 56 miliona evra, kao što recimo, sva deca naše dijaspore imaju udžbenike u školama u inostranstvu, tamo gde idu u školu. Tako te bogate zemlje, kao što su recimo Amerika, Kanada, zemlje EU, nabavljaju, odnosno pozajmljuju deci udžbenike. Na svake četiri godine se oni menjaju, prenose se sa generacije na generaciju, onda se ovaj trošak smanji četiri puta.

Tako da je praktično, za nabavku svih udžbenika za svu decu osnovnih škola u Srbiji, njih 560 hiljada, dovoljno oko 14 miliona evra na godišnjem nivou, što predstavlja 0,15% budžeta Republike Srbije. Znači, ovo može da se plati.

Druga stvar, za đake u srednjim školama, ima ih oko 260 hiljada, za nabavku svih udžbenika po istom principu, to bi koštalo nekih osam miliona evra, odnosno 0,08% budžeta Republike Srbije.

Tako da bi trebali konačno da pređemo sa reči na dela, i da umesto da pričamo o tome kako su deca prioritet, da pričamo o tome kako je natalitet prioritet, da govorimo o tim stvarima, hajde da uradimo nešto konkretno. Ovo je mali izdatak iz budžeta i moguće je platiti sve ove troškove za svu decu.

Da podsetim, prosečna primanja domaćinstva u Srbiji su negde oko 57 hiljada dinara. To je celo domaćinstvo, u ta primanja spadaju često i penzije, pošto imamo proširena domaćinstva i plate svih onih koji rade. Znači, samo 57 hiljada u proseku za jednu prosečnu porodicu.

Nabavka udžbenika za jedno dete košta od 10 do 17 hiljada dinara. Ako imate dva deteta, pomnožite sa dva. Iz toga jasno vidimo da je trošak samo nabavke udžbenika jedan ogroman trošak koji roditelji, praktično, zaista je mađioničarstvo kako izlaze sa tim na kraj.

Znači, moguće je ovaj trošak da preuzme budžet Republike Srbije. Kada pogledamo subvencije koje se daju svake godine, to je milijarda evra, ovaj trošak je negde oko 14 miliona evra.

Za toliko bi mogli da smanjimo subvencije. Trošak za udžbenike srednjih škola oko osam miliona evra. Znači, ovo je moguće ostvariti. Predložili smo da se prihvati ovaj amandman.

Nažalost, Vlada je odbila. Ministar je, iako u svom izlaganju i posle u diskusiji rekao da razume ove stvari, za ovako mali trošak očigledno nije pronađeno razumevanje.

Jako je bitno da o ovome diskutujemo, jako je bitno da građani znaju da je moguće platiti ovaj trošak i da u stvari, Vlada bi morala jednog trenutka sa reči da pređe na dela. Hvala.

Amandman se odnosi ponovo na obrazovanje kao pravo svakog deteta. Ja ću da ponavljam ova pitanja i očekujem neke odgovore.

Znači, potrebno je da pređemo sa reči na dela, finansiranje udžbenika, dali smo ovde moguć obračun za udžbenike, za decu svih osnovnih škola i svih srednjih škola u celoj Srbiji, i oni koštaju oko 0,2, 0,3%, budžeta Republike Srbije.

U odnosu na ono što se daje Er Srbiji svake godine tih nekih 40 miliona evra, a to je posebna subvencija koju su dobili, ovo je više nego duplo manji trošak za sve udžbenike, za svu decu u osnovnim školama. Moguće je platiti ovo.

Ne razumem zbog čega Vlada insistira na svim drugim stvarima, a ne radi ono što je suštinski važno za sve roditelje i za svu decu u Srbiji.

LJudi jako teško žive i ima malo novca u budžetima. Oni se sve više smanjuju. Prihodi porodica su mali. Ovaj trošak je zaista jako mali za budžet Republike Srbije i tu ima toliko mesta gde bi moglo da dođe do ušteda ili da dođe do preraspodele sredstava, ovaj trošak bi morali da platimo.

U tom amandmanu za to da je obrazovanje pravo deteta stoji odredba koja kaže – da je Republika Srbija dužna da obezbedi prevoz za sve korisnike, za sve naše učenike od kuće do škole i nazad iz budžeta Republike Srbije, tako da sva deca imaju plaćene karte, karte tamo gde nema prevoza, da bude obezbeđen. Ovo postoji za svu decu naše dijaspore koja žive u inostranstvu. Države se odgovorno odnose prema svojoj deci, obrazovanje jeste pravo deteta i moramo to pravo da im pružimo. Hvala.

Samo da podsetim, tema ovog amandmana je da se srednje školsko obrazovanje učini obaveznim.

Argumentacija koju smo čuli s druge strane da to ne može pre nego što se Ustav promeni, to jednostavno nije tačno. Jer, da u Ustavu piše da srednjoškolsko obrazovanje nije obavezno ili da u Ustavu piše da je zabranjeno da srednjoškolsko obrazovanje bude obavezno, onda bi ovaj amandman bio protivan Ustavu.

Pošto u Ustavu to ne piše, znači, u Ustavu ne piše da je srednjoškolsko obrazovanje neobavezno, ovaj član, odnosno predlog nije protivan Ustavu. Ova argumentacija zaista nema nikakvog smisla.

Ovde se predlaže da i srednjoškolsko obrazovanje bude obavezno i u sklopu takođe amandmana koji je podneo DJB, da i svi troškovi budu plaćeni, ja mislim da bi ovo bio značajan korak napred, kombinacija ove dve stvari, i nabavka udžbenika i obaveznost, tako da svi troškovi su pokriveni iz budžeta Republike Srbije, a deca dobijaju to srednjoškolsko obrazovanje.

Tako da vas molim da zaista, neozbiljno je kazati da Ustav na bilo koji način sprečava danas da se usvoji amandman koji kaže da je i srednjoškolsko obrazovanje obavezno. Svaki pravnik će vam ovo kazati. Hvala.

Hvala.

Da ponovim još jednom, predsednica Skupštine je ovde kao narodni poslanik izašla i rekla par stvari koje jednostavno nisu istinite. Rekla da Ustav ništa ne zabranjuje. Čuli smo nekoliko kolega poslanika koji su jasno rekli, pročitali odredbe Ustava koji kažu da Ustav zabranjuje mnoge stvari, između ostalog zabranjuje i sukob interesa za predsednika Republike, da u isto vreme bude i predsednik stranke.

Međutim, cela diskusija dalje oko toga kako tobože poslanici ne znaju Ustav, kako tobože oni nemaju pravo na obrazovanje, zaista je krajnje licemerna. Znači, očigledno elementarno nepoznavanje i Ustava i zakona, nažalost ne samo od predsednice Skupštine, nego i od Vlade koja je odbila ovaj amandman sa ovakvim obrazloženjem.

Da ponovimo još jednom, dobili smo i ovo obrazloženje da u Ustavu piše da je osnovno obrazovanje obavezno, ali za srednje obrazovanje ne piše ništa. Pošto ne piše ništa i to je činjenica, ništa nas ne sprečava da u ovom zakonu propišemo obavezno srednje obrazovanje. Znači, ovo je nešto što bi trebalo da bude elementarno znanje za svakog pravnika, da ono što nije eksplicitno zabranjeno jeste dozvoljeno.

Ako postoji jedna odredba Ustava, sa kojom to da je srednje obrazovanje obavezno, nije u skladu jedna odredba Ustava, onda možemo da govorimo o tome da je to protivustavno. Znači, radi se o elementarnom nepoznavanju ni prava ni Ustava Republike Srbije, koje je pokazala ovde danas predsednica Skupštine, govoreći od tome kako Ustavom, da ponovim, imate i snimke, mi ćemo od ovoga i napraviti snimke da svi građani vide, rekla je lepo više puta kako Ustav ništa ne zabranjuje i dala je jedno izuzetno kreativno tumačenje toga, pošto kaže – osnovno obrazovanje je obavezno, da iz nekog razloga ne može srednje da bude propisano zakonom. Hvala.