Pre ovoga imam repliku koju mi niste dali, ali me je pitao poslanik Martinović, pitanje je iz Ustava. Pitao me je direktno za šta mi niste dali repliku. Koje to članovi Ustava krši predsednik SNS i predsednik Republike Srbije, pa da mu pročitam član 6. – zabrana sukoba interesa koji kaže – niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju, koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Predsednik SNS, ta njegova funkcija, druga funkcija ne javna, to je u sukobu interesa sa mestom predsednika Republike.

(Aleksandar Martinović: Šta je ovo, ti si u sukobu sa samim sobom, bitango jedna.)

Ovo je replika koju ste morali da mi date.

Ovo je replika koju ste morali da mi date.

Ja ne zloupotrebljavam.

Morali ste da mi date pravo na repliku.

Hvala. Pa da ponovim, amandman je da je obrazovanje pravo deteta, svakog deteta koje je državljanin Republike Srbije i da bi svoj deci trebalo nabaviti sve udžbenike i sva ostala sredstva koja su im potrebna za uspešno obrazovanje.

Ministar je o tome malo govorio. Govorio je nekim i narednim zakonima koji će uređivati ovu materiju. Ovo jeste, ovakav jedan amandman jeste materija ovog zakona. Pošto su ovo osnove obrazovanja, znači, tu treba staviti neke osnovne odrednice koje onda obavezuju sve naredne zakone da idu u tom pravcu.

Da podsetim, u obrazloženju je jasno rečeno – da bi država Srbija nabavila sve udžbenike, za svu decu osnovnih škola, i sve udžbenike za svu decu srednjih škola, da je to negde 0,2-3% budžeta Republike Srbije, da je to pola iznosa koliko dobija ER Srbija na ime subvencija. Da je to 2,3 % iznosa koje daje Republika Srbija za sve. Znači, ovo je moguće platiti. Zaista, bilo kakva argumentacija koja kaže, bila neka Vlada pre i pre njih i oni nisu doneli ovako važnu odredbu, nas iz „Dosta je to bilo„

to zaista ne interesuje.

To šta je bilo pre i zašto ovo nije rađeno pre, pitanje je zašto se ne radi danas, pet godina već, ovako jednostavna odredba koja bi rešila veliki broj problema za sve roditelje u Srbiji. Opterećenje za nabavku udžbenika je ogromno. Za prosečno primanje domaćinstva po 57.000 dinara, platiti komplet udžbenika između 10.000 i 17.000 dinara, pa ako imate još drugo, treće dete, troškovi su ogromni.

Budžet Republike Srbije ovo može da nosi i potrebno je da ovo uradimo.

Takođe, predložili smo da prevoz bude plaćen za sve. Da podsetim, sva naša deca u dijaspori, u najkapitalističkijim zemljama na svetu, Americi, Kanadi, zemljama EU, dobijaju besplatne udžbenike i imaju plaćen prevoz. Ovo mogu i građani Republike Srbije. Hvala.

Hvala ministre, to je jako lepo, međutim, mi imamo priliku da to uradimo sada. Reči su jeftine, a to da ćete uraditi i da razmišljate i da gledate i analizirate, zaista ništa ne menja da ovo možemo da uradimo danas, a ja da ponovim, ovo je 0,2-3% budžeta Republike Srbije.

Tačno je, i u pravu ste. Mi smo ove cifre uzeli po trenutnoj ceni udžbenika. Praktično, pljačkaju se roditelji u Srbiji. To je zato što nam je zakonska regulativa loša. Dopušten je ovakav sistem gde smo izmislili, neverovatno, u godinama do sada da je to neko tržište udžbenika, pa da tu treba neka utakmica, a u stvari se sve prelama preko džepova roditelja. Ovo je jedna jednostavna odredba koja udara temelj i u pranom je zakonu i rešava ovo pitanje.

Što se tiče prevoza, da vam kažem, ne mogu lokalne samouprave to da nose. U Beogradu bi možda mogle, ali čak ni tu nije. Zamislite neke ruralne opštine gde ima udaljenih sela, jako mnogo bi to koštalo, lokalne samouprave ne mogu to da nose.

Da vas podsetim, još jednom, i Amerika i Kanada, zemlje EU imaju plaćeno sve ovo i udžbenike, i sveske i niko ne ide u prodavnicu, pa ih dobija besplatno, nego odvedete dete u školu i tamo dobija udžbenike. U pravu ste u ovome što ste kazali, udžbenici moraju da se čuvaju, pošto je to nasleđivanje, ali oni koji oštete udžbenike i u tim zemljama moraju da ih plate. Onda imate i tu sankciju i ljudi će, ili čuvati ili ako ne čuvaju, onda su njihovi pa će morati da ih plate na kraju godine.

Bez obzira na sve ovo, još jednom ponavljam, nema razloga zašto danas ne bi prihvatili amandman koji utvrđuje ova pravila, i to ne samo, besplatan prevoz, besplatne udžbenike za svu decu osnovnih i srednjih škola i dobro je da ima i tih 85.000 i nešto za srednju školu, ali potrebno je za 560.000 đaka u osnovnim školama i 260.000 đaka u srednjim školama.

Znate, u Srbiji, sva domaćinstva jedva sastavljaju kraj sa krajem. Ovo je jedan mali trošak, pola subvencije ER Srbije iznosi trošak da se nabave deci udžbenici.

U Beogradu, na primer, da bi svoj deci nabavili udžbenike u srednjoj školi, to vam je oko 3.000.000 evra i to vam je cena jarbola. Onda, cena za sve udžbenike u srednjim školama je negde oko 2.000.000. evra, a to vam je cena fontane.

Valjda su nam važnija deca i udžbenici od jarbola i fontana. Znači, da prekinemo sa pričama, priče su jeftine, da pređemo na dela, jednostavan član koji utvrđuje standarde. Hvala.

Interesantno je da je koleginica malo pročitala amandmane i videla bi da su dva člana vladajuće većine, na svaki član podneli isti amandman, tako da pričati o tome da opozicija radi jedno, a zaboraviti da duplo više radi pozicija, je drugo.

Razlog zašto ovo radimo je zato što je ovo izuzetno važan član, ključni član zakona gde treba da utvrdimo neke osnove i temelje kako će se finansirati obrazovanje.

Znači, utvrditi da sva deca u Srbiji dobijaju besplatne udžbenike, i u osnovnim i u srednjim školama, da sva deca imaju besplatan prevoz, a takođe neke stvari koje se tiču kvaliteta. Na primer, u jednom stavu smo odredili da odeljenje u osnovnim i srednjim školama može da ima maksimalno 20 učenika, da grupe koje vode vaspitači u predškolskim ustanovama mogu da imaju najviše 15 dece. Time idemo na kvalitet obrazovanja. Ovo su važne stvari.

Pošto nemamo suštinsku diskusiju, pošto je ovo sve zgurano u jednu raspravu, onda moramo na ovakav način da iskažemo šta bi moglo biti urađeno. Dosta reči, pređimo na dela. Hvala.

Koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Da kažem sve ove stvari, neću skrenuti sa teme. Jednostavan način da razotkrijete svu demagogiju Pokreta „Dosta je bilo“, koji traži besplatne udžbenike, da ovo sami predložite, mi ćemo glasati za taj amandman.

Što se tiče glasanja, onog trenutka kada prekinete da glasate na zvonce, to ćemo i mi, jer će onda imati smisla glasati.

Znači, da ponovim, mi ovde govorimo o tome da sva deca u Srbiji, svih 560.000 đaka u osnovnim školama i svih 260.000 đaka u srednjim školama dobiju udžbenike plaćene iz budžeta. Sva ova retorika koja napada „Dosta je bilo“ ne može da skrene sa ove teme. Mi to, jednostavno, nećemo dozvoliti. Ja neću ići tragom tih napada. Govorim samo o ovome. Obračun postoji. On je stavljen ovde u samo obrazloženje predloga amandmana, kaže koliko to košta i lepo izračunao da je to 0,2-0,3 posto budžeta Republike Srbije, duplo manje nego koliko se daje Kompaniji „Er Srbija“ kao subvencija svake godine, a da ne govorim o drugim. To je deset puta manje nego gubici Železare Smederevo. Znači, opisali smo ovde i kazali da je to moguće, a koliko je to važno svim roditeljima, znaju oni najbolje. Znači, porodice koje imaju primanja od 57.000 dinara, koji moraju da kupuju komplete udžbenika, koji koštaju od 10 do 17 hiljada dinara po detetu, pa zamislite drugo dete, treće dete? Pa, moraju da uzimaju kredit da bi deci nabavili udžbenike. Pa, ovo je ispod svakog nivoa.

Znači, najkapitalističkije zemlje na svetu, Amerika, Kanada, zemlje EU su obezbedile ovaj trošak i domaćinski se ponašaju. Udžbenici se pozajmljuju deci, traju po četiri godine, prenose se sa generacije na generaciju. Deca čuvaju knjige. Oni koji ih unište, moraju da ih plate i to je jedan dobar sistem u kome je onda obrazovanje pravo deteta. Znači, umesto ovih besmislenih napada i govora o nama i mi smo ovakvi ili onakvi, recimo da je to sve tačno, nego uradite ovo što govorimo. Dosta je reči, dosta je optužbi. Uradite konačno nešto.

Imate jednu odličnu priliku sada, Zakon o osnovama obrazovanja. Lepo donesite član, nabavite udžbenike. Svi iz „Dosta je bilo“ će doći da glasaju za vaš amandman. Ne mora ovaj naš. Međutim, to ne može, nego će ostaviti sistem po kome se troškovi svaljuju na leđa roditelja, pri čemu je napredovala cela industrija, koja u stvari pljačka roditelje, a zakon ništa od toga ne rešava.

Ne, nećemo prihvatiti da nam kažete da ćete to rešiti u nekom narednom periodu. Tako je govoreno da nećete smanjivati penzije, pa ste ih smanjili. Tako je sve bilo, da nećete Haradinaja, pa ste ušli u koaliciju sa njim. Znači, tako ne može. Jednostavno, donesete član u ovaj zakon. ovo je krovni zakon koji daje te temelje i lepo propišite – svi udžbenici, troškovi prevoza, sveske, olovke, kao naša deca koja su pobegla iz zemlje zbog vaše loše vladavine i žive u dijaspori, tamo kako dobijaju tako da bude i u Srbiji. To je najbolja mera za natalitet. To je najbolja mera da praktično pokažemo, da ne pričamo samo o deci, nego da zaista mislimo na njih. Hvala.

Koristim vreme ovlašćenog predlagača.

Ovo nas neće sprečiti da govorimo o amandmanu. Znači, bilo kakve uvrede, zaista me ne interesuju. Ja sam inženjer elektrotehnike i radio sam u „Simensu“, tako da nemam nikakve potrebe da branim ni svoje znanje, ni svoju karijeru.

Da pročitam, ovde, u samom amandmanu, kaže se: „Republika Srbija je dužna da obezbedi sredstva za opremu za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje za sve korisnike, i to posebno, ali ne i isključivo za udžbenike, sveske, olovke i računare“. Znači, tu spadaju i strugovi i sva ostala sredstva potrebna u stručnim i srednjim školama, tako da to mora da bude na teret budžeta.

Argumentacija mi nije jasna. Ova vređanja su mi jasna, ali argumentacija da obrazovanje ne postane besplatno, to mi je potpuno nejasno.

Da ponovim još jednom – 0,2%, 0,3% budžeta Republike Srbije je potrebno da se nabave svi udžbenici. Pola iznosa koje „Er Srbija“ dobija kao subvenciju. Znači, ovo je moguće. Za svu decu u Beogradu cena udžbenika u osnovnim školama košta manje nego jarboli.

Za svu decu u srednjim školama u Beogradu, cena udžbenika košta manje nego fontana.

Znači, dosta reči i dosta uvreda. Na dela, gospodo. Prihvatite ili ovaj amandman ili jedan član koji je sličan ovome. Hvala.

Vreme poslaničke grupe.

Svi ovi napadi, sve ovo o meni, zaista neće me skrenuti sa ove suštine. Znači, izmišljati stvari koje ne postoje, koje se nikad nisu desile, ja sam ukinuo subvencije, pogledajte budžet za 2014. godinu, bilo je nula subvencija. Niko ne govori o ukidanju „Er Srbije“, nego govori o tome da se uvede red. Ovo kako se sada radi i davati subvencije preko 40 miliona evra godišnje, govori o neodgovornosti vlasti.

Onda dolazimo do ove ključne stvari. Da bi se nabavili svi udžbenici, za svu decu, osnovnih i srednjih škola i da bi išao ovaj sistem pozajmljivanja, to godišnje košta pola subvencije za „Er Srbiju“.

Kada govorimo o Železari, a nije mi padalo napamet da ukinem bilo šta, govorili smo o uvođenju reda. Umesto uvođenja reda, ličnih karata, popisa imovine i svih tih stvari, šta se desilo? Dovođeni su neki čudotvorci iz Slovačke, odakle već, koji će, kao, tu da vode Železaru. Hop, gubici 270 miliona evra za dve godine. To vam je, dragi građani, dovoljno za 10 godina nabavke udžbenika za svu decu svih osnovnih i srednjih škola. To košta 0,2-0,3 posto budžeta.

Naravno, u svemu ovome govore se stvari koje jednostavno nisu istina, a to je da nema para. Novca ima, samo se troši na stvari na koje ne bi trebalo da se troše, a ne troši se na stvari koje su bitne za sve građane, pa se onda ne troši na udžbenike, nego se baca novac na subvencije, kojekakvim stranim investitorima. Onda sedimo ovde, umesto da govorimo o suštini, gledamo kako da se napadne opozicija, kako ja da se napadnem, da vam kažem. Neka je sve to istina, usvojite amandman. Svojim rečima ga napišite. Nemojte da obmanjujete građane, jer nabavka svih udžbenika, ponoviću, košta 0,2% do 0,3% budžeta Republike Srbije, a to je pola iznosa od subvencije koje „Er Srbija“ dobija svake godine. To je jedna desetina neodgovornog gubitka koji je napravljen u Železari u 2014-2015. godini.

Ovo je moguće. Dosta retorike, dosta napada, dosta priče o svemu i svačemu. Evo vam prilike da uradite nešto, građani vas gledaju. Hvala.

Hvala.

Ovde se nauči mnogo o retorici, pa čujemo od vladajuće većine jedan početak koji bih ja mogao da iskoristim sada i da kažem da velika mržnja koju vladajuća većina oseća prema opoziciji ne bih trebala da je spreči da urade nešto što je u interesu građana Republike Srbije, jer ovo je retorika koju ste iskoristili, zar ne?

Na ovakav način, naravno ne bih trebalo da razgovaramo. Činjenica jeste da smo ovde predložili mnogo stvari. Između ostalog je predloženo, na primer da se ograniči broj učenika po odeljenju, tako da maksimalno odeljenje u osnovnim i srednjim školama može da ima 20 učenika. To je jedan od faktora koji možemo da utičemo na kvalitet obrazovanja.

To je član koji je predložen, koristiću ovu argumentaciju, ovo je u interesu svih građana. Zbog čega onda vladajuća većina ne podržava ovo? Da li je u pitanju samo mržnja prema opoziciji kada o ovome govorimo?

Ovo su neke stvari gde nije bitno samo opredeliti sredstva za nešto, nego je i bitno raditi na kvalitetu i na pokazateljima kvaliteta obrazovanja ljudi koji dobijaju. Složićemo se svi da učionice u kojima, a to je posebno u Beogradu slučaj da ima 30-32 učenika, jednostavno ne možete da dođete do kvalitetne nastave.

Prema tome, sa ovakvim jednim amandmanom država bi trebala da obezbedi dovoljna sredstva da deca uče u odeljenjima koji imaju razumnu veličinu.

Isto tako, u predškolskim ustanovama trebalo bi ograničiti broj dece po grupi po vaspitaču koji vodi tu grupu, ne bi li takođe, ta deca u predškolskim ustanovama dobili kvalitetno obrazovanje. Hvala.

Mislim da građani mogu jako lepo da vide kako izgleda kada poslanici vladajuće većine hoće da pobegnu od rasprave i kako pokreću razno-razne teme i puštaju razne neistine, samo da ne bi govorili o onome što je stvarno tačka dnevnog reda.

Evo, da vam kažem, ovaj član koji predlažem, to je član 5a. i tu ima jedan stav koji kaže – odeljenje u osnovnim ili srednjim školama može da ima maksimalno 20 učenika. Tako da, prethodni govornik očigledno nije govorio istinu. Oni bi da ne diskutujemo o ovome. Oni bi da diskutujemo o svim ovim stvarima koje podmeću, ova neka izmišljanja. Ako hoćete da vidite, recimo, za subvencije stranim investitorima, dovoljno je da pogledate budžet Republike Srbije za 2014. godinu koji sam ja predložio, budžet Ministarstva privrede, za koji su oni svi zajedno glasali, jer tad im je zvonce tako govorilo, i tim budžetom su ukinute subvencije svim stranim investitorima. Uvođen je red u Srbiji.

Prema tome, to je ono o čemu govorim. Da bi se uvele sve ove stvari u Republiku Srbiju, i besplatni udžbenici i prevoz za svu decu, i to da se obezbedi maksimalan broj učenika po odeljenju, sve to može da se plati, jer novca u budžetu ima. Problem je što se taj novac troši na pogrešne stvari. Troši se na bacanje novca, u različitim subvencijama, stranim investitorima, na korupciju, na svašta nešto.

Kada sam pokušao da uvedem red, to je zaustavljeno i zbog toga sam i podneo ostavku.

Prema tome, da ne bi pobegli od suštine, građani treba da znaju. Suština je da amandman 5a. predlaže i besplatne udžbenike za svu decu, u svim osnovnim i srednjim školama, predlaže, takođe, da se ograniči broj učenika po odeljenju, predlaže mnoge stvari koje trebaju svim roditeljima. Ovo je samo jeftin pokušaj da se pobegne od suštine.

Gospodo, vreme reči je isteklo. Dajte dela malo, imate amandman.

Hvala.

Prvo da pozdravim izlaganje poslanika Đurišića, koji praktično govori o suštini.

Ministar je sada potvrdio, što je jako dobro, i to što je pisalo na sajtu njegove škole, da je odeljenje sa 20 učenika u stvari odeljenje koje može da garantuje, do 20 učenika, dobar kvalitet nastave.

Onda ostaje pitanje – zbog čega ne stavimo to ograničenje? Recimo, moguće dopune zakona su takođe da postavimo 20 učenika i da damo rok u kome će država ispuniti to, jer, recimo, u Beogradu je prosek na teritoriji celog grada negde 24, u srednjim školama 25. To je daleko iznad ovog 20. A, kada uđemo malo uže u gradske opštine, ministar to zna, dođemo do broja 30.

Ono što je problem, i ministar ovo ne može da promeni, iako zna šta je dobro za učenike, on sigurno zna da je broj 20 dobar broj. Međutim, da bi to moglo da se ostvari, mora cela Vlada da stane iza toga. To mora da postane prioritet. Država mora da opredeli pare za to. E, tu onda uđemo u problem i onda, naravno, te stvari koje ministar zna kao stručnjak, mora nekako da prećuti kada govori o tome šta Vlada želi da podrži, jer Vladi je bitno da daje subvencije Srbiji, Vladi je bitno da daje subvencije stranim investitorima, Vladi je bitno da baca novac. To je vezano za korupcijom. Uzima se reket 30%. To je ono što sam zaustavio kao ministar, jer kad smo krenuli u ministarstvu, videli smo da se novac baca na takav način, pa smo ih sve zaustavili, jer se ne otvaraju nova radna mesta i ona koja se otvore, to su za jeftinu radnu snagu.

Zbog toga, da se vratimo na suštinu ovog amandmana, a to je – dajte da uvedemo merila kvaliteta, upravo ono što ste govorili pre nego što ste postali ministar, da odredimo taj broj od 20, da predvidimo vreme u kome ćemo to realizovati, pošto to predstavlja ograničenje za budžet. Hvala.

Kao ovlašćeni.

Zahvaljujem ministru na ovoj konstruktivnoj diskusiji. Ovo je zaista bitno pitanje. Taj prelazak na jednosmenski rad je nešto što bi trebali takođe da ostvarimo. Trošak toga je ogroman zato što zahteva i prostor itd.

Međutim, ovaj drugi trošak pitanjem ograničenja maksimalnog broja učenika, mislim da smo trebali da stavimo, odnosno da treba da stoji u zakonu, jer upravo ovaj zakon treba da predstavlja i za sva ta podzakonska akta o kojima govorite neka ograničenja, o tome govorimo, jer kad to ne uradimo u zakonu, onda u podzakonskim aktima može svašta nešto da izađe.

Prema tome, to ograničenje, to što je u Beogradu više đaka po školama, nažalost, je pitanje migracija, jer posla slabo ima u ostatku Srbije, nažalost, i sve manje i ljudi beže u Beograd, iz Beograda dalje u svet, i to nam je slika u Srbiji već duži niz godina, pa zbog tih migracija u stvari dobijamo veliki broj dece u školama u Beogradu, a u manjim sredinama dolazi do ozbiljnog pada. Vi razumete sve te stvari.

Ono što jeste suština oko čega se ne slažemo, što pokušavamo da kažemo ovde, jeste da su upravo ovakve stvari tema ovog zakona i da bi neki od ovih stvari, kao što je ova koja ograničava broj učenika u odeljenju trebala da bude u ovom i ovakvom zakonu zbog toga ja i toliko govorim, jer time ste sami kazali, time se unapređuje kvalitet. Hvala.