Hvala.
Poštovani građani, dame i gospodo, pred nama je Zakon o ministarstvima koji praktično treba da uradi dve jednostavne stvari, odnosno predlažu se dve jednostavne stvari: da se promeni, odnosno reorganizuju ministarstva, da se jedan deo poslova koji je obavljala jedna kancelarija od toga napravi ministarstvo i da se iz jednog ministarstva jedna oblast izvadi i postavi kao dodatno ministarstvo. Tako da od 16 dobijemo 18. To je tema današnje rasprave, ništa više od toga. Ni rezultati rada jednog ministarstva, ni istorijski uspesi, ni rezultati na izborima. Ništa od ovoga danas nije tema, a o tome smo ceo dan slušali.
Zakon se donosi po hitnom postupku. Ova skupštinska rasprava je zakazana po hitnom postupku, pri čemu je skupštinska rasprava, koja je počela danas u 10.00 časova, zakazana dan ranije u 09.10 časova. Znači, 24 sata i 50 minuta pre ove skupštinske rasprave. Znači, skupštinska rasprava zakazana je po hitnom postupku. Zakon je po hitnom postupku, a onda nakon toga traži se da stupi na snagu po hitnom postupku. Znači, ne osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, nego dan objavljivanja u „Službenom glasniku“. Jedna neverovatna hitnost za ovakav jedan zakon. Znači, Skupština po hitnom postupku i sam zakon po hitnom postupku i stupanje na snagu po hitnom postupku. Sada bi bilo nekako za očekivati da pročitamo u zakonu obrazloženje – a zašto ovako hitan postupak, hitna hitnost za sve ove stvari koje se predlažu?
Inače, kao što znamo, vladajuća većina je na vlasti pet godina i odjednom se javlja neverovatna hitnost oko ovog zakona. Kaže ovako – za finansijska sredstva za sprovođenje zakona, kaže predlagač, a predlagač je uvaženi kolega Aleksandar Martinović, za sprovođenje predloženog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije. To znači da, nakon ove reorganizacije, sve ono što je bilo planirano budžetom ranije će ostati i sada i da ova reorganizacija znači da nestaje Kancelarija za odnose sa EU, da se ona gasi, verovatno će se ugasiti ministar bez portfelja koji je zadužen za evrointegracije i, umesto toga, pravi se novo ministarstvo koje isti budžet nasleđuje i praktično se tu ništa neće promeniti.
Isto tako, kada govorimo o zaštiti životne sredine, što je naravno jako važna tema, to je bilo u Ministarstvu poljoprivrede, od toga se formira novo ministarstvo, posebno ministarstvo, i nikakva druga budžetska sredstva neće biti potrebna, što znači da isti ljudi koji su radili taj posao ranije, će ga raditi i dalje i za jednu i za drugu od ove dve važne oblasti.
Onda kaže razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku, i ovde se predlagač zaista pomučio da nam objasni koji su to razlozi, zašto ovo radimo po ovako hitnom postupku. Kaže – razlozi za donošenje predloženog zakona po hitnom postupku sadržani su u potrebi da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacija, imajući u vidu da je ocenjeno da bi osnivanje ministarstva zaštite životne sredine i ministarstva za evropske integracije u znatnoj meri doprinelo unapređenju društvenih odnosa, ni manje ni više, u oblastima za koje se ta dva ministarstva obrazuju, kao i efikasnijem radu državne uprave. Ovo je obrazloženje.
Onda se nameću neka logična pitanja, ako je ovo obrazloženje, pošto će očigledno, kako predlagač kaže, nastupiti neke štetne posledice ako hitno ne uspostavimo ova ministarstva, pitanje je koje štetne posledice, i koliko ih je nastupilo u prethodnih pet godina dok nismo imali ova dva ministarstva. Ovde se kaže da u ovih nekoliko dana, koliko je ušteđeno, da po hitnom postupku se ovo desi, jer sprečićemo neke negativne posledice po narod.
Onda se postavlja pitanje, kaže, da bi ovo doprinelo u znatnoj meri unapređenju društvenih odnosa. Ni reči kakvom unapređenju, kojih društvenih odnosa, u kojim oblastima i kako će doprineti efikasnijem radu državne uprave, ni jedna reč. Samo praktično jedno šturo obrazloženje koje vređa inteligenciju poslanika.
Zatim kaže – razlozi zbog kojih se predlaže da zakon stupi na snagu pre osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku RS“. Za građane koji gledaju, zakoni stupaju na snagu osam dana nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, za ove se predlaže da isti dan, kada se objave, stupe na snagu. Pa kaže – predlaže se da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku RS“ da bi se što pre stekli uslovi za početak rada ministarstava, jer je ocenjeno da bi to u znatnoj meri doprinelo unapređenju društvenih odnosa u oblastima za koje se ta dva ministarstva obrazuju, kao i efikasnijem radu državne uprave.
Ponovo pitanja ko je ocenio, na osnovu kojih merila je ocenio i kako će u znatnoj meri doprineti ovo unapređenju društvenih odnosa kada novih sredstava nema, isti ljudi u državnoj upravi, koji su obavljali ove poslove, će nastaviti da ih obavljaju i dalje, samo ćemo imati dva nova ministra. Kako mi se čini, ovo je zaista vređanje zdravog razuma i poslanika, a i građana Srbije.
Jedna suštinska izmena ovde, pošto ova reorganizacije je praktično samo formiranje dva nova ministarstva i, praktično, namirenje koalicionih dogovora, imamo jednu promenu koja se tiče javnih preduzeća.