Hvala vam.

Da se vratimo na ovo izlaganje. Predložene su izmene zakona po hitnom postupku, najhitnijem do sada, ne samo izmene zakona, nego je predloženo i da zakon stupi na snagu hitno. I ova sednica Skupštine je zakazana hitno, sa obrazloženjima koja zaista su ispod svakog nivoa. Moraću još jednom da pročitam razloge za donošenje zakona.

Razlozi za donošenje predloženog zakona po hitnom postupku sadržani su u potrebi da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacija, imajući u vidu da je ocenjeno da bi osnivanje ministarstva zaštite životne sredine i ministarstva za evropske integracije u znatnoj meri doprinelo unapređenju društvenih odnosa u oblastima za koja se ta dva ministarstva obrazuju, kao i efikasnijem radu državne uprave.

Ovo nam je napisao predlagač, poslanik Aleksandar Martinović i onda naravno, pošto, zaista, obrazloženja su nešto što ne bi smelo ovako da se donosi, pošto su lišena svakog smisla, jer govoriti da je ocenjeno, bez da se kaže ko je i kako ocenio, na osnovu kojih pokazatelja, unapređenje društvenih odnosa, bez da se pomene o kojem se radi i praktično da će sprečiti neke štetne posledice, ovih nekoliko dana koliko ćemo uštedeti na hitnom postupku. Zaboravlja se da pet godina već nemamo ova dva ministarstva i očekujemo zaista da nam neko objasni, a koje su to štetne posledice u pet godina nastupale.

Naravno, pošto ovakav zakon, sa ovakvim obrazloženjem, nije za podržati, očigledno je da se sa nama slažu i predstavnici SNS. I sam gospodin Aleksandar Martinović, ali izgleda i gospodin Orlić Vladimir, jer kada su se prijavili za reč, u diskutovanju ovih zakona i gospodin Orlić Vladimir i gospodin Aleksandar dr Martinović su se prijavili kao neopredeljeni, što naravno podržavamo. Interesantno je da Aleksandar dr Martinović ne podržava sopstveni zakon, a ne bi ga ni ja podržao sa ovakvim obrazloženjima gde se praktično potpuno ignoriše ono što bi trebalo da bude dužnost predlagača zakona, da zaista obrazloži razloge zbog kojih se donosi zakon, da ne daje ovakva nesuvisla obrazloženja i da ne potrošimo, evo ceo dan, raspravljajući ni o čemu u pokušajima vređanja opozicije, o govoru o svemu osim o samom zakonu.

O samom zakonu ni predlagači nemaju šta da kažu, što je vrlo jasno, a očigledno nemaju poverenje ni u sopstveni zakon koji su predložili. Da ponovim još jednom, gospodin Aleksandar dr Martinović i Orlić Vladimir iz poslaničke grupe SNS, su se prijavili da govore kao neopredeljeni za ovaj zakon.

Što se tiče „Srbijagasa“ i EPS, interesantno je da se iz Ministarstva privrede, koje je u sadašnjem Zakonu o ministarstvima imalo ovu stavku – da Ministarstvo privrede određuje strateške ciljeve, unapređenje rada i poslovanja, nadzor i pripremu predloga akata o imenovanju i razrešenju organa upravljanja u svim javnim preduzećima. Sada se od toga izdvajaju samo javna preduzeća koja obavljaju delatnost proizvodnje i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom, i prebacuju u Ministarstvo energetike, na žalost bez određivanja strateških ciljeva i unapređenja rada i poslovanja i nadzora, i samo sa pripremom predloga akata o imenovanju.

Znači, ovaj deo teksta je izostavljen. Postoji Zakon o javnim preduzećima, koji takođe reguliše delom ovu materiju, međutim Zakon o ministarstvima bi morao jasno da kaže – nadležnosti ministarstava zbog čega je ovo izostavljeno. Za EPS i „Srbijagas“ je zaista pitanje za vladajuću većinu za koju nisu dali odgovor.

Zašto ova ista odredba stoji i za Ministarstvo privrede, gde kaže da za sva javna preduzeća, osim za ova za snabdevanje električnom energijom i prirodnim gasom važi da Ministarstvo privrede određuje strateške ciljeve, unapređuje rad i poslovanje, i vrši nadzor, a samo za ova dva preduzeća unutar Ministarstva energetike ove odredbe ne važe.

Znači, jedan na brzinu sklepan zakon, očigledno deo koalicionog dogovora. Malo je čudno, zaista, da ovde raspravljamo o ovim stvarima bez ikoga ko zaista bi trebao da bude predlagač ovih stvari, a to je mandatar zajedno sa svim zakonima. Ovo obrazloženje, kao još uvek nemamo Vladu, pa i ovaj zakon je trebao da sačeka tu raspravu, pa da unutar toga oni koji treba da vode Vladu u skladu sa ovim zakonima i obrazlažu ovo o čemu govorim.

Da ponovim još jednom, obrazloženja koja dobijamo za hitnost postupka zaista vređaju inteligenciju i poslanika i građana Republike Srbije, jer se kaže ovde da se predlaže da zakon stupi na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ da bi se što pre stekli uslovi za početak rada ova dva ministarstva, jer je ocenjeno, od koga nije rečeno, da bi to u znatnoj meri, u kojoj meri, kako je mereno niko nije kazao, doprinelo unapređenju društvenih odnosa, kojih odnosa i kakvom unapređenju, u oblastima za koja se ova dva ministarstva obrazuju.

Interesantno je da nema nijedne reči o tome kako smo pet godina proveli bez ovih ministarstava i šta je u tom vremenu bilo sa društvenim odnosima koji su ostali, nažalost, neunapređeni, gde je bila neka šteta koja nije specificirana, gde nismo imali taj znatan doprinos u ovim oblastima. Očigledno je da se radi o jednom zaista nakaradno pisanom obrazloženju, koje nije htelo ništa da obrazloži, nego se ruga i poslanicima i građanima Republike Srbije. Jer, praktično uloga ove Skupštine je da vrši nadzor, a ne da kao protočni bojler propušta ovakve zakone. Tako da, nije ni čudo da poslanici Aleksandar dr Martinović, koji je predlagač ovog zakona, i Vladimir Orlić iz SNS sami ne podržavaju ovaj zakon, nego kažu da su neopredeljeni. Hvala na slušanju.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, poštovanje pravila izuzetno važno za funkcionisanje svakog društva, kada pravila krše najvažniji državni funkcioneri, to je znak za veliku zabrinutost i pitanje za sve građane – kako se njihova prava poštuju ako najveći državni zvaničnici ne poštuju pravila?

Mi ova pitanja, evo i danas postavljamo u skladu sa članom 287. Poslovnika, koji kaže da kada se postavi pitanje republičkom funkcioneru, on mora u roku od 15 dana da odgovori pismeno, ne usmeno poslaniku. Do sada sam, odnosno poslanička grupa DJB je do sada postavila 32 puta pitanje predsedniku Vlade i predsedniku Skupštine na koje do danas nismo dobili ni jedan jedini odgovor. Da građani vide kada postavimo pitanje, ovako usmeno u Skupštini, stručne službe otkucaju, odnosno napišu pismo, pošalju republičkom funkcioneru, na koga se pitanje odnosi, u ovom slučaju predsednici Skupštine ili predsedniku Vlade i oni su dužni da odgovore u roku od 15 dana. To se do sada nijednom nije desilo.

Da podsetim, 16. novembra smo postavili pitanje predsednici Skupštine – kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine, kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika, 16. novembra. Nikakav odgovor nismo dobili.

Poslali smo pitanje kada će biti donet konačan raspored sedenja u Skupštini, gde će poslanici DJB dobiti svoja mesta u prvom redu, koja su dobili od građana na izborima i to se potpuno ignoriše. Ni jedna rasprava se ne zakazuje ovde na predlog opozicije, ni jedan anketni odbor, ni na jednom odboru, ni jednu temu ne možemo da stavimo na dnevni red.

Pitanje za predsednicu Skupštine i predsednika Vlade – zašto krše pravila? Da li razumeju kada se krše pravila, da je to znak i građanima da je sve dozvoljeno i da ničija prava nisu poštovana i neće biti poštovana.

Takođe, juče smo više puta postavili pitanje predsedniku Vlade, od 19. oktobra, u vezi ovog puta od LJiga do Preljine. Naravno, mi mislimo da je jako važno da se grade putevi, ali način na koji se to radi, gde se uzimaju krediti od koje-kakvih zemalja, onda se njihovim firmama daje izgradnja, dok naši podizvođači dobijaju mrvice, jedan pogrešan način da se gradi infrastruktura.

Jer kada uzimate kredit, da gradite put, onda vam je u interesu da većina tog kredita bude potrošena domaće firme, jer time podstičete domaći BDP. Pa, kad se stavi, recimo ugovor da 50% ugovora treba da bude dato domaćim firmama, onda se pronalaze načini kako taj broj da se smanji, a Vlada i ministarstvo nadležno ništa ne rade po tom pitanju.

Tako da smo 19. oktobra postavili pitanje da li je istina da azejberdžanska firma „Azvild“ angažovana na izgradnji puta od LJiga do Preljine, uvozi naftu iz Azejberdžana, bez plaćanja carina, akciza i PDV-a. O kolikoj količini nafte je reč? Da li je istina da tu naftu dalje preprodaju našim podizvođačima po putnim tržišnim cenama i zašto je to dozvoljeno?

Složićete se, ovo nije normalno. Na ovakav način, ni u jednoj zemlji, niko ne može da posluje, osim ako se ne radi o korupciji.

Da li je istina da je ta firma zakupila separaciju „Takovo“, da iz nje vadi usitnjeni kameni agregat koji takođe prodaje našim podizvođačima po ceni od 35 evra po metru kubnom, dok je tržišna cena 21 evro po metru kubnom?

Znači, imamo strane kompanije koje uzimaju kajmak koji i pored toga dobijaju da koriste naše resurse, da ih preprodaju našim podizvođačima i na taj način izvlače pare.

Pošto na ovo pitanje dobijemo odgovor od predsednika Vlade, pored njega, postavljamo ga i ministru saobraćaja i ministru finansija.

Juče u raspravi nisam mogao od ministra finansija da dobijem odgovor na pitanje – imamo aktivirane garancije nesposobnih javnih preduzeća u 2015. godini od 39 milijardi i ove godine nekih 8,3 milijarde, a pitanje je da dobijemo tačno za koja javna preduzeća država plaća kredite na ime garancija, o kojim javnim preduzećima se radi?

Poslednje pitanje za predsednika Vlade – da li misli da je normalno da partijski službenik, odnosno partijski činovnik bude postavljen na mesto direktora BIA? Da li on misli da je to u skladu sa zakonom? Ja ne znam ni jedan primer, ni u jednoj demokratskoj zemlji da je to slučaj. Partijski činovnici ne mogu biti postavljeni na čelo državnih institucija. Hvala.

Hvala.

Ja se zahvaljujem predsedavajućoj što je dozvolila 11 minuta veoma, veoma, veoma široke rasprave o ovom amandmanu. Dakle, veoma, kao što kaže kolega Krasić, široke rasprave. Nadam se da je ovo početak trenda da će predsedavajuća dozvoliti diskusiju u Skupštini, kada već 11 minuta dozvoljava poslaniku vladajuće većine da govori ovako široko o ekonomskoj temi. I ja bih mogao sada ovako od Kulina bana da objasnim kompletnu ekonomsku situaciju, ali izgleda da svi govori vladajuće većine završavaju na jednom, a to je – krivi su oni pre, a to što smo mi pet godina na vlasti i ništa uradili nismo i upadamo u sve gore probleme, i partijsko zapošljavanje i partijsko razaranje države nema kraja, o tome ni reči. Ono što je bilo pre pet godina, deset, 15, to je važno. Jednog trenutka je potrebno preuzeti odgovornost i kazati – za ono što se sada dešava odgovorna je ova vlast, i za dobro i za loše, pa da na taj način vodimo diskusiju, a ne svaki put kada neko iz opozicije bilo šta kaže o tome šta se dešava danas krene salva uvreda, uvredljivih naziva i vraćanje na neko vreme koje je bilo pre. Mnogo grešaka je pravljeno i pre 2012. godine, mnogo grešaka se pravi i danas, ali konačno očekujemo da će biti preuzeti odgovornost od strane onih koji vode državu i da odgovaraju za ono što se dešava danas. Hvala.

Zahvaljujem se još jednom predsedavajućoj na dozvoljavanju ovako široke diskusije.

Čuli smo ponovo da se vladajuća većina vadi sad na fiskalnu konsolidaciju koja teče valjda. Koliko znamo, od Milke Planinc, ovi stariji i građani, poslanici će se setiti, mi imamo tu tekuću fiskalnu konsolidaciju, slično kao ona revolucija koja teče u vreme Tita, koja nikad ne završi, a uvek teče i u stvari ništa se ne dešava. Znači, u toj fiskalnoj konsolidaciji nema ni konsolidacije, ima samo povećanja poreza, ima samo otimanje penzija, smanjenje plata, povećanje akciza, znači svih mogućih nameta, nikakve reforme nema, jer država se nigde reformisala nije, a kud i da se reformiše jer mora onda praktično sama partokratija sebi da seče granu na kojoj sedi i da nas ne košta više ovoliko koliko nas košta.

Ništa od te konsolidacije nema i sam kolega je pomenuo da su privredu nasledili 2012. godine u jako lošem stanju, što je tačno, a onda je lepo priznao građanima da je i danas isto takvo. Tako da se postavlja pitanje prethodnih pet godina šta su radili, pošto sve poluge vlasti su u njihovim rukama. Kada je pokušano uvođenje reda to su sprečili rezultat njihove politike ovo što imamo danas.

Takođe, pitanje oko stranih investitora niko pametan nema ništa protiv stranih investitora. Međutim, ono protiv čega imamo je kada se privileguju strani investitori na račun domaćih, pa oni dobijaju subvencije, pa oni dobijaju zemljište za džaba, pa se njima grade hale, pa praktično njima se stvara prostor da zapošljavaju naše ljude kao jeftinu radnu snagu, e protiv toga imamo nešto.

Kada bi se donele mere koje su jednake za sve i to mere sigurno nisu ove subvencije po radnom mestu, nego te mere moraju da budu smanjenje poreza i doprinosa. Onda je to dobra klima za sve. To je onda dobra ekonomska politika koja vodi računa o celoj domaćoj privredi.

A kada govorimo o izvlačenju novca iz zemlje, ja ću podučiti malo cenjenog poslanika da se novac ne izvlači kroz dividende, nego kroz fakturisanje usluga koje ne postoje, naduvavanje cena roba koja se prodaje iz inostranstva i to je ogroman novac koji izlazi iz zemlje, imamo i duple fakture gde međunarodne institucije vode računa o tome koje se fakture prijavljuju u Srbiji, carini i Narodnoj banci, ako su usluge u pitanju, a koje sa druge strane u svetu, pa imamo računicu njihovu, znači, ne iz Srbije, nego međunarodne institucije koje se bavi i ovom, da negde pet milijardi dolara svake godine napušta Srbiju u periodu od 12 godina, a to je negde 50, odnosno 60 milijardi dolara.

Toliki je taj novac i onda se vraća, pere preko nekih of šor destinacija i vraća u Srbiju. Pa, ako zaista imate nameru da uvedete red u zemlji, onda bi trebalo prvo, odnosno Zakon o poreklu imovine da donesete, koji se najavljuje, naravno i oni pre vas koji su ga najavljivali, pa nijedan to nije doneo, nijedna vlast, pošto joj ne odgovara.

Pa bi onda doneli neke zakone koje strogo kontrolišu poslovanje iz of šor lokacija, da bi sprečili izvlačenje tog novca i kapitala iz zemlje. Ovo su sve stvari koje biste trebali da radite.

Umesto toga, najlakše je smanjiti penzije, smanjiti plate, povećati poreze, povećati cenu struje, sve namete na građane i na privredu, a sa druge strane partokratija, da se sačuva sa svojim nesposobnim kadrovima koji nas koštaju ogroman novac.

Da podsetim pošto ovo jeste rasprava o ovim zakonima koje donosimo, država Srbija je na ime aktiviranja garancija za kredite koje su uzela javna preduzeća sa svojim nesposobnim partijskim kadrovima, prošle godine platila 39 milijardi dinara, a to je oko 310 miliona evra. Ove godine budžet je predvideo još 40 milijardi dinara i to je još 310 miliona evra. To je duplo više nego što je oteto penzionerima svake godine.

Ovo vam je trošak partokratije, ovo je trošak partijskog zapošljavanja i pre nego što krenete ka građanima i podižete poreze, otimate plate i penzije, država prvo mora da uvede red. To bi bila odgovorna politika. Hvala.

Hvala.

Činjenica jeste da je deficit smanjen, ali cela diskusija koju sam ovde vodio tiče se toga kako je smanjen deficit, odnosno deficit je trebalo da bude smanjen tako što država uvede red, pa ukine sva ona trošenja i javašluk koji postoji u državi, pa ukine partokratiju, nesposobne partijske kadrove i sve te stvari, pa onda ako to nije dovoljno, poseže za drugim merama, a način na koji je država Srbija smanjila deficit, a o ovome sam govorio i u raspravi o budžetu, otela je penzije, smanjila je plate u javnom sektoru, zatim je posegla za tim da podigne sve poreze, PDV sa 18% na 20%, sa 8% na 10%, sve akcize uvela novu akcizu, povećala porez na imovinu, sve moguće dažbine i praktično posegla u džep građana i privrede i time smanjili deficit.

Mi mislimo da je to pogrešno, jer u isto vreme, podsetiću da, prošle godine 39 milijardi dinara, ove godine 40 milijardi dinara, na ime aktiviranja garancija za kredite koje su uzela javna preduzeća sa nesposobnim partijskim kadrovima koji nisu u stanju da plate, pa to plaćaju građani Srbije, svake godine duplo više nego što je oteto penzionerima.

Sa druge strane, da ispravim jednu stvar, mi nikada nismo govorili o zatvaranju „Železare“, nego uvođenju reda u „Železari“ i to sam pokušao da uradim i 2013. godine, kao ministar privrede, ali me je zaustavio tada PPV. Znači, uvođenje reda znači, znati obaveze, znati prihode, praviti poslovni plan, a ne ono što je urađeno, dve godine ništa, neki spasioci, menadžmenti, 270 miliona evra gubitka i na kraju bud zašto prodato Kinezima i to kao imovina, ne kao firma, gore nego što je urađeno sa „Sartidom“ svojevremeno, kad je prodat Amerikancima. Znači, to je pitanje neodgovornosti.

Inače, poslanici vladajuće koalicije imaju manir, da kad god čuju argumente koji im se ne dopadaju, ne odgovaraju na argumente, nego lično napadaju govornika, pa pokušaju njega da blate, da govore neistine o onome šta oni rade, šta misle i kakvi su. Ovo je izraz slabosti, pa bih molio da se to više ne dešava. Hvala.

Hvala.

Kad bi kontrolisao sve državne resurse, kontrolisao RTS i sve medije, sigurno bi i pobeđivao na izborima i sa preko 50%, međutim, pošto je to nebitno za ovu diskusiju, jedini manir, ja ga ponavljam kad god govorim o nečemu argumentovanom, u redu je da se druga strane ne složi sa tim, da ukaže na stvari koje nisu rečene, da o tome diskutujemo, ali pokušavati uvrediti drugog govornika, govoriti o njemu lično, ko je šta na izborima, zaista nije za ovaj Dom, međutim, očigledno to će tako da nastavi, pošto argumenata po stvarnim pitanjima nema.

Kad poglade sve ove strane investitore, ova priča o Zakonu o deviznom poslovanju, pitanje za poslanika je – da li zna koliko devizni inspektorat ima zaposlenih? To bi bilo da se vidi koliki posao taj inspektorat sad obavlja i koliko su mu skresane nadležnosti i šta uopšte može da uradi. To što je ovo rađeno i ranije, pre 2012. godine, u svom ovom periodu kad se desila pljačkaška privatizacija i nastavljeno nakon toga, ne opravdava ove koji to rade i danas i koji ne vide da se to dešava.

Ova politika bezumnog subvencionisanja, stranih investitora, gde dobijaju ogromne subvencije, dobijaju pogodnosti za zemlju, grade im se fabrike, zapošljavaju naše ljude kao jeftinu radnu snagu, i onda profit preko tih transfernih cena izvlače iz Srbije, što je njihovo pravo, jer svaki poslodavac, odnosno svaka firma želi da maksimizira svoj profit, i da ga maksimizira u zemlji iz koje dolazi. To je njihovo legitimno pravo i naša država ne radi ništa da to spreči, nije radila ni ranije, ne radi ni danas.

Cela poenta ovoga svega – niko ništa nema protiv stranih investitora, ali valja nam podržavati domaću privredu, a to se radi kroz smanjenje poreza i doprinosa, to se radi kroz smanjenje birokratije, kod stvaranja uslova da domaći privrednik može da dobro privređuje i dobro zaradi. To je ključni problem sa ekonomskom politikom ove sadašnje Vlade, i to što pet godina na vlasti ni jednu suštinsku reformu, ni u jednoj oblasti društva nisu sproveli.

Hvala.

Nastavak iste retorike od strane vladajuće većine, koja nema argumente, pa onda ide da vređa, izmišlja, priča neistine. To smo već naučili. Ja neću odgovarati istom merom. Ima toliko materijala o svim poslanicima vladajuće većine, ali to bi bilo vređanje dostojanstva Narodne skupštine, a i zabranjeno je ovde. Međutim, to ne sprečava ovog poslanika koji se svaki put javi i na isti način pokušava da uvredi i mene. Evo, posvetio mi je sada jedno sedam minuta.

Da se vratimo na onu suštinu i neke stvari koje je kazao, a koje su neistina. Građani treba da znaju da u trenutku kada je ova vladajuća većina preuzela vlast, javni dug Republike Srbije je bio oko 15,5 milijardi evra. To je bilo u trenutku kada su preuzeli vlast i nakon toga krenuli da zidaju taj dug koji je porastao za više od 9 milijardi za ovih pet godina koliko su na vlasti.

Vlast pre njih je od 2008. do 2012. godine preuzela javni dug od 7,5 milijardi i dovela ga do 15,5. To je, znači, od osam prešli na devet. Razlika jeste u tome što su sada uplašeni pod tim ogromnim teretom javnog duga posegnuli u džepove građana i privrede, povećali sve poreze, oteli penzije, smanjili plate, ne bi li nekako spustili taj javni dug, odnosno ne bi li nekako smanjili deficit, naravno, ne radeći nikakve reforme unutar svog javnog sektora, odnosno ne reformišući državu, ni jednu jedinu reformu. Pitanje za sve građane – da li znaju jednu oblast društva u kojoj je uveden red, jednu jedinu oblast?

Znači, kada imate ovakve činjenice, onda naravno da bežite od njih i pokušavate da uvredama sakrijete nesposobnost i ono što ste u stvari zaista i uradili u prethodnih pet godina. Ovo je ono o čemu bi trebali da razgovaramo.

Što se tiče „Železare“ Smederevo, ponavljam još jednom, niko nikada nije govorio o zatvaranju nego o uvođenju reda, jer da smo uveli red 2013. godine, ne bi imali 270 miliona evra bačenih na spasioce iz Češke, i odakle već, koje je angažovao lično predsednik Vlade koji su se pokazali kao veliki problem i ostavili 270 miliona evra duga.

Što se tiče subvencija stranim investitorima. Kazali smo, kao što je i odgovorno, da prekidati ugovore koji su na snazi nećemo, pošto to odgovorne države ne rade, ali smo odmah krenuli o uvođenju reda među te subvencije i utvrdili da gotovo nijedan korisnik subvencija nije ispunio obaveze iz ugovora koji su potpisali, pa smo onda na osnovu toga i zaustavili sve subvencije.

(Vladimir Orlić: Čije su ono reči bile? Jel neko poslao nekog od Živkovića da se lažno predstavlja kao Saša Radulović? Da li postoje dvojica Saše Radulovića? Ima jedan koji voli sednice i jedan koji ne voli, jedan koji hoće da zatvori železnice i jedan koji neće. Da li ima jedan koji je pobedio na izborima i jedan koji je osvojio 1%?)

Naravno, pošto vam nije cilj da govorite o činjenicama, nego bi samo da napadate, odnosno da pokušavate da uvredite drugu stranu, i evo sad nastavlja da dobacuje, možda da vas pustim. Hajde, kažite kolega Orliću, da vas čujemo.

(Vladimir Orlić: Koliko Radulovića ima?)

Glasnije malo, ne čuju vas građani kako dobacujete.

(Vladimir Orlić: Koliko ima Radulovića, jedan ili dva?)

Evo, dao sam vam priliku, pa ste prekinuli. Znači, od ovog dobacivanja nema ništa.

Suština je da su te subvencije bacanje novca. Ja sam to prekinuo. Dok sam bio ministar imao sam veliki sukob sa Aleksandrom Vučićem oko toga, i ne, ja nisam najuren, ja sam podneo ostavku zato što Vlada nije imala nikakve namere, i to je pokazano u vremenu koje je došlo posle, da uvede red u bilo koju oblast društva. Sve što ih interesuje je da gradi svoju partokratiju i da nastavi da živi na grbači građana i privrede. Hvala.

Da li je replika?

Da li je replika?

Kako nemam pravo na repliku?

Nemam pravo na repliku.
Dobro, hvala. Očigledno dobro poštujete Poslovnik.
Prvo, pozdravljam ovu inicijativu vladajuće većine. Mogli bismo ceo dan da posvetimo meni, meni bi bilo jako drago. Jako mi je drago što mi toliku pažnju posvećujete. Naravno, iznosite potpune neistine, koleginica Radeta bi trebalo da zna da ovu jesu neistine, jer da je išta od ovoga tačno, i u najmanjem delu, da tu ima išta nezakonitog, da sam jedan dinar ikada uzeo i stavio u džep, već bi do danas bio procesuiran i bio u zatvoru. Pošto to nije istina, pozivam vladajuću većinu da pokrenu postupke, pošto oni ne mogu da ih pokrenu, nego samo pričaju ovakve priče. Da nauče nešto poslanici vladajuće većine, pošto su, do sada ne znam koliko puta, to pogrešno kazali.
Aleksandar Stevanović nije moj kum, niti je ikada bio. NJega sam upoznao 2012. godine. Kada sam se ženio ,on je čovek imao 15 godina, tako da je to jedna velika neistina.
Za ovaj ugovor o kome govori vladajuća većina, o njemu ništa ne znam. U tom trenutku na čelu BIP-a je bio kadar SNS-a. Znači, oni su odgovorni za vođenje te firme. Zašto su potpisivali ugovore ili nisu, to je pitanje za njih. Tim i takvim poslovima se nisam bavio.
Bavila se, doduše, trebala je da se bavi Agencija za privatizaciju, a u to vreme je gospodin Martinović bio u Upravnom odboru, pa je njegov posao bio da se bavi tim stvarima i da li su ugovori dobri ili nisu. Tako da to, zaista, sa mnom nikakve veze nema. Aleksandar Stevanović nije moj kum, niti je ikada bio. Međutim, oni nastavljaju sa ovim pričama, šta da radimo. Voleo bih ceo dan da se posveti meni, pošto bi mogli mnogo o čemu da pričamo, i o karijeri, i o tome šta sam radio.
Što se stečajeva tiče, ponosan sam na sve što sam radio u stečajevima, nikada ni jedan jedini dinar u svoj džep nisam stavio. Sve sam radio u skladu sa zakonom i u interesu poverilaca. Za to vreme sam ulovio razne lupeže koji su pljačkali, koji su pokušali da oštete poverioce. Recimo, da sam bio stečajni upravnik u Zekinim firmama, ima jedan Zeka koji ima firme, pa ostavio mnogo njih u dugovima, tog Zeku bih stavio u zatvor, kao što sam već za mnoge učinio, kao upravnik. Pošto se to, kada radite svoj posao kako treba, kada osporavate štetne ugovore, kada osporavate ove pljačke koje su se dešavale, recimo, privatizuje se firma, neko optereti firmu sa kreditima, izvuče pare napolje i onda pusti firmu u stečaj, e, ja sam ih posle toga lovio u sudskim postupcima i zbog toga su stečajevi trajali dugo, pošto su nam sudovi spori. Ponosan na sve to, ponosan na rad sa Vericom Barać, koja je heroina srpske političke scene, pokušavali smo da sprečimo pljačku koja se u to vreme dešavala u Srbiji.
Što se tiče knjigovodstva, građani bi trebali da znaju da firma o kojoj se govori je deo stečajne kancelarije, znači, kancelarije stečajnog upravnika, da saglasnost na sve stvari koje se rade, da je prvo direktor Centra za stečaj Agencije za privatizaciju, pa stečajni sudija koji donose rešenje i potpiše saglasnost na potpisivanje bilo kog ugovora, pa nakon toga Odbor poverilaca, tako da svi su bili u saglasnosti, šta je rađeno. U to vreme Zakon o računovodstvu i reviziji je propisivao da knjigovodstvo u nekoj firmi može da vodi samo ili zaposleni u toj firmi, znači, da bude u stalnom radnom odnosu ili da angažujete agenciju koja će da vodi te poslove. Pošto nemate novca da platite sve to, a imate troje knjigovođa, onda odvojite deo kancelarije u agenciju, koja onda naplaćuje te usluge i idu plate tim ljudima i trošak je kud i kamo manji, nego sa bilo kojih drugih stečaja. Ako malo vodite prosek onoga što se radi u stečajevima, to bi ste videli. Pošto je to videla i direktor Centra za stečaj Agencije za privatizaciju, razumela ovu zakonsku obavezu i sudija koji je vodila predmet, onda videli i poverioci, videli da su im smanjeni troškovi, onda su kazali naravno da tu nema sukoba interesa, jer to je novac za plate knjigovođa koji to rade i to po mnogo manjim cenama, koje su negde, da građani znaju, o novcu o kome govori uvaženi kolega, to je negde oko pet do deset hiljada dinara mesečno, zavisno od veličine i ide na plate tih zaposlenih, nije dovoljno, morao sam da nadoknadim ostatak njihovih plata.
Međutim, to njima nije bitno. Sve što im je bitno je da oblate čoveka koji radi svoj posao, koji lovi lupeže koji rasturaju firme, koji se pokazao i dokazao u tome i da pokušaju da im podmetnu neke stvari koje nikakve veze sa istinom nemaju. Na ovakav način blatite svakog pristojnog čoveka koji radi svoj posao.
Nisam uvređen i nije mi teško da slušam ove stvari. Samo sam pristojan čovek. Ove stvari koje se iznose su krajnje nepristojne. Imate izmišljotine, krivljenje stvari, govorite o stvarima koje ne razumete, pokušavate da prikažete stvari na način na koji se nisu desile.
Još jednom podvlačim, ponosan sam na sve što sam radio u stečajevima i uvek sam radio u interesu poverilaca i u interesu štićenja stečajne mase, i ako sam ijednu stvari uradio u svim tim preduzećima, uspeo sam da ih zaštitim od lupeža koji su ih pljačkali. Recimo, jedna od tih firmi koje su pomenute iz Debeljače, imala je jednog direktora koji je istaknuti SNS-ovac, koji je praktično zadužio firmu, i na kraju preuzeo sve hale na sebe, pa sam i njega uhvatio, procesuirao ga, podneo krivične prijave, nakon toga uspeo da vratim te hale u vlasništvo stečajne mase.
Mnogo je ovakvih primera, nema dovoljno vremena da pričam o svima njima. Podvlačim još jednom, kada govore o ovakvim stvarima, napadaju pristojne, poštene ljude. Pokušavaju da ih oblate. To vam je siguran znak, dragi građani, da se radi o nedostatku argumenata, da se boje suštinske diskusije o tome da nema reformi u Srbiji, da su povećali sve poreze i doprinose, da pljačkaju zemlju, da, praktično, njihovi nesposobni kadrovi kreiraju ogromne gubitke za sve nas i da pokušavaju to da nadoknade tako što otimaju penzije, otimaju plate, zavlače ruku u džepove građana i privrede i zbog toga Srbija propada.
Govorimo o stotinama miliona evra, govorimo o milijardama evra. To je neodgovornost ove vlasti, pa da bi se sakrili od toga govore o hiljadama dinara pokušavajući najnormalnije poslovanje i rad ljudi koji se bave time da spreče pljačku, zaustave imovinu, pokušavaju da od toga naprave cirkus i da ih tobože optuže da su radili nešto nečasno. Ispod svakog nivoa. Hvala vam.

Hvala predsedavajući.

Još jednom, jako je lepo, mogli bismo ceo dan da posvetimo meni, pa da napravimo raspravu oko toga, to bi bilo jako dobro. Evo sad da obavestim cenjenog i uvaženog poslanika, da je to nezakonito rešenje donela korumpirana Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, koja je 2011. godine bila u nadležnosti Mlađana Dinkića, koji je danas savetnik Aleksandra Vučića za arapske poslove.

Tako da, kontinuitet od tada ide, znači, nakon što je to nezakonito i zaista potpuno iskrivljeno rešenje doneto, sud je ukinuo to rešenje. Pa je onda, kada je došao SNS ponovo Agenciji izdala još jedno isto takvo rešenje, pa je sud drugi put ukinuo. Pa su nakon toga treći put ponovo doneli nezakonito rešenje, jer štite one koji pljačkaju one koji su se borili protiv njih, pa je onda nakon toga treći put, Agencija donela rešenja da se radi o lakšoj povredi, pa je to sud treći put ukinuo. Tako da ovako izgleda cirkus sa korumpiranim državnim agencijama, protiv ljudi koji se bore protiv pljačke u stečajevima.

Da ponovim još jednom, nikada ni jedan jedini dinar ni od koga nisam uzeo. Ove neke stvari koje su pročitane su oborene na sudu, pošto naravno i stečajni sudija je dao saglasnost i naravno i direktor Agencije za stečajeve je dao saglasnost i naravno Odbor poverilaca i sami poverioci su dali saglasnost, pošto tu nikakvog sukoba interesa niti može biti.

Međutim, još jedna stvar je jako interesantna, ovde su saznali da im je ovo promaklo. Ovim ljudima iz SNS. Da vam kažem, ovo pitanje sam pre nego što sam predložen da budem ministar privrede, pismeno obrazložio Aleksandru Vučiću. Imam mejl o tome pa bih voleo kada bi Aleksandar Vučić imao smelosti da umesto da koristi poslanike u Skupštine i da im podmeće stvari koje će da govore, da izađe na jedan tv duel i da mu pokažem taj mejl u kome sam mu sve ovo što sam vama ispričao danas i način na koji je to rađeno i zbog čega je to korumpirano i kako sam se borio za sve to, da on zna i tada je znao koliko sam radio na predmetima 24 sporne privatizacije, šta smo sve uradili tamo. Pronašli sve dokaze koje je tvrdila Verica Barać, međutim to njega ne interesuje, interesuje ga samo blaćenje političkih protivnika.

Još jednom, ponosan sam na sve što sam radio. Sve ove stvari koje su pročitane su ukinute od strane suda, tri puta. Nema sumnju da će vladajuća većina nastaviti da pokušava da mrcvari sa ovim. Za građane je bitno, nikada dinara u svoj džep nisam stavio, koji mi ne pripada kao naknada. Ove stvari o kojima govorimo su plate ljudi koji su radili knjigovodstvo. Zaposleni radnici u tim firmama znaju koliko sam se borio za njihove interese i šta sam sve uradio i u Vršačkoj pivari da sprečim pljačku, i u Šećerani da sprečim da imovina ode bud-zašto. Znači, u svim predmetima u kojima sam nastupao kao stečajni upravnik. Tako sam radio i kao ministar, sprečio pljačku, samog PPV-a i njegove familije, tako ću raditi i u nastavku zato što Srbiju izjeda partokratija, korupcija i burazerska ekonomija koja je vezana sa tim. To je ono što nas uništava i sada umesto da razgovaramo o suštini danas, poslanici vladajuće koalicije se bave samnom i pokušavaju nekim lažnim pričama, izvrtanjem stvari da prikažu tobože da sam uradio nešto što ne valja.

Da jesam, već bih bio procesuiran, budite uvereni u to, sve poluge vlasti imaju, ali pošto nemaju ništa, onda mogu samo ovako da pričaju pred kamerama i pokušaju da prave cirkus. Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, čuh ovde neverovatnu stvar kako je SNS rešio pitanje partijskog zapošljavanja, tako da je ovo zaista postala zabavna sednica.

Da se vratimo na temu dnevnog reda, imamo dva zajma za koje država Srbije za koje država Srbija treba da da garanciju i pitanje Agencije za osiguranje depozita koja ne želi naravno da drži sredstva pod negativnim kamatnim stopama, nego se predviđaju neka druga rešenja za njih.

Prvo, što se tiče ova dva zajma za Elektromreže i za EPS. Naravno, da je potrebno razvijati „Elektromrežu Srbije“ i naravno da je potrebno rešavati pitanja zaštite životne okoline. To su nesporne stvari. Ono što jeste pitanje da li je ovo najbolji način i da li finansiranje, odnosno garanciju na finansiranje koje treba da odobrimo danas, da li je to u interesu, odnosno najbolji način da se reše ova dva problema.

Kao što znamo država Srbija već godinama daje garancije javnim preduzećima u velikim iznosima i na kraju ispada da plaća veliki deo tih garancija. Ministar finansija to sigurno zna i sam u svom budžeti i za 2016. godinu i za 2017. godinu morao je da predvidi velika sredstva na ime plaćanja aktiviranih garancija od strane, uglavnom javnih preduzeća, i to oko 39 milijardi dinara 2016. godine i 40 milijardi dinara za 2017. godinu. Od tih predviđenih 40 milijardi dinara koje budžet Republike Srbije treba da plati kreditorima koji su dali kredite, uglavnom pretpostavljamo javnim preduzećima koji nisu u stanju te kredite da vraćaju, znači, to je dvostruko više nego što smo uzeli penzionerima u toku jedne godine na ime spašavanja države od bankrota, i 2016. godine, a nažalost izgleda i 2017. godine. Do sada u prva tri meseca ove godine, i ministar to sigurno zna 8,3 milijardi dinara je otišlo na aktivirane garancije, pretpostavljam uglavnom javnim preduzećima.

Znači, za građane da znaju to su slični krediti kao ova dva za koje danas treba da odobrimo garancije, za koje preduzeća koje su dobile te kredite, a za koje je država dala garancije, nisu mogli da ih vraćaju, pa onda država mora da uskoči i da i vrati glavnicu, i plaća kamatu na te aktivirane garancije uz sve penale. Znači, za prva tri meseca ove godine radi se od 8,3 milijarde dinara.

Ovo što danas odobravamo ukupno 45 plus 15 miliona evra, to je oko 60 miliona evra, to je otprilike jednako ovom iznosu aktiviranih garancija koje je država Srbija platila u ova prva tri meseca. Nažalost, izveštaj o izvršenju budžeta koje Ministarstvo finansija podnosi mesečno na svom sajtu ne sadrže informacije o tome o kojim garancijama se radi, odnosno koje su to garancije aktivirane. Koje su aktivirane 2016. godine, koje 2015. godine, a koje u prva tri meseca ove godine. Da bi znali koja su to javna preduzeća ili neko drugi dobijao garanciju od države, a da nije u stanju da vrati te kredite.

Ovo nam jasno pokazuje da trend toga da država daje garancije i da svaki put, naravno, kada damo garancije od izvršne vlasti dobijemo obrazloženje kako ovaj put te garancije su sigurne i sigurno će ta javna preduzeća vratiti taj novac, a onda nakon nekoliko godina, odnosno imamo nastavak plaćanja od aktiviranih garancija iz budžeta, svake godine.

Ministar finansija sigurno zna da je to veliki problem i ovde nam je rekao kod ovih projekata da nažalost on ne može da proveri sam projekat, ali veruje da su stručnjaci Nemačke razvojne banke i naši domaći stručnjaci napravili dobar projekat. Mi mislimo da to nije način da se rade ove stvari, pogotovo ne u Skupštini Republike Srbije. Naime, preduzeća koja traže kredit bi morala, a ministarstvo koje ga traži bi moralo da dostavi uz ovaj predlog da damo garanciju i opis projekta, sam tekst sporazuma o zajmu i analizu kako će se projekat realizovati, kada će početi, ko će učestvovati u njima. Evo, imali smo malopre pitanje kolege Boška Obradovića koji je postavio suvislo pitanje, važno pitanje, na koji način, odnosno koje firme će realizovati taj kredit i koji deo od tog kredita će u stvari pozitivno uticati na naš domaći BDP, a koliko će ići van zemlje. To su važna pitanja, jer ako već uzimamo kredit u interesu nam je da što veći deo tog kredita bude potrošen tako da učestvuje u kreiranju domaćeg BDP. To je korist za domaću industriju.

Ono što je pitanje za vas, nemojte da dobacujete gospodine Antiću, je uz predlog ovih zakona niste nam dostavili nijednu informaciju o tome, osim što se kazali da će biti jedno kreditno skrovište za jednu stvar, a drugi za drugu stvar. Nemate niti sporazum dostavljen uz predlog zakona niti imate projekte sa detaljnim obrazloženjem kako će novac biti potrošen, u kom vremenskom periodu će taj novac biti aktiviran i koji će biti efekti za domaću privredu od korišćenja tih kredita. To je nepoštovanje Narodne skupštine, jer tražite od poslanika da vam odobre ta sredstva, odnosno da odobre preduzećima koja su u vašoj nadležnosti ta sredstva, a da niste dali detaljna obrazloženja.

Ministar finansija nam je takođe u prethodnim izlaganjima kada smo davali slične saglasnosti, odnosno zakone na slične garancije ili zaduženja države, rekao, što očigledno svi znaju, posebno Fiskalni savet, da imamo velike probleme da projekti koji se prave u Srbiji nisu kvalitetni, da se ne poštuju, čak i oni koji su napravljeni, da analize nisu dobro urađene i da onda država ima posledice od toga.

Mi se slažemo sa tom ocenom ministra i on svakako ima ozbiljne probleme u vođenju finansija zbog takvog neodgovornog odnosa onih koji kredite uzimaju. Naravno, najveći krivac u svemu ovome jesu direktori tih preduzeća, koji bi trebalo da prave te planove i projekte koji su u interesu građana Srbije i da rešavamo važna pitanja, i pitanje životne okoline, što je u slučaju EPS-a ili pitanje razvoja „Elektromreža“ što je u pitanju kredit za EMS. Međutim, nikako da dođemo do toga. Ministar finansija je obećao, odnosno rekao je da se radi na tome i da ćemo uskoro doći u situaciju da će, kada se predloži finansiranje nekog projekta i kada država Srbija ili treba da da garanciju ili sama da uzme kredit za jedan od tog projekata, da ćemo dobiti pune informacije o tom projektu, da ćemo dobiti pune informacije o tom projektu, da ćemo onda moći da ga pratimo, da vidimo da li se ispunjava onako kako je planirano i da na kraju, znamo kad se završi projekat, da možemo da uradimo analizu i vidimo koliko je uspešno projekat realizovan.

Siguran sam da je ovo veliki interes i samog ministra finansija. Nažalost, izgleda da ostatak Vlade, počev od ministra, a nakon toga i v.d. direktora javnih preduzeća, koje Ministarstvo zajedno sa Vladom i postavlja, interes je da se ovakve stvari uvedu, da se uvede red u ovaj sektor jednostavno nema. Ono što na kraju imamo je da javna preduzeća predstavljaju verovatno najveću rak-ranu srpske privrede, da su praktično, dovedena do ivice egzistencije, da se rasipa imovina, ne ulaže se u njih i onda bi trebalo na kraju, valjda, kao što je to urađeno u mnogim drugim slučajevima, da tražimo nekog stranog investitora, vlasnika, spasioca da nam preuzme ta preduzeća. Mi mislimo da je to pogrešno i da taj red mora da se uvodi u preduzeća, odnosno to moramo da radimo mi i ne da govorimo o privatizaciji EPS-a ili bilo kog drugog javnog preduzeća, „Telekoma“ takođe, nego da sami uvedemo red.

Ministar finansija je tu pomenuo interesantan koncept pozitivne nule i mi se slažemo sa tim. Većina naših nazovi menadžera, u stvari partijskih kadrova, koji su postavljeni na vrhove javnih preduzeća, rade po tom principu pozitivne nule, koji kaže – onoliko novca koliko im date, toliko novca će i da potroše. Neće ići preko toga, to im je to i ne trude se nešto preterano ni da uštede ni da razviju to preduzeće, pošto im to očigledno nije ni zadatak.

Kad smo govorili, recimo, o EPS-u, ministar je govorio o uspesima EPS-a, pa kad pogledamo finansijske izveštaje EPS-a, recimo, u 2014. godini imaju gubitke od 28 milijardi dinara, na ime smanjenja vrednosti imovine. To se uglavnom odnosi, pretpostavljam da ministar zna, na smanjenje, odnosno otpisivanje potraživanja koja EPS ima za isporučenu struju iz prethodnih godina. To je rezultat u 2014. godini. To je kud i kamo više, nekoliko puta više nego što se sada traži kredit. Što znači, za građane, da je EPS naplatio struju ne bi morao da uzima takav kredit, nego bi mogao i sam da ga finansira. Takođe, u 2015. godini, gubici na ime uglavnom neplaćene struje iznose 19 milijardi dinara, to je 150 miliona evra.

Ovo su vam zvanični finansijski izveštaji, konsolidovanog EPS-a. I onda za 2016. godinu, još uvek nemamo te izveštaje pošto nisu objavljeni u APR-u. On govori da kada postavite nesposobne partijske kadrove da vode javna preduzeća, ovo su rezultati koje dobijamo, onda dobijamo i projekte, koji lepo izgledaju ovako kratko opisani na papiru, bez ikakvih detalja i onda naravno na osnovu toga, u godinama koje dolaze država odvaja novac iz budžeta na plaćanje aktiviranih garancija i ovo očigledno ne prestaje.

Ja sam kao ministar privrede pokušao da dovedem red 2013. godine do početka 2014. godine, nažalost, tada PPB i takođe predsednik Vlade, nisu imali sluha zato što je to stalo na žulj partijskim kadrovima po javnim preduzećima, koji nisu u stanju da troše novac poreskih obveznika u interesu poreskih obveznika. Tako da, očigledno, tu veliku rak-ranu srpske privrede nismo u stanju da rešimo. Interesuje me, zaista, zbog čega detaljni projekti nisu predstavljeni zajedno sa ovim zakonom koji traži garancije od građana Srbije? Zašto nije dat sam sporazum, tekst sporazuma, da bi mogli da se opredelimo, da glasamo i recimo podržimo ako se radi o dobrom projektu?

Takođe, bilo bi jako važno, ovo nije za ministra finansija nego za ministra energetike, da dobijemo izveštaj o tome koliko drugih kredita je uzeo EPS i uzeo EMS za neke kapitalne investicije i da vidimo kako su ti projekti realizovani, kako je novac za te projekte potrošen, da bi mogli onda da ocenimo da li menadžment radi dobro svoj posao i da li izvršna vlast na dobar način kontroliše rad tog menadžera?

Pošto ništa od toga nemamo, nego rasprava u Skupštini bude o tome da se odobre sredstva, a nikada ne bude o tome kako su potrošena sredstva i da li je to urađeno na najbolji mogući način. Zato se nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo. Pa zbog svega toga, imamo i smanjenje plata i smanjenje penzija i povećanje cena struje i svega što je država uradila, samo onaj ključni deo koji bi morala da uradi, a to je uvođenje reda, taj deo se ne dešava.

Što se tiče ovih zajmova, odnosno što se tiče promene Zakona o Agenciji za osiguranje depozita koji omogućava da umesto da novac plasira u inostranstvo, jer trenutno su negativne kamatne stope u određenim zemljama, da taj novac plasira u devizne obveznice Republike Srbije i Narodne banke Srbije.

Pitanje je za ministra finansija, a to nije malo preširoko, jer ni na koji način nije ograničeno, u koju vrstu domaćih deviznih obveznica, koje izdaje Republika Srbija. Novac treba možda da bude uložen, jer ako ovako otvoreno ostavimo, onda se može zaključiti da šta god država ima potrebu može taj novac praktično da nastavi direktno da koristi, umesto da ih čuva za potrebe Agencije za osiguranje depozita. Pa, možemo da dođemo u situaciju da ako je Agenciji potrebno da povuče ta sredstva, država će morati dodatno da zadužuje da bi ta sredstva mogla da isplati Agenciji. Znači, nemamo nikakvo ograničenje.

Pozdravljamo, naravno, napor Ministarstva finansija, odnosno da je uvideo problem sa negativnim kamatnim stopama. Ne znamo zašto se to nije desilo ranije, možda ministar može da kaže par reči o tome, jer ovo je svakako pozitivna stvar. Imamo bojazan, što se tiče kupovine deviznih obveznica Republike Srbije, da praktično taj novac nekako se ne zavrti nazad i bude korišćen za neke druge stvari. Ovde se ne radi samo o ovom ministru i Ministarstvu koje on sada vodi, nego razmišljamo o tome da se radi o nekoj dugoročnoj stvari, da će biti promena ministara i promena vlada, pa možda trenutni ministar finansija ima najbolje namere i ne želi da radi ništa što je pogrešno, ali možda će to naredni raditi, jer imali smo te prilike u prošlosti, pa ako nam zakoni nisu dovoljno precizno i dobro definisani, možemo da dođemo u tu situaciju ponovo.

Da se vratim na osnovne teze. Imamo velike gubitke u EMS-u, nemamo nikakvu kontrolu nad projektima koji se trenutno sprovode. Nemamo nikakvo neslaganje oko toga da je potrebno razvijati „Elektromreže“, niti neslaganja oko toga da je potrebno razvijati, odnosno zaštiti čovekovu životnu okolinu, ali pošto ne znamo ništa o tome kako se do sada troši novac, kako je trošen na sve projekte koji su do sada pokrenuti, tako nemamo ni poverenje da će ovaj projekat, odnosno ova dva projekta za koje podvlačim nema ni sporazuma ni plana projekta, nikakve analize o tome koliko novca će otići stranim dobavljačima i onima koji pružaju usluge, koliko domaćoj privredi, čime će se pomoći BDP, znači ništa od toga nemamo i treba samo da odobrimo ove zahteve za garancije. Tako da se nadam, da će ministri dati odgovore na ova pitanja koja sam postavio. Hvala.