Ne, gospodin Orlić je pitao nešto, pa da ga pustim.

Znači, povukli ste pitanje. Pošto predsednici sudova vrše uticaj direktan na sudije da presuđuju ovako ili onako, onda donose odluke da skinu sudije sa predmeta, da stave nekog drugog sudiju, određuju ko će dobiti predmet, upravljaju sa spisima, mnogo stvari i to je u stvari centar korupcije unutar sudija.
Sa pravom struka kaže da je potrebna revitalizacija uloge predsednika suda, a ne jačanje, u kome dobija privilegije o kojima ću govoriti kad bude čl. 2. i 3. zakona na dnevnom redu, dobija privilegije i biva zaštićen i još politička većina ima i šargarepu i batinu, u slučaju da taj predsednik suda radi ili ne radi svoj posao onako kako partijska većina to želi. Znači, da podvučem, predsednici sudova su glavni instrument uticaja na sudije i na rad sudija u pravosuđu i imaju direktnu sponu sa izvršnom vlašću.
Zbog toga, struka kaže, društvo sudija, sve sudije od kredibiliteta, da je ovo pogrešan put i korak nazad, a ne korak napred od onoga gde bi hteli da stignemo, a to jeste, nadam se, svima cilj – nezavisno pravosuđe. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Nastavlja se ista praksa vređanja poslanika, tamburanje u prazno, politički marketing. Hajde da se vratimo na temu, pošto uvrede zaista ne rešavaju ništa. Građani gledaju i čude se.

Možemo da se ne slažemo oko nečega, ali ne da se vređamo.
Ove izmene zakona i ovaj član 1. jača ulogu predsednika sudova. Struka kaže, sudije kažu da je potrebna relativizacija uloge predsednika suda. Takođe, struka kaže da su predsednici sudova glavni instrument uticaja na sudije, odnosno glavni izvor pritisaka na sudije da sude ovako ili onako.
Cenim da uvaženi kolega iz JS misli da to nije tako, međutim građani se sa tim ne slažu pošto znaju na koji način predsednici sudova vedre i oblače po sudovima i praktično ovim dobijaju ojačanu poziciju sa koje mogu to da rade i da dobiju političku nagradu od onih koji su na vlasti u vreme kada su oni izabrani za sudije i kada se biraju za sudije.
Ono što je bitno je da popravimo stvari, a ne da idemo unazad. Ovo je korak unazad. Kao što je poslanik Orlić govorio, kako je sve isto bilo pre ovako, pa i sada, pa kao što se čudimo, pa ne valja ni kako je bilo, ne valja ni kako je sada, još je gore da pravimo korake u pogrešnu stranu, odnosno da činimo situaciju još gorom i otvaramo političkim strankama, odnosno politici još veću mogućnost uticaja na pravosuđe.
Znači, da ponovim, struka, sudije, sudska grana vlasti kaže da je ovo pogrešan korak, da je potrebna relativizacija uloga predsednika suda, a ne jačanje. Zbog toga ćemo i glasati protiv ovog zakona. Hvala.

Hvala.

Ovim članom praktično sudijama koje su izabrane po sada važećem zakonu za predsednike sudova sa mandatom od pet godina daje se mogućnost da te sudije imaju još jedan mandat od četiri godine, tako da sada imamo situaciju potpune nejednakosti među sudijama, predsednicima sudova takođe.

Prvo, zakonom je omogućeno da predsednici sudova koji su sudije imaju drugačiji tretman od svih ostalih sudija, odnosno da njihova sudijska funkcija, ne funkcija predsednika sudova, prestaje po drugačijim uslovima od uslova koje imaju sve ostale sudije. To je prva protivustavna stvar.

Onda, sada imamo situaciju u kojoj ćemo imati predsednike sudova koji će biti dva mandata, četiri godine plus četiri godine, a imaćemo i predsednike sudova koji će biti sada po mandatu od pet, pa plus četiri posle toga, devet godina. Znači, jedna potpuna papazjanija. Naravno, iz ovoga izlazi samo jedna stvar, a to je upravo ono što sam pitao ministarku pravde dok je bila ovde u petak, pa nije odgovorila, a to je koliko sudija potpada pod ovaj član 3. zakona, odnosno koliko sudija imamo koje su trenutno predsednici sudova koji bi morali da prestanu da budu predsednici sudova zato što im ističe mandat, sudijska funkcija im ističe, pa time i funkcija predsednika suda, zbog starosne penzije, koliko je takvih sudija danas na koje će uticati ovaj član zakona?

Praktično, i kolege poslanici govore o tome da se ovaj zakon i ova odredba, član 3, direktno odnosi na sudije koje bi morale da odu u penziju, međutim, na vrat na nos, po hitnom postupku donosimo ovaj zakon, ne bi li to sprečili i to je sada mrtva trka između njih koji idu u penziju i datuma kada stupa na snagu ovaj zakon. Praktično, čitava žurba je oko toga. Ovo građani Srbije moraju da znaju, na koji način se donose zakoni, da služe jednoj pojedinačnoj svrsi da bi ovom odredbom člana 3. u stvari zaštitili one sudije, partijske sudije koje bi otišle u penziju da ovaj član 3. donesen i ovaj čitav zakon nije donesen i pokušava se da se uradi tako da što pre donesemo zakon da bi se to sprečilo.

Radili smo malo analizu predsednika sudova pa imamo pitanje za predsednicu, odnosno ministarku pravde, koja danas nije tu, odnosno izražava jedno duboko nepoštovanje prema ovom Domu, a to je – da li se ovo odnosi na predsednika Apelacionog suda u Novom Sadu? Odnosno, da li ova odredba, ako ne stigne na dnevni red na vreme da se donese ovaj zakon, da li će time predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, u stvari, izgubiti svoju poziciju predsednika suda, pa žurimo na vrat na nos da donesemo ovaj zakon da bi se to sprečilo?

Vrlo konkretno pitanje koje je ostalo takođe ne odgovoreno je za sve sudije, pošto bi trebalo uraditi analizu, i to obaveza kad se donose ovakvi zakoni, analizu svih sudova, da vidimo na koliko sudija ove odredbe utiču? Evo, mi smo napravili jednu malu analizu i došli do toga da je barem predsednik Apelacionog suda u Novom Sadu, u stvari, u poziciji da ova izmena zakona na njega utiče.

Znači, ovo je protivustavno, pošto su sudije u različitom položaju po zakonu i predsednici sudova čak u različitom položaju po zakonu, neki će biti pet godina, neki devet, neki osam, po ovome imaju različita prava, posebno deo koji se odnosi na trajanje sudijske funkcije. Hvala.

Hvala.

Mislim da ovaj amandman u stvari zaokružuje celu priču. Da bi građani znali, amandman kaže da ovaj zakon ne stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“, nego narednog dana. Tako da, imamo jednu od dve situacije. Ili imamo trenutno predsednike sudova koji stiču uslove za penziju narednih osam dana, pa valja požuriti sa ovim zakonom kako bi sprečili da odu u penziju po zakonu koji je trenutno na snazi, ili bi neki od ovih predsednika sudova koji bi trebali da budu imenovani od strane Skupštine trebali, odnosno intencija je da budu imenovani po novom zakonu, pa navrat-nanos da donesemo prvo ovaj zakon o sudijama, ne bi li onda za osam dana stupila na snagu i odluka Narodne skupštine o imenovanju tih sudija.

Bilo koja od ove dve varijante da je u pitanju, pokazuje nam jasno igranje vladajuće većine sa pravnom državom. Ovo zaista ni na šta ne liči. Donose se zakoni da bi se određeni ljudi zadržali na nekim funkcijama ili bili postavljeni na neke funkcije, ljudi koji po trenutno važećem zakonu ne bi mogli da obavljaju tu funkciju. Ovo je par ekselans primer potpunog podvođenja pravosuđa pod partijsku vlast. Ne više ni izvršnu vlast, nego partijsku vlast koja je praktično preuzela sve grane vlasti. Ovaj amandman pokazuje duboku nemoralnost i stvarno je sramota da o njemu uopšte razgovaramo.

Naravno, poslanička grupa „Dosta je bilo“ neće podržati ni ovaj amandman ni ovaj zaista sramotan zakon. Mi ćemo uputiti Ustavnom sudu, bez obzira na to, kao što kolega Krasića kaže, koliko traje njihovo odlučivanje, inicijativu da ovaj zakon proglasi protivustavnim. Međutim, ako ne, prvom prilikom kada budemo u prilici, sa 126 poslanika mi ćemo promeniti zakon i vratiti ga nazad u okvire onoga što bi moralo da bude normalno.

Ponavljam još jednom, ovaj zakon je nemoralan i protivustavan. Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, pred nama je objedinjena tačka dnevnog reda sa 42 stavke. Među njima je Zakon o sudijama, izmene Zakona o sudijama, zatim, postavljenje i razrešenje nekoliko tužilaca, postavljenje u 33 tužilaštva. Dva su predloga za tužioca za ratne zločine, onda za četiri viša javna tužilaštva, 25 osnovnih i 17 zamenika javnih tužilaca. Ukupno 60 različitih tužilaca. Zatim, imenovanje sudija po prvi put, troje sudija i jedno imenovanje za Visoki savet sudstva.

Mi praktično za ovih 60 tužilaca imamo po nekih 20 sekundi za svakog tužioca da mu posvetimo vremena, otprilike po tih 20 sekundi i za ove zakone i za ovo autentično tumačenje, zabeležbe spora u katastru. Mislim da je građanima potpuno jasno da je ovo nemoguć posao, odnosno da za ovo vreme ne možete ništa da obrazložite. Tako da, zaista ovakvo objedinjavanje rasprave nam ne dozvoljava da uopšte kvalitetno razgovaramo o ovim kandidatima.

Kada govorimo o predlozima za tužilačke funkcije, Skupština bi morala da odluči. Ne slažem se, naravno, sa prethodnim govornikom da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca predlaže kandidate. Oni vode računa o svemu, pa čemu onda mi služimo? Jer, ako oni o svemu vode računa, onda bi zakon valjda trebao i da bude takav da oni donose odluke. Pošto je zakon takav da Skupština donosi odluke, onda bi poslanici morali da imaju dovoljno informacija o tim tužiocima da bi mogli da se opredele da li nekoga da podrže ili ne.

Za građane ovako izgleda jedan predlog za javnog tužioca. Znači, to je ovaj ovde pasus teksta, na osnovu čega bi mi trebali da donesemo odluku da li da podržimo ovaj predlog ili ne. Da pročitam ukratko, ne navodeći ime i podatke ovog tužioca pošto su svi otprilike isti. Ali, imamo ime i prezime, predlaže se za taj i taj sud, rođen je te i te godine, završio Pravni fakultet gde već, te i te godine, položio pravosudni ispit, zatim prvi radni odnos zasnovao na tom mestu, zatim izabran na to mesto, pa na treće, četvrto i kad prođemo kroz sve to, nijedna rečenica o tome šta je plan rada ovog kandidata, koji su rezultati njegovog ili njenog dosadašnjeg rada. Znači, nijedan podatak o tome zbog čega bi jednog ovakvog kandidata trebali da biramo na tu funkciju.

Na osnovu ovoga, nijedan poslanik sigurno ne može da donese kvalitetnu odluku o tome da li da podrži nekog kandidata ili ne. Naravno, nije dovoljno niti može da bude dovoljno da kažemo – mi verujemo Visokom savetu sudstva, jer ako ćemo tako da radimo onda valja menjati zakon i učiniti tako da Visoki savet sudstva direktno postavlja sudije, a Državno veće tužilaca tužioce i da se time završi ili da to Vlada direktno radi. Znači, ovim smo dovedeni u nemoguću situaciju da odlučujemo o nečemu na osnovu podataka koje smo ovde dobili.

Poslanička grupa „Dosta je bilo“ pokušala je da dobije dodatne informacije, planove rada, da vidi ko su bili drugi kandidati, da izvrši neko poređenje. Međutim, nismo dobili te informacije, nisu nam date.

Drugo, uopšte nemamo mogućnost na odborima da razgovaramo sa kandidatima, da im postavljamo pitanja, da na neki način možemo da donesemo kvalitetnu odluku. Na ovaj način, na osnovu ovog teksta, priznaćete i sami, ne može se doneti odgovorno kvalitetna odluka koju interesuju građane Srbije. Morali bi da imamo planove rada, morali bi da imamo iskustvo, odnosno rezultate dosadašnjeg rada, da bismo mogli da izvršimo neke procene.

Ono što nam ostaje u nedostatku svega ovoga je da „kopamo“ po medijima, i da onda iz medija izvlačimo neke afere koje su plasirane, za koje ne znamo ni da li su tačne ili nisu tačne, da li su plaćeni tužioci, zato što su novine plaćene da oblate jednog dobrog tužioca, kao što ima takvih slučajeva, ili se zaista radi o istinitim stvarima.

Ima mnogo kandidata koji su ovde na spisku, dosta novinskih naslova koji govore o tome. Evo, recimo, ovde jedan iz „Blica“, koji govori o kandidatu za Više javno tužilaštvo u Pančevu, gde se govori o njemu kao pripadniku organizacione kriminalne grupe i da je specijalno tužilaštvo, odnosno Tužilaštvo za organizovani kriminal, vodilo postupak protiv njega u predmetima iznuđivanja novca. Ne znam da li je ovo tačno. Pozivam ministarku da proveri ove navode, jer ovo su jako važne stvari.

Prvo, ili je ovo blaćenje i netačno. Ne želim da blatim bilo koga, pa ni ovog kandidata. S druge strane, možda je tačno. Ovo su službeni spisi. Mislim da je to nešto što ministarka mora da proveri. Da li je tačno da je protiv kandidata za Viši sud u Pančevu, da li su vođeni ovi postupci? Da li je označavan kao pripadnik organizacione kriminalne grupe koja je iznuđivala novac?

Neću dalje. Ovakvih primera ima zaista jako mnogo. Ovakve stvari bi morali da razrešimo i ovo je nešto što bi moralo da bude i u predlogu za imenovanje nekoga i sa druge strane da imamo priliku i na odboru da postavljamo pitanja kandidatima, da bi znali da onaj koga imenujemo zaista zaslužuje da bude na tom mestu.

Imamo veliki upliv izvršne vlasti u rad tužilaštva, očigledni primeri neprocesuiranja, odnosno nesprovođenja zakona. Slučaj „Savamala“, 24 sporne privatizacije, zatim opljačkana cela Srbija, a ispada niko nije kriv za to. Afera „helikopter“, onda ubistva novinara koja su nerešena, pa gardista, puno primera. Ovo nam govori da kadrovi koji se biraju u tužilaštvu nemaju kvalitet, nemaju kičmu ili jedno i drugo. Ne može biti da se ništa od toga ne procesuira, a da mi imamo i da se predlažu najbolji kandidati.

Kad gledam ovaj spisak kandidata, jedino što nam ostaje da ocenjujemo je u nekim slučajevima gde su nam date prosečne ocene na fakultetu, jer ni sudije, za koje su dati ti podaci, ni tužioci, za koje nije dat nijedan takav podatak, pa uključujući, znači nije dat ni podatak o proseku koji su ostvarili na fakultetu, nijedan drugi podatak ne možemo da koristimo za poređenje. Ne kažem da su ocene na fakultetu jedini glavni kriterijum, međutim to je jedini koji ovde mogu da vidim koji je merljiv, i to kod sudija. Imamo i predloge za sedam predsednika sudova i od toga ovo su proseci ocena: 7,32; 6,55; 7,35; 6,32; 7,48; 8,3 i 7,14. Ovo je sedam kandidata za predsednike sudova. Ovo su im bili proseci na osnovnim studijama Pravnog fakulteta što u Nišu, što u Beogradu i nekim drugim mestima.

Zatim, za sudije koje se biraju prvi put imamo tri kandidata. Jedan kandidat sa prosekom 9,77, drugi sa 7,0 i treći sa 7,32. Ovo je jedino što mogu da koristim za poređenje. Složićete se da ovo nije dovoljno da bi se oceni bilo koji kandidat. Prema tome, mislim da je više nego očigledno da na osnovu ovih podataka ne možemo doneti sud.

Dotaknuću se sad Zakona o sudijama, znači predlažu se tri promene, praktično. Jedna je da se jača uloga predsednika suda i to suprotno preporukama struke, ja ću se ovde voditi preporukama struke. Strukovna udruženja sudija koja govore o tome da je potrebna relativizacija uloge predsednika suda, a ne jačanje.

Zakon predlaže da umesto da se predsednik suda bira na pet godina u jednom mandatu, dozvolila je dva puta po četiri godine i pored toga dodatnu stvar da ovo ograničenje kada se steknu uslovi za penziju da predsednik suda ne ide u penziju, nego da može da ostane predsednik suda do kraja mandata.

Sad, to nijedan drugi sudija ne može. Znači, predsednici sudova bi bili privilegovani. Takođe, znamo da je predsednik suda veza sa izvršnom vlašću. Prema tome, i ova hitna procedura po kojoj se zakon donosi i kaže se da je svrha, odnosno da bi svaka druga procedura ugrozila rad sudova, što je neverovatno obrazloženje. Moje pitanje ministarki je – koliko sudova ima u kojima su predsednici sudova pred penzijom, pošto jedini razlog koji mogu da vidim za ovaj hitan postupak i za donošenje ovih uredbi je da neke sudije koje su u toj poziciji danas bi mogle da sačuvaju tu poziciju?

Znači, podvlačim, struka…

Struka govori o tome da je potrebna relativizacija uloge predsednika suda, a ne jačanje. Mi ćemo glasati protiv ovoga.

Što se tiče tužilaca, tu ne možemo da se izjasnimo i pored najbolje volje. Molim ministarku da odgovori na pitanja.

Hvala.

Nisam dobio odgovore na pitanja koja sam postavio. Ponoviću još jednom ključne stvari, odnosno ključne probleme koje imamo ovde kod izbora sudija, izbora tužilaca. Biramo tužioce za 33 tužilaštva. Imamo 60 predloga po imenu i prezimenu. Imamo jedno kratko obrazloženje, gde su samo biografski podaci, bez ikakvih relevatnih podataka na osnovu kojih bi mogli da se opredelimo i da glasamo za nekog tužioca ili ne ili za nekog sudiju ili ne. Jedino što možemo da poredimo su prosečne ocene na fakultetu na osnovnim studijama koje su date za sudije, a za tužioce nemamo ni taj podataka. Priznaćete, na osnovu toga je nemoguće doneti odluku, tako da me zaista interesuje, čuli smo od nekoliko poslanika vladajuće većine o tome kako će se oni opredeljivati za svakog tužioca ponaosob, na osnovu kojih podataka. Sve što smo dobili je na ovom komadu papira za svakog tužioca. To je jedan kratak paragraf. Na osnovu ovih podataka je nemoguće izjasniti se o kvalitetu jednog tužioca.

Ponovo, možda je kandidat, odnosno kandidati za tužioce za ratne zločine su možda dobri, možda nisu dobri, ne znamo. Poslanici su dobili smo kratko obrazloženje. Bez plana rada, bez analize dosadašnjeg rada, kvalitetan izbor nije moguće doneti. Moguće je doneti izbor na zvonce. Kada zvoni zvonce vi glasate, i to je moguće. Međutim, to nije u interesu građana Srbije.

Ono što je zaista veliki problem i ministarka nije ni na to odgovorila, struka kaže, relevatna sudska udruženja kažu da ova izmena Zakona o sudijama u stvari jačaju ulogu predsednika suda umesto da je relativizuju kao što struka zahteva.

Sam način izbora je sporan. Ima predloga, recimo, da predsednika suda biraju sudije suda i da to bude način izbora. Ovaj izbor, odnosno ovaj način izbora koji radimo danas kroz Skupštinu sa ovim kratkim obrazloženjima jednostavno nema nikakav smisao.

Pokret Dosta je bilo misli da tužioce treba birati direktno na izborima u svakoj opštini, većinskim izborom, tako da građani biraju isto kao i načelnike policije, isto kao i predsednike opština, gradonačelnike. To mora biti direktan izbor. Mislimo da je to jedini način da dođemo do kvalitetnih kadrova gde će građani odlučivati.

Ovakav način, na osnovu ovog šturog obrazloženja, jednog kratkog paragrafa, ni jedan poslanik ne može doneti kvalitetnu odluku. Naravno, moguće je da su nekim poslanicima dostupni dodatni izvori informacija o tužiocima, ali oni nisu dostupni svim poslanicima. O sudijama, takođe. Ostaje nam samo da gledamo njihove prosečne ocene.

Znači, potrebna je relativizacija uloga predsednika sudova i konačno tužioci sa kičmom i integritetom. Na osnovu ovoga, te odluke nemoguće je doneti. Mi nećemo glasati.

Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, u Poslovniku Narodne skupštine postoji član 287. po kome poslanici postavljaju pitanje republičkim funkcionerima, koji su dužni da na pitanja poslanika odgovore u roku od 15 dana, čitam član 287, i to u pismenom obliku.

Poslanici pokreta Dosta je bilo su sa ove skupštinske govornice postavili do sada 30 pitanja predsedniku Vlade i predsednici Skupštine, i to 19 pitanja predsedniku Vlade i 11 pitanja predsednici Skupštine. Ni na jedno od ovih pitanja u poslednjih devet meseci nismo dobili pisani odgovor.

Ovde su sama pitanja koja smo postavili, koje kada poslanik postavi pitanje sa skupštinske govornice, stručne službe Skupštine sačine dopis i upute ga onom republičkom funkcioneru kome je pitanje postavljeno.

Znači, predsednica Skupštine i predsednik Vlade ignorišu poslanike i pravila ove Skupštine i ne odgovaraju na ova pitanja. Pa je ponovo pitanje predsednici Skupštine – zašto ne odgovara na pitanja poslanika? I, pitanje predsedniku Vlade – zašto ne odgovara na pitanja poslanika?

Evo, daću par primera predsednici Skupštine. Pitanje koje smo joj postavili 16. novembra – kada će biti donet godišnji plan rada Narodne skupštine, kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika? Već više od pet meseci, u tom trenutku, smo radili potpuno stihijski. Ili, recimo, pitanje predsedniku Vlade, i pored subvencija Er Srbija i Železara Smederevo prave gubitke iz godine u godinu, dok poreski obveznici preuzimaju njihove dugove. Samo u poslednje dve godine, a to pitanje je postavljeno 19. oktobra prošle godine, samo u poslednje dve godine u te kompanije otišlo je po 270 miliona evra.

Zatim, postavili smo pitanje 19. oktobra predsedniku Vlade – da li je istina da azerbejdžanska firma „Azvirt“, angažovana na izgradnji puta od Ljiga do Preljine, uvozi naftu iz Azerbejdžana bez plaćanja carina, akciza i PDV-a, značilo bilo kakvih dažbina? O kolikoj količini nafte je reč? I, da li je istina da tu naftu koju uvoze bez poreza, bez PDV-a, bez carina, da tu naftu dalje preprodaje našim podizvođačima po punim tržišnim cenama i zašto je to dozvoljeno?

Takođe, da li je istina da je ta firma zakupila separaciju „Takovo“, da iz nje vadi usitnjeni kamen i agregat, koji takođe prodaje našim podizvođačima po ceni od 35 evra po kubnom metru, dok je tržišna cena 21 evro po kubnom metru? Zbog čega Vlada i nadležna ministarstva ovo dozvoljavaju?

Naravno, nesporno je da su Srbiji potrebni putevi, nesporno je da ih treba graditi, ali na ovakav način, dajući ugovore ovakvim kompanijama i dajući im ove pogodnosti, u stvari samo bacamo novac poreskih obveznika i dajemo ga verovatno na korupciju. Ni na jedno od ovih pitanja nismo dobili odgovor. Tako da, molim i predsednicu Skupštine i predsednika Vlade da poštuju član 287. i da odgovore na ova pitanja ne daju usmeno na konferencijama za medije ili usmeno ovde u Skupštini, nego da odgovore u skladu sa pravilima, a siguran sam da će se složiti da pravila moramo poštovati, da odgovore u roku od 15 dana u pisanoj formi.

Zatim, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova i za predsednika Vlade. Saznali smo iz medija da je pokušan atentat na načelnika kriminalističke policije iz Beograda Veselina Milića. Pitanje za predsednika Vlade i za ministra unutrašnjih poslova je – da li je istina da je pokušan atentat na Veselina Milića i šta se po tom pitanju preduzima, pošto nikakve informacije o ovome nismo dobili? Ovo je jedan jako važan događaj za državu i svi državni organi bi morali da budu u velikoj akciji otkrivanja o čemu se radi, pošto ovakav napad na državne službenike, u ovom slučaju načelnika kriminalističke policije Beograda, je ogroman udarac za državu.

Drugo pitanje je i za jednog i za drugog, prilikom istrage koju je kriminalistička policija Beograda uradila prilikom ubistva Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi, pronađene su službene legitimacije, pištolj i radio-stanica MUP-a. Otkud kriminalcu službena legitimacija MUP-a? Hvala.

Hvala.

Prekršili ste član 27. stav 2. i član 157. Znači, niste mogli ni da stavite ovu tačku na glasanje zato što član 157. jasno kaže da se tačke dnevnog reda mogu objediniti samo u slučaju kada se radi o povezanim zakonima ili međusobno uslovljenim zakonima. Znači, priznaćete da raspravljati o imenovanju tužilaca, koje je jako važna stvar, ne možete vezati sa zakonima o finansijskoj pomoći. Te dve stvari nemaju nikakve veze jedna sa drugom. Takođe, Zakon o sudovima nema nikakve veze sa Zakonom o izboru tužilaca. Spojiti to sve zajedno praktično onemogućava raspravu, pošto svaka od ovih stvari zahteva posebnu raspravu. Mogu se objediniti zahtevi, odnosno odluke o postavljenju tužilaca u jednu, Zakon o sudovima u drugu i pojedine odluke, odnosno potvrđivanje sporazuma o kreditima u posebne tačke dnevnog reda.

Ovako spajate nespojivo u jednu tačku dnevnog reda samo da bi uštedeli vreme. Na taj način Narodna skupština ne vrši svoju funkciju, nego služi samo za potvrđivanje onoga što je izvršna grana vlasti dostavila Skupštini.

Znači, niste smeli uopšte da dozvolite da se glasa o ovome, jer ako glasamo o stvarima koje su izričito zabranjene Poslovnikom, to je kao da sada stavite tačku dnevnog reda da izglasamo da je danas, odnosno da je sada noć, a nije noć nego je dan. Ne može Skupština da se izjašnjava o stvarima koje su nemoguće, kao što nam član 157. jasno kaže. Na ovaj način zaista u potpunosti podvodite Narodnu skupštinu pod volju izvršne vlasti, a to je upravo suprotno onome što podela vlasti u jednom demokratskom društvu znači.

Hvala.

Građani Srbije jako dobro znaju da je poštovanje pravila ključna stvar za funkcionisanje jednog društva, poštovanje zakona, pravila, procedura. Ovaj Poslovnik Narodne skupštine je jedno od tih pravila i procedura koji bi morali poštovati.

Konkretno, član 287. koji govori upravo o ovim poslaničkim pitanjima koje upravo postavljamo, govori da poslanik ima pravo da postavi ova pitanja utorkom i četvrtkom i on kaže takođe da lica iz ovog člana, odnosno republički funkcioneri, predsednici Narodne skupštine su dužni da traženo obaveštenje, odnosno objašnjenje dostave u pisanom obliku narodnom poslaniku u roku od 15 dana. Znači, u pisanom obliku, ne usmena obrazloženja. To kaže pravilo, odnosno Poslovnik Narodne skupštine.

Poslanička grupa DJB je od kako je krenuo da radi ovaj saziv Narodne skupštine postavio 17 pitanja predsedniku Vlade i devet pitanja predsednici Skupštine, na koja nismo dobili odgovor, u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije.

Prošlog četvrtka smo postavili i 18. pitanje predsedniku Vlade i deseto pitanje predsednici Skupštine na koje nismo dobili odgovor. Jedno pitanje smo postavili predsedniku Vlade 19. oktobra 2016. godine, znači preko oko šest meseci. Kod nas se grade putevi, što je dobra stvar, ali je bitno i kako se grade ti putevi, odnosno koja je ekonomska korist za Republiku Srbiju, pa smo postavili pitanje u vezi puta od LJiga do Preljine, da li je istina da azerbejdžanska firma „Azvirt“ angažovana na izgradnji puta od LJiga do Preljine, uvozi naftu iz Azerbejdžana bez plaćanja carina, akciza i PDV-a, o kolikoj količini nafte je reč, da li je istina da tu naftu dalje preprodaje našim podizvođačima kao što je „Planum“ npr. po punim tržišnim cenama i zašto je to dozvoljeno? Zatim, da li je istina da je ta firma zakupila separaciju „Takovo“ da iz nje vadi usitnjeni kameni agregat, koji takođe prodaje našim podizvođačima po ceni od 35 evra po kubnom metru dok je tržišna cena 21 evro. Zbog čega premijer, odnosno Vlada, nadležna ministarstva i sve agencije dopuštaju ovakvo ponašanje i izvlačenje novca građana Srbije? Ovo je vezano direktno sa korupcijom. Odgovor do danas nismo dobili, tako da je ponovo pitanje predsedniku Vlade zbog čega se ovo dešava i zašto ne odgovara poslanicima Pokreta DJB?

Da objasnim građanima takođe da kada postavimo ovakvo jedno pitanje stručne službe Skupštine sastave jedan ovakav dopis i upute ga republičkom funkcioneru kome smo postavili pitanje, tako da to ne dolazi od nas nego od Službe Narodne skupštine i nema sumnje da na ove dopise nijedan odgovor nismo dobili.

Ima još mnogo pitanja predsedniku Vlade, međutim, preći ću sada na predsednicu Skupštine, koja je dužna da poštuje pravila, jer ako ona ne poštuje pravila, onda iz toga izvlačimo zaključak da celo društvo na dalje, od Skupštine, ignoriše pravila i ne postupa po njima. Naravno, radi se ponovo o članu 287. gde je i predsednica Skupštine dužna da u pisanom obliku, ne usmeno da nas obaveštava gde se danas nalazi predsednik Vlade, da li u Leskovcu ili negde drugo, nego da odgovara na pitanja u pismenom obliku, inače krši član 287.

Na primer, predsednicu Skupštine smo pitali 16. novembra 2016. godine kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine, kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika, jer već više od pet meseci radimo potpuno stihijski. Ovo pet meseci se odnosilo na taj 16. novembar. Do danas je prošlo devet meseci i nemamo odgovor na ovo pitanje.

Takođe, 26. oktobra smo postavili pitanje u vezi člana 157. stav 2. Poslovnika koji kaže da kada se pravi dnevni red, i pročitaću ovde, može da se objedini rasprava o pojedinim zakonskim predlozima i odlukama i kaže da Narodna skupština može da obavi zajednički načelni pretres međutim samo oko predloga zakona koji su međusobno uslovljeni ili su rešenja o njima međusobno povezana. Nastavlja se kršenje ovog pravila i raspravlja se u okviru jedne tačke dnevnog reda, o stvarima koje jednostavno nisu povezane.

Molim predsednicu Narodne skupštine da poštuje član 287, da ne odgovara usmeno i da u pismenom obliku odgovori na sva ova pitanja. Hvala vam.

Prvo pitanje ide predsednici Skupštine.

Mi danas govorimo po članu 287, a u tom članu poslednji stav kaže da su lica kojima postavimo pitanje, odnosno tražimo obaveštenja, dužna da traženo obaveštenje, odnosno objašnjenje dostave poslanicima u pisanom obliku u roku od 15 dana. Znači, ovo je institut postavljanja pitanja, odnosno traženja obaveštenja od strane poslanika i dužnost je da se to desi u roku od 15 dana od kada je postavljeno pitanje. Ovde imam 17 pitanja koja su poslanici Pokreta „Dosta je bilo“ postavili predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću i devet pitanja koja smo postavili predsednici Skupštine. Ovo su pitanja koja su izgovorena ovde sa govornice Narodne skupštine, koja je stružna služba sastavila i dostavila predsednici Skupštine i predsedniku Vlade. Na ova pitanja nismo dobili odgovor, nijedan odgovor od strane predsednika Vlade i nijedan pisani odgovor od strane predsednice Skupštine.

Da ponovim, član 287. kaže da su lica dužna da traženo obaveštenje u pisanom obliku dostave narodnom poslaniku u roku od 15 dana. Znači, ne usmeni odgovor, nego odgovori u pisanom obliku. Pitanje za predsednicu Narodne skupštine je zbog čega krši Poslovnik i zašto sama ne odgovara na pitanja koja su joj postavljena? Takođe, pitanje je i zašto ne sankcioniše predsednika Vlade koji ignoriše pitanja poslanika u Skupštini i ne odgovara na njih? Ovo nepoštovanje pravila, ignorisanje zakona, procedura i svih pravila u stvari i vodi ove mlade ljude na ulicu, koji traže poštovanje pravila, traže vladavinu prava. Vaše je pravo da odgovorite kako vi mislite da treba, ali nemate pravo da ignorišete zahteve poslanika, nemate pravo da ignorišete zakone.