Hvala.

Oko ovih ideja, pošto smo predložili da se briše ovo rešenje. Zanemarićemo ove pokušaje uvreda i omalovažavanja, ali ideja šta umesto brisanja. Više puta sam rekao, očigledno da kolega nije čuo, pa da ponovim oko toga šta bi trebalo raditi.

Zemlju ne treba davati strancima. Država danas 30% najbolje zemlje u svim opštinama daje stranim korporacijama. Znači, tu praksu treba prekinuti. Treba procesuirati sve koji su sproveli pljačkašku privatizaciju iz prethodne, iz svih vlasti, što ova vlast ne radi, sada optužuje druge. Znate, nisu svi bili na vlasti, kao vi i prethodna vlast. Treba svi oni koji su se ogrešili o zakon na bilo koji način da odgovaraju. Treba napraviti program, odnosno plan uvođenja, odnosno vraćanja zadruga u Srbiji, da bi podržali individualna poljoprivredna gazdinstva treba koristiti danski model, holandski model. Državnu zemlju, umesto davanja u zakup strancima, treba prodati domaćim poljoprivrednicima, ograničiti posed, neprivatnog vlasništva, njihovog vlasništva, nego te državne zemlje koja se prodaje na 20, 30, 50 hektara. Primeri za to postoje. Treba čitavu politiku usmeriti ka njima.

Takođe, treba promeniti poresku politiku, jer ako je velika zemlja došla kod malog broja ljudi, to možete i poreskom politikom da ispravite tako da oni mali poljoprivrednici, poljoprivredna gazdinstva kojima je porez izuzetno nizak, a oni koji imaju veliku zemlju njima je visok. Postoji to progresivno oporezivanje koje je moguće uvesti u Srbiji. To je način da delom, sve prilike koje je vladajuća većina imala da procesuira one koji su došli bud zašto do poljoprivrednog zemljišta, ispravi to kroz ispravnu poresku politiku.

Takođe, imate priliku da donesete zakon o poreklu imovine, kojim bi se veliki deo tog zemljišta vratio nazad, jer oni koji su kupili tu zemlju nemaju imovinu kojom bi to mogli da opravdaju.

To su sve neke stvari koje bi mogli da uradimo. Mogli bi takođe u poljoprivrednoj proizvodnji da vidimo kako to prekupci, nakupci cede poljoprivrednike, recimo malinare, kako se to vlasnik „Informera“, kao prekupac, bavi prodajom malina i da li zbog toga imamo tolike probleme u toj oblasti. Znači, ovo su stvari kojima treba da se bavimo. Nekontrolisanim uvozom nisko kvalitetne hrane iz koje-kakvih zemalja iza čega stoje naši ljudi, neke of-šor kompanije.

Ovo je centralno pitanje, i to je politika, i to su stvari kojima bi trebalo da se bavimo. Umesto toga, SNS daje zemlju strancima. To je jedina politika koju ima. Znači, praktično ovo je ono o čemu vam govorimo, konkretne ideje i konkretne stvari o kojima bi trebali da razgovaramo, prvo, u javnoj raspravi, a nakon toga ovde u Skupštini. Ništa od toga nemamo, nego imamo samo po hitnom postupku jedan zakon koji ništa neće promeniti.

Toliko o idejama i o tome šta bi trebalo da se uradi. Kada govorimo da treba da se briše ovaj član zakona i da ne raspravljamo o ovome, govorimo to sa razlogom, treba nam sistemsko rešenje i restitucija, i pitanje zadružne imovine, i kako ćemo ojačati domaća poljoprivredna gazdinstva i stvoriti zadruge i sistem da budu uspešni. Hvala.

Predsedavajući, prekršili ste član 100, ušli ste u polemiku sa poslanikom. Reč „laž“ je srpska red i ona može da se koristi. Takođe, govoriti o tome da li neko štiti ili narušava nacionalne interese jeste predmet političkog govora u Skupštini.

Vaše mešanje u govor predsednika krši član 100, jer ako želite da polemišete, treba u skladu sa članom 100. da siđete u skupštinske klupe, da se kao i svi drugi poslanici javite za reč i onda da date svoje mišljenje. Na ovakav način zloupotrebljavate poziciju predsedavajućeg i izričete vaše političke stavove o legitimnom političkom govoru kolege iz opozicije.

U isto vreme, dok poslanici vladajuće većine vređaju, koriste pogrdna imena za članove opozicije, ne reagujete uopšte, a kada neko govori argumentovano o tome da je izrečena laž sa skupštinske govornice, da je rečeno da ovaj zakon ne dozvoljava prodaju strancima, znači, to je neistina. Laž, neistina, to su reči, normalne reči srpskog jezika. Tako da, prekršili ste član 100. i želim da se glasa o ovome u danu za glasanje. Hvala.

Hvala predsedavajući, trebalo bi po replici, ali vi ne poštujete ta pravila.

Interesantno je da neko ko je ojadio robne rezerve priča o bilo kome drugom da je bilo šta učinio. Ovi pokušaji skretanja sa teme, priča ovoj pljački, onoj pljački, pet godina ste gospodo na vlasti, ni jednu razrešili niste. Nas zaista ne

interesuje da li ste vi pljačkali, oni pre vas, svi su trebali da završe u zatvoru, vi samo pričate, nikoga procesuirali niste. Sve pljačkaške privatizacije sprovedene, niko za to nije odgovarao. Očigledno ste preuzeli čitav taj biznis, pa zbog toga tako stvari funkcionišu.

U međuvremenu, recimo, PIK Bečej prodaje tim tajkunima čije slike sad pokazujete. To je toliko licemerno da ja nemam reči. Znači, praktično ništa ne radite samo pričate, a meni govoriti o tome šta je radila prethodna vlast, pa to je zaista presmešno.

Znači, pokušavate na različite načine da recimo, legitimne troškove kampanje koji su prijavljeni Agenciji, prikažete kao tobož nešto sporno, a s druge strane ni jedan svoj trošak ne prijavljujete. Znači, građani znaju, tu su bile hiljade aktivista SNS…

Znači, predsedavajući zaista vam se zahvaljujem, ovo je krajnje licemerno. Znači, ne dati mi repliku da odgovorim, a nakon toga me opominjete što koristim svoje vreme, je zaista…

Ovo je ispod svakog nivoa. Nemojte mi se mešati u reč kad se već ne mešate poslaniku koji je govorio ovde pet minuta bez da je pomenuo zakon. Pa, kako možete onda uopšte da gledate građane Srbije u oči?
Znači, suština svega ovoga je, vladajuća većina pokušava da skrene temu sa onoga što jeste tema danas, a to je SNS daje zemlju strancima, tačka. Ne sprečava da to 30% najbolje zemlje ide tajkunima i velikim stranim korporacijama, a tobože se predstavlja kao zaštitnik interesa poljoprivrednika. I, sve ovo što pokušavaju da urade je u stvari da pobegnu od te teme. Pa, slušamo neverovatne priče o svemu i svačemu, građani Srbije treba da znaju, SNS daje naš najvredniji resurs stranim korporacijama i to se radi sa državnim zemljištem. Ovo o čemu danas diskutujemo je zaista potpuno bespredmetno i kao što je rečeno već od strane opozicije, imali smo zakon koji je zabranjivao prodaju zemlje strancima, sada je uveden jedan član koji praktično indirektno dozvoljava ali je ispuniti uslove nemoguće, i on ne rešava problem. Centralni problem je što se državna zemlja već daje 30% najbolje zemlje u svim opštinama stranim korporacijama. Ovo je ono što SNS radi i ovo je ono od čega pokušavaju da pobegnu sa ovim besmislenim napadima i pričama o drugima, a u stvari pokušavaju da sakriju ono što rade. Hvala vam.

Član 103. poslanik ima dva minuta da izloži povredu Poslovnika. Vi ne dozvoljavate dva minuta vremena, uskačete u reč, to je nedopustivo. Malopre vam je kolega iz SNS održao bukvicu o tome šta bi trebali da radite, a šta ne treba da radite, niste ga opominjali.

Hvala.

Poštovani građani, ovaj zakon je, naravno, jedna šarena laža koja pokušava da prikrije suštinu problema i njim se praktično ništa ne rešava i nema nekog važnog razloga da se donosi. Glavni problem zakona jeste odredba zakona koja omogućava Vladi da 30% najbolje zemlje u svakoj opštini u Srbiji da stranim investitorima i raznim domaćim tajkunima, a u vezi sa vrhovima političkih stranaka. To je ono što se u Srbiji dešava. Kao što je nemački „Tenis“, kao što su ove navedene investicija oko „Al Ravafed“, da se praktično ništa ne dešava. LJudi koji žive u Sivcu znaju to jako dobro, kao i u Karađorđevu takođe. Znači, suština je da je politika ove Vlade da se daje državno poljoprivredno zemljište velikim stranim korporacijama i raznim investitorima koji su u nekoj vezi sa vrhovima političkih stranaka.

Tako da, možemo jednostavno i jasno da kažemo da SNS podržava, jer će glasati i izglasati ovaj zakon, podržava davanje naših oranica strancima. To je cela politika ove Vlade, pretvaranje Srbije u zemlju jeftine radne snage. Umesto da naša poljoprivredna gazdinstva rade, treba da budu nadničari kod tih stranih investitora. To je duboko pogrešno. Srbiji je potrebna poljoprivredna politika koja se bazira na zadrugama, po holandskom i danskom modelu. Zemlju treba da obrađuju, državnu zemlju, domaća poljoprivredna gazdinstva, a ni za šta od toga Vlada nema plan. Umesto da podržava poljoprivrednike, ona podržava prekupce i nakupce. Pogledajte situaciju sa malinarima, nigde nemamo uređeno tržište koje podržava naše poljoprivredne proizvođače.

Iz svih ovih razloga, „Dosta je bilo“ će glasati protiv ovog zakona. Govorićemo i o amandmanima, kako mogu da se poprave stvari. Međutim, suština ostaje ista, ključni član zakona je član koji dozvoljava Vladi da 30% najbolje zemlje u svim opštinama u Srbiji da stranim investitorima i upravo to se i dešava u Srbiji. „Dosta je bilo“ neće podržati ovaj zakon. Hvala.

Hvala.

Prvo pitanje ide za ministra rada Đorđevića – ko je vlasnik „Goše“? Da li je Ministarstvo rada pokrenulo inspekciju u „Goši“? Da li Zakon o radu predviđa da zaposleni primaju platu ili ta odredba zakona ne važi za radnike „Goše“?

Drugo pitanje za ministra obrazovanja Šarčevića – da li zna da su prosečna primanja domaćinstva u Srbiji 57.000 dinara, a da je za opremanje đaka potrebno između 15 i 20.000 dinara? Da li zna da ozbiljne zemlje u svetu vode računa o natalitetu i obrazovanju i da deci nabavljaju udžbenike? Recimo, moja deca su išla u školu u Kanadi, u Americi i tamo su dobili sve udžbenike. Zbog čega toga nema u Srbiji? To nije velika stavka u budžetu, a jako je važna za sve roditelje u Srbiji, posebno važna za podsticanje nataliteta i roditeljstva.

Treće pitanje ministarki saobraćaja Mihajlović – da li zna da „Er Srbija“ od 2014. do 2016. godine dobila je preko 160 miliona evra subvencija iz budžeta, poklon, da je to višestruko više nego što je JAT ikada dobijao – da li zna da nije dobila taj poklon, „Er Srbija“ bi napravila gubitke od preko 150 miliona evra, tako da fiktivno prikazuje dobit. Da li zna da je Aerodrom pored ovog novca indirektno subvencionira „Er Srbiju“ tako što i oslobađa plaćanje od taksi, oslobađa dugove itd. Kada će ovu praksu prekinuti?

Četvrto pitanje ide predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Republike Srbije, poslanička grupa DJB je podnela zahteva za hitnu sednicu Odbora za bezbednost, na koju bi bili pozvani ministar inostranih poslova Dačić i direktor BIA Gašić, gde bi se diskutovalo o bezbednosnim pretnjama koje stižu iz Makedonije o kojima čujemo samo preko medija, mesto za raspravu o ovakvim stvarima jeste Odbor za bezbednost, da čujemo odakle potiču pretnje, koliko su velike i zbog čega je Vlada povukla tako važan, ozbiljan potez kao što je povlačenje cele ambasade iz Skoplja. Moramo poštovati institucije sistema o institucijama koje treba da vrše nadzor nad radom Vlade.

Peto pitanje ide ministru odbrane, za vreme čitanja ekspozea, pročitao sam biografije ministara i pitao ministarku, tadašnju mandatarku, o kvalifikacijama ministara. Nisam dobio odgovor. Pitanje ću ponoviti, recimo za Aleksandra Vulina, bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“, zatim direktor marketinga u firmi „Kolor pres“, zatim odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova, završio je Pravni fakultet u Kragujevcu, tako piše u njegovoj biografiji.

Pitanje za ministra je kada je završio Pravni fakultet u Kragujevcu i šta ga po njegovom mišljenju na osnovu njegove biografije koju je sam dostavio Skupštini kvalifikuje da bude ministar odbrane?

Šesto pitanje ide ministru trgovine LJajiću – da li je istina da je vlasnik „Informera“ suvlasnik u firmi za preprodaju malina? Da li ministar zna da prekupci i nakupci ubijaju malinare i šta će uraditi da to spreči, da sav profit od rada koji malinari ulažu ide ka prekupcima i nakupcima?

Sedmo pitanje je pitanje za ministra poljoprivrede Nedimovića, poljoprivrednike u Srbiji je pogodila velika suša koja će imati nesagledive posledice po njih, mnogi su uzeli kredite, zadužili se, imaće veliki problem da nastave da posluju dalje.

Pitanje je – šta je sa velikim projektima koji su najavljivani za navodnjavanje, koji su tobože trebali da dođu od investicija, od Arapskih investitora i šta će uraditi po pitanju suše i pomoći našim poljoprivrednim gazdinstvima?

Osmo pitanje ide ministru finansija Vujoviću – koliko je dana od početka godine ministar bio u Srbiji, a koliko u inostranstvu i koliko je bio u Srbiji na svom radnom mestu?

Drugo pitanje je privredni rast u prvih šest meseci ispod 1,3% budžet je najavio tri posto, kako očekuje da do kraja godine rast bude oko pet posto i iz kojih to sektora i koje su to nove projekcije rasta budžeta Republike Srbije?

Zatim, 24 puta do sada smo postavljali pitanje predsedniku Republike, bivšem premijeru i postavili smo 16 puta pitanje predsednici Skupštine, na koje ni jednom nismo dobili odgovor. Član 287. Poslovnika kaže da se odgovori dostavljaju u pisanom obliku.

Pitanje za predsednicu Skupštine je kada će zakazati sednicu…

Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, raspravljali smo, evo, dva dana o predlozima za kandidate za Fiskalni savet, za Odbor Agencije za borbu protiv korupcije i za Zaštitnika građana i jako je bitno da ponovimo neke ključne stvari o kojima smo ovde danas i juče diskutovali, a to je da proces izbora ovih kandidata je potpuno neadekvatan.

Vladajuća većina je objašnjavala kako ih zakon ne obavezuje na transparentniju i bolju proceduru, proceduru u kojoj će narodni poslanici moći da postavljaju pitanja kandidatima, gde će se zaista raspravljati o njihovim planovima rada i činjenica jeste da u ovom loše napisanom Poslovniku nema ništa o tome, odnosno ne postoji obaveza, ali takođe ne postoji u ovom istom Poslovniku ni zabrana da se kandidati pojave na Odboru, da na odborima odgovaraju na pitanja poslanika, da prilože svoj program rada. Verovatno i svi znate da gde god se prijavite za neki posao da je taj intervju obaveza, izgleda svuda osim u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Tako da, kandidati se nisu ni pojavili na odborima, recimo, kandidati za Fiskalni savet nisu ni došli, kandidati za Odbor za Agenciju za borbu protiv korupcije se nisu ni pojavili. Pojavili su se kandidati za Zaštitnika građana, opet izbegavali pitanja. Predloženi kandidat nije odgovarao na njih i to instruisan od strane predsednika Odbora da to ne čini. Znači, praktično, ovo je jedna velika farsa. Poslanici nemaju mogućnost da vrše svoju ustavnu ulogu, da ispunjavaju zakonsku obavezu i da sa punom odgovornošću biraju kandidate, jer nisu mogli da im postavljaju pitanja. Mnoge stvari su ostale sporne. Na ovakav način stvari ne bi trebalo raditi.

Činjenica jeste, i ono na šta se vladajuća većina uglavnom izvlači, je - ovako je rađeno i ranije, pre 2012. godine. Mi kažemo – ovako je pogrešno. Ako vam Ministarstvo finansija da ovakav jedan predlog za člana Fiskalnog saveta, jedna rečenica, ovde između moja dva prsta se vidi ta jedna rečenica, u kojoj samo kažu ko je kandidat. Isto tako Narodna banka, jedan pasus. Ovim vidite da zaista ne postoji poštovanje ove institucije, da bi minimum minimuma trebao da bude da možemo otvoreno da razgovaramo sa kandidatima o njihovim planovima rada. Pošto ni jedan kandidat taj plan rada nije podneo, poslanici DJB neće glasati ni za jednog kandidata. Moguće je da među njima ima i dobrih kandidata, ali ako toliko ne poštujete Narodnu skupštinu i ne podnesete plan rada, glas sigurno nećete dobiti od DJB. Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, danas na ovoj sednici raspravljamo o izboru članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, zatim izboru članova Fiskalnog saveta i izboru Zaštitnika građana. To su jako važne institucije sistema i sigurno ćemo se svi složiti da je potrebno da se na ova odgovorna mesta izaberu ljudi sa integritetom, ljudi sa nespornim profesionalnim kvalifikacijama, sa značajnim znanjem i iskustvom kako bi mogli da obavljaju ovako važnu ulogu u društvu.

Svi ćemo se složiti sa tim da je onda potrebno napraviti jednu dobru selekciju, da je potrebno videti kakvi su planovi rada, šta žele da rade na tim mestima, koja im je motivacija da se uopšte kandiduju za ovakve pozicije, odnosno da prihvate da ih kandiduju ovlašćeni predlagači, da nam objasne šta misle odnosno šta žele da rade kako bi građani to mogli da vide.

Ako radimo u interesu građana, a to je nesporna činjenica, ovde smo svi zbog interesa građana, a ne zbog partijskog interesa, je da na ove pozicije, kao i sva druga mesta u društvu, izaberemo najbolje i za ove konkretne pozicije na Narodnoj skupštini je, odnosno samim poslanicima je da se uvere da su kandidati koji su predloženi zaista najbolji, da ih pitaju pitanja, da s njima diskutuju njihove planove rada kako bi mogli uopšte da obave svoju važnu funkciju, a ona je ta da su ih građani izabrali da u Skupštini štite njihove interese i onda u ime građana i da postavljaju sva ova pitanja.

Nadamo se da se slažemo oko ovoga i da se slažemo oko suštine koja danas treba da se reši. Suprotno ovoj suštini je partokratija koja predlaže svoje partijske kadrove bez kvalifikacija i bez znanja na najvažnije funkcije u državi. Kako da utvrdimo razliku suštinski? Suštinski se ta razlika utvrđuje tako što se razgovara sa kandidatima, pravi se intervju, postavljaju se pitanja, oni odgovaraju. Bilo bi jako dobro da su i pre kandidovanja mogli javnosti da predstave i svoje biografije i planove rada, da onda recimo na javnom servisu u nekim emisijama predstave taj svoj plan, da se sučele, da međusobno razgovaraju ti kandidati, da građani mogu da vide koga biraju, da razgovaraju sa medijima i na kraju i sa poslanicima.

Ovaj jedan proces bi nam onda dao najbolje kandidate. Umesto toga dobili smo prijave kandidata koje su podnešene odborima Narodne skupštine, koji nezadovoljavaju ni jedan od ovih uslova. Recimo, za kandidate za Fiskalni savet nisu dostavljene biografije osim za jednog, a ovako vam izgleda jedno obrazloženje ministra finansija koji je predložio jednog člana Fiskalnog saveta. Znači, jedna rečenica. Pročitaću vam da vidite koliko Ministarstvo finansija poštuje narodne poslanike i njihovu ulogu selekcije kandidata.

Kaže, dopisom ste se obratili ministru finansija zahtevom da predloži kandidata za Fiskalni savet, u skladu sa odredbama Zakona o budžetskom sistemu, te s tim u vezi predlažem da se za člana Fiskalnog saveta izabere Nikola Altiparmatov. To je sve. Ovoliko i na ovaj način je Ministarstvo finansija obrazložilo svoj predlog člana ovako važne nezavisne institucije sistema.

Ovde imate primer kako to radi Narodna banka. To je takođe jedna rečenica. Jedna trećina te rečenice je navođenje broja Službenog glasnika u kome je objavljen Zakon o budžetskom sistemu. Ovo vam pokazuje kako izvršna vlast i kako institucije poštuju Narodnu skupštinu i kako poštuju ulogu poslanika u odabiru kandidata.

Ovo što je gore od toga je da se na sednici Odbora za finansije ni jedan kandidat nije pojavio. Ni jedan kandidat nije ni dostavio svoju biografiju, niti je dostavio plan rada, niti osvrt na ono što je radio do sada. Ovi kandidati koji su bili u prethodnom sastavu članovi Fiskalnog saveta je predložila prethodna vlast. Tada su izabrani i sada se biraju ponovo, bez ikakvog plana rada.

Da su se slučajno pojavili na tom odboru, ja bih imao mnogo pitanja za njih. Recimo, da li član Fiskalnog saveta podržava protivustavno smanjenje penzija i obrazloženje.

Kada pogledamo smanjenje deficita do koga je nesporno došlo, to je važna stvar i građani to treba da znaju, smanjiti deficit je jako bitno za Republiku Srbiju, međutim pitanje nije da li smanjiti deficit nego kako ga smanjiti. Ako pogledate malo kako je smanjen deficit, smanjen je tako što je država posegla u džepove građana i privrede i na taj način smanjila deficit. Fiskalni savet je ovo podržao i to je jedna pogrešna politika. Dvadeset milijardi dinara uštede tako što je otet novac od penzionera, preko dvadeset milijardi dinara smanjenje plata, 15 milijardi dinara uvođenje akcize za struju, oko 17 milijardi dinara dobit koja ne postoji u javnim preduzećima, koja je povučena i stavljena u budžet. Povučeni su svi porezi, sve naknade, PDV sa 18 na 20%, sa 8 na 10%. Ukupno preko 50 milijardi dinara na takav način. Pitanje je šta je država uradila? Ni reči o tome.

Nismo imali ni priliku da razgovaramo sa kandidatima i da ih pitamo zbog čega s jedne strane podržavaju smanjenje penzija i na ovakav način opterećenje i građana i privrede, a s druge strane država ništa nije uradila da uštedi novac.

Ako pogledate stavke u budžetu, npr. na subvencije godišnje ide preko milijardu evra u konsolidovanom budžetu države, preko milijardu evra. Recimo, od toga je, a predstavnik predlagača je danas o tome govorio, na Fijat 2016. godine otišlo 35 miliona evra, otprilike nekih 12,5 hiljada evra po zaposlenom. Sada ih ima 2833, odnosno u 2016. godini ih je bilo, a godinu pre toga ih je bilo 3300. Znači, smanjenje broja zaposlenih tamo, subvencije su povećane oko devet miliona evra.

Inače, premijerka nas je takođe obavestila da su neto zarade tih zaposlenih 320 evra i da bi valjda radnici trebali time da budu zahvalni za to. S druge strane domaća privreda zapošljava po ceni od 390 evra po zaposlenom, tako da u Fijatu imamo da godišnje na neto zarade jednog zaposlenog Fijat izdvaja 3.800 evra, godišnja zarada, a da od države dobija 12.500 evra, a recimo domaći privrednici dobijaju nula evra subvencija, a s druge strane isplaćuju 4.600 evra godišnje.

Ne znam da li građani znaju takođe da Fijat u Srbiji ne plaća ni jedan porez. Ne plaćaju čak ni doprinose na teret poslodavca.

Ja bih vas zamolio da me ne prekidate, pošto je o Fijatu predstavnik predlagača govorio, tako da imam pravo da se osvrnem na to.

Znači, ova pogrešna fiskalna politika i monetarna politika i uopšte politika štednje u državi je nešto što je Fiskalni savet podržavao. Nisu se ni pojavili na sednici Odbora za finansije da odgovaraju na ova pitanja i da ovo malo prodiskutujemo.
Kako to 40 milijardi dinara u budžetu je otišlo na plaćanje aktiviranih garancija, kako nisu pažnju posvetili tome, nego govore o smanjenju penzija, koje bi trebalo da bude poslednja mera. Smanjenje penzija, odnosno otimanje penzija je poslednja mera kada država nema nikakv drugi izbor.
Kako nisu govorili, recimo, o tome da Er Srbija godišnje pravi ogromne gubitke oko 50 do 80 miliona evra svake godine i da su ti gubici pokriveni subvencijama. Zašto tu nije štednja? Da Železara 270 miliona evra, ovaj čitav cirkus sa menadžmentom iz Čehoslovačke, dve godina lutanja, toliki je ceh.
Znači, ovo su sve neke važne stvari o kojima bismo morali da razgovaramo na Odboru za finansije. Nažalost, nijedan kandidat se nije pojavio i predsednica Odbora je imala opravdanje, to nije ni neophodno, oni su već bili tu, što da iznose planove rada? Na koji način možete da ocenite kandidate ako ne možete da pročitate njihov plan rada?
Ovo je nešto što ne bi smelo da se dešava. Znam da je glavno opravdanje vladajuće većine da je ovako rađeno i u prošlosti, pre 2012. godine. Mi se slažemo, ali upravo to je ono što je pogrešno i to je ono što treba da se menja. Nikakve rasprave oko toga nije bilo.
Ista stvar je i sa članovima odbora za Agencije za borbu protiv korupcije. Ni kandidata ni predstavljanja planova, ni razgovor o njihovom integritetu, ni o iskustvu, ni reči, nego kao protočni bojler prođete kroz odbor i onda se pravimo ovde u plenumu Narodne skupštine da tobože razgovaramo o kandidatima, a u suštini završi se sa zvoncetom.
Pored toga imamo i pitanje izbora za Zaštitnika građana. Da pročita za građane ako ne znaju neke osnovne članove Zakona o zaštitniku građana.
Recimo, u članu 1. kaže – ovim zakonom ustanovljava se Zaštitnik građana kao nezavisan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave, organa nadležnog za pravnu zaštitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeća i ustanova kojima su poverena javna ovlašćenja.
Veoma širok dijapazon i praktično Zaštitnik građana treba da štiti građane od bahate države, tamo gde je država bahata, i da ne radi samo, recimo, po predstavkama i pritužbama građana, nego i da samoinicijativno uočava mesta u društvu gde se država bahato ponaša, gde se krše prava građana. Građani na kraju završavaju na sudu za ljudska prava u Strazburu zato što država nije u stanju da odgovori na njihova elementarna prava.
Zatim u članu 5. kaže da Zaštitnika građana može biti izabran državljanin Republike Srbije koji ispunjava sledeće uslove.
Jedan - da je diplomirani pravnik.
Dva - da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima koji su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Zaštitnika građana.
Tri – da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete.
Četiri – da ima zapaženo iskustvo u zaštiti građana.
Nažalost, predloženi kandidat za Zaštitnika građana nije dostavio niti informacije o tome da ispunjava tri od četiri uslova, niti je na samom Odboru na kome se diskutovalo o njegovom predlogu i o kome se glasalo o njemu, nije dostavo svoj plan i program rada, niti je odgovarao na pitanja koja su mu postavljena. Tri puta sam ga pitao jedno te isto pitanje, tri puta na njega nije dogovorio. Našao je onda zaštitu od strane predsednika Odbora, koji je obavestio sve kandidate, pa i njega, da ne moraju da odgovaraju na pitanja poslanika, da je to njihovo pravo da ako hoće da odgovore mogu, ako ne, ne. Ovim pokazujemo koliko je recimo, predsedniku Odbora važna uloga parlamenta, i koliko ih u stvari, uopšte diskusija ne interesuje.
Pitanja koja smo postavili su se ticala pitanja moralnih i stručnih kvaliteta, zapaženog iskustva u zaštiti prava građana.
Naravno, sasvim je moguće da neko ko je studirao 13 godina, ko ima prosek 6,7 moguće je da bude dobar Zaštitnik građana. Malo verovatno, ali moguće.
Kada je takva situacija onda je naravno na poslanicima u tom intervjuu u razgovoru sa kandidatom da ga pitaju pitanja da bi ustanovili u tom razgovoru da li ima potrebne kvalifikacije, ili ne, i da li će biti dobar kandidat za Zaštitnika građana, da odgovara na pitanja.
Nažalost, bili smo uskraćeni za sve to na samom Odboru, pošto ništa od ovoga nismo čuli.
Takođe je moguće da neko ko je bio u skupštini fudbalskog kluba Crvene Zvezde, kako je tamo došao, ne znamo, sudija, da nakon toga napusti tu skupštinu i pređe u Skupštinu Partizana. To je sasvim moguće.
Moguće je i da neko ko to uradi ima kredibilitet i moralni integritet, međutim, malo je verovatno. Na tom odboru nismo imali priliku da čujemo obrazloženje Zaštitnika građana ako je sedeo na tim skupštinama sa ljudima koji su trebali da budu procesuirani, kako je moguće, prvo da je sedo tamo, a drugo da je prešao iz jednog kluba u drugi? To zaista ne zvuči kao nešto što je logično.
Međutim, najvažnija stvar od svih je nigde plana rada Zaštitnika građana, isto kao i za Fiskalni savet isto i kao Odbor Agencije za borbu protiv korupcije, isto kao i za Zaštitnika građana, nigde plana rada da kaže, recimo koje su to oblasti društva na koje bi obratio pažnju, gde su glavni problemi i kako misli da ih rešava? To je suština, to je moglo da opravda sva ova ostala pitanja koja javnost ima. Međutim, kada to ne uradite onda nemate kredibilitet za ovu poziciju.
Funkcija Zaštitnika građana izuzetno je značajna, isto kao i pozicija članova Fiskalnog saveta i Agenciju za borbu protiv korupcije. Tu se suštinski traže ljudi koji imaju integritet, koji imaju znanje i koji imaju iskustvo. Mi imamo forme koje dozvoljavaju godinama, ne samo ova vlast nego i prethodna, da na ta najodgovornija mesta dolaze loši partiski kadrovi, koji onda ne mogu da odgovore zahtevima građana i u stvari, ne štite građane od toga kako država troši novac, odnosno neodgovorno kako partiju upravljaju državom ili od bahatog ponašanja državnih organa, nego praktično štite njih od građana.
Na primer, Zaštitnik građana ima nadležnost da kontroliše RTS, da kontroliše REM, jer tamo je ugroženo pravo građana na informisanje. Ima pravo da kontroliše RIK, jer tamo je ugroženo izbornog prava građana. Na primer, izborno pravo dijaspore, krađe se dešavaju, nikakve kontrole nemamo.
Ima pravo Zaštitnik građana da kontroliše Narodnu banku, zašto ništa nije uradila da se kriminalni ugovori u švajcarskim francima ili da ih imamo u Srbiji i da toliki broj građana bude prevaren.
Ovo su sve neke stvari o kojima bismo razgovarali da je kandidat hteo da odgovara na bilo koje od pitanja koje mu je postavljeno. Umesto toga, imamo glasanje na zvonce.
Za kraj, kazao bih i sledeće.
Pošto na svako moje izlaganje, nakon mene dođe jedan od predstavnika vlasti koji vređa, kršeći član 107. stav 2. Poslovnika, nadam se da ovaj put predsednica skupštine neće da ove rasprave budu o meni, jer kad se ja budem kandidovao za neku funkciju onda su rasprave o meni, nego da će opomenuti sve govornike iz vladajuće većine da se bave suštinom i da odgovaraju na pitanja koja im se postavljaju. Hvala vam.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, prvo pitanje ide za predsednika Republike. Ustav Republike Srbije u članu 111. kaže da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Predsednik Republike je zadržao funkciju predsednika SNS. To je radio i Boris Tadić 2008. godine. Nakon toga, Tomislav Nikolić je imao dovoljno sluha za poštovanje Ustava i podneo je ostavku na mesto predsednika SNS i preneo je sadašnjem predsedniku Republike.

Član 6. Ustava kaže da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Ustav je ovde veoma jasan i u članu 115. kaže da predsednik ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Takođe, predsednik Republike kada je najavljivao odnosno davao mandat mandatarki je kazao da će se mandatarka baviti ekonomski pitanjima i pitanjima digitalizacije, a da će političke teme obrađivati prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.

Član 125. Ustava kaže u stavu 2. da predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. Na osnovu kog člana Ustava je predsednik Republike izmislio funkciju dva premijera, ekonomskog i političkog?

Od juna meseca kada je napravljen ovaj saziv Skupštine prošlo je više od godinu dana. Predsedniku Vlade, sadašnjem predsedniku Republike, poslanička grupa Dosta je bilo 22 puta je postavljala pitanja sa ove skupštinske govornice. Da bi građani razumeli, kada poslanik postavi pitanje nekom republičkom funkcioneru, kao što ja to činim danas, stručna služba Vlade sastavi dopis i taj dopis ode državnom funkcioneru koji je dužan, u skladu sa članom 287. Poslovnika da da traženo objašnjenje ili obrazloženje u pisanom obliku u roku od 15 dana. Predsednik Vlade to ni jednom nije učinio.

Složićemo se svi da je poštovanje pravila i zakona jako važno. Kada građani vide da najveći i najviši državni funkcioneri ne poštuju pravila, onda se pitaju kako onda zakoni i jednaka pravila i jednaki uslovi mogu da važe za nas?

Isto pitanje ide i predsednici Skupštine, koje su poslanici Dosta je bilo do sada postavili 14 puta, različita pitanja sa ove govornice i ni jedan jedini put predsednica Skupštine na njih nije odgovorila. Recimo, jedno od pitanja je kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika? Znači, predsednica Skupštine po hitnom postupku zakazuje sednice, kolegijumi se ne održavaju, nikakav plan rada nemamo nego se sve dešava od danas do sutra, tako da je Srbija praktično u jednom kontinuiranom hitnom postupku koji sprovodi predsednica Skupštine.

Zbog čega predsednika Skupštine ne odgovara na pitanja poslanika? Prethodni put kada sam postavio ovo pitanje, kršeći Poslovnik član 287, to možete da vidite i iz stenograma, predsednika Skupštine se tobože čudila kako ne zna za ova pitanja i naložila je tobože sekretaru Skupštine da joj hitno dostavi ta pitanja kako bi mogla da na njih odgovori. Evo, od tada prođe dosta vremena i ponovo ni jedan jedini odgovor nismo dobili.

Ovo je jedan od glavnih razloga zašto predlažemo smenu, odnosno glasanje o nepoverenju i smenu, razrešenje predsednice Narodne skupštine, pa smo tu inicijativu i podneli i onda je javnost čula i od same predsednice Skupštine da će zakazati vanrednu sednicu Skupštine na kojoj će se diskutovati o predlogu za njenu smenu. Šta bi sa tim? Rekla je najkasnije za mesec dana. Prošlo je mnogo vremena. Ništa više o tome nismo čuli.

Način na koji krši pravila i način na koji krši Poslovnik mogao je lepo da se vidi juče, gde je poslanicima opozicije uskraćivala pravo na repliku. Recimo, nisam mogao da odgovorim, imam repliku na ono što je mandatarka odgovorila, odnosno nije odgovorila na moja pitanja i nisam dobio to pravo nego je odmah dato pravo dalje Marijanu Rističeviću, koji je bez ikakvog ograničenja nastavio da vređa i mene i ostale opozicione narodne poslanike, kršeći Poslovnik koji kaže da ovo nije dozvoljeno.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, građani Srbije jako loše žive. Privatni sektor koji nije povezan sa vrhovima političkih stranaka jako teško posluje, ima ogromno poresko opterećenje, birokratsko opterećenje. Nadam se da je mandatarka ovoga svesna, jer, slušajući ekspoze, ne izgleda kao da to razume. Građani zaista jako, jako teško žive.

U ekspozeu ima mnogo dobrih mesta koja se tiču obećanja i koja se tiču stvari koje bi trebalo raditi. Međutim, mi to već godinama slušamo. Ne govorim samo o poslednjih pet godina, koliko je ova vladajuća struktura na vlasti, nego govorim i o vremenu pre toga. Lepa obećanja koja se tako ponavljaju, a nikada ne ispune. Recimo, jedno od njih je zakon o poreklu imovine, o kome su svi govorili, a do danas nije donet. Evo, našao sam i rečenicu o tom zakonu i u ovom ekspozeu.

Znači, neke stvari sa kojima se sigurno možemo složiti koje je mandatarka pročitala tiču se modernizacije javne uprave, što je svakako nešto što nam je potrebno. Pet godina je vladajuća većina na vlasti i ništa od ovoga u stvari nije ostvareno, odnosno jako malo. Slažemo se, naravno, da pečati, šalteri, papiri trebaju da odu u istoriju, da nema razloga da postoje. To je jedno veliko opterećenje za sve preduzetnike, za celu privredu.

Takođe, slažemo se da je potrebna i javna dostupnost podataka. Prva bi Vlada trebala da pokaže razumevanje za to i da objavljuje sve ugovore koje potpisuje, a onda i sva ministarstva u Vladi da urade istu stvar. Potpuna transparentnost, nadam se da je to ono na šta je mandatarka mislila. Objavljivanje svega što Vlada radi, svakog dinara kako je potrošen. To je upravo ono za šta se zalaže Pokret „Dosta je bilo“. Nadam se da će ovo ići u tom pravcu.

Zatim, pomenula je ažuriranje biračkog spiska, što je izuzetno važna stvar i nadam se da može da nam odgovori barem okvirno u kom vremenskom periodu će se to desiti.

Zatim, drago nam je da čujemo da će Vlada nešto uraditi po pitanju prodaje zemlje strancima. Mi o tome govorimo već tri godine. Videćemo kakav će to predlog doći, ali da se uopšte Vlada bavi tim pitanjem je značajno. Mi zaista tri godine pričamo o tome, o tom jako lošem delu Sporazuma o pristupanju i pridruživanju, koji je potpisan 2008. godine, koji nije vodio računa o ovom pitanju. Građani Srbije su siromašni, naši poljoprivrednici su siromašni, nemaju novac da kupe zemlju i potreban je jedan prelazni period da bi se oni zaštitili. To je jako, jako važna stvar za domaće poljoprivrednike.

Domaća poljoprivredna proizvodnja treba da se bazira na domaćim preduzetnicima u oblasti poljoprivrede. Znači, porodičnim, individualnim poljoprivrednim gazdinstvima. Zato su potrebne zadruge pošto same po sebi ta domaćinstva ne mogu da opstanu, tako da pozdravljamo i taj deo u ekspozeu gde se pominju zadruge. Mi takođe, govorimo o tome već tri godine.

Zatim, pominjanje socijalnih karata, preko potrebno u Srbiji i nama nejasno zbog čega je toliko vremena prošlo, a da se na tome nije napravio neki značajniji pomak. Pa, pomenuti Zakon o poreklu imovine, koji svi pominju, ali nikako da dođe na dnevni red.

Zatim, mi se slažemo da fokus treba da bude na preduzetništvu, ne na državi. Međutim, ne vidimo ni jednu meru koja govori o tome, odnosno da će doći do promene. Govorimo o potrebi smanjenja poreskog opterećenja.

Znači, ovo su sve neke stvari oko kojih se teško ne složiti. Međutim, i dalje su u domenu nekih lepih želja bez konkretnih koraka, tako da ćemo pratiti da li će Vlada zaista raditi u ovom pravcu. Mi smo prirodno skeptični, međutim dozvoljavamo mogućnost da će stvari krenuti u tom pravcu.

Pominje se brzi i efikasan krivični postupak koji je takođe neophodan. Međutim, s druge strane činjenica je da je u Srbiji sprovedena pljačkaška privatizacija, da je zemlja opljačkana, da je ispalo niko nije kriv, pa su nekim tim efikasnim postupcima oslobođeni i Karić, i Dinkić, i svi ostali, tako da taj deo nekako nedostaje. Šta će biti sa tim? Nestale su i sporne privatizacije, nestao je razgovor o tome uopšte.

Interesantno je da mandatarka predložila u Vladu jednog ministra koji je učestvovao u privatizaciji „Minela“ koji je kao i mnoge firme koje su propale u pljačkaškoj privatizaciji opterećen ogromnim dugovima banaka, to jako dobro znaju svi zaposleni u „Minelu“. Novac je na neki način izvučen iz firmi i firme su puštene u stečaj i da ne upropaštava firmu stečajni upravnik. Upropaštava ga vlasnik koji izvuče kapital, novac ostavi za zaduženo preduzeće i pusti ga da ode u stečaj, a onda tamo radnici ne mogu da naplate svoja potraživanja, tako da je ovaj izbor zaista interesantan.

Onda kada je ekspoze, odnosno izlaganje prešlo u područje govora o tome šta je Vlada do sada radila, e tu sad nailaze velike razlike u oceni toga šta se do sada postiglo.

Napominjem, vladajuća većina je na vlasti već pet godina. Ovo je četvrta Vlada. Optužiti one pre za probleme ne kako je izgubilo smisao nakon te godine. U jednom trenutku je potrebno preuzeti odgovornost.

Znači, govoriti o tome da je sprečen bankrot države danas nakon pet godina, da vas podsetim javni dug 2013. godine, odnosno 2012. godine kada je vladajuća većina preuzela vlast, je iznosio oko 15,5 milijardi evra. Danas je preko 24 milijarde.

Govorili ste o kamatama koje država plaća i naravno to je veliki problem. Ali, da vas podsetim kamate su 2013. godine iznosile 89 milijardi dinara, a danas govorimo, i vi ste pominjali 128, kamate su malo veće, ali da kažem da je to deo na dugove. Znači, kako je to država spašena od bankrota 2012. godine kada je javni dug bio kud i kamo manji i kada su izdaci za kamate bili kud i kamo manje, a danas smo u odličnoj situaciji gde je dug mnogo veći i kamate mnogo veće.

Naravno, u međuvremenu je došlo i do promena na svetskom tržištu, pa su pale kamatne stope. To nije nešto što je radila ova Vlada, to su pozitivna kretanja koja je Vlada trebala da iskoristi da bi uradila reformu privrede. Ona se nije desila.

Pomenuli ste takođe u ekspozeu da je ostalo da se reši pitanje 153 preduzeća sa 52 hiljade zaposlenih. Tamo negde 2013. godine bilo ih je preko 600, ja sam tada kao ministar privrede predlagao lične karte, uvođenje reda, popis imovine, popis obaveza, pravljenje finansijskih planova, analize tržišta.

Ništa od toga nije prihvaćeno i šta se onda desilo? Pa, razlika između tih 600 i 10, 15 preduzeća ili 153, gde su ona? Uglavnom ogromna većina otišla u stečaj. Ništa urađeno nije. I, to znaju zaposleni u tim firmama, pa niti im je povezan staž, niti su im isplaćene zaostale zarade, da ne govorim o onim prethodno koji su opljačkani pušteni na isti način da se ugase, ništa na tom planu nije urađeno.

Razumem da sa stanovišta međunarodnih finansijskih institucija, kada se ta preduzeća zatvore, njima je to pozitivna star. Međutim, sa naše strane je pitanje – a, zašto ništa nismo uradili, da barem pokušamo da uvedemo red? Da utvrdimo šta se sa njima desilo. Kako su izgubili tržište? Kako su došli u ovu situaciju? Način na koji su osiromašeni? Praktično, jednostavno su puštena niz vodu. LJudi ovo jako dobro znaju.

Zatim, govori se o jako važnom, u stvari, a to je smanjenje javnog duga i u samom ekspozeu se kaže da je to veliki problem u Srbiji i navodite da zbog visokih troškova zaduživanja samo u 2016. godini, vi kažete u prošlosti, ali nije u prošlosti kao što rekoh velika zaduživanja su došla nakon 2012. godine. Država je platila, odnosno poreski obveznici 128 milijardi dinara, otplatu kamata. To je preko milijarde evra, ili 3,1% našeg BDP. Kažete, kako biste bolje razumeli o kojoj količini novca govorimo, naglašavate da se tim iznosom može finansirati izgradnja 150 km godišnje. To je naravno tačno.

Međutim, s druge strane, u budžetima i dalje imamo i subvencije od 84 milijarde dinara, imamo na otplatu aktiviranih garancija preduzeća, raznih preduzeća za koje je država dala garancije, za 2017. godinu predviđen trošak i same glavnice i kamate od 40 milijardi dinara. Zatim, na kazne i penale 11 milijardi dinara. Znači, evo nas ponovo do milijarde evra. U Fondu za razvoj, dve milijarde evra za koje nikad nisu položeni računi. Ovo su neke stvari koje se tiču reforme države, odnosno uvođenja reda. Ništa se praktično na tome ne radi.

Ovo plaćaju naša preduzeća. Kada govorimo o subvencijama stranih investitora, imate domaćeg proizvođača bojlera koji zapošljava ljude, plaća porez i tim porezom se daju subvencije stranom proizvođaču bojlera. To je prepetuum mobile, ekonomska politika. Uništavamo domaće da bi pomogli stranom. Ne donosimo nikakva boljitak.

Onda priča o smanjenju deficita. Jako je bitno kazati kako je smanjen deficit. Znači, otete su penzije, protivustavno, 20 milijardi dinara, plate smanjene 22 milijarde, povećani su svi porezi i akcize. Uvedena je akciza na struju od 15%, od 15 milijardi dinara 2017. godine. Zatim, od javnih preduzeća uzet profit od 17 milijardi. Da podsetim građane PDV stopa je povećana sa 8% na 10%, pre toga sa 18% na 20%. Porez na imovinu, sve moguće dažbine su povećane. Ukupno se radi o nekih 80 milijardi dinara. Kada sve to saberete, dobijete 150 milijardi dinara i to vam je praktično smanjenje deficita. Šta je država uradila? Gde je uveden red da se smanje troškovi jer lako je uzeti iz džepova građana i privrede, podići sve poreze, smanjiti plate, smanjiti penzije, to svako može da uradi. Odgovornost je uvesti red u državi. To se jednostavno nije desilo.

Zatim, govoriti o tome kako Vlada ima neki doprinos za razvoj softvera, mislim, da je potpuno neutemeljeno. U stvari ako pogledate razvoje IT industrije, on zaista ima rast u Srbiji, suština je da se tu država nije mešala i pored svog opterećenja birokratije, velikih poreskih nameta, zato što im država nije kvarila i zato što su im tržišta u inostranstvu, bez korupcije, bez partijskog učešća su mogli da se razvijaju. Tako da to nije zasluga Vlade, a slično je i sa sportom. Zasluga za medalje pripada sportistima ne vladi.

Takođe ste kazali da mi treba da budemo društvo u kome se vrednuje znanje. Naravno, da se slažemo sa tim i da je znanje najveća vrednost. Međutim, sada dolazimo u mali problem, ako je to tačno, znanje, iskustvo, sposobnost ljudi najveća vrednost, kako ste došli do ovakve Vlade, odnosno šta je to što kvalifikuje ljude koje ste predložili za Vladu da budu ministri.

Na primer, koje su kvalifikacije Aleksandra Vulina da bude ministar odbrane, iz njegove biografije koja je objavljena? Ili Zorana Đorđevića da bude za Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, koja su to iskustva? Možda imaju neka druga, zaista ne znam, ali u ovim oblastima to bi trebalo da obrazložite. Ili, recimo, kakve veze ima ministar Antić sa energetikom? Ili ministarka Mihajlović sa saobraćajem? Ili ministar Stefanović sa policijom i unutrašnjim poslovima? Koje veze? Ili ministar Ružić sa državnom upravom? Ili ministar bez portfelja Krkobabić sa regionalnim razvojem i javnim preduzećima, osim što je u „Pošti“ zaposlio svoje? Ili, recimo, Nenad Popović sa inovacijama?

Sad kad uzmemo biografije koje ste nam dali, počnemo da čitamo, kroz te biografije ima jako interesantnih detalja, gde, praktično, počev od ministra Ivice Dačića, koji osim što ima prosečnu ocenu 10, što je za svaku pohvalu, naravno, niti govori strane jezike, niti može da se bavi ovim poslom za koji je postavljen. Dr Nebojša Stefanović, pitanje za mandatarku je – da li ste pročitali njegov doktorat „Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom“? Ja sam ga pročitao. Da li znate šta piše u njemu i šta akademska zajednica govori o njemu? Dobro, za gospodina Rasima LJajića znamo zašto je u Vladi. Zatim, Zorana Mihajlović. Ništa u njenoj biografiji nema veze sa saobraćajem. Ili, recimo, Branislav Nedimović. U biografiji piše da je završio Pravni fakultet i ništa o poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi, osim što je bio gradonačelnik Sremske Mitrovice. Ne kažem, možda u biografiji nedostaju neke stvari, ali jednostavno ne stoje. Sami ste rekli u ekspozeu da izražavate poštovanje prema poslanicima. Ako izražavate poštovanje, onda je potrebno dostaviti pune biografije, da bismo znali za koga glasamo.

Imamo novog ministra Gorana Trivana. Pitanje za vas je – da li je on zaista bio hapšen 2001. godine i oslobođen zbog zastarelosti? Tako da sad dobijamo drugog ministra koji je bio hapšen. Zatim Aleksandar Antić, u njegovoj biografiji, osim partijskog službovanja po raznim skupštinama opština itd, nema ništa o energetici.

Zatim, Nela Kuburović, kada pogledate, jako dobar student, međutim, iskustvo koje je potrebno da bi neko bio ministar pravde je ogromno, morate dobro da poznajete sistem da biste ga reformisali. Kad pročitate tu dugačku biografiju, koja govori o tome da je bila na dvomesečnoj praksi u Rajfajzen banci, da je bila pripravnik volonter u Prvom opštinskom sudu, da je posle toga radila u parničnom odeljenju kao pomoćnik sudijski kratko vreme, a onda u Ministarstvu pravde. Odakle dolazi iskustvo za reformu? Ili, recimo, Branko Ružić kakve veze ima sa državnom upravom? Koje je iskustvo, osim partijskog? Osim ako niste nešto izostavili u biografiji.

Evo, recimo, iz biografije Aleksandra Vulina, kaže – bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super press“ od 2000. do 2002. godine. Nakon toga od 2003. do 2007. godine bio je direktor marketinga u firmi „Color press“, zamenik generalnog direktora „Color media international“ od 2007. do 2012. godine. Bio je odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova. Kakve ovo veze ima sa Ministarstvom odbrane?

Zatim, Jadranka Joksimović, ministar za evropske integracije, kaže – karijeru je započela kao demonstrator na Fakultetu političkih nauka. Demonstrator je neplaćena funkcija, pomaže profesoru, a nakon toga u SRS itd.

Imamo i Vladana Vukosavljevića, kandidata za ministra kulture i informisanja. Za njega se kaže da je po završetku studija radio tri godine u spoljnotrgovinskom preduzeću „Univerzal“, od 1993. do 2000. godine vlasnik je preduzeća za pružanje pravnih usluga i konsalting, a od 2001. do 2013. godine vlasnik je preduzeća za odnose sa javnošću „Logos public relations“. Ovo je sasvim u redu, ali kakve ovo veze ima sa kulturom?

Zatim, imamo Milana Krkobabića, za njega svi već znaju, i Nenada Popovića.

Znači, velika razlika je između onoga što ste izgovorili ovde da su prioriteti i to da se vrednuje znanje i da se vrednuje radno iskustvo i biografija koje ste nam ponudili. Imam jedno pitanje za vas – da li ste vi izabrali ijednog jedinog ministra? Želim da mi objasnite takođe, da mi mandatarka objasni – kako je moguće da predsednik države kaže da ćete vi biti zaduženi samo za ekonomske stvari, i to specifično digitalizaciju, a da će se političkim stvarima baviti potpredsednik Dačić? Član 125. Ustava kaže: „predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad Vlade i predstavlja Vladu“. Gde je tu drugi premijer Ivica Dačić i gde je tu priča o političkom i ekonomskom premijeru? Tako da je ovo pitanje izuzetno važno pitanje, tiče se i ustavnog poretka u Republici Srbiji.

Da ponovim na kraju, građani jako teško žive, privreda jako loše posluje, glavni problem je što nije došlo do departizacije, glavni problem Srbije je partokratija, partijsko zapošljavanje koje je veće nego ikada, koje je pojelo sve sfere društva i to je upravo ono što bi trebalo reformisati. Hvala.