Izbacili ste poslanicu bez ikakvog osnova i o ovome ćemo tek razgovarati.
Znači, bežanje od toga da se deci nabave udžbenici. Gospodo, vreme priče je prošlo, dosta je toga, građanima je puna kapa. Uradite konačno nešto. Nabavimo udžbenike za svu našu decu. Dosta optužbi, dosta blata, kupite udžbenike, građani vas gledaju.

Hvala.

Da ponovim, udžbenici mogu da se nabave za svih 560.000 đaka u osnovnim školama, za svih 260.000 đaka u srednjim školama. Nikakve laži o meni da sam nešto tobože ukrao neće sprečiti poslaničku grupu Dosta je bilo, da govori o onome što može da se uradi danas.

Znači, na subvencije se godišnje iz budžeta baca oko milijardu evra. U budžetu imate ogromnu stavku svake godine za plaćanje aktiviranih garancija, koje se meri u stotinama miliona evra. Nabavka svih udžbenika za svu decu je 0,23% budžeta Republike Srbije. To je manje, odnosno, otprilike pola subvencije Er Srbiji. To je jedna desetina štete koja je napravljena u „Železari“ Smederevu u 2014. i 2015. godini, zato što moj plan za uvođenje reda u „Železaru“ nije prošao, pa su se tražili čudotvorci iz Slovačke. Građani to jako dobro znaju.

Građani treba takođe da znaju da svi ovi pokušaji, zamajavanje, ove prazne reči, priče o pljački ovoga i onoga, koje su potpuno neistinite, neće nas skrenuti sa teme. Udžbenici mogu da se nabave. Ovo može da se uradi u ovom zakonu. Ovo je pravi zakon da se to uradi, pošto je krovni zakon, koji govori o osnovama obrazovanja. Znači, gospodo, sa reči na dela. Dosta blaćenja, ajte lepo da deci nabavimo udžbenike. To će biti ogromno olakšanje za sve porodice u Srbiji. Pustite mene, uradite dobru stvar, napišite svoj amandman, gospodo iz vladajuće većine. Mi ćemo ga podržati. Kažite da će svi udžbenici za decu u osnovnim i srednjim školama biti besplatni. Hvala.

Imenom i prezimenom. Hvala.

Znači, taj list koji se citira je „Kurir“ iz 2011. godine. Tu laž o meni je plasirao Mlađan Dinkić zato što sam ga uhvatio kako krade.

Što se tiče cenjenog poslanika, da gospodine uhvatio sam ga kako krade, pa sam ga sprečio i njega i njegovu Agenciju za licenciranje stečajnih upravnika, koja se u to vreme bavila korupcijom. Kada neki upravnik radi svoj posao i hvata lupeže i šalje ih u zatvor, onda dobija kontrole.

Znači, to možete da proverite, ali lepo ste glasali za mene i bili ste jako zadovoljni kada sam bio ministar privrede, pa nešto tu ne štima gospodine.

Znači, što se tiče samog suđenja, naravno gospodin je pobegao sa suđenja, zato što za sve ove stvari koje govori nema dokaza za njih, pa ne sme da se pojavi tamo. Međutim, građani treba da znaju da sva ova prazna priča služi samo jednom, da se izbegne da razgovaramo o tome da je moguće nabaviti udžbenike za svu decu, da u budžetu ima dovoljno novca za to. Vladajuća većina iz nekog razloga koji je neobjašnjiv, ne želi to da prihvati i ne smeju da vas pogledaju u oči, dragi građani i da vam kažu – mi ovo nećemo usvojiti, nego vam pričaju o tome, mi ćemo to u budućnosti, neki drugi put, sigurno postoje planovi, reči su jeftine, gospodo. Nakon pet godina sa reči na dela.

Hvala.

Još jednom da ponovim za građane jako važnu stvar. Danas raspravljamo o Zakonu o osnovama obrazovanja. Tim zakonom treba da se postave principi i pravila koja će važiti i za podzakonska akta. Važiće takođe i za sve druge zakone koji budu donošeni iz ove oblasti.

Zato u ovoj zakon zaista pripada odredba koja kaže, da je obrazovanje pravo deteta, znači ne roditelji da školuju decu, nego dete kada se rodi u Republici Srbiji, treba da dobije neka prava koja garantuje celo društvo, garantuje budžet.

Među tim pravima treba da bude pravo na predškolsko obrazovanje, bez ikakve participacije roditelja, znači u potpunosti pokriveno iz budžete. Treba da bude pravo na osnovno i srednje obrazovanje, ali ne samo da ne moraju da plaćaju školarinu, nego takođe da im se nabave udžbenici, olovke, sveske, sva sredstva koja su im potrebna za rad, pa i strugovi i sve ostalo, što postoji u srednjim školama.

Takođe, da se obezbedi deci prevoz. To da lokalne samouprave plaćaju prevoz, to je za neke ruralne sredine nemoguća misija, jer nemaju dovoljno novca u budžetu. Upravo ovo možemo da predvidimo sa ovim zakonom.

Jednostavna je odredba. Takođe postoji deo koji govori o kvalitetu, recimo da ograničimo boj dece koji imamo po odeljenjima, da bude maksimalno 20, da naša deca dobiju kvalitetno obrazovanje kao što dobijaju njihovi vršnjaci, mališani koji su pobegli sa roditeljima iz zemlje zbog loše vladavine i koji takvo obrazovanje, odnosno besplatne udžbenike i prevoz dobijaju u zemljama severne Amerike, EU. Ovo može da se plati. Novca ima, samo Vlada novac troši na stvari koje nisu u interesu građana, a ne stvari koje su životno važne svim porodicama.

Pet godina slušamo priče. Konačno je došlo vreme da pređete na dela, da Vlada pređe na dela i konačno uradi jednu stvar koja je u interesu svih porodica. Građani vas gledaju. Čekamo vas.

Hvala. Amandmanom da je obrazovanje pravo deteta, ovo je jedini način da ovako važna tema zaista dođe do građana, da građani vide da je praktično moguće uvesti besplatne udžbenike, je da ponavljamo ove stvari, i danas je, zaista, i juče je bila, i danas je prilika za to. Ovo je izuzetno važna tema.

Petsto šezdeset hiljada đaka u osnovnim školama, 260.000 đaka u srednjim školama. Prosečna primanja domaćinstva su oko 57.000 dinara. Komplet udžbenika za decu košta od 10.000 – 17.000 dinara. Ova računica ne može da se izvede. Porodice jedva sastavljaju kraj sa krajem. Budžet može da reši ovaj problem, i ovo je praksa u celom uređenom svetu.

U Severnoj Americi, u EU deca, naši mališani koji su pobegli iz zemlje u dijaspori dobijaju udžbenike tamo i uopšte nije veliki trošak. 0,23% budžeta Republike Srbije. Znači, pola onoga što se kao subvencija daje „ER Srbiji“, 5-10% subvencija koje se daju velikim stranim investitorima da otvaraju ovde kod nas, mesta za jeftinu radnu snagu.

Znači, ovo može da se uradi. Vladajuća većina izbegava ovo. Ako ne žele moj amandman, ponavljaju da im se ne sviđa. Tobože podržavaju ovo, ne sviđa im se kako je napisano, neka napišu svoje.

„Dosta je bilo“ će ih podržati u tome jer je ovo interes svih građana, interes svih roditelja.

Jako važno za građane je da znaju, ovo je moguće uraditi. Novca u budžetu za ovo ima, potrebna je samo politička volja koja očigledno ne postoji. Postoji samo puno reči, najava o tome šta će se raditi. Međutim, vreme je da pređemo sa reči na dela. Pet godina se priča, ništa se ne radi. Niko nije procesuiran. Udžbenici mogu da budu plaćeni. Građani vas gledaju.

Replika.

Hvala.

Pa, ja nikoga nikada nisam opljačkao, nikome nisam ukrao ni jedan jedini dinar.

Ovo je zaista interesantna argumentacija, ali dobro je da smo čuli, konačno, da SNS ne podržava nabavku udžbenika iz budžeta. to je rekao gospodin Arsić, tako da građani treba da znaju da SNS, vladajuća većina, ne podržava nabavku udžbenika iz budžeta.

Da ispravim jednu stvar koja je netačna u onome što je rekao – naša deca koja su pobegla iz zelje sa svojim roditeljima u dijaspori, u Severnoj Americi, u EU, čuli smo čak i u Bocvani, dobijaju udžbenike plaćene iz budžeta.

Nigde ne postoji tržište udžbenika kao što je ono napravljeno u Srbiji, a to tržište služi samo za pljačku roditelja.

Znači, udžbenici se nabavljaju da roditelji znaju kako izgleda kad počinje školska godina odvedete dete u školu i tamo dete dobije sve što mu treba. Ne samo udžbenike, koje dobiju pozajmljeno na tu godinu, moraju da ih čuvaju, nego dobijaju i sveske, i olovke i računare, dobijaju sve što im je potrebno za rad u tim školama .

Ovo je nešto, ovo je moguće ostvariti u Srbiji. Nikakva jeftina retorika ovog tipa nas neće skrenuti sa toga da zahtevamo da udžbenici budu nabavljeni za svu decu.

„Dosta je bilo“ će ovo sprovesti i u Beogradu, i u Srbiji.

U Beogradu, recimo, da bi se nabavili udžbenici za svu decu u svim osnovnim školama, dovoljno je oko tri miliona evra. To vam je cena jarbola, a za svu decu u srednjim školama dva miliona evra, i to vam je cena fontane. Pitanje za sve građane, da li su im važniji jarboli i fontana, ili udžbenici za decu u osnovnim i srednjim školama?

Mislim da su mnogo važniji udžbenici i zbog toga ovo zahtevamo. Ova jeftina priča o tome kako je neko tobože krao, zante šta, dosta toga ponavljate kao pokvarena ploča, sa reči na dela, evo vam prilike da uradite nešto za građane.

Hvala.

Amandman govori o obrazovanju kao pravu deteta i predviđa da sva deca u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji dobiju udžbenike koji su plaćeni iz budžeta. Radi se o 560 hiljada đaka u osnovnim školama i 260 hiljada đaka u srednjim školama. Za nabavku udžbenika za sve đake u Srbiji u osnovnim i srednjim školama potrebno je izdvajanje od oko 0,23% budžeta Republike Srbije. To je manje nego pola subvencija koje se daju Er Srbiji svake godine. Ovaj trošak je moguće platiti. Time bi se deca u Srbiji izjednačila sa njihovim vršnjacima, mališanima koji su napustili zemlju sa svojim roditeljima zbog loše vlasti, pa se školuju, naša dijaspora, u zemljama severne Amerike, u zemljama EU i u svim tim zemljama dobijaju udžbenike. Znači, dete kada se pojavi u školi, kada ga odvedete u školu, tamo dobije prvi dan škole komplet udžbenika koji pozajmi, čuva te udžbenike godinu dana i prenesu se na narednu generaciju. Obično se udžbenici menjaju svake četiri godine.

Znači, da bi se uveo ovakav sistem, ovo je moguće u Srbiji, to bi bilo ogromno olakšanja za sve roditelje. Prosečna primanja, domaćinstva u Srbiji su 57 hiljada dinara. Komplet udžbenika košta od 10 do 17 hiljada dinara, pa ako imate drugo i treće dete, to je praktično nemoguća misija za većinu roditelja, tako da se neki i zadužuju, uzimaju kredite da bi deci nabavili udžbenike.

Znači ovo možemo da sprovedemo da i deca u Srbiji, kao i njihovi vršnjaci, mališani koji su napustili zemlju, koji žive u dijaspori, dobiju udžbenike. Vlada bi trebala da prihvati ovaj amandman ako im je zaista stalo do toga da se rasterete roditelji, da uradimo nešto što je jako dobro za sve građane i da pratimo praksu koja postoji u svetu. Hvala.

Hvala.

Znači, amandmanom na član 24a govorimo o tome da pored udžbenika koji bi trebalo biti nabavljeni iz budžeta za svu decu u Srbiji, u svim osnovnim i svim srednjim školama takođe bude plaćen prevoz za sve učenike.

Ovo je posebno važno za ruralne opštine. Ministar je malopre govorio o tome, rekao je kako bi ruralne opštine trebale svojim budžetima da predvide sredstva za ovaj prevoz, to je prevelik trošak da bi opštine mogle to da nose. Većinu sredstava povlači Republika, samo manji deo ostaje opštinama, tako da je ovo nešto što bi trebalo da preduzme kao trošak budžet Republike Srbije. Bila bi velika pomoć i za roditelje i za te opštine.

Princip ka kome idemo je da je obrazovanje pravo deteta, što znači da svi troškovi koji su vezani za obrazovanje deteta trebaju da budu plaćeni iz budžeta, time bi u potpunosti ispunili ustavnu normu koja kaže da je osnovno i srednje obrazovanje potpuno besplatno. Znači, umesto da se novac baca na razno-razne strane investitore koji dobijaju nerazumne subvencije, a na kraju tog rasta zaposlenja nema, da trošimo na nesposobne kadrove koji praktično ne umeju da uvedu u red u javna preduzeća, nego troše ta sredstva na razno-razne partnerske projekte, evo jednog dobro načina da deo sredstava usmerimo ka onome što je bitno svim roditeljima.

Mnogo se priča o tome kako su deca važna, kako je natalitet veliki problem, ovo je jedan jednostavan primer kako Vlada može da kaže da su nam zaista deca važna i da će zaista budžet da stane iza toga da sva deca dobiju udžbenike, da im bude plaćen prevoz. Dosta je bilo će, kada dobije poverenje građana, sprovesti ove mere. Hvala.

Hvala.

Ovo ne dobija odgovore. Građani gledaju, pa da ponovim još jednom. Obrazovanje je pravo svakog deteta. Trebalo bi da nabavimo udžbenike za svu decu u Republici Srbiji, za 560.000 đaka u osnovnim školama, za 260.000 đaka u srednjim školama. Ovo je moguće platiti. Ne postoji ni jedan izgovor da ne uradimo ovo što je u interesu svih građana Republike Srbije.

Na primer, u Beogradu, da bi se nabavili udžbenici za svu decu u osnovnim školama, ta cena je negde oko tri miliona evra i to je manje nego što nas koštaju jarboli. Da bi nabavili sve udžbenike za svu decu u srednjim školama to košta manje od dva miliona evra i to je manje od cene fontane u Beogradu.

Mislim da je mnogo važnije da nabavimo udžbenike za našu decu nego jarboli i fontane. Vladajuća većina očigledno ne misli tako. Imali su ovde i među sobom diskusiju u prepodnevnim satima, jedan poslanik je rekao da SNS nikada neće podržati nabavku udžbenika, a drugi je rekao kako je to nešto što je vredno pažnje. Nisu mogli da se dogovore oko toga koju poziciju da zauzmu prema ovome.

Udžbenike treba nabaviti za svu decu i time bi doveli u isti položaj našu decu, kao i njihove vršnjake, mališane koji su napustili zemlju, sa svojim roditeljima koji sada žive u dijaspori, u zemljama severne Amerike, u zemljama EU gde se udžbenici nabavljaju i daju decu u školama, kada ih dovedete u školu.

Znači, umesto praznih priča o tome kako je natalitet važan, kako hoćemo da pomognemo selo, kako hoćemo da pomognemo male sredine, evo jednog jednostavnog načina da pomognemo većinu porodica u Srbiji. I penzioneri bi se radovali ovome zato što znaju da će im unuci dobiti knjige i da ne moraju da uzimaju kredite da bi platili deci ono što bi trebalo da im pripada, ako je obrazovanje zaista besplatno i plaćeno iz budžeta.

Hvala.

Amandman je na temu obrazovanja i prava deteta. Pošto se amandmani odbijaju bez ikakve rasprave, bez govora o tome zašto, moram da ih ponavljam da bi građani shvatili da je moguće u Skupštini doneti zakon koji je u njihovom interesu, a koji se ne donosi.

Sve priče o tome šta je bilo u Americi, moja deca su išla u školu u Americi i tamo su imala udžbenike. Znači, u školi, najkapitalističkija zemlja na svetu, dobijete komplet udžbenika. Nigde u svetu ne znam da postoji sistem u kome se roditelji pljačkaju kao što to postoji u Srbiji tobože pod izgovorom tržišta udžbenika.

Znači, iz budžeta je moguće nabaviti udžbenike za svu decu u svim osnovnim i srednjim školama, računica je jednostavna, cena je negde oko 0,2-0,3% budžeta Republike Srbije. To vam je manje nego subvencija „Er Srbiji“ koja se daje svake godine. Znači, pola te subvencije je dovoljno da se nabave svi udžbenici. U Beogradu, umesto jarbola i fontana taj novac može da se usmeri ka nabavci udžbenika.

Takođe, u ovom članu predviđamo i nešto što bi popravilo kvalitet obrazovanja, na primer, da se ograniče odeljenja u školama, osnovnim i srednjim školama, na 20 učenika. Time bi se značajno popravio kvalitet. Ministar se sa tim složio, ali Vlada nije spremna da podrži jednu ovakvu promenu. Takođe, u predškolskim ustanovama da ograničimo broj dece po grupi koliko dece može da dođe na jednog vaspitača, na broj 15 ne bi li se popravio kvalitet i naravno da budžet stane sa sredstvima iza ovih mera.

Predviđamo takođe da prevoz do škole bude plaćen za svu decu osnovnih i srednjih škola, pa u Beogradu na primer da dobiju mesečne karte za prevoz o trošku b budžeta Republike Srbije, u prigradskim opštinama da se organizuje poseban prevoz za svu decu i da to bude sve na teret budžeta Republike Srbije, ne na teret lokalnih samouprava.

Malo pre ste mi preskočili 27a, ali šta da radimo, to je takav manir.

Tako je, gospodine Krasiću, o besplatnim udžbenicima. Ovo je jako važno pitanje za sve građane Republike Srbije. Vladajuća većina očigledno je ostala bez odgovora, tako da ćute, pa i komunikacija sa građanima Srbije. Nažalost, to je tako. Ministar sigurno zna da su ove stvari ovakve u svetu, da deca dobijaju udžbenike, da se ograničava maksimalan broj dece po odeljenju na 20, da ne može biti više od 20 učenika po odeljenju. Ministar zna takođe da grupe koje vode vaspitači u predškolskim ustanovama ne trebaju da imaju preko 15 dece. Međutim, nažalost, ne odlučuje o ovome, odnosno Vlada ne želi da podrži predlog da se udžbenici nabave za svu decu.

Priča da nema para nije tačna. Novca u budžetu ima, samo se troši na stvari na koje ne bi trebalo da se troši, a ne troši se na stvari koje su važne za sve roditelje u Srbiji, važne za svu decu u Srbiji. Deca naše dijaspore koja su u Severnoj Americi, u EU dobijaju udžbenike kada dođu u školu, samo deca u Srbiji imaju ovaj nakaradan sistem da se po detetu mesečno plaća 10 do 17 hiljada dinara, i to plaćaju porodice koje imaju primanja od 57 hiljada dinara. Znači, oni koji mogu će platiti. SNS očigledno to ne želi da uradi. Dobra vest za građane Beograda je da idu i beogradski izbori pa ćemo moći ovo da primenimo, rešenje iz ovog predloga. U Beogradu i bez republičke vlasti Beograd će moći da plati udžbenike za svu decu u osnovnim školama i srednjim školama jer to košta manje nego jarboli i fontane.

Znači, ove stvari su ostvarive, moguće ih je uraditi. SNS samo priča kako im je stalo do dece, do nataliteta, a kada je potrebno doneti jednu meru koja zaista pomaže roditeljstvu i roditeljima u nošenju finansijskih troškova onda su nemi i ćute na ove predloge. Na izborima u Beogradu građani će moći da odluče drugačije. Hvala.

Da pročitam amandman.

Obrazovanje je pravo deteta. Uslov za korišćenje ovog prava je da je dete

državljanin Republike Srbije. Republika Srbija je obavezna da obezbedi sredstva kojima će se svakom detetu obezbediti predškolsko obrazovanje u potpunosti plaćeno iz budžeta bez ikakve obaveze, participacije…

Ovo je tekst amandmana.

Član dvadeset i… prihvaćen je amandman i ne možete na ovakva način nasilno da menjate amandman.

Nisam pogrešio, član 29a. Lepo piše.