Dozvolite mi da završim pitanja.

Predsednika Vlade Republike Srbije. Uzimate mi vreme, građani gledaju. Dopustite mi da postavim pitanje.

Dozvolite mi da postavim pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije. Nemojte da me prekidate.

Vratite mi minut vremena koji ste mi oduzeli.

Pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije.
Zatim kaže – napad na Fahretu Jahić Živojinović je isplaniran, isceniran unutar tih timova koje kontroliše SNS, marketinških agencija „Tibotoa“. Pošto je njena produkcija „Grand“ ugrozila poslovanje njihove konkurencije, pa su puštali priče da je Boba tukao Brenu, kako bi se diskreditovala porodica.

Mene ne zabavlja ništa. Ovo su jako ozbiljna pitanja pošto na ovakav način šikanirate građane Republike Srbije.

Od strane marketinških timova SNS-a, a na čelu SNS je predsednik Vlade Republike Srbije. (Isključen mikrofon)
(Saša Radulović, s mesta: koji bi morao biti upoznat sa ovim.)

Dame i gospodo poštovani građani Republike Srbije, prvo pitanje ide predsedniku Vlade Republike Srbije, Aleksandru Vučiću u vezi budžeta za 2016. godinu.
Podsetiću predsednika Vlade prvo na njegovu izjavu od 10. marta 2014. godine na predizbornom skupu u hali „Pinki“ – „Kakve god reforme da preduzimamo, šta god da se zbiva dragi prijatelji, imajte u vidu jednu stvar koju vam garantujem, penzioneri će biti poslednji u čija će prava bilo ko smeti da dira u državi. Bolje sa naše grbače da se skida sve što može, a penzionerima nema šta da se uzme“.
Kao što smo videli u budžetu za 2017. godinu predviđeno je 47 milijardi dinara za plaćanje garancija po dugovima nesposobnih javnih preduzeća koja vode nesposobni partijski kadrovi, gde država mora za njih da plati njihove dugove zato što nisu u stanju da to urade.
Sa druge strane, penzionerima je uzeto 20 milijardi dinara, zaposlenima u javnom sektoru, među kojima su nastavnici, lekari, medicinske sestre itd. još 22 milijarde, ukupno je manje nego što gubitak prave javna preduzeća. Svi porezi su povećani, uvedena je akciza na struju, sve stope su povećane za više od četiri godine, koliko je Aleksandar Vučić na vlasti.
Poslednji korak u uzimanju novca iz džepova građana i privrede i davanje tog novca sa druge strane stranim investitorima i nesposobnim partijskim kadrovima i povećanje paušalnih poreza sa kojim su suočeni mnogi građani Republike Srbije, taj sektor porodičnih firmi i preduzetničkih radnji, a njih ima preko 200.000 u Srbiji, zapošljavaju preko 400.000 ljudi, nakon dve godine su konačno dobili rešenja od poreske uprave, dakle rešenja koja kasne preko dve godine kojim sada nalažu da u roku, do kraja godine uplate u budžet zaostale povećane poreze. Znači, retroaktivno im je povećan paušalni porez i naterani su da ga plate.
To je način na koji premijer, odnosno predsednik Vlade krpi budžet, pa je moje pitanje za premijera – kada će prestati da uzima od građana i od privrede, da krpi rupe u budžetu i da daju pare stranim investitorima i nesposobnim partijskim kadrovima? Da li je to reforma koju je obećavao i koja je očigledno u direktnoj suprotnosti sa izjavom koju je dao u martu 2014. godine?
Drugo pitanje za predsednika Vlade, imamo jedno pismo Zaštitnika građana, koji je odgovorio na neke optužbe koje je izrekao premijer, pa pošto to pismo nije dobilo svetlost dana u medijima, recimo na RTS, ja ću ga ovde pročitati u Narodnoj skupštini kako bi građani ovo mogli da čuju – „Poštovani gospodine Vučiću, dana 30. decembra ste u javnom obraćanju građanima Srbije, u direktnom prenosu na svim nacionalnim TV kanalima između ostalog rekli za mene i više drugih osoba da smo apriori protiv države i svog naroda, oni zbog toga što su nekada bili na vlasti, a ja sam kao Zaštitnik građana tada bio veoma zadovoljan pravima manjina, kao što ste rekli.
Nije prvi put da iznosite neistine u vezi mog rada, Zaštitnika građana i letimičan pogled na godišnji izveštaj iz perioda pre 2012. godine pokazaće više zamerki u toj oblasti nego što sadrži izveštaj za 2015. godinu. Na žalost ni izveštaji za 2015. godinu, ni za 2014. godinu nisu razmatrani u Narodnoj skupštini, iako je to obaveza parlamenta utvrđena propisima, ali to nije moglo da vas spreči da pročitate, jer su vam i lično upućeni radi informisanja i javno objavljeni ti izveštaji. Ipak, sadržina izveštaja za vas nije od značaja, već potreba da kažete nešto loše o Zaštitniku građana, odnosno o meni lično.
Tu međutim nastaje mnogo veći i opasniji problem, ne samo po osobe koje ste pomenuli i mene, već mnogo šire po demokratiju u Srbiji. Označili ste pred celom srpskom javnošću više građana Srbije, uključujući i Zaštitnika građana za protivnike države i svog naroda. Ističući takvu užasnu ocenu, ne želim da polemišem zbog njene očigledne besmislenosti. Međutim, dužni ste i morate da vodite računa da ni o kom građaninu Srbije nemate pravo da kažete tako nešto, niko to pravo nema, a posebno vi“.
Premijer je na ovo odgovorio da nema obavezu da odgovori na ova pitanja, da ga to zaista ne interesuje, međutim, da ima obavezu da objasni građanima Srbije zašto druge građane naziva ovakvim rečima, zašto vređa na konferencijama za medije i zašto govori da su drugi protiv države kada to jednostavno nije istina? Imamo samo drugačiji način, odnosno koncept države. Hvala.

Glavni problem sa zakonom je ne rasparentnost, odnosno diskreciona prava Vlade da odluči ovako ili onako. Zbog toga je bolje da zakon nemamo, nego da ga imamo ovako kako je napisan. Razlog zašto se stavljaju amandmani briše se je kada pošaljete zakon u Skupštinu, onda zakažete sednicu u petak naveče i ona počne u ponedeljak ujutru. Ne znam šta očekujete. Znači, na takav način ne možemo imati ozbiljnu raspravu i onda se to svodi na to da pogledamo zakon u celini, zaključimo da je on loš po građane Srbije i onda, naravno, idu amandmani koji kažu „briše se“.
Kada govorimo o koncesiji, razlog zašto bi ušli u koncesiju negde, sa bilo kim je zato što imamo neki ekonomski interes. U zakonu bi moralo da stoji da Vlada mora da obrazloži taj ekonomski interes i da postoje neki kriterijumi koji su zakonom definisani, a ne kako Vladi padne na pamet.
Kad govorimo o tome da su, ministarka je pomenula, da uspešna javna preduzeća od kako je SNS preuzeo vlast, da ih podsetim u toku diskusije o Zakonu o budžetu rekli smo samo 2014. do 2016, tri godine su gubici javnih preduzeća za koje država, odnosno poreski obveznici moraju da plaćaju garancije, jer ne mogu sama da vraćaju dugove, 93 milijarde dinara.
Da u budžetu za 2017. godinu je predviđeno 47 milijardi dinara. Ovo su podaci iz budžeta. Ovo nam govori o uspešnosti Vlade da vodi politiku i da upravlja javnih preduzećima.
Znači, glavni problem je nepostojanje kriterijuma u zakonu i potpuna proizvoljnost, i nepostojanje obaveze Vlade da obrazloži razloge zašto daje nešto u koncesiju ili ne daje nešto u koncesiju.
Ponavljam, razlog zašto bi se nešto dalo u koncesiju, ako postoji ekonomski interes jasno obrazložen. NJega ovde nema. Što se samog Aerodroma „Beograd“ tiče, na primer, veliki gubici nastaju tako što se opraštaju usluge koje se pružaju „Er Srbiji“, ne bi li se Er Srbija prikazala profitabilnim preduzećem, što ona nije. Ona je veliki gubitaš. Inače, aerodromi su u vlasništvu Aerodroma „Nikola Tesla“, je u vlasništvu građana Srbije, u velikom delu.
Vlada uzima na sebe da raspolaže tom imovinom kako joj padne na pamet. To jednostavno tako ne bi smelo da bude. Zakon je loš, zato što nema definisane kriterijume i što nema definisana jasna merila, nema transparentnosti, niti obaveze Vlade da bilo šta obrazloži kad odluči da recimo da aerodrom bilo kome u koncesiju.

Da, znam, uzeli ste mi repliku bez ikakvog osnova.
Zahvaljujem se ministarki što se ovako dobro pripremila za sednicu, pa ima već pripremljene print skrinove, građani, mislim, razumeju na šta ovo stvarno liči.
Da kažem ministarki da ja nikada nisam bio u Italiji, niti sam tamo davao izjave. U to vreme smo uvodili lične karte, i kada smo uvodili ličnu kartu za „Er Srbiju“, krenuli su da dostavljaju podatke i u to vreme sam i dao izjavu, pošto smo krenuli da uvodimo red. Međutim, onog trenutka kada smo utvrdili da „Er Srbija“, u drugoj polovini 2013. godine napravila gubitak od preko 30 miliona evra, mislim oko 38, znači samo u drugoj polovini 2013. godine, u odnosu na prvu polovinu, kada je stari menadžment JAT-a imao gubitak od 10 miliona, onda smo imali ozbiljan problem i ja sam nakon toga podneo ostavku, jer rukovodstvo „Er Srbije“ nije htelo da sarađuje sa Ministarstvom. Ta ista „Er Srbija“ je onda 2014. godine dobila subvenciju od preko 70 miliona evra iz budžeta, pa je 2015. godine dobila subvenciju od preko 40 miliona evra iz budžeta, 110 miliona.
To je ta vaša profitabilnost i uvođenje reda kako pričate, a ništa niste rekli na ova ostala javna preduzeća koja sam pomenuo, koja su od 2014. do 2016. godine napravila rupu u budžetu od 93 milijarde dinara po plaćanju garancija, pa je onda predviđeno 47 milijardi dinara u 2017. godini i naravno sve to po tim uspešnim menadžmentom SNS. Da ne govorimo o gubicima „Železare Srbije“, koja su oko 270 miliona u poslednjih dve godine. Znači, i pobegli ste na kraju od ovih stvari i suštine oko zakona, i da ponovim suština zakona je, nema nikakvih kriterijuma u ovom zakonu. Na osnovu čega, koji su to ekonomski parametri, na osnovu kojih odlučujemo da država da nešto u koncesiju, nego se sve ostavlja Vladi, koja je očigledno nesposobna da donosi loše odluke, često korumpirane odluke kroz tajne ugovore i na tajan način.
Evo, recimo, najbolji primer je ovo najnovije osvetljenje u Beogradu koje se plaća iz budžeta, to je namešteno za jednu grčku firmu. Znači, ovo je način na koji vodite javna preduzeća, ovo je način na koji vodite i lokalne samouprave i državu. Hvala.

Hvala.
Izneseno je niz neistina, pa moram da se obratim tim povodom.
Znači, poslanička grupa DJB nikada ni za koga ne objavljuje matične brojeve, niti ćemo to ikada raditi, tako da ne razumem zašto je ovo potrebno. Ali, očigledno je da je potrebno, pošto i uz ove neistine idu i neistine o tome da je iko ikada iz poslaničke grupe bilo koga u Skupštini pljuvao, da je bilo koga psovao i te neistine se stalno ponavljaju, ali ponavljanjem neće postati istina.
Jednostavno, takve stvari ne radimo, niti ćemo ikada raditi. Pozivam sve poslanike da se takođe drže ovih pravila i da ne objavljuju tuđe matične brojeve, da ne objavljuju neistine o ljudima, da ne lažu građane Srbije da ih je bilo ko pljuvao, psovao itd. To tako ne bi smelo da prođe.
Međutim, bez obzira na to, očigledno je želja da pobegnemo od suštine, pitanja transparentnosti, razgovora o ovom zakonu i da sad trošimo vreme na rasprave o stvarima koji nikakve veze sa ovim o čemu danas treba da raspravljamo ima. A, suština je katastrofalno loš Zakon o stanovanju, koji treba bukvalno da razori celu Srbiju, da utiče na svakog građanina i da nametne neke obaveze koje su krajnje neprimerene na jedan vrlo paušalan i neprimeren način. O tome govorimo i nastavićemo o tome da govorimo, a ova podmetanja i neistine koje se plasiraju non-stop građanima Srbije, na njih ćemo odgovarati. Hvala.

Interesuje me da nam predlagač kaže koliko stambenih zajednica očekuje, da bi mogli nekako i da napravimo obračun o tome koliko taksi očekuju. Znači, jeste pravili neku analizu kada ste pisali zakon, pravili ove takse i ostalo? Koliko u stvari stambenih zajednica očekujete da će biti registrovano? Nekako mi se čini da bi to bilo prirodno kad pišete zakon i kad date obrazloženje da te takse neće biti neko veliko opterećenje, da bismo mogli neki mali obračun da napravimo. Hvala.

Pošto neosnovano niste dali repliku, moram da iskoristim amandman. Da, ja sam protiv gospodina podneo krivičnu prijavu i krivične tužbe i da, tražimo informacije, ali to ne znači da bilo gde objavljujemo bilo kakve privatne informacije i to je ono o čemu sam govorio.
Nego, da se vratim ja na ovo pitanje oko amandmana. Interesuje me, što se ministarke tiče, da nam kaže koliko stambenih zajednica očekuju? Jer, kad su pisali zakon, sigurno su negde obračunali koliko stambenih zajednica treba da se kreira, pa da vidimo otprilike koliko to građana Srbije treba da pogodi i kolike će ove takse biti? Pošto ćemo množiti jedno sa drugim, da vidimo kolike troškove misle da natovare na teret građana Srbije. Hvala.

Ovde ste dozvolili repliku u okviru Poslovnika, ali šta da radimo, to je tako.
Nego, ponovio bih pitanje koje ministarka uporno izbegava, a to je - pošto se ovim članom uvode neke takse koje trebaju i da plate građani Srbije, onda me interesuje da nam ministarka kaže, kada su pisali zakon i propisivali ove takse, koliko stambenih zajednica misle da će biti formirano u Republici Srbiji da bi videli od prilike koliki su dodatni namet nametnuli građanima Srbije? Hvala.

Hvala.
Kao što smo očekivali, ministarka nije odgovorila, pa ću ja da ponovim pitanje. Pošto se ponovo radi o taksama, da nam ministarka kaže, kada su pripremali zakon, koliko stambenih zajednica je mislila da će biti u Srbiji? Jer, ovo će biti pitanje zapošljavanja, ja sam siguran, pošto ovi upravnici, kako kaže ministarka, na kraju će biti profesionalni, pošto niko nije lud da se prihvati obaveze upravnika u zgradi i da ima tolike obaveze i troškove sa tim i da to radi za DŽ. Ono što očekujemo je stvarno da svaka zgrada dobije jednog SNS upravnika. Ovo je jedan zakon za zapošljavanje „čvorovića“ koji bi trebali izgleda da dojavljuju informacije o tome šta se dešava sa građanima Srbije.