Hvala.
Ove dve nezavisne institucije sistema Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja su zaista prave nezavisne institucije sistema koje rade svoj posao u skladu sa zakonima i Ustavom i nadležnostima koje su dobili. Očigledno da to jako smeta vlasti, i to ne samo ovoj vlasti, ko god je na vlasti, očigledno u Srbiji mu smetaju nezavisne institucije sistema.
Da nije bilo tih institucija sistema, mnoge stvari ne bi bile moguće u Srbiji. Kad pogledamo njihove budžete, oni su npr. manji od budžeta koji je dobio Krkobabić. Krkobabić dobio 225 miliona dinara, zamislite i Omudsman, Zaštitnik građana je dobio nešto malo više od 200 miliona. I Poverenik za informacije od javnog značaja takođe samo nešto malo više od 200 miliona.
Ova cela rasprava je očigledno krajnje licemerna, jer znate, budžetom ne možete smanjiti nečiju platu. Prema tome, ovo je jedna politička predstava, odnosno pokušaj dobijanja nekih poena. Meni nije jasno, pošto je očigledno ovo u stvari jako dobra kampanja podrške i Ombudsmanu i Povereniku za informacije od javnog značaja, da dobro rade svoj posao, a građani znaju da te dve institucije zaista dobro obavljaju svoj posao.
Ombudsman je pokrenuo neke jako važne teme. Nije dao da problem Savamale prođe neopoaženo. Radio je svoj posao. Nije dao da pitanje helikoptera prođe neopaženo, da se nekako zataška, nego je zaista krenuo da radi svoj posao, i onda smo videli kolike stvari se dešavaju iza kulisa i koliko vlast loše radi svoj posao. Onda, pored toga je dao malo svetla i na dešavanja u vezi sa problemima sa bratom premijera za vreme „Parade ponosa“, pa sve stvari koje su se dešavale u društvu, ta nezavisna institucija sistema zapravo radi svoj posao i radi u interesu građana, kako bi građani znali šta se dešava u društvu i kako bi se otkrilo ono što vlast pokušava da sakrije.
Kada govorimo o Povereniku za informacije od javnog značaja, svi koji se bave bilo kakvim istraživanjem u Srbiji, koji žele da dobiju informaciju o tome šta radi država, kako se troši njihov novac, o tajnim ugovorima koji su potpisani, da nema Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, ti podaci uopšte ne bi izašli na svetlu dana, tako da je ovo jedna velika zahvalnost od naše poslaničke grupe i u ime svih građana koji glasaju za DJB, zahvalnost i Ombudsmanu i Povereniku za zaštitu informacija od javnog značaja što odlično obavljaju svoj posao.
Takođe, ova diskusije, da uopšte jedna ovako bizarna tačka dnevnog reda, odnosno ovaj jedan bizaran amandman uopšte bude na dnevnom redu, je dokaz da to što oni obavljaju svoj posao žulja vlast.
Ja ću dati jedno obećanje ovde, a to je, kada pobedimo na izborima, a to će se desiti jako brzo, mi nikada nećemo opstruisati nezavisne institucije sistema. Oni su tu da štite interese građana, da rade u skladu sa zakonom, i taj nadzor koji vrše i kritika koju daju su u interesu građana i naravno trebaju da drže vlast pod kontrolom i da ih nadziru i kontrolišu. Kao što bi ova Skupština trebala da nadzire i kontroliše vlast, a u stvari se pretvorila u otirač vlasti, gde vlast radi šta joj padne na pamet.

Hvala.
Da se vratimo na amandmane, ja sam se u stvari javio za repliku, ali pošto nikad ne dobijam repliku onda ne mogu ni da govorim pošto sam pomenut od strane od poslanika TV voditelja Đukanovića.
Što se tiče samog budžeta, ako pogledamo u budžetu da ponovim, Zaštitnik građana ima budžet od 216 miliona dinara, Poverenik za informacije od javnog značaja oko 203 miliona dinara, a ministar bez portfelja Krkobabić 225 miliona dinara. Mislim da samo na osnovu ovoga građanima treba da bude jasno kuda novac ide i kako se rasipa u budžetu, a koliko malo dobijaju nezavisne institucije sistema koje zaista i rade svoj posao.
Da nije bilo Zaštitnika građana mi ne bi mnogo toga saznali i o Savamali, o aferi „Helikopter“ i o aferi povodom brata premijera za vreme Parade ponosa i o mnogim drugim stvarima. Da nema Kancelarija poverenika i svih ljudi koji tamo rade mnoge korupcionaške afere ne bi bile otkrivene, mnoge ugovore ne bi dobili. Oni zaista rade svoj posao i rade na transparentnosti.
Predsednica Skupštine je netačno kazala građanima da su ovo amandmani o smanjenju plata Ombudsmana i Poverenika. To nije tačno. Ovo su amandmani koji smanjuju razdeo za plate celoj instituciji. Znači, to se jasno vidi iz budžeta. Znači, razdeo za plate celoj instituciji Zaštitnika građana i celoj instituciji Poverenika. Sa budžetom se ne može menjati pojedinačna plata. To poslanici SNS jako dobro znaju.
Međutim, očigledno iz nekog razloga su izmislili da je ovo dobra predizborna kampanja. Ja mislim da će cenu ovog platiti na izborima.
Što se tiče stečajnih postupaka, ja sam naravno ponosan što sam štitio interese poverilaca u njima, i to poverioci mogu da potvrde.
Međutim, što se samog SNS tiče, njihovi poverioci su građani Srbije koji su im dali glas, i ja ću sa zadovoljstvom za te poverioce sprovesti stečaj SNS.

Da ponovim. Ono što je netačno rekla predsednica Skupštine je da su ovo amandmani za smanjenje plata Ombudsmana i smanjenje Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja. To je netačno.
Ono što je tačno oba amandmana smanjuju razdeo, odnosno predloženi amandmani smanjuju razdeo za plate svih zaposlenih kod Poverenika i svih zaposlenih kod Ombudsmana. Hvala.

Hvala.
Zahvaljujem se poslanicima SNS koji koriste svaku priliku da upute uvrede i pokušaju da omalovaže poslanike iz opozicije. To im je očigledno manir, pošto o suštini da govore ne mogu.
Znači, veliki je znak slabosti kada neko pokušava da vređa i omalovaži bilo koga. To svi građani znaju. To znaju i poslanici SNS, ali pošto nemaju ništa drugo, onda moraju na takav način da razgovaraju u Skupštini.
Ovo nije prvi put. Svaki put kada se javi gospodin Orlić priča je otprilike ista. Na njegovu veliku žalost postoje video klipovi koji ovo pokazuju. Znači, ne pričamo stvari koje nisu istina. One su naravno istina. Pogledate klipove, pogledate sva njegova izlaganja i onda vidite da nikada ništa nije imao da kaže, osim da pokuša neke lekcije da održi, tobože drugi se ne drže teme, tobože drugi ne znaju matematiku itd.
Pošto smo kolege, možemo o matematici da razgovaramo, pošto matematiku jako dobro poznajem. Međutim, suština ovoga svega – razgovaramo o amandmanima. Ti amandmani pokušavaju da smanje plate svim zaposlenima u kancelariji Ombudsmana i kancelariji Poverenika. To je suština amandmana. Budžetom se ne može menjati plata Ombudsmana i plata Poverenika jer su oni regulisani drugim zakonima. Građani to moraju da znaju.
Ovo je jedna velika farsa i politička lutkarska predstava u kojoj treba da se napadaju iz nekog razloga, znano samo glavnom lutkaru, Poverenik i Ombudsman. Ja mislim da će cenu ovakvog ponašanja SNS zajedno sa lutkarem platiti na izborima u aprilu, za koje iznova čujemo da će biti svi zajedno. Mi im se jako, jako radujemo.
Da ponovim, povodom svih stečajeva u kojima se pominjem, ja ću rado sprovesti stečaj nad SNS u ime građana.

Hvala, predsedavajući.
Povređen je član 104. Ako ćemo na ovakav način igrati ping-pong između poslaničkih grupa, mogla bi to i opozicija da radi, npr. da ja pomenem nekoga iz poslaničke grupe DS ili Dveri ili bilo koga i da vi onda date pravo na repliku. Znači, zaista ne bi trebalo takvu praksu da uvodimo ovde i da na ovakav način jedni drugima nameštamo reč. Hvala.

Hvala.
Ovo je sad član 8. Podneo sam amandman i na član 1. praktično da pokažem kako je moguće penzionerima vratiti novac i skinuti ga sa nepotrebnih trošenja, a to su uglavnom subvencije i bacanje novca u javnim preduzećima.
Praktično, amandmanom se ukidaju velike subvencije, među njima su i onih 11 milijardi dinara koje idu „Fijatu“, koje idu svim ovim preduzećima koje subvencionišemo, koje onda, s druge strane, otvaraju jeftina radna mesta u Srbiji. To je nepotrebno trošenje i, praktično, penzioneri, kojima je uzeto 20 milijardi dinara, plaćaju taj deo računa.
Budžet je Superhik budžet, odnosno kao taj lik iz stripa Alana Forda. Superhik uzima siromašnima da bi dao bogatima, tako i ovaj budžet uzima građanima, penzionerima, zaposlenima u javnom sektoru i daje stranim investitorima i partijskom parazitskom sistemu, odnosno partijskim kadrovima.
Znači, promena ovde, takođe, uvodi ono što smo već imali u budžetu za 2014. godinu, što sam predložio kao ministar, što je Skupština usvojila, a posle toga su izbacili iz budžeta, nakon što sam podneo ostavku, a to je osnivanje Garantnog fonda. Preko tog Garantnog fonda možemo da snizimo garantne stope za sva privredna društva u Srbiji, bez obzira da li su u vlasništvu stranih investitora ili je pitanje domaćim građanima i pravnim licima.
Takođe, predviđa se odvajanje sredstava za pokretanje „venture capital fondova“ u Srbiji. To su fondovi koji podstiču inovacije i praktično predlog, kao što je bio 2014. godine usvojen u budžetu, pa posle promenjen. Ne predlaže se da država direktno investira, nego da pomaže stvaranje privatnih „venture capital fondova“ koji bi onda dalje ulagali. To je mnogo bolje nego davati subvencije pojedinačnim kompanijama kao što je „Endava“. Znači, napraviti sistem i taj sistem onda može da nam da rezultate. Hvala vam.

Hvala vam.
Iznešeno je niz neistina u vezi onoga što sam radio kao ministar. Naravno, sami smo pisali zakon. Ta Agencija za licenciranje stečajnih upravnika je jedna korumpirana državna agencija, preko koje partijski ljudi, u vrhovima političkih stranaka, utiču na stečajne postupke i praktično varaju poverioce, zaposlene i protiv toga sam se borio.
Inače, u Srbiji postoji Komora advokata, Komora izvršitelja, pa bi naravno trebala da postoji i Komora stečajnih upravnika, koja je njihovo telo i koja vodi računa o toj struci, a državni organi, naravno, nadgledaju, pre svega, Ministarstvo privrede. Tako da je to čitava serija neistina.
Ono što je jako bitno u tom Zakonu o stečaju, a koji sam predložio, koji gospodin Arsić nije smeo da pomene, a to je jedan član koji kaže da smo u prvi isplatni red stavili sve zaostale zarade ne isplaćene radnicima za sve godine radnog staža i da smo takođe stavili povezivanje radnog staža za sve zaposlene, za sve godine unapred, pa da je taj zakon prošao. Prošao je Vladu, na kraju je povučen iz Skupštine, svi zaposleni koji su u stečaju ostali bez svojih zarada i ostali bez povezanog radnog staža, njima bi bio povezan radni staž. To je ta politika čistih računa za koju smo se zalagali. Da je to prošlo, građani Srbije bi sve to skupa videli i to je ono što je zaustavio Aleksandar Vučić. Ovakve stvari ćemo ponovo staviti na dnevni red, kada pobedimo na narednim izborima.
Inače, što se svih tih priča o stečajevima tiče, ponosan sam na sve što sam radio u stečajnim postupcima, gde sam zastupao interese poverilaca, zaposlenih, i nisam dao lupežima da pljačkaju. Oni su uglavnom dolazili preko političkih linija koje su pokušavale da uzmu poveriocima ono što je ostalo nakon što su neodgovorni vlasnici doveli te firme u stečaj.
Na kraju biće mi zadovoljstvo da u ime građana Srbije, kao poverilaca, budem stečajni upravnik SNS-a.

Hvala.
Da ponovim šta je bio plan Ministarstva, pošto se očigledno pokušava to izvrnuti, 2014. godine.
Znači, ideja naravno nije bila da se i ko istera na ulicu i naravno ideja je bila da se zaštite radnici, da se zaštite firme i to se radi tako, svuda u svetu se radi, prvo se uradi ta lična karta, uradi se jasan popis imovine, uradi se vrednost te imovine, znači procena vrednosti. Napravi se neka analiza tržišta, uradi se neki poslovni plan, uz njega ide i taj finansijski plan i sistematizacija radnih mesta. Onda, nakon toga, kada imate red, kada znate šta vam je imovina, znate šta su obaveze, onda pravite plan za restrukturiranje.
To je upravo bilo ono što smo krenuli da radimo, ali je bio ogroman otpor partokratije. Znači, ne radnika koji su prepoznali ovo što je radilo ministarstvo kao dobru stvar, koji su podržavali to što radi ministarstvo, nego partijski postavljeni kadrovi koji su na vrhovima svih tih firmi i „Petrohemije“, i „Železare“ i svih tih firmi koje su praktično godinama uništavale ta preduzeća.
Setimo se samo tog divnog menadžmenta koji je postavljen u „Železari“ koji je u poslednje dve godine napravio gubitak oko 270 miliona evra. I tako i u „Petrohemiji“ i u svim drugim firmama gde država nikad nije imala hrabrosti i u stvari znanja da uspostavi red.
Znači, posao ministarstva je bio da spreči da te firme odu u stečaj, da se raspadnu, nego da uvede red i napravi te planove. Pošto niko nije bio u stanju to da uradi, onda smo krenuli sa tim da ćemo otpuštati sve te partijske kadrove.
Priča o tome kako ih nema, to svi građani Srbije znaju, bez partijske veze ne možete nigde da dođete na vrh, da vodite bilo šta, zbog toga nam Srbija i propada. Zbog toga nam deca beže iz zemlje, zato što u zemlji nema prilika. Ovo je to što uništava Srbiju, ta partokratija koja nas izjeda i to ćemo skinuti sa grbače građana.

Predsedavajući, u okviru povrede Poslovnika dozvolili ste repliku.
Da ponovim što se tiče ovih par firme koje su pomenute. Naravno, traženo je od tih firmi da naprave popis firmi, procenu vrednosti imovine, a onda kada su napravili, sastavili su taj partijski UPPR koji treba da kaže ovako – država da odustane od svega, radnici da ne dobiju ništa, a oni ponovo da dobiju novu mogućnost da troše novac građana, pa smo im vratili, i to je bio samo jedan UPPR i drugi u pokušaju, pa smo taj jedan UPPR koji se pojavio vratili i kazali – promenite ove stvari, neće država da se odrekne svog dela, neće radnici da ostanu bez plata, nego da napravimo UPPR po kome svim zaposlenima da budu izmirene zaostale zarade, svima bude povezan radni staž i država ako daje neki novac, odnosno ako treba da podrži taj UPPR, takođe njena potraživanja, kao i sva druga potraživanja moraju da budu prepoznata unutar tog UPPR.
Krenuli su da ga rade dalje. Videli su da je tvrdo u ministarstvu pošto nismo dozvoljavali da se razbacuje sa novcem poreskih obveznika, pa su nakon toga sačekali da podnesemo ostavku, a nakon toga su progurali te UPPR. Posle se pojavio za RTB „Bor“ npr. jedan UPPR koji je potpuno neodrživ, kojim je država obrisala ogroman deo svojih dugova, gotovo milijardu evra, a nakon toga vidimo u ovom budžetu da nastavljaju da traže pare zato što je isti menadžment, potpuno nesposoban da vodi tu firmu.
Izmene Zakona o stečaju npr. koje smo predlagali i izmene Zakona o privatizaciji su nalagale popis imovine, procenu vrednosti imovine i da ako se direktor ne slaže sa tim da bude otpušten.
Inače, da građani znaju, direktore postavlja kadrovska komisija Vlade kojom upravljaju političke stranke koje su na vlasti. Ako se pitate zašto imate nesposobnog direktora negde, to je zbog kancelarije Vlade.

Hvala.
I prvi put ste to rekli. Nisam stigao da vam odgovorim, a bio sam na redu. Očigledno ste vi dobili drugi put.
Pogledajte ministre, u samom amandmanu piše – relokacija sredstava. Znači, ja sam protiv poklanjanja, davanja subvencija koje su poklon, plaćanja garancija za ono što je uradilo javno preduzeće jer to je poklon i prevođenje toga na stavku 6.2.1, pogledajte piše u amandmanu, 48 milijardi na jednoj stavci i četiri milijarde na drugoj. Kada ne poklonite, nego uvedete red u javno preduzeće i ovo se beleži u knjigama kao zajam koji je dala Republika Srbija da se zna u svakom od tih preduzeća da nisu izmirili svoje obaveze, a ne ovako poklonom da samo obrišete dug, pa onda posle toga još samo prikažete profit tih firmi, pošto im je obrisan dug. To je suština onoga što piše u amandmanu. Vi sigurno ovo razumete, tako da ne mogu da shvatim način na koji obrazlažete zašto ste protiv amandmana.
Da ponovim još jednom, relokacija je u pitanju. Mi smo protiv poklanjanja, ne pada nam napamet da država ne ispunjava svoje obaveze po garancijama, ali ne možete samo da platite po garanciji, da platite nečiji dug, recimo „Srbijagasa“, takvih preduzeća, a da onda sa druge strane ta preduzeća mogu u svojim bilansima da pokažu pozitivno poslovanje jer im je država platila ono što su morali sami da plate.
Znači, ti gubici moraju tamo da se prepoznaju. O ovome vam govori i Svetska banka i MMF i svi da ispod tepiha guramo stvari. Ovo je pitanje samo potpune transparentnosti i da lepo izađe u knjigama. Znači, ne pada nam napamet, još jednom, da se ne plate garancije, samo da se drugačije provedu i knjiže.
Isto je tako kod eksproprijacija. Drugačije se knjiži, a ne tako što se pokloni. Imamo problem kod javnih preduzeća, ne zna se koja im je imovina, pa kada im kupujete zemljište ne znate čije je šta, pa onda nam bud zašto ode NIS itd. To je razlog za amandman, a ne da uvedemo bankrot. I u „Resavici“ takođe podrška kreditna, a ne poklon kroz subvenciju i da bi se uveo red. Hvala.

Ja ću da ponovim još jednom, pošto očigledno igramo ovde gluvih telefona.
Ne pada mi napamet da država odustane od svojih garancija, ali umesto da garanciju knjiži kao poklon, treba da je knjiži tako što će onom javnom preduzeću koje ne može da izmiri svoju garanciju, koja ne može da izmiri svoje obaveze da kredit, da ga obezbedi hipotekom na imovinu kako bi to preduzeće u stvari moglo da izmiruje svoje obaveze, a ne mimo knjiga da samo brišete sa liste dugova to što je napravilo to javno preduzeće. Za to služi ovih 48 milijardi dinara koje stoje u predlogu ovog amandmana.
Što se tiče „Resavice“ i RTB „Bor“, umesto da se poklanja novac treba prvo uvesti red, popisati imovinu, obaveze, utvrditi poslovni i finansijski plan, utvrditi sistematizaciju radnih mesta, a onda i kreditno podržati kada se takav plan napravi, a ne otpuštati i zatvarati. Učitavate nešto što niti sam rekao, niti mislim.
Ovde se radi o realokaciji sredstava. Znači, umesto da, mimo knjiga, samo otpisujemo i poklanjamo, što se godinama radi u Srbiji, a unutar ovog budžeta imate 47 milijardi dinara takvih sredstava, 47 milijardi. Penzionerima ste uzeli 20 iz džepova, zaposlenima u javnom sektoru, nastavnicima i lekarima 22 milijarde, na akcizu na struju 14,9. Ovo su sve stvari koje vam stoje u budžetu. Ovo je ovde predlog realokaciji takvih sredstava.
Znači, moramo da uvedemo red, mora da se zna kada neko napravi gubitak, da taj gubitak bude i prepoznat u knjigama. Bez tog uvođenja reda imamo nastavak javašluka, u kome superhik budžeti, koji se ređaju iz godine u godinu, uzimaju od građana i privrede koji štede da bi se smanjio deficit i, s druge strane, podržava partokratija nesposobna, koja ne ume da vodi privredu, i podržavaju strani investitori. Hvala.

Potpuna transparentnost i transparentnost su ključni za borbu protiv korupcije. Oni su ključni za uvođenje reda, oni su ključni za to da možemo da vidimo kako se troši novac poreskih obveznika, koliko efikasno radi državna uprava u svim mogućim oblastima, koliko dobro i domaćinski se ponaša?
Potpuna transparentnost treba da se odnosi na sve državne organe, da svi objavljuju, svakog meseca za prethodni mesec, i koliko je novca potrošeno, i kome je tačno otišao novac, znači spisak pravnih i fizičkih lica koji su dobili novac. Ne zaposlenih, nego onih koji po ugovorima rade. Svi ugovori moraju da budu objavljeni. To je jedini i najbolji način da sprečimo korupciju, koja izjeda budžet, izjeda javne finansije.
Znači, i ovaj amandman, kao i mnogo drugih amandmana koje smo podneli danas traže tu potpunu transparentnost i svaki od njih je Vlada odbila. Ne postoji ni jedan razlog, zašto ne bi sve državne organe naterali da transparentno svakog meseca, za prethodni mesec, objavljuju kako je svaki dinar iz budžeta potrošen.

Stav 104. vam kaže – ako se narodni poslanik, a odnosi se i na govornika, u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe navodeći njegovo ime i prezime ili funkciju, odnosno pogrešno protumači njegovo izlaganje, imate pravo na repliku.
To što vi odlučujete kao predsedavajući o tome da li će neko dobiti repliku ili ne, ne znači da možete da odlučite kako vam padne na pamet. Ako je ovo tačno, a tačno je, i u slučaju prvog obraćanja poslanika SNS i u slučaju ministra, dozvolite jednu normalnu diskusiju i poštovanje Poslovnika.

Poštovani građani, dame i gospodo, ovo je amandman na Zakon o budžetskom sistemu, koji traži da se uvede potpuna transparentnost.
Znači, da se za sve direktne i indirektne korisnike budžeta za sve firme koje su u vlasništvu direktnom ili indirektnom države propiše obaveza da svakog meseca za prethodni mesec objave tačno koliko su novca potrošili, da za svaki dinar koji su potrošili objave tačno kom pravnom i fizičkom licu je taj novac dat, za koju uslugu, da se objave svi ugovori po kojima država troši svaki dinar i to ne samo za republička javna preduzeća, za republička ministarstva, republičke ustanove, nego takođe i za pokrajinske i za sve državne organe u opštinama, gradovima u celoj Srbiji.
Ne vidimo nijedan razlog zašto ovaj amandman ne bi bio prihvaćen, ako je Vlada zaista iskrena u pogledu potpune transparentnosti i transparentnog vođenja javnih finansija, trošenja novca poreskih obveznika.
Naravno, amandman predviđa da ako su neki podaci tajni, a oni mogu biti tajni samo ako su propisani tako Ustavom ili nekim zakonom, onda se oni ne objavljuju, tako da ne stoji bilo kakva primedba Vlade kako tobož bi se objavljivali neki tajni podaci, zato što amandman to predviđa, odnosno sve ono što je pokriveno zakonom i Ustavom, gde su podaci tajni, odnosno ne objavljuju se, ne bi ni bili objavljivani.
Ovo je ključni korak kako bi uradili za Borbu protiv korupcije. Ako Vlada ovo ne usvoji, odnosno većina ne usvoji Pokret „Dosta je bilo“ će pobediti na izborima i ovo će biti jedna od prvih stvari koje ćemo uvesti. Za svaki dinar u državi mora da se zna kako se troši, mora da se objavi ugovor po kome je taj novac potrošen i moramo da znamo tačno koliko novca ide kom korisniku tih sredstava. Hvala.

Ja se zahvaljujem poslaniku koji mi je omogućio repliku sa par uvreda, pa da podvučem ove stvari koje sam rekao.
Znači, jedan problem kod svega ovoga je bio jako kratko vreme, tako da su službe koje su ovo sastavljale napravile par grešaka. Međutim, bez obzira na to, ključna stvar jeste da tražimo uvođenje potpune transparentnosti. Znači, za svaki dinar da se zna kako je potrošen, ne vidim nijedno moguće obrazloženje koje će da kaže da država ne treba ovako da se ponaša, da ne treba jasno i transparentno da objavljuje svojim građanima kako troši taj novac.
Za sve stvari koji su tajni podaci, koji bi mogli da nanesu štetu recimo državi ili nekome, za to moraju da postoje zakonska rešenja koja proglašavaju takve podatke tajnim.
Znači, ovo je jako važna stvar. Država bi morala da se obaveže. Takođe bi bilo dobro da se uvedu i kazne za sve one koji ne poštuju ovaj zakon, da svi koji rukovode državnim organima, a ne objavljuju svakog meseca za prethodni mesec tačno koliko je novca potrošeno i ne objave sami sve ugovore onda kada su potpisani.
To što DRI proverava budžeta, to što daju neke svoje izveštaje ne zamenjuje ovo što tražimo. Traži se potpuna transparentnost. Traži se da se objavi tačan popis imovine, posebno od Direkcije za imovinu pa na dalje da tačno znamo kojom imovinom raspolaže Republika Srbija da bi onda mogli na osnovu toga da pratimo kako se ta imovina koristi, kome je data u zakup, pa da onda ne bi imali recimo pokušaje da kroz Zakon o stanovanju se provlači mogućnost za partijske kadrove da kupe stanove koje su dobili u zakup od države bud zašto na 20 godina u dinarima bez kamate.
Trebao bi taj zakon da dođe u ponedeljak. Videćemo da li da ovaj sramotan član povučemo.