Znači, interesuje nas u koliko stambenih zajednica će po jedan takav „čvorović“ biti zaposlen, da bi mogli da predvidimo do kakvog će rasta zapošljavanja doći.
Molim vas, ovo je od predsednika Poslaničke grupe vreme. Hvala.

Hvala. Konačno dobismo odgovor na ono što nismo pitali.
Znači, da ponovim još jednom, o koliko stambenih zajednica se radi u kojima neće biti istina ono što sam rekao…(isključen mikrofon)

O amandmanu.
Pošto amandman govori, gospodine predsedavajući, o taksama koje će biti uvedene za sve građane Srbije, interesuje nas, gospodine predsedavajući, da nam ministarka odgovori koliko stambenih zajednica će biti formirano? Valjda su radili analizu zakona, gospodine predsedavajući.
I hvala vam što nas analogno obaveštavate o tome da za jedne važi jedno pravilo, a za druge drugo, pa analogno nam govorite da ono što može vladajuća većina da govori, ne može opozicija. Pustite me da koristim svoje vreme svoje poslaničke grupe.
Znači, ponovo za ministarku - koliko stambenih zajednica ste planirali?
Ovo je vreme predstavnika poslaničke grupe. Hvala.

Još jednom za ministarku pitanje – koliko stambenih zajednica će biti formirano, šta je njihova procena kada su radili zakon? Sigurno su radili procenu, pošto oni sigurno ozbiljno pristupaju ovakvim stvarima. Koliko, ministarka?

Pa, pošto se ovde govorim o ovim obaveznim organima stambene zajednice, da ponovo pitam ministarku, a koliko tih stambenih zajednica očekujemo pošto ste malo pre obmanuli građane time što ste im rekli da u obrazloženju piše, a ne piše u obrazloženju, piše vam samo broj stanova. Nego, kažite ministarka, koliko stambenih zajednica očekujete pošto ćemo na osnovu toga moći da procenimo kolike troškove nameravate da navalite na građane Srbije i da dobijemo još malo partijskog zapošljavanja, da znamo o kom broju se radi, pa možda će nam i zaposlenost skočiti na taj način. Hvala vam.

Hvala, ministarka, ali neće moći tako vickasto.
Pošto u vašem obrazloženju imate samo broj stanova, ministarka, a govorimo o stambenim zajednicama, pa umesto da obmanjujete građane Srbije, kažite nam koliko stambenih zajednica, pošto sigurno ste radili procenu i nemojte da govorite nešto što nije istina.
Ponavljam vam, u obrazloženju vam piše broj stanova, ne stambenih zajednica. Koliko stambenih zajednica očekujte, da bi mogli da procenimo koliko zapošljavanja upravnika očekujete po ovom vašem zakonu? Hvala.

Znači, sporna odredba ovog člana glasi – vlasnik posebnog dela dužan je da u roku od 30 dana, od zaključenja ugovora o zakupu sa trećim licem, dostavi upravniku podatke o zakupcu i obaveštenje da li će zakupac umesto vlasnika posebnog dela učestvovati u radu skupštine. To je ovaj čvorovićevski deo ovog zakona koji ne bi smeo da bude tu. Znači, da se nekom upravniku dojavljuju ovakve stvari, a čuli smo i u današnjoj raspravi, pošto su obaveze tih upravnika toliko velike, a nema nikakvu naknadu za to, da će verovatno biti profesionalni upravnici i onda otvaramo vrata za jednu čvorovićevsku državu u kojoj svi treba upravnicima da prijavljuju, a oni će dobijati licence, naravno, partijskom linijom, tako da dobijamo SNS upravnike cele Srbije i svih stambenih ulaza u Srbiji.
Znači, ovo ne bi smelo da bude u zakonu, nego bi trebalo izbaciti, kao i obavezu upravnika, takođe. Podržavamo amandman kojim se ovo briše. Ovo je nešto neprihvatljivo. Da podsetim ministarku, još nije odgovorila – koliko stambenih zajednica očekujemo i koliko će upravnika na kraju biti? Hvala.

Ovaj amandman treba čitati u skladu sa stavom koji je pre toga. Znači, govorim o hitnom zakazivanju sednice, stav 4. člana 43. kaže – ako se vlasnik ne odazove tri puta …

Govorio sam kao ovlašćeni, a niste mi računali vreme kako treba.

Hvala. Po amandmanu.
Transparentnost je ključna za sve što tražimo, u svim zakonima tražimo istu stvar. Ovo kod kontrole je takođe jako važno za transparentnost. Ima veze za sve privredne oblasti, pa ima veze i za poljoprivredu. Na primer, velike su zloupotrebe, recimo, u kontrolama u bilo kojoj oblasti, gde se jedan mali set privrednih subjekata, u ovom slučaju to bi bila gazdinstva, kontroliše non-stop, a ima veliki broj njih koji se ne kontrolišu nikada. Razlog zašto tražimo punu transparentnost je da bi moglo jasno da se vidi ko se kontroliše, kako se kontroliše i koji su rezultati te kontrole. Pa kada stignu neke prijave, kontrole idu i u redovnom postupku i po prijavama, da javnost može da zna, pogotovo zainteresovana gazdinstva, koja su ta koja se kontrolišu. Recimo, znamo mnogo situacija gde se zemlja koristi bez ikakvog osnova, državna zemlja, ne znamo da li se kontrole sprovode ili ne sprovode, pošto transparentnosti nema. Zbog toga tražimo ove stvari, zbog toga tražimo transparentnost u svakoj oblasti, znači, ne samo po pitanju o kome ste govorili, sa kojim se, naravno, slažemo, potpuna transparentnost, ko je sve dobio novac, koliko novca je dobio, kada je taj novac isplaćen, to su jako dobre stvari.
Svaki korak Vlade u pravcu uvođenja transparentnosti mi podržavamo, ali gledamo da time pokrijemo i sve druge oblasti i naravno i oblast kontrole. I ponoviću još jednom, mislim da je jako važno, ovo građani Srbije znaju, kontrole se sprovode selektivno i pošto se kontrole sprovode selektivno, mi mislimo da je najbolji način da se nateraju nadležni da sprovode kontrole, jer to rade neselektivno jer da sve bude transparentno, odnosno kada bude neka kontrola da se to objavi, da se rezultati objave.
Naravno, slažemo se i sa tim, to nije ni bila naša namera, da kada postoje neki podaci koji su zaštićeni zakonom, koji štiti privatnost ljudi, da ti podaci trebaju da budu izostavljeni. Međutim, sve ostalo mora da bude objavljeno, jer na kraju, radi se o javnom novcu, znači, ne samo o evropskom novcu nego i o našem novcu i svako trošenje našeg novca i svaka kontrola trošenja našeg novca mora da bude javna. Hvala.

Znači, serija uvreda, nema replike to je vaš jedan aršin za sve. Očigledno vas je strah da govorimo.
Da se vratimo na amandman, odnosno suštinu onoga što je predloženo. U predlogu podsticaja o poljoprivredi, nemamo nikada i ovo nije samo sada sa vašim ministarstvom nego u svim prethodnim ministarstvima, analizu svake godine gde je novac otišao. Analizu po veličini, recimo privrednih subjekata pravnih lica po gazdinstvima da znamo kolika gazdinstva, koliki novac dobijaju po različitim podsticajima. To je potrebno, složićete se, da bi mogli onda da procenimo da li nam politika onda dobro radi, odnosno da li politika Vlade dobro radi, pa da onda možemo, kada raspravljamo naredni put o izmenama zakona da kažemo da li je nešto dobro ili nije dobro.
Pošto te analize nemamo, onda i ne znamo, recimo, ljudi misle a i mi takođe mislimo da većina novca ide ka velikima, a da samo manji deo novca ide ka malima. A mi mislimo da je potrebno podsticati mala poljoprivredna gazdinstva. I to prvo preko zemlje, odnosno zemlju bi trebalo dati da je obrađuju manja gazdinstva, recimo sa veličinom nekih 20-ak hektara da bi državna zemalja trebala biti data manjim i da bi onda oni trebali biti udruženi u zadruge i da podsticaji treba da idu kroz zadruge. U tim kapitalnim ulaganjima države i pomoći da se naprave zadruge, pošto sam individualni poljoprivredni proizvođač ne može da opstane, ali kroz zadrugu može. Postoje zemlje koje su nam pokazale kako se pravi takva jedna politika.
Pa, ako imamo 20, 30, 50 takvih manjih udruženih u zadrugu onda je ta zadruga u stvari velika. Mi se zalažemo za takvu poljoprivrednu politiku koja daje zemlju domaćim poljoprivrednim gazdinstvima, ograniči posed, govorim o državnoj zemlji kada se državna zemlja daje. Naravno, ono što privatnik sam nabavi, može da nabavi sam i onda udruživanje u zadrugu i podsticaj koji idu preko toga. A onda naknadno, naravno svake godine da imamo punu analizu kuda je novac otišao, ko je koliko dobio. Pa, da nam se nije desilo da nam kompanije kao što je „Mitros“ na primer, koji je kupljen za 800 hiljada evra dobije 5,5 miliona evra u podsticajima po zaposlenom.
Znači to jednostavno tako ne valja, onda još treba da dobije neke druge podsticaje, nekim drugim kanalima. To je jako loše. Znači, glavno pitanje i suština ovog amandmana, mada vi možete da se zakačite za jedno slovo, međutim to nije ozbiljna diskusija, jeste kuda ide novac, po podsticajima, kako ste ih planirali kuda će koliko novca da ode, koliko ide velikim pravnim licima, koliko ide individualnim poljoprivrednim gazdinstvima, koliki je posed koji ide uz njih, koliko grla stoke imaju itd. Tako da bi mogli da sagledamo, da li je tačno da Vlada kroz ove podsticaje podstiče individualna poljoprivredna gazdinstva, ili je u stvari ovo još jedan način da se dotira novac raznim „Tenisima“, „Mitrosima“, i ostalim stranim korporacima koje kod nas posluju. Hvala.

Hvala.
Ponoviću, fokus moraju da budu mala poljoprivredna gazdinstva i da jačamo taj deo individualne proizvodnje. Ne sumnjam da je bivša ministarka iz SPS imala dobre namere, ali rezultata nema. Znači, to je jedan katastrofalan Tenisov zakon koji treba da pokloni do 30% zemljišta u svakoj opštini u Srbiji, državnog, da može da se da stranim korporacijama. To je jedan katastrofalan zakona.
Znači, kad govorite o tome koga podržavate, treba da budete iskreni i kažete kome ste namenili podršku. Što se tiče „zelene knjige“, u njoj ništa nema o analizi po korisnicima, znači po korisnicima. Ono što bi trebalo da se uradi je da na jednoj strani imate poljoprivredna gazdinstva, pa da ih podelite na kategorije po veličini zemljišta, pa po delatnosti, pa da onda vidite koliko je kome otišlo podsticaja, pa da onda dobijemo poimence za pravna lica koliko su novca dobili.
Ništa od toga nema i to nije samo kod vas. Godinama se u Srbiji na isti način radi. Znači, katastrofalno je pogrešno ne znati ko vam je cilj ekonomske politike, odnosno ko ga gađate u ovom slučaju sa podsticajima, koga hoćete da osnažite.
U Srbiji nema zadruga. Ako ništa nije urađeno na formiranju zadruga, ne možete da kažete da se podstiču individualna poljoprivredna gazdinstva, jer to jednostavno nije tačno. Znači, kod nas treba podeliti dve stvari. Jedno je voditi socijalnu politiku,, i to treba da vodi Ministarstvo rada i zapošljavanja, znači socijalnu politiku, a poljoprivredna politika treba da bude okrenuta ka mladim, jakim poljoprivrednim gazdinstvima koji mogu da postignu rezultat. Mnogi od njih trebaju zemlju. Država ima zemlju, posebno u Vojvodini i može da da tu zemlju tim gazdinstvima da ojačaju. Ima dosta ljudi koji bi se vratili na selo kada bi država tako nešto uradila.
Umesto toga sipamo ogromne pare. Ove subvencije koje odlaze, ne znamo koliko ide našim gazdinstvima a koliko ide stranim korporacijama koje svakako dobijaju subvencije na neki drugi način.
Praktično ono što imamo jeste da mi postajemo zemlja jeftine radne snage u koju dolaze velike korporacije koje ne ulažu praktično ništa, dobijaju sav novac iz budžeta i onda se hvalimo nekim uspesima. Tu uspeha nema. Građani ovo znaju, pogotovo građani koji se bave poljoprivredom, koji gledaju ove prenose, koji gledaju i slušaju šta govorimo i znaju da to jednostavno nema osnova u realnosti. Podsticaji ne idu tamo gde treba da idu, kad pogledamo i tu „zelenu knjigu“ i šta piše u njoj jasno je da ne želite, odnosno da se ne želi da ta analiza bude u tim knjigama. Hvala vam.

Da li ste sigurni da imam reč večeras, pošto mi juče niste dali? Danas izgleda mogu i rotacije i sve je u redu, je li, a juče je kažnjavanje?
(Predsedavajući: Imate čistu desetku, pod tim rednim brojem.)
Nemam ja nikakvu desetku, nego vi ne poštujete Poslovnik. Ovo je neverovatno malo pre što sam čuo, kako kazaste vi – zato što ste izazvali repliku, ne dajem repliku. Znači, vi ovde zaista pišete Poslovnik, kako stvari idu.
(Predsedavajući: Hoćete vi o temi, gospodine Raduloviću?)
Danas razgovaramo o osam tačaka dnevnog reda koje su zgurane u jednu. Znači, pet zakona, tri sporazuma, da pročitam zakone: Zakon o upravljanju aerodromima, Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, Zakon o transportu opasne robe, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnim delatnostima i Zakon o javnom i privatnom partnerstvu i koncesijama.
Kakve veze ovih pet zakona imaju jedan sa drugim, to ni sam predlagač ne zna, a sigurno ni onaj ko je predložio da se ove tačke spoje u jednu. Da bi građani znali zašto se tačke spajaju u jednu, diskusija po jednoj tački dnevnog reda, po jednom zakonu, tipično traje dva do tri dana. Toliko je i potrebno da se prođe kroz zakon, da se diskutuje, prvo u načelu, posle po amandmanima, da bi onda mogli zaista da raspravimo zakon. Međutim, pošto vladajućoj većini rasprava ne treba, oni se i ne pripremaju za ove sednice, pošto u tim sednicama, kao što smo čuli prethodnog govornika, o svemu je govorio, samo ne o ovim zakonima.
(Predsedavajući: I vi se niste, kolega Raduloviću, pripremili za sednicu, jer ne pričate o zakonima, pa vas molim da se vratite na temu dnevnog reda.)
Nama je bilo jako važno da saznamo, ako je moguće da nastavim svoje izlaganje, pošto prethodni govornik, niste ga prekinuli ni jednom, a pričao je o 70 stanova na Vračaru, o budžetu Smederevske Palanke i ne znam kako vas nije sramota da se meni mešate.
(Predsedavajući: Da nemate vi neki od tih stanova na Vračaru?)
Znači, ako imate 70 stanova na Vračaru, treba da podnesete krivičnu prijavu, da ljudi koji su otuđili stanove završe u zatvoru. Ako je neko u Smederevskoj Palanci, treba da završi u zatvoru, a ne da ovde maltretirate Skupštinu i građane govoreći o stvarima koje nemaju nikakve veze sa dnevnim redom.
Ovi predlozi zakona i Skupština je zakazana u petak predveče, da bi sednica bila zakazana u ponedeljak, da bi skratili vreme da uopšte poslanici mogu da se spreme i da ozbiljno diskutuju o ovim zakonskim predlozima, tako da umesto o svakom od ovih zakona da raspravljamo dva do tri dana i da zaista vidimo šta se tačno u njima nalazi, oni su svi zgurani u jednu raspravu od dva do tri dana.
Da ponovim, aerodromi, stanovanje i održavanje zgrada, transport opasne robe, komunalne delatnosti, javno-privatna partnerstva i još tri sporazuma. Ovo je krajnje neprihvatljivo.
(Vladimir Đukanović: Sedi dole.)
Hvala vam za dobacivanje. Imate li još nešto da kažete? Nisam čuo, još jednom.
Kada je Zakon o stanovanju u pitanju, naravno da je potrebno uvesti red u oblast stanovanja. Zakon koji je danas na snazi, prva verzija je bila 1989. godine, pa nakon toga 1992. godine i do danas je tu, uz par izmena u međuvremenu, i onda se pojavljuje ovaj zakon koji je, blago rečeno, loš, imaće katastrofalne posledice. Jako je važno da građani znaju da ovo utiče na sve građane Republike Srbije koji žive u stambenim zgradama, na sve građane, neke drakonske mere koje su stvarno potpuno neprihvatljive i u uređenim zemljama na koje se tobože ovo poziva. Ja sam živeo i u Nemačkoj i u Kanadi, u Americi, ovakvi zakoni tamo ne postoje.
Imao bih jedno pitanje, pošto onog trenutka kada je ovaj zakon o stanovanju ušao u Skupštinu, a to je bilo 22. novembra 2016. godine, u tom zakonu je bio i jedan član 153. Interesuje me – gde se denuo taj član i kako se uopšte našao u tom originalnom predlogu? „Blic“ je imao jednu naslovnu stranicu o ovome i onda je to povučeno, inače, od milja je ovo zvano „kumov zakon“, odnosi se na kuma premijera. Znači, taj član je govorio o pravu na kupovinu stana u javnoj svojini koji se koristi po osnovu ugovora o zakupu na određeno vreme. Znači, praktično svi oni koji su zakupili državne stanove, pogotovo Diposove vile i stanove, su po tom članu trebali da dobiju pravo da ih otkupe, i to da mogu da plaćaju 20 godina u dinarima, bez kamate. Interesuje me, da nam ministarka kaže – kako se ovakav član uopšte našao u Predlogu zakona, zašto su ovo uopšte predlagali, a onda na kraju i zašto su ovo povukli?
(Aleksandar Martinović: Gde to piše u zakonu?)
Poslanici SNS non-stop dobacuju, pa bih ih zamolio da prekinu.
(Vladimir Đukanović: Nećemo.)
Znači, nećete, tako kažete. To nam voditelj Đukanović govori da neće.
U Zakon o stanovanju uvode se neke stvarno drakonske mere, uvode se upravitelji zgrada. Način na koji je zakon koncipiran je da onaj ko je upravnik zgrade, ako ga bira skupština stanara, da ima velike obaveze, da ima zakonske obaveze, tako da je jako malo verovatno da će se ljudi iz zgrada prihvatati tog posla uopšte, zato što je veliki posao, velika odgovornost, a nema nikakve naknade. Time je otvoren prostor za privatne upravitelje, za koje, interesantno, Privredna komora Srbije, jedna parazitska institucija, će da bude ta koja će licencirati upravnike zgrada i koja će oduzimati licence. Ovo vam je primer kako partokratija sebi gradi prostor za uzimanje reketa. Kao kod notara i kao kod izvršitelja. Onda imamo i deo gde opštine uvode prinudnu upravu, gde će same postavljati te upravnike zgrada i praktično time nameštati svojim ljudima da to vode.
Da li smo, recimo, u zakonu uopšte videli koliko zgrada ima i na koliko ljudi se ovo odnosi, kada je napravljen ovakav sistem? Privredna komora Srbije, znači, to je jedna paradržavna institucija u kojoj su naterani privredni subjekti da budu član, a to je tema i posebne diskusije. Zatim, imamo gomilu kazni u samom zakonu, koji propisuje šta će se tu desiti ako se ne naprave pravna lica za svaku zgradu. Da bi građani znali šta ovo znači, svaka zgrada u kojoj imate dva vlasnika, dve stambene jedinice će morate da naprave pravno lice, da ono dobije PIB, matični broj i račun u banci. Tako da očekujemo da nakon ovoga verovatno dođe i neki zakon o porezima na te stambene zajednice, pa i neko zapošljavanje u njima, jer ko će voditi knjigovodstvo, ko će se baviti svim tim poslovima i kako će ti ljudi za to biti plaćeni? Ništa zakonom nije predviđeno, a predviđeno je moranje.
Inače, na zapadu postoje ove korporacije, ali one nisu tako koncipirane da moraju svi da ih imaju, nego su koncipirane tako da kad neko gradi novu zgradu može da napravi takvu korporaciju, može, naravno, i kasnije, pa ljudi kad kupuju stanove u takvoj zgradi znaju na šta se obavezuju, a ne ovakvim merama nametnuti nešto što zaista nema apsolutno nikakvog smisla.
S druge strane, ima smisla nametnuti obaveze vlasnicima stanova, vlasnicima zgrada, donositi propise koji se na njih odnose. Ali, terati sve da prave korporacije, da prave pravna lica koja će biti onda odgovorna, koja će imati svoje troškove, koje moraju da vode knjigovodstvo je potpuno besmisleno. Biće veliki revolt zbog ovoga. Kad građani shvate šta im se dešava biće veliki revolt, posebno kod prinudnih upravnika. Ja ne znam kako će se to sprovesti, kad opština pošalje nekoga ko hoće onda da od stanara u zgradi uzima podatke i da im nameće bilo šta. Znači, ovo je jedno nakaradno rešenje koje ne bi trebalo da postoji.
Za kraj da dodam deo oko ovih zaštićenih stanara, ministarka je ovde objasnila kako, je li, postoje ti zaštićeni stanari negde u Knez Mihajlovoj, imaju neke stanove od nekih sedamdesetak kvadrata. Do sad su plaćali devet hiljada dinara mesečno, a sad će država kao da popravi poziciju, pa će to biti 18 hiljada dinara, a ustvari tržišna cena je 49 ili kako je već ministarka otprilike rekla. Sad, moje pitanje je, ako su to privatni stanovi, otkud državi pravo da zahteva od privatnih vlasnika da vodi socijalnu politiku, pa im nameće cenu od 18 hiljada ako je tržišna cena zaista 49? Znači, imamo jedan veliki raskorak oko toga. I kakve veze ima socijalna politika sa pitanjima vlasničkih prava u stanovima?
Znači, ako hoćemo da rešimo socijalnu politiku, to mora sa socijalnim kartama, to moramo da znamo ko su socijalno ugroženi građani, a ne da se to radi na ovakav način i ponovo daje rok od deset godina. Podsetiću predlagače da je prethodni zakon iz 1992. godine nalagao opštinama da u roku od deset godina reši status svih tih zaštićenih stanara, pa se ništa nije desilo. Evo sad ingenziono Vlada ponovo rešava isti problem na isti način dajući rok od deset godina.
Tako da se vratim nazad na ovo pitanje – gde nesta onaj član 153? Zašto ste ga uopšte stavljali u zakon, po kome bi oni koji su zakupili vile i druge državne stanove su mogli da ih otkupe na 20 godina bez kamate u dinarima? Zašto ste to uopšte predlagali i zašto je nestao taj član zakona? Ovaj drugi deo, da li ste svesni koliki ćete revolt izazvati kod građana, jer ovo nije uvođenje reda, ovo je uvođenje nameta i pravljenje haosa.
Za kraj, bilo je par primedbi oko toga, tobože bilo ranije partijsko zapošljavanje, sad ga nema. Ja zaista ne znam odakle vam obraz da tako nešto kažete, pa građani Srbije jasno znaju našta to liči. U Srbiji ne možete da dođete do posla bez partijske veze. Hvala.

Hvala.
Zahvaljujem se poslaniku što mi je omogućio repliku, izneo niz neistina. Naravno u poslaničkoj grupi Dosta je bilo, nema mog kuma, tako da je to jedna izmišljotina njegovog šefa, zajedno sa svim ostalim stvarima koje je kazao. Međutim, činjenica jeste, ono što je stvarno poražavajuće je da je SNS usavršio partijsko zapošljavanje i doveo ga do potpunog apsurda. Tako da nema nigde prostora ni za koga, osim ako ne prolazi kroz njihove partijske komisije i dobije partijske poslove.
I onda ti nesposobni kadrovi se postavljaju na najodgovornija radna mesta i prave ogromnu štetu državi. Ako pogledamo recimo ovaj Superhik budžet koji je donesen, u njemu se lepo vidi da je za gubitke javnih preduzeća, koje vode nesposobni kadrovi, odvojeno 47 milijardi dinara. Četrdeset sedam. Penzionerima je oteto 20 milijardi na godišnjem nivou. Možemo da vidimo koliko košta ta neodgovornost SNS-ovih kadrova.
Što se tiče ličnih karata, da su one uvedene građani znaju, to je uvođenje reda, znali bi i imovinu, znali bi i obaveze, imali bi finansijske planove, ekonomske planove, sistematizacije radnih mesta i neke bi od njih možda i preživele, a ne ovako da je sve uništeno praktično. Imamo „Železaru Smederevo“, koja je napravila 270 miliona evra gubitka u dve godine, 2014. i 2015. godine, za 2016. godinu još ne znamo. Ne bi imali Er Srbiju koja iz godine u godinu pravi ogromne gubitke, mnogo veće nego što ih je pravio JAT pre toga. Ovo je cena neodgovornosti, cena partijskog parazita koji ubija Srbiju. Drago mi je da mogu na ovakav način da obavestim građane o tome što se zaista dešava i zamolio bi poslanika Đukanovića da nam još jednom omogući da o ovome popričamo.

Član 157. stav 2. – Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja u njima međusobno povezana.
Objasnite mi kako su međusobno uslovljeni ili povezani Zakon o stanovanju, aerodromi, potvrđivanje međunarodnih ugovora, komunalne delatnosti? Zbog čega radite ovo? Više je nego očigledno da je ovo kršenje Poslovnika, pokušavate da skratite raspravu. Zbog čega na ovakav način dozvoljavate da se objedine tačke dnevnog reda koje nikakve veze nemaju jedna sa drugom?