Ja bi se složio sa onim što je rekao moj prethodnik, ovo je čini mi se da od najlošijih mera koje je predložila ova Vlada, jer je valjda logično i normalno da kada je zemlja u krizi i kada ima veliki problem sa nezaposlenošću i sa velikim deficitom, da onda pokušava na sve moguće načine, naravno gledajući i prihode u budžetu, da rasterećuje privredu i da pravi što veće poreske olakšice kako bi ta privreda mogla da svojom aktivnošću, novim upošljavanjem stvori neku novu vrednost i time doprinese većim prilivima u budžet.
Ovako, ukidanje poreskih olakšica, odnosno, s druge strane to su neki nameti na tu privredu, nećemo dobiti ništa, odnosno dobićemo kontraefekat. Imaćemo manje zaposlenih, imaćemo manje proizvodnje u Srbiji, imaćete manje prometa, manje priliva u budžet. Umesto ušteđenih 8,5 milijardi dinara koliko se predviđa ovim zakonom da će se više sliti u budžet, ja garantujem da će biti efekat ispod toga, u minusu.
Da li ste čuli od poreskih službenika da je sve što su mogli da blokiraju od firmi u Srbiji da su blokirali, da nemaju više od koga šta da naplate. Suvu drenovinu. Nema više od koga. Pola firmi je u problemima kako da osnovne svoje potrebe namire, a ovde nemaju ni poresku olakšicu ni ulaganje u osnovna sredstva. Ako ne ulože u osnovna sredstva, kako će zaposliti nekog novog radnika. Mislimo da je to apsolutno loša mera i ja vas molim da razmislite o tome ili da se prihvati amandman ili da se povuče kompletan zakon. Ništa 8,5 milijardi ne znači za Republiku Srbiju za budžet, a napraviće ogromnu štetu. Sve ove mere koje će direktno pogoditi privredu će katastrofalne posledice ostaviti narednih godina, i u onako teškom stanju privrede kada još nemaju nikakve poreske olakšice. Slediće zatvaranje jedne po jedne od firmi, a to nam sigurno nije nikome u interesu.

Poštovano predsedništvo, najbolja ekonomska mera za rešavanje manjka para u budžetu i najbolja mera za bolju socijalnu politiku je više para za one najugroženije jeste jaka privreda. Ako vi kada vam je situacija u budžetu takva kakva jesti i kada imate problema sa tim da li ćete moći da isplatite plate i penzije i kada se neumereno zadužujete, ukidate i poreske olakšice na jedine zdrave subjekte koji pune budžet vaše zemlje, onda zaista je tu nekakav problem sa logikom.
Ova zemlja se u prethodnih pet godina, četiri godine prethodne Vlade i godinu dana ove vaše, zadužila za preko 10 milijardi evra. Od tih 10 milijardi evra, više od 70% je otišlo u javnu potrošnju, u ono što se bespovratno potroši i nikad ne vrati nazad. Jedva nekih 30% je uloženo u neke investicije, oko milijardu i po evra za putnu infrastrukturu npr. i svaka normalna i pametna zemlja i pametna vlast iskoristi ta strana zaduživanja i uopšte zaduživanja, da te pare uloži u nekakvu novu vrednost, da da posao svojim firmama, da zaposli svoje domaće stanovništvo i da na taj način obrne novac i da napravi dvostruku dobit zapošljavanjem stanovništva, primanjem plata i plaćanjem poreza i većim prometom roba.
Međutim, šta se desilo? Od milijardu i po evra, koliko smo uzeli za pravljenje auto-puteva u Srbiji, preko 1,2 milijarde evra će odneti strane kompanije, jer sve što se gradi u ovoj zemlji, nažalost grade te strane kompanije. Toliko o odgovornoj politici.
Da ne pričamo o drugom segmentu, a to su banke. Najprofitabilnija grana privrede u ovoj zemlji …
(Predsedavajući: Vreme.)
… su banke. One svake godine uberu 300 miliona evra. Zašto ne povećamo porez na bankarske transakcije, pa da tako smanjimo manjak u budžetu?

Demokratska stranka Srbije smatra da treba da budu manji izdaci za plate za zaposlene u državnom sektoru, ali ovde nije problem i mislim da ta mera nije napravljena najsrećnije. Mi imamo problem sa masom zarada, a ne sa pojedinačnim zaradama.
Doduše imamo, naravno, problem i sa pojedinačnim zaradama, onim ekstremno visokim, koje sam pominjao prethodno u današnjoj raspravi, ali smatramo da ta mera mora da razdvoji određene kategorije ljudi koji primaju platu iz državne kase i ne može isto da tretira vrhunske stručnjake u raznim oblastima, u zdravstvu, u obrazovanju, kulturi, sa onom klasičnom birokratijom koja radi po raznim ministarstvima.
Mi smo predložili amandmanom da se ova mera umanjenja plata ne odnosi na zaposlene u kulturi, jer nije svejedno da li ćete i nemamo pregršt…

Hvala gospodine predsedavajući.
Slobodno im možete reći da će te ih pozvati pre nego što treba da bude glasanje, tako da nema razloga. Ko ne želi da sluša, ne mora ni da sedi.
Dakle, predložili smo da se ova mera ne odnosi na zaposlene u kulturi, smatrajući da je kultura nešto što je ovoj naciji preko potrebno u ovako teškim vremenima i mi, nažalost, nemamo previše vrhunskih umetnika, previše vrhunskih stručnjaka u raznim oblastima, nemamo previše vrhunskih glumaca, režisera, da ne nabrajam ostale.
Predlažemo da tu kategoriju ljudi koji predstavljaju nacionalno biće Srbije i trude se da očuvaju nacionalni identitet, treba da izuzmemo iz ograničavanja plata i da oni ne budu tretirani, odnosno kažnjeni zato što su vrhunski glumci, umetnici, zbog toga što imamo neumerene troškove za plate onih birokrata koji su nepotrebni u raznim državnim upravama i administracijama.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, zadnjih godina, odnosno zadnjih godinu dana se intenzivno priča o tome kako je Srbija u velikoj ekonomskoj krizi, kako je prevelika javna potrošnja, kako smo previše zadužena zemlja, kako plaćamo ogromne kamate za kredite koji su uzeti u prethodnom periodu, a da bi se pokrila upravo ta javna potrošnja i kako je potrebno da država stegne kaiš i da se donese set ekonomskih mera koji će sprečiti da zemlja ode u bankrot.
Iz podataka koje smo dobili u budžetu Republike Srbije se vidi da ćemo ove godine izdvojiti samo za plaćanje kamata milijardu evra. Milijarda evra je 10% ukupnih prihoda koje ova zemlja godišnje prihoduje, odnosno ukupnih rashoda je nešto više nego prihoda ili, prevedeno u možda razumljivije robne mere, milijardu evra je ukupna godišnja proizvodnja pšenice i kukuruza u Srbiji. Milion i po tona pšenice i tri i po miliona tona kukuruza vrede milijardu evra. Toliko ćemo dati na kamate tim, pre svega, stranim inokreditorima, stranim bankama, jer nažalost uništenjem bankarskog sektora sve banke u Srbiji su pod stranom kontrolom.
Potreba je, dakle, i od vas naglašavam i od vaših kolega u Vladi, da se štedi. Treba da se donese set zakona koji će smanjiti javnu potrošnju i izdatke iz budžeta. Slažemo se, ubedili ste nas da treba da se štedi i da vidimo koje su to mere koje treba da se primene da Srbija ne bi otišla u bankrot.
Predložili ste povećanje PDV. Po tom osnovu Srbija će prihodavati više 20 milijardi dinara. Dakle, tu nema štednje, već povećanje prihoda. Tih 20 milijardi dinara će se odnositi na povećanje poreza na mleko, hleb, jaja, osnovne životne namirnice, lekove, povećanje poreza na kompjutersku i drugu opremu, dakle, pogodiće onaj najniži sloj stanovništva, pre svega, penzionere, siromašne, koji jedino što mogu da kupe jesu hleb, mleko i osnovni životni proizvodi. Dakle, 20 milijardi ćemo skinuti od tih najsiromašnijih ljudi.
Sledeća mera je povećanje poreza na dobit pravnih lica. Po tom osnovu će Srbija prihodovati više od 8,5 milijardi dinara, jer neće više biti poreskih olakšica za privredne subjekte, za ulaganje od onih sredstava koje su prijavili kao dobit u osnovna sredstva. Da li je to pospešivanje zapošljavanja, pospešivanje privredne aktivnosti koje u suštini jesu mera koja može da doprinese dugotrajnom oporavku zemlje, zapošljavanju većeg broja ljudi i većim prihodima u budžetu? Ne, naravno da neće. Ako nemaju poreske olakšice, ta privreda će i dalje stagnirati, smanjivaće broj svojih zaposlenih, imaće veće troškove, neće imati stimulanse i neće biti motivisana da proširuje svoju proizvodnju i da dovodi nove ljude po tom osnovu i da se u državni budžet slije više para.
Povećanje poreza na dohodak građana - sliće se 2,6 milijarde. Opet ćemo oporezovati građane da bi država, odnosno javna administracija trošila. Umanjenje plata u javnom sektoru – po tom osnovu država Srbija će opet inkasirati 15 milijardi dinara, s jedne strane se gleda da je to ušteda, jer neće plaćati toliko svoje zaposlene, i to mogu da se složim da je to jedina mera koja se tiče uštede. A da li je to zaista prava ušteda?
U budžetu za prošlu godinu troškovi za plate su bili predviđeni u nivou od 201 milijarde dinara. U budžetu za ovu godinu su predviđeni troškovi od 208 milijardi dinara. Gospodine ministre, kada su vas doveli ovde nisu vam rekli da se u prethodnih godinu dana nekoliko hiljada ljudi zaposlilo upravo u toj državnoj administraciji. Nisu vam rekli da su sve svoje partijske drugove nabili po ministarstvima, po Skupštini, po raznim agencijama, po opštinama i po tom osnovu će iz državnog budžeta otići 7 milijardi dinara više, nego što je bilo prošle godine. Onda vam ova mera gde se štedi na profesorima, na lekarima, na naučnicima, na ljudima koji rade na univerzitetu, na mladima koji treba da se zaposle pada u vodu. Već se pola pojeli zapošljavanjem prevelikog broja ljudi.
Kad su vas doveli, trebali ste da uradite sledeću stvar - da tražite izveštaj koliko su ljudi zaposlili u prethodnih godinu dana, da vrate to na prethodni nivo, pa da onda razmišljate o tome kako ćete smanjiti izdatke za plate.
Takođe, ta mere je apsolutno neselektivna. Ne može da bude ista mera u smislu štednje preko 60 ili preko 100.000 dinara za vrsnog hirurga, za naučnog radnika na institutu, na univerzitetu i za nekog, svaka čast svakom činovniku, ali za činovnika koji radi u nekom ministarstvu, nekoj agenciji ili negde gde suštinski nije neophodan da baš tu radi i da ima toliku platu.
Šta je sa prevelikim platama u raznim nezavisnim institucijama i telima? One se kreću od 250 do astronomskih 600, 700.000 dinara. Tu su mogli da budu rezovi, a ne da pravio uravnilovku, da svima sečemo isto. Šta je sa ograničavanjem, odnosno zabranom daljeg zapošljavanja u javnom sektoru? Načelno, ta mera je u redu. Imamo preveliki broj ljudi u javnom sektoru i to mora da se zaustavi. Da li treba u isti položaj da se dovedu ljudi koji rade na fakultetima, koji rade u školama, u bolnicama, sa opet tom istom birokratijom, koja u suštini jeste ona koja jede osnovnu materiju? Pa, ne može.
Šta ćemo da radimo sa gomilom vaših ljudi koji su otprilike vaših godina, koji su najbolji studenti na fakultetima, koji sutra treba da diplomiraju sa 10,0 i da ostanu asistenti? Šta ćemo sa njima da radimo? Da li da im šaljemo poruku - da vi ste najbolji, vi ste super, ali pošto ne možete da se zaposlite na fakultetu, jer je to deo državne administracije, idite u inostranstvo? Mislim da je to jako loša poruka. Ne možemo da sve stavljamo u isti koš i da na isti način vrednujemo ljude.
Za povećanje diskrecionih troškova u ministarstvima, odnosno osnovna mera je trebalo da bude smanjenje troškova u raznim ministarstvima, u raznim agencijama. Za diskrecione troškove ste u budžetu predvideli umesto dosadašnjih 87 milijardi za prošlu godinu, 96 milijardi. Znate jako dobro da su diskrecioni troškovi, troškovi usluga, troškovi telefona, troškovi putovanja, specijalizovane usluge, usluge po ugovoru. Gde je tu štednja, ministre? Nema od štednje ni „š“. Ovo su trebale da budu antikrizne mere. Ja se bojim da one nisu antikrizne, da su one krizne. Smanjenjem plata, ograničavanjem zapošljavanja, nedavanjem poreskih olakšica privredi doći će do pada prometa, do pada naplate poreza imaćemo suštinski manje para u budžetu nego što ste predvideli.
Mislim da su vam namere jako dobre i nama iz Niša je zaista srce na mestu da smo posle puno godina dobili čoveka u Vladi, ali nemojte da dozvolite sebi da se na ovaj način neslavno provedete na mestu ministra finansija i da dođete u poziciju da vas vaš prethodnik juče preslišava ovde i da vam on priča šta treba da se uradi, a prethodnih nekoliko godina je upravo on to morao da uradi.
Gospodine ministre, morate da imate više hrabrosti i da ono što jesu prave mere, a to su mere štednje u mnogim ministarstvima, da to skratite i da im kažete da ne može tako da se troši, a ne da predlažete uvođenje novih poreza i povećanje prihoda bez rashoda koji moraju da budu osnovna mera štednje. Hvala.

Gospodine predsedavajući, prvo povreda Poslovnika. Član 106.
Ne znam po kom osnovu ste dali prethodnom govorniku pravo na repliku? Na osnovu čega? Da li je neko spomenuo SNS? Ni jednim jedinim svojim gestom i slovom nisam spomenuo SNS.
Ne razumem po kom osnovu se on obraća prvo meni? Niti sam spominjao SNS, niti sam govorio o njihovom stranačkom zapošljavanju.
Gospodinu Babiću, ako ste se prepoznali, to je sada vaša stvar, u to sada ne ulazim.
Sada ću da iskoristim vreme za repliku, ako dozvolite.
Gospodine ministre, ovo je jedan drastičan primer koji će vas razuveriti u ono što ste pričali.
U Ministarstvu poljoprivrede prošle godine je bilo predviđeno za plate 930 miliona dinara, a ove godine milijardu i 90. Nema povećanja plata, nema novih zapošljavanja, kažu iz tog ministarstva. Zašto je 160 miliona više za plate predviđeno? Nema zapošljavanja, nema povećanja plata, a 201 milijarda je bila prošle godine, a ove 208? Kako to? Kako objašnjavate to? Da, treba da se stavi tačka. Nema nevinih u tom poslu.
Da vas podsetim, 2005. godine je 27 hiljada ljudi radilo u državnoj upravi. Po programi odlaženja iz državne uprave i stimulacijama koje su davane, smanjeno je 24 hiljade ljudi. Godine 2008. kada smo vašim prethodnicima predavali vlast bilo je 27 hiljada zaposlenih. Sada je preko 33. Hajde da ne ulazimo ko je šta.
Ovi vaši prethodnici su napravili katastrofu, ali zašto je recimo zaposleno u Narodnoj skupštini 90 ljudi u zadnjih par meseci? Da li je baš toliko povećan obim posla u Narodnoj skupštini da mora da se poveća za 90 ljudi?
Upravo pričam o tome da moramo da napravimo selekciju gde je neophodno da se izuzmu ljudi iz instituta, sa fakulteta, iz bolnica, gde je potrebno stručnjak da se zaposli od nepotrebne birokratije koja nas razjeda.
Imate pritiske? Pa znam da imate pritisak, ali, s druge strane, ako se oduprete tom pritisku preživećemo kao država.
Antikrizne mere podrazumevaju da se stimuliše privreda, da se ljudi zapošljavaju u privredi i da ima veće proizvodnje. Preko 50 milijardi smo uvezli za prethodnih desetak godina, a izvezli jedva 22. Nama je glavni prihod u budžetu PDV od uvoza, oko 300 milijardi, a od sopstvene proizvodnje jedva polovina od toga. Pa, moramo da radimo na tim merama, da se podstakne privreda, a ne tako što ćemo da povećavamo veštački prihode, oporezujući mleko, mlečne proizvode, hleb i ostale životne namirnice.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, moje današnje pitanje će biti upućeno Ministarstvu energetike i direktoru Javnog preduzeća „Elektroprivreda Srbije“.
Ono se odnosi na najavljeno povećanje cena električne energije za privredu od 1. januara 2014. godine, odnosno na nejednake cene, koje će plaćati privrednici u različitim delovima Srbije.
Naime, prema odluci, odnosno Pravilniku koji je izdala Agencija za energetiku, biće različite cene električne energije u različitim delovima Srbije, jer će u tu cenu električne energije biti uključena i takozvana mrežarina, odnosno troškovi održavanja mreže na pojedinim delovima konzumnog područja širom Srbije. U tom smislu će analogno većim troškovima održavanja mreže u brdsko-planinskim područjima koji se uglavnom dominiraju na jugu i zapadu Srbije, će cena električne energije za pravna lica, za male preduzetnike, privrednike biti i do 50% veća nego cena električne energije za područje Vojvodine ili Beograda.
U jučerašnjoj emisiji na B92, direktor „Elektroprivrede Srbije“, Aleksandar Obradović je izjavio da je on u više navrata predlagao Upravnom odboru, da se donese posebna odluka koja bi izjednačila cene električne energije na nivou čitave Srbije u istom nivou, međutim, takođe je rekao da ta odluka nije prošla i da je to stopirano iz Ministarstva energetike.
Postavljam pitanje ministru energetike – zbog čega se najavljuju ovakve drastične kazne za one ljude koji žive i rade u drugim delovima Srbije, sem u Beogradu i Vojvodini? Da li je to još jedan pritisak na ljude koji žive van Beograda i Vojvodine da se isele iz svojih područja, da se dosele upravo tamo gde su povoljnije cene i gde su bolji uslovi za život?
Ko ima pravo da krši Ustav i da u nejednaki položaj dovodi građane Srbije koji žive u različitim područjima? Na osnovu kog to pravila ćemo doći u situaciju da oni koji žive u krajevima gde je mnoge teže privređivati, gde je mnogo niži standard, gde su mnogo veći troškovi za bilo koju vrstu delatnosti, da će sada morati da plaćaju i veće cene električne energije?
Zahtevam od Ministarstva energetike i „Elektroprivrede Srbije“ da pod hitno ovu situaciju reše i da cenu električne energije upodobe tako da je pristupačna i sa istom cenom za sve građane Srbije, odnosno za sve one koji se bave određenom delatnošću privrednike, male privrednike, zanatlije i preduzeća. Hvala.

Uz sve razlike koje mi iz DSS imamo sa DS, mogu da zaista potpuno podržim ovo što je gospodin Milivojević pričao. Zaista je bilo interesantno da čujemo ko je taj ko određuje prioritet u obezbeđivanju nekih pružnih prelaza i na osnovu kojih kriterijuma.
Imali smo situaciju pre dva meseca da je taj isti direktor „Železnica“ boravio u Nišu povodom određenog praznika, razgovarao sa ljudima i napomenuo da rešavanje problema bezbednosti prolaska vozova kroz Grad Niš i ukrštanja na nekih desetak mesta sa putevima i izmeštanje pruge iz Niša nije prioritet „Železnice“ i da, što se njega tiče, to neće biti u skorije vreme. Kako sada ispade da je prioritet baš taj pružni prelaz u njegovom mestu? Na osnovu kojih kriterijuma se određuje šta je to prioritet i da li su životi ljudi koji žive u Vrčinu, dece i putnika bitniji od nekih drugih delova zemlje? Ko to može da određuje da li je bezbednost ljudi u Vrčinu ugroženija od onih koji žive u Nišu?
Ne treba valjda da vam napominjem da je u zadnjih pedeset godina na neobezbeđenim, a i obezbeđenim pružnim prelazima kroz Grad Niš i njegovu okolinu poginulo 150 ljudi? Hoće li neko da snosi odgovornost za to?
Razmatrajući aspekte ovog zakona, naravno da smo svi za to da interoperabilnost i sve stavke koje se tiču bezbednosti železničkog saobraćaja treba da budu na vrhunskom nivou. Jedan od članova zakona i govori o tome da svi pružni prelazi treba da budu obezbeđeni, da postoje različiti nivoi ukrštanja, ali da u svakom slučaju treba da na što većem broju mesta imati denivelaciju pruga ili bar elektronsko i automatsko spuštanje rampi.
Hajde da vidimo ko to finansira. Ako finansira „Železnica“, ko je dao pravo gospodinu Simonoviću da on određuje prioritet mimo nekakvih strukovnih pravila? Ako je ministarstvo uključeno u taj posao, onda pretpostavljam da vi, ministre, treba da imate odgovor na to pitanje o kojim prioritetima će se raditi i na osnovu kojih kriterijuma da onda pružimo, ako je ovo Skupština Republike Srbije i ako ste vi ministar saobraćaja, svim građanima Srbije podjednake uslove da imaju mogućnost da se bezbedno kreću svojim putevima i na ukrštanjima sa prugama, da ne doživljavaju saobraćajne udese i, ne daj Bože, da ginu i da ti kriterijumi budu transparentni, javni, jasni i da se svi osete podjednako zaštićeni, a ne samo da budu zaštićeni građani Batajnice, Vrčina, protiv kojih, naravno, nemam ništa. I oni treba da budu potpuno bezbedni, ali dajte da imamo nekakav ujednačen odnos prema svima.

Samo kratko. Niko ovde, barem ja nisam situaciju politizirao, niti sam bilo šta pričao da li je on iz ove ili iz one stranke.
Drago mi je da nećemo biti hendikepirani time što nemamo direktora „Železnice“ ili nekog ministra koji će vući priču svako za svoje mesto. Verujem da će biti kriterijumi objektivni i da ćemo doći do pravnih prioriteta, ali ja sam vas upravo i pitao koji su to kriterijumi, kako će se određivati i koja je to nezavisna stručna komisija koja će reći – ovo je prvi stepen prioriteta tu ćemo uraditi zaštitu, uradićemo nadvožnjak, zato što tu prolazi toliko vozova, prolazi toliko automobila, toliko pešaka, toliko ljudi je bilo ugroženo do sada, pa je to prioritet.
Niko ne napada građane Grocke zato što je njihov sugrađanin direktor Železnice, pa sad oni treba da budu hendikepirani zbog toga i da nemaju zaštitu. Ali, ajde da napravimo te objektivne kriterijume, pa možda je neko iz Batajnice ugroženiji od tog iz Grocke ili iz nekog drugog dela zemlje, iz Kladova, iz Negotina, nije važno. Podržavam tu vašu priču samo da je vidimo na delu. Kako će to funkcionisati na delu.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, danas je glavna tema iako je rasprava objedinjena, jeste uzimanje kredita za radove na autoputu prema zapadnoj Srbiji, odnosno prema Preljini i dalje prema Crnoj Gori u vrednosti od 300 miliona evra.
Poslanička grupa DSS kao što su i najavile moje kolege, kao i svaki put do sada kada su se radili infrastrukturni projekti je pohvalno gledala na ovakve projekte i mi ćemo podržati ovakav vid investicija koje se dešavaju u Srbiji.
Naravno, imamo i niz stvari koje želimo da vas pitamo i da dobijemo odgovore na neke nedoumice koje provejavaju u javnosti i da damo određene sugestije kako i na koji način poboljšati našu infrastrukturu, jer je infrastruktura nešto što je najvažnije u jednoj zemlji. Stepen razvijenosti se meri uglavnom kroz kvalitet života, ali i kroz razvijenost infrastrukture i dostupnost određenih delova zemlje, ili određenih objekata preko infrastrukture.
Pomenuli ste da će ovaj deo koji se radi prema Preljini biti finansiran iz kineskog kredita, da je to povoljan kredit, da je država Srbija dobila praktično najpovoljnije kamate za realizaciju ovog kredita. Ono što se nama ne dopada, pretpostavljam ni vama je to što je taj kredit kao i većina koje smo do sada uzeli za razvoj naše infrastrukture uslovljen ili međunarodnim tenderima ili onima koji daju te kredite, da njihove kompanije izvode radove. To je direktno suprotno sa onim što ste pričali na početku današnjeg izlaganja, da će se kroz ove investicije pokrenuti domaća privreda. Doduše, da budem iskren, ona će delimično biti potpomognuta ovim investicijama, jedan deo naše domaće privrede će biti upošljen, ali daleko od onog što bi bilo logično i normalno.
Moj kolega je malo pre napomenuo da je Hrvatska u prethodnih desetak godina se zadužila oko tri milijarde evra i za to premrežila čitavu Hrvatsku putevima. Preko 500 km auto-puteva je izgrađeno i uglavnom su te auto-puteve radile domaće firme, što u Srbiji na žalost nije slučaj. Kompletan Koridor 10 prema jugu, odnosno prema makedonskoj granici i prema istoku, prema Bugarskoj granici rade strane kompanije.
Skoro sve kredite koje smo podigli do sada na vrlo malom delu, jednom delu deonica su izvođači domaće kompanije poput „Ratka Mitrovića“, „Planuma“ i još nekih konzorcijumi, a uglavnom to rade strane kompanije „Terne“, „Aktora“, „Alpina“, „Suptere“, itd, da ne nabrajam kako se već sve zovu. „Štrabagerd“ je radio takođe jedan deo poslova. Uglavnom od milijardu i po evra koje smo uzeli za razvoj domaće infrastrukture za završetak Koridora 10, za izgradnju drugih auto-puteva su izvođače strane kompanije.
Direktno smo bili uslovljeni da moraju da budu međunarodni tenderi koji su vrlo visoko limitirani i na kojima su domaće kompanije samim uslovima tendera bile eliminisane, gde su na žalost pored toga što su dobile posao, one ne mogu da vuku pesak iz Austrije ili Grčke, da melju kamen pa da dovoze na naše puteve, uzimale naše domaće firme kao podizvođače i sa njima sklapale ugovore po mizernim cenama, a onda kada nisu mogle da ispune uslove iz ugovora, poput „Alpine“ bankrotirale, otišle u stečaj i povukle se sa tržišta, odnosno raskinule ugovor sa „Putevima Srbije“, a naši domaći podizvođači će praktično bankrotirati. Pri tom, država Srbija je dozvolila toj „Alpini“ da registruje društvo sa ograničenom odgovornošću u Srbiji, da takva firma dobije posao iz kredita koji mi plaćamo, da uzme podizvođače, da odrade kompletnu priču, a da im ne da garancije i da država Srbija ni na koji način ne želi da zaštiti te podizvođače koji su domaće firme i zbog kojih će te domaće firme otići u stečaj.
Kada je „Alpina“ ulazila u posao data je garancija za izvođenje radova u visini od 10 miliona evra. „Alpina“ sada duguje više od tri miliona evra tim malim podizvođačima na kraku istok prema Bugarskoj. Reč je o desetak firme koje su radile kao podizvođači. Ni jedan jedini evro im nije platila, a „Putevi Srbije“ i država Srbija ne žele da iz onog dela koji je položila „Alpina“ kao garanciju namire podizvođače koji su radili posao. Juri ih da plate PDV za ispostavljenu situaciju prema „Alpini“. Da li je to normalno? Verujem da ćete se složiti da to zaista nije u redu i da će kroz taj posao koji je trebao da doprinese ne samo izgradnji naše infrastrukture nego i upošljavanju naših firmi i podizanju opšteg standarda građana, mi ćemo u stvari dovesti u situaciju da propadne nekoliko firmi i da desetine radnika izgubi posao. Kroz jedan potpuno neracionalan pristup ovakvoj organizaciji posla, mi ćemo faktički napraviti štetu sami sebi.
Rokovi su davno premašeni. Ta deonica je trebala da bude završena ili treba da bude pri kraju. Procenat izgrađenosti se kreće od neverovatnih 14% pa do 60 u najboljem slučaju. Rokovi su istekli ili ističu za koji mesec. Naše firme su bile podizvođači i odradile su čitav posao. Čitav kajmak je skinula „Alpina“ ili bilo koji strani izvođač koji je dobio na međunarodnom tenderu, a država juri naše podizvođače da plate PDV i pri tom ih ni na koji način ne štiti da mogu da naplate ta potraživanja od glavnog izvođača. To je potpuno neverovatna situacija i molim vas i verujem da imate određena rešenja kako zaštiti domaće kompanije jer bi bilo suludo da se država Srbija zadužuje i da plaća ogromne kredite i kamate, da plaća „Alpinu“ koja je došla ovde da skine kajmak a da naše firme odlaze u stečaj.
Ovde je jako važno pitanje koje nama nije jasno. Pomenuli ste ga po pitanju koncesije. Drugi deo ovog auto-puta prema južnom Jadranu bi trebao da se radi iz koncesionih izvora, gde će konsecionar biti ili pomenute kineske firme ili neko ko se bude javio, gde je Vlada raspisala koncesioni poziv, ali vaše objašnjenje da će po završetku kompletne deonice, obzirom da se koncesija radi na nekih 50 km auto-puta, a ukupna deonica je oko 150 km, jednu trećinu ćemo izgraditi koncesijom, a dve trećine će država Srbija izgraditi putem kredita, a onda ćemo kompletnu deonicu od 150 km dati koncesionaru na upravljanje dok on ne otplati svoja sredstva.
Gde je tu država Srbija? Koja je logika da mi uložimo dve trećine sredstava za izgradnju dve trećine auto-puta a onda damo koncesionaru da on prvo otplati svoja sredstva, a mi kada stignemo na red? Ko će plaćati kamate za taj period dok koncesionar ne izvuče svoja sredstva? Mislim da to nema nikakve logike. Ako je koncesija na 50 km auto-puta koncesionar neka onda da ponudu za 20 ili 25 godina, koliko već, da izvuče svoja sredstva, a ne da izvlači sredstva iz onog dela gde je Srbija ulagala svoja sredstva. Ako ćete tako, i ja ću da se javim da budem koncesionar. Baš bi mi drago bilo da uložim i završim taj deo auto-puta pa da onda isplaćujem iz onog dela što je država uložila. To nema nikakvu logiku.
Treća stvar koju sam hteo da napomenem i da vas pitam, ne znam kolike su vaše ingerencije nad preduzećem „Koridori Srbije“. Pričao sam pre neki dan kada je na dnevnom redu bio Zakon o izmenama Zakona o javnim putevima. Za zadnjih godinu dana u tom preduzeću koje je brojalo negde oko 45 zaposlenih upošljeno je 90 ljudi, pravdajući se da projekti stoje, da je mali stepen izvršenja radova na određenim deonicama auto-puteva i da treba da budu upošljeni novi ljudi da bi se taj posao otkočio, ali je interesantna stvar da je od tih 90 ljudi jedva devet inženjera, a ostali su menadžeri, ekonomisti ili koje već struke.
Procenat izvršenja je sledeći: da krenem od onoga što je najinteresantnije, a to je auto-put E 75 projekat „Jug“, uglavnom su dobile „Terna“ ili „Aktor“, grčke firme, ili „Alpina“ sa kojom je raskinut ugovor, Vladičin Han-Donji Neradovac rok je 25.7.2014. godine, još osam meseci, 16% radova je do sada izvršeno; sledeća deonica Donji Neredovac-Prevalac, ostalo je još osam meseci, 17,8%; sledeća deonica ima još osam meseci, 18%; sledeća deonica Donji Neredovac-Srpska Kuća, davno je istekao rok i završeno je 70% radova. „Aktor“ radi na deonici „Istok“ prema Proseku i Bancerejevu; 18 meseci su izvođeni radovi i još je pet meseci do kraja roka i 22%. Procenti 14, 28, 30 do maksimalnih 89 gde je odavno istekao rok jesu činjenični podaci koji ukazuju na to da se projekti jako sporo odvijaju i da je verovatno problem u organizaciji kako investitora tako i izvođača, ali pošto smo mi država koja se zadužuje za to, imamo prava i da tražimo od onih koji izvode radove i da ih uvodi u posao na vreme i da izvode pod određenim uslovima.
Moram da naglasim da ste i vi reagovali opravdano negodujući na organizaciju posla u „Koridorima“ zbog kojih smo, zbog kašnjenja radova i takve kadrovske politike, do ovog trenutka za ovu godinu da isplatimo četiri miliona evra penala zbog nepovučenih sredstava iz kredita.
Molim vas da sa vašim koalicionim partnerima razmotrite situaciju u „Koridorima“, da vidite ko to tamo radi, kako vodi projekte, kojom se brzinom oni odvijaju, da građani Srbije ne bi plaćali penale, recimo, za nepovučena sredstva ili za one nedozvoljene radnje koje se rade u „Koridorima“, poput uslovljavanja izvođača da se uzimaju firme koje su bliske rukovodstvu za nabavku određenih materijala i izvođenje nekih sitnih radova, uslovljavanja time – nećemo vam potpisati situaciju ako vi ne platite ove naše podizvođače.
Bez obzira na sve negativno, ovaj kredit koji se uzima za završetak auto-puta prema zapadnoj Srbiji jeste potreban i verujem da će brzina realizacije ovog kredita i izvođenja radova biti daleko bolja i uspešnija nego što je na ovim drugim deonicama za koje sam već pomenuo da nisu u redu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine ministre, na ovako detaljnom odgovoru. Da, vi ste bili precizni, radovi koje ja nisam pomenuo da kasne, a vi ste pomenuli da su čak ispred roka, to su radovi prema Preljini, odnosno Južnom koridoru. Ja sam pričao o radovima koji užasno kasne na istočnom delu Koridora 10 i na južnom. Odgovorno tvrdim da se na pojedinim deonicama kreću od 15 do 30% i vi to jako dobro znate.
Što se tiče koncesije, prihvatam, pričaćemo onda kada za to dođe vreme. Prema mojim podacima, koncesija treba da vredi oko 250 miliona evra, a država preostali deo treba da uloži oko 500, tako da se otprilike tu negde kreće, iako nisu baš kilometraže iste, ali nije važno.
Tema upošljavanja domaće privrede i nesposobnosti da naše domaće firme preuzmu posao i zašto su one došle u ovakvu situaciju? Došle su u ovakvu situaciju upravo zato što, nažalost, u ovoj zemlji ima jako malo privatnih investicija. Uglavnom investicije koje se rade u ovoj zemlji potiču od države, od državnih kredita, od državnih preduzeća. Takvi su tenderi bili zadnjih desetak godina da na njih domaće firme nisu ni mogle da se javljaju, ali su bile dobre da budu podizvođači tim istim stranim firmama koje su dobijale posao.
Znate i vi sami, desetine slučajeva i „Alpine“ i „Štrabaga“, da su sve duge poslove one prljave što bi se reklo, obavljale te domaće firme koje nisu mogle da dobiju zbog uslova tendera posao, a onda naravno kada su ovi stranci pokupili kajmak i nisu isplatili do kraja kao što slučaj „Alpine“ domaćim proizvođačima oni su otišli u stečaj i danas ne mogu da se jave da budu izvođači, pa ne mogu zato što ih je država posredno ojadila. Vi ste, sećam se, i u prošlom mandatu i na početku ovog mandata govorili kako treba da se napravi konzorcijum domaćih firmi Ivan Milutinović, Ratko Mitrović itd. To je na neki način vaša uloga, da ih okupite i da probate s tim ugovorom iz Iraka ili nekom deonicom autoputa da naprave konzorcijum i da im pomognete u tome, pa makar im i država dala garanciju da oni dobiju posao i da stanu na noge. Neće stati na noge ako budu ponuđači neke strane firme, verujte.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, danas govorimo o dva zakona koja su iz vaše nadležnosti. Izmena Zakona o javnim putevima i o interoperabilnosti železnice.
Ja ću se osvrnuti i na jedan i na drugi zakon. Krenuću prvo sa železnicom. Dakle, ovo što su moji prethodnici rekli jesu činjenice da su naše železnice na žalost na lošijem ili na nižem nivou interoperabilnosti i bezbednosti, a kada je reč i o brzini saobraćaja na našim prugama, daleko ispod onog nivoa koji su bili pre 30-40 godina, a nažalost možda čak i pre 100 godina. Opšte poznata činjenica da je pre 120 godina napravljena prva pruga, prva železnica u Srbiji između Beograda i Niša i da je tada voz saobraćao sa nekih pet sati do Niša, a sada verovatno saobraća za nešto više vremena nego što je to bilo pre 120, što je sramota za čitavu zemlju.
To se ne odnosi direktno na vas, vi ste ministar jedva dva meseca, ali u svakom slučaju, stanje u ovoj oblasti je zaista više nego zabrinjavajuće.
Imajući u obzir kakvi su potencijali Srbije, obzirom da se nalazi u srcu centralne Evrope ili srcu jugoistočne Evrope i mogućnosti i potrebama za železničkim transportom kroz našu zemlju, projektovani koridori 10 i 11 koji prolaze kroz srce Srbije, jesu neviđena mogućnost za zaradu od kvalitetnog transporta železnicama, bilo robe, bilo putnika.
Čuli smo da je zadnjih godina jako malo uloženo u Železnicu i zato je stanje takvo kakvo jeste, da su naše pruge jako loše, da je dotrajalost voznih sredstava izuzetno velika, a pre dve godine su započeti pregovori, a čini mi se u toku ove godine i dovršeni i potpisani sa Ruskom federacijom gde će 800 miliona evra biti uloženo od strane Ruske federacije, odnosno iz tog kredita u srpske železnice.
Vrlo je zanimljivo da pogledamo za šta će biti te pare uložene, a prema podacima što je objavilo ministarstvo od 800 miliona evra koliko će biti uloženo u modernizaciju srpskih železnica, delimično, jer mnogo više para treba za kompletnu modernizaciju, 50 miliona evra će biti uloženo za prugu Beograd-Pančevo, dužine 15 km.
Za prugu Stara Pazova-Novi Sad biće uloženo 300 miliona evra. Za šest deonica na Koridoru 10, a on je inače, verovatno se misli od Beograda do Bugarske granice, Grčke granice, biće uloženo 29 miliona evra. Inače, govorimo o najkritičnijoj deonici kojom se danas putuje više od šest sati do Niša.
Na pruzi Beograd-Bar, biće popravljeno oko 100 km, vrednost je 250 miliona evra i 100 miliona evra će biti uloženo za dizel električne lokomotive.
Obzirom da ja dolazim iz Niša, iako ste novi ministar, ali i svi prethodni, a verovatno i čitava javnost Srbije je jako dobro upoznata sa problemom koji Niš kao treći grad u Srbiji, ima sa JP „Železnice“ Srbije.
Skoro 30 godina su postojali i postoje planovi za izmeštanje železničke pruge koja danas prolazi kroz srce našeg grada i 30 godina se na razne načine preko Ministarstva, JP „Železnice“ Srbije, raznih saobraćajnih instituta, raznih drugih institucija, ubeđujemo da će to biti realizovano za dve ili tri godine.
Pre tri godine je potpisano prvo pismo o namerama, a zatim i protokol između tadašnjeg gradonačelnika i direktora „Železnice“ i tadašnjeg ministra, gospodina Mrkonjića, da će iz kredita koji će biti odobren od strane Evropske investicione banke, biti urađen projekat i da će se krenuti sa izmeštanjem pruge, odnosno izgradnjom obilaznice oko Niša od Crvenog krsta, u dužini od 12 km, koliko 2012. godine, a to se uvek poklapa naravno sa terminom održavanja izbora.
U nekoliko navrata je taj protokol dopotpisivan, u nekoliko navrata promovisan, pa čak i sa tadašnjim predstavnikom EU, gospodinom Dežerom, sprovođeni tenderi itd, da bismo došli u situaciju da Srbija do dan danas nema čak ni studiju o izvodljivosti, odnosno „Železnica Srbije“ nema studiju izvodljivosti za taj projekat, niti je jedan jedini evro iz ovih pomenutih 800 miliona evra predviđen za taj projekat.
Pitam vas, zaista, niste vi odgovorni, ali pretpostavljam da su saradnici koji su sa vama tu danas upoznati sa time, šta je rukovodilo Ministarstvo i prethodnog ministra i sve one koji su zaposleni u Ministarstvu, da na ovaj način raspodele novac od ruskog kredita i da se 50 miliona predvidi za Beograd – Pančevo, 300 miliona za Staru Pazovu – Novi Sad, da ne nabrajam dalje, a da ni jedan jedini evro nije predviđen niti za izradu projekta, niti za realizaciju tog projekta za koji se predviđa da će koštati od 30 do 40 miliona evra?
Da li je moguće da 30 godina pričamo o tome, pa evo i ovde prisutni gospodin Mrkonjić, koji je još 1996. godine opet, naravno slučajno, u izbornoj kampanji sa tadašnjim šefom njegove partije otvarao radove na niškom železničkom čvoru koji su trajali cela dva sata, a nakon toga su se povukli posle povlačenja kamera i do dana današnjeg se ništa nije rešilo, a uvek slušamo velike priče o tome kako je to kompleksan problem, kako je Srbija posvećena tome i koliko sutra će ga rešiti? Došli smo dotle da je čak i vaša vladajuća stranka danas, odnosno ovih dana, započela kampanju na projektu izmeštanja pruge iz Niša, sakupljajući potpise od naših sugrađana. Malo deluje, onako, tragikomično i apsurdno da vladajuća stranka sakuplja potpise, peticije za izmeštanje pruge, umesto da sa svojim resornim ministrom i sa premijerom taj projekat i realizuje, ali, svejedno, kako god, mi iz DSS i 99% građana Niša apsolutno podržavamo tu priču i spremni smo da u svakom smislu u tome učestvujemo.
Ne treba da vas podsećam da kroz grad prolazi pruga koja se ukršta sa lokalnim ulicama i putevima na više od 20 mesta, da je na toj deonici u prethodnih 50 godina poginulo skoro 150 ljudi i da je neobezbeđenost tih pruga. Slučajno, recimo, pre dve nedelje sam prolazio preko jednog pružnog prelaza, odnosno nailazio, voz je prolazio, a rampa nije bila spuštena. Možete zamisliti koliko puta se to godišnje dešava i kolika je to opasnost po bezbednost svih nas i naše dece?
Zato apelujem na vas i molim da ovo što je predviđeno pre vašeg dolaska o raspodeli sredstava iz ruskog kredita bude preispitano i da novci budu drugačije locirani, prema nekakvim prioritetima koji moraju da uzmu u obzir pre svega bezbednost ljudi koji žive u ovoj našoj zemlji, bezbednost naših sugrađana, bezbednost naše dece. Na kraju krajeva, to i zakon, koji je danas na dnevnom redu, u svim svojim stavkama i predviđa.
Drugi deo priče se odnosi na našu putnu mrežu, odnosno izmenu Zakona o javnim putevima. Opšte je poznata činjenica da je jedna zemlja onoliko razvijena koliko ima razvijenu putnu privredu. Onoliko će biti interesantna za potencijalne investicije za razvoj svoje privrede, ukoliko je saobraćajno i infrastrukturno dostupna i ukoliko ti ljudi koji treba da ulažu u našu zemlju, bez obzira da li su oni domaći ili strani investitori, imaju mogućnost brzog, jednostavnog, lakog i pre svega jeftinog transporta.
Srbija gradi svoju mrežu autoputeva od nekih 400 kilometara, inače je prethodni deo auto puta od Beograda do Niša izgrađen jako davno, preostalih nekih 150 – 200 kilometara gradi bar jedno 40 godina.
I opet, po istom oprobanom receptu kao sa „Železnicama“ uvek u svakoj izbornoj kampanji se ta priča potencira, pa je nekoliko godina prethodna Vlada napravila čak i, kako se to zvalo, nacionalni savet za infrastrukturu, ili šta već, kojim je rukovodio predsednik države. Ovaj prethodni skupštinski saziv i ovaj su ratifikovali na desetine kredita koji su bili namenjeni za izgradnju autoputeva kroz Srbiju i kakvo je stanje danas posle tadašnjih gromoglasnih najava, naravno uvek praćenih pompezno preko medija i u izbornoj kampanji da će kompletan autoput biti završen do kraja 2012. godine, pa do početka 2013. godine, a verovatno će to biti glavna tema i narednih izbora.
Za tu svrhu i namenu je pre dve godine formirano i posebno preduzeće koje se zove „Koridori 10“ u čijoj je nadležnosti da radi na izgradnji, da ima investitorsku funkciju na izgradnji auto-puteva, na organizovanju stručno-tehničkog nadzora nad izgradnjom auto-puteva, planiranju izgradnje, poslovne eksproprijacije, izradi planske i projektne dokumentacije.
Inače, slučajno ili namerno, potpuno isti opis poslova ima i JP „Putevi Srbije“ pa se postavlja logično pitanje, ko je za šta ovde nadležan, za koje auto-puteve? Koje auto-puteve grade „Putevi Srbije“, koje auto-puteve grade „Koridor 10“? U čijoj nadležnosti je auto-put prema makedonskoj i bugarskoj granici, a u čijoj nadležnosti je predviđen i započeti auto-put koji ide prema Crnoj Gori? Inače, za ovu svrhu, država se zadužila otprilike oko 1,3 milijarde evra.
U politici pre desetak dana je izašao tekst pod naslovom „Kako smo pojeli budućnost“, a pod naslov „Iskorišćena samo trećina kredita“. Za „Koridor 10“ od oko milijardu evra, povučeno je samo 12% novca, odnosno 125 miliona evra. „Koridorima Srbije“, preduzeću koje rukovodi izgradnjom ovog auto-puta kažu da prema sporazumu o zajmu sa Svetskom bankom i Evropskom investicionom bankom nisu predviđeni penali za eventualna kašnjenja u izgradnji „Koridora 10“, dok je prema rečima Dmitra Đurovića, direktora ovog preduzeća, Uprava za javni dug za ne povlačenje para iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, do sada je platila 2,5 miliona, on kaže dinara, a ja kažem evra.
Izvinite molim vas, kakvo je to preduzeće „Koridor 10“ koje svojom organizacijom kao investitor treba da predstavlja ovu zemlju, da potroši ove pare za koje smo se zajmili i za koje plaćamo, kako vidim ovde, dva i po miliona evra za ovu godinu, plus 1,5 evra za ne povučeni kredit od Azerbejdžana.
Samo ove godine će po osnovu kašnjenja u povlačenju sredstava, država Srbija platiti četiri miliona evra. Zašto se kasni, u čemu je problem? Da vidimo kakva je ta struktura preduzeća „Koridori Srbije“ i da li je tu neki objektivan problem ili je problem možda u partizaciji i u neadekvatnoj organizaciji preduzeća?
Pomenuti direktor Đurović je na čelo Koridora 10 došao sa vašom novom Vladom, prošle godine. Postavljen je kao kadar SNS, a inače čovek je diplomirani menadžer industrijsko-ekonomskog smera, koji je svoj fakultet završio pre nekoliko godina. Inače, čovek je 1962. godište. Stekao je veliko iskustvo u oblasti trgovine, međunarodne trgovine, marketinga i građevinarstva…
(Predsednik: Sutra kada budu koridori na dnevnom redu, nije ništa sporno, samo vas molim da ne iznosimo podatke o ličnostima o kojima se uopšte ne raspravlja danas na Skupštini.)
Dakle, radi se o stručnjaku sa pomenutom biografijom. Inače, pomoćnici direktora su ljudi koji su radili kao inspektori, diplomirani ekonomisti i opet, naravno, diplomirati menadžeri. Neću pominjati imena. To je dostupno na sajtu preduzeća Koridora, pa verovatno i u tome leži razlog zbog čega su ovolika kašnjenja na realizaciji glavnih projekata, glavnih investicionih projekata kojim Srbija treba da svoju teritoriju premreži auto-putevima, kako bi za sve nas naravno bilo dostupniji drugi delovi zemlje, kako bi bili interesantniji za neke potencijalne nove investitore.
Kakvo je stanje na izgradnji puteva, odnosno autoputeva kroz Srbiju“? Izvođač radova na četiri deonice autoputa E75 je grčka firma „Terna“. Ona je za prethodnih 16 meseci realizovala, u zavisnosti od deonice do deonice, od 12 do 19% radova, a ostalo je još pet meseci do završetka ugovorenog roka. U čemu je tu problem? Problem je verovatno u izvođaču, a pretpostavljam i onome ko organizuje posao.
Na deonici autoputa E75, grčka firma „Aktor“ je radila 33 meseca. Rok je bio 30. avgust 2013. godine. Završeno je 70% dosadašnjih ugovorenih radova. Rok je odavno premašen i ne zna se kada će biti završen.
Na sledećoj deonici, „Aktor“ i „Terna“, u prethodnih 19 meseci, su realizovali 22, odnosno 14% ugovorenih radova. Ostalo je još pet meseci.
Na sledećoj deonici je izvođač „Subtera“, češka firma, 19 meseci se radi na kopanju tunela, a završeno je 30%, još pet meseci do završetka ugovorenog roka.
Sledeća firma je „Aktor“ koja je za 24 meseca realizovala 30% radova, a ugovoreni rok je istekao pre nekoliko meseci i ne zna se kada će biti završeno.
Sve je ovo bio povod da na sastanku sa predstavnicima Svetske banke, koji je održan prethodnog meseca, predstavnici Svetske banke upozore na neadekvatno vođenje projekata, nestručno vođenje projekata i na mogućnost da Svetska banka uputi svoje stručnjake koji će voditi i realizovati ove projekte koji su ugovoreni sa Svetskom bankom.
Naravno, nije ni slučajno, ni namerno, ali verovatno ima veze to što su Koridori Srbije pre dolaska na njihovo čelo imali oko 50 zaposlenih, a danas ih ima oko 130. Dakle, 80 ljudi je primljeno u zadnjih godinu dana, a verovatno da bi ubrzali realizaciju ovih projekata. Od tih 80 koji su primljeni jedva da je devet građevinskih inženjera, ostali su menadžeri, strukovni, ovakvi, onakvi. Vi kao resorni ministar ćete imati pune ruke posla da ispitate šta se to dešava u Koridorima 10 i verujem da ćete pokrenuti odgovornost za ovakvo nesavesno vođenje firmi i nesavesnu realizaciju projekata, da ćete ispitati razne zloupotrebe koje se dešavaju u Koridorima, poput onih da je projektima koji su potpisani sa azerbejdžanskom stranom predviđeno da izvođač nabavlja određena vozila za potrebe inženjera, izvođača radova, pa je od strane gospodina, pomenutog direktora, dobijen dopis da se pored predviđenih vozila za njega kupi i vozilo marke „Audi“, koje nije u funkciji, već stoji u garaži pomenutog direktora.
(Predsednik: Molim vas da ne iznosite informacije koje se tiču privatnih podataka ličnosti, a koje nisu tačne.)
Predaću vam sve ovo što ovde piše, pa ćete vi obavestiti vašeg predsednika stranke.
(Predsednik: Mogu da vam donesem dokumentaciju da to nije tačno, ali da ne ulazimo u nešto što nema veze sa dnevnim redom. )
Da, ima veze sa dnevnim redom.
(Predsednik: Usput, 21 minut je prošao.)
Završiću ovu rečenicu. Naravno, ima veze sa dnevnim redom. Javni putevi jesu nešto za šta se ova država zadužila preko jedne milijarde evra i ministarstvo i svi mi imamo obavezu da se odgovorno odnosimo prema tim sredstvima, a ne da država Srbija plaća penale za ne povučene pare od četiri miliona evra godišnje. Hvala.

Hvala gospodine Antiću na ovako iscrpnom odgovoru. Krenuću prvo od železnica.
Rekli ste – nema projekat, ugovorili smo kredit ali nemamo projekat, za većinu stvari ne možemo da krenemo sa realizacijom tih projekata odnosno povlačenje sredstava do 2015. godine. Koliko ćemo penala platiti za to nepovlačenje para? Ko je odgovoran za to? Ima li neko ime i prezime ko će da kaže – ja sam odgovaran za to. Nema projekata. Ko je zadužen za projekte? Da li je država osnovala ministarstvo da se bavi projektima? Jel treba mi kao gradovi da pravimo projekte ili je ministarstvo zaduženo za pravljenje projekata i da naručuje projekte? Vaš prethodnik je četiri godine vodio ministarstvo i gde su ti projekti? Da ne pričam o prethodnom ministru.
Železnica bi da sve ostane isto. Verujem da je njoj važno da sve ostane isto, da je država dotira, da svake godine izdvoji po 16 milijardi dinara i da sve bude potaman i da tamo imamo 50% viška zaposlenih, a da nam je infrastruktura za to vreme u katastrofalnom stanju. To tako više ne može.
Putni koridori. U prethodnih devet meseci je potpisano puno ugovora, uvedeni su izvođači u radove itd. Koliko to dobro ide, pokazali su procenti koje sam malo pre pročitao, pa makar oni bili i nešto veći nego što sam ja rekao, jer se za ovih mesec dana promenilo na malo više. Ali, u svakom slučaju je stanje katastrofalno. Ako za dve trećine vremena uradite 15% ugovorenog posla, onda tu nešto nije u redu. Kako je moguće da u „Koridorima“, koji treba da se bave vođenjem projekta, ozbiljnih infrastrukturnih projekata uglavnom su zaposleni ljudi koji imaju menadžerske ili ekonomske struke, a nemaju dodirne tačke sa izgradnjom puteva?

Replika.

Gospodin Anđelković je pričao nešto što je…