Član 79, gde ste vi rekli da se stavljaju u skladu...

Jeste. Pozvali ste se na taj član i to je apsolutna povreda tog člana. Druga stvar, ako se već pozivate da svi predlozi moraju da budu usklađeni sa Ustavom i sa Poslovnikom, onda me čudi kako niste odbili predloge gospodina Pajtića da se sa dnevnog reda skinu tačke dnevnog reda - rasprava o poverenju vama kao predsedniku Parlamenta i poverenju Vladi.
S obzirom da je Ustavom zagarantovano pravo narodnim poslanicima, narodnim izabranicima, njima 20 koji se skupe, da raspravljaju o poverenju Vladi. Ustav i pravila postoje, i demokratija postoji, ne da bi se omogućila tiranija većine nad manjinom, već da bi se omogućila prava manjine koja oni moraju da uživaju kao manjina i da mogu kada god to hoće da raspravljaju o Vladi, o izvršnoj vlasti.
Takav predlog nisam video da ste odbili kao neustavan i video sam da je on u pripremi da se stavi ovde na izjašnjavanje. To je potpuno neustavno i očekujem od vas kao predsednika Skupštine, koji treba da štiti prava poslanika i pre svega prava poslanika koji su manjina, kao i poslanika većine, da imaju pravo da postave pitanje i o vašem, pa i o poverenju Vladi.
Na taj način grubo ste prekršili osnovna demokratska pravila, a to je da svi poslanici uživaju jednaka prava. Ne odbijajući ovakav predlog kao protivustavan, vi ste sebi dali za pravo da radite, i preuzeli ste nadležnost Ustavnog suda, a to je da vi tumačite, po prvom predlogu koji sam podneo ispred poslaničke grupe DSS, šta je u skladu sa zakonom, a šta nije, iako je tu isključiva nadležnost Ustavnog suda.
S druge strane, ovaj predlog ste prihvatili kao ustavan i legalan. S te strane ste opet prihvatili ulogu Ustavnog suda i prihvatili nešto što je apsolutno nedopustivo po zakonu, po Ustavu i po ovom poslovniku. Očekujem da dobijem objašnjenje i na ove primedbe, na povredu Poslovnika.

Predsednice Skupštine, insistiram da se stavi na glasanje predlog odluke o stavljanju van snage izbora guvernera Narodne banke Srbije i Saveta Narodne banke, pošto smo saznali iz medija da poslanik Rafailović nije bio tu, a ako on nije bio tu bilo je 125, znači nedovoljno za rad i odlučivanje. Zahtevam da se stavi moj predlog na glasanje ovde, u Skupštini, jer je poslanik Rafailović više puta izjavio da nije bio tu. On je tu, uostalom, pa neka i sam potvrdi.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani sugrađani, koji imate toliko hrabru vlast u Srbiji da smo morali dva dana da ih teramo iz mišije rupe da izađu u ovu skupštinu, da polože račun građanima. Toliko su hrabri i toliko su smeli da su se tri dana krili u kabinetima, opasani bedemima telohranitelja. To je ta hrabra vlast koja se ničega ne plaši i koja od svoje odgovornosti ne beži. Ne beži od odgovornosti onda kada je spremna da uceni, korumpira, podmiti, kupi poslanike koji će je podržati u ovoj skupštini.

Gospođo Čomić, hvala na upozorenju, ali mislim da nisam nikoga uvredio, s obzirom da iznošenje činjenica ne podleže, ma koliko god bolno bilo, opomenama koje vi izričete.

Neću replicirati gospođi Mićić, s obzirom na ono kako je govorila, plašim se da me neće čuti ili me neće do kraja razumeti. Ovo nije rasprava o Nataši Mićić. Ovo je rasprava o politici koju je sprovodila u ovoj skupštini. Ovo je rasprava o svima onima koji su u ovoj skupštini podržavali ono što je ona radila.
Ovo je rasprava o svima onima koji su sa ove skupštine pravdali krađu o kojoj je Nataša Mićić govorila. Ona je rekla - jeste, bilo je krađe prilikom izbora guvernera Narodne banke Srbije. I bez obzira što je po članu 28. Poslovnika obavezna da se stara o primeni Poslovnika Narodne skupštine kaže - zašto to vi niste radili ili zašto to neko drugi nije radio. Vi ste obavezni, gospođo Mićić, da kada vidite da ima više kartica nego poslanika tražite da te kartice budu izvađene, da se starate o tome da svako glasanje bude validno, da se u ovoj skupštini poštuju Ustav i zakoni, da sprovodite Poslovnik.
Vi ste najodgovorniji za to i vi niste prvi među jednakima, jer vi po Ustavu i po Poslovniku imate više prava od nas, a naročito ako ih uzurpirate, i onda ih imate najviše. Vi ste obavezni i vi ovde pravdate krađu. Pravdate krađu prilikom izbora guvernera Narodne banke Srbije.
Sve i da ste do sada idealno radili, vi prikrivate krivično delo. Vi ste saučesnik u izvršenju krivičnog dela. Vi ste najodgovorniji za krivična dela koja se u ovoj skupštini vrše. Onaj ko prikriva lopove i ko prikriva kriminalce je ništa drugo do njihov jatak, da ne kažem saučesnik, da ne kažem isti kao i oni. Upravo ste to vi bili nakon krađe glasova u ovoj skupštini.
Rekli ste - nismo krali mandate. Pa ko je onda zamenio nas u ovoj Skupštini Srbije kada ste nas izbacili prošle godine; ko je sedeo u ovim klupama umesto nas ako niste ukrali mandate i niste do kraja sproveli tu odluku; ko je nas vratio ovde nego Ustavni sud; kako niste krali mandate, koga lažete? Mislite da možete vašim glumatanjem da slažete građane Srbije? Ne možete. Od istine se ne može pobeći.
Govorili ste o tome da ste vi lično poraženi što niste pobedili snage koje su izgubile na izborima 24. septembra. A zašto ih niste pobedili? Zato što ste hteli da ih pobedite njihovim sredstvima, njihovim oružjem. Pa, ne možete lopove pobediti lopovlukom, ne možete kriminalce pobediti kriminalom, ne možete bezakonje pobediti bezakonjem, ne možete vaninstitucionalne centre moći pobediti time što ćete da pravite svoje i čiji ćete eksponent da budete, to ne možete. Bezakonje se pobeđuje institucijama, lopovluk se pobeđuje borbom protiv lopovluka, a ne pravdanjem lopovluka u Skupštini Srbije. Tako se bezakonje i lopovluk ne pobeđuju.
Vi ne možete protiv njih da se borite njihovim sredstvima, vi ste to uradili i postali ste isti kao i oni, isti kao i oni za koje mislite da ste ih pobedili. Vi ste ih nasledili, nasledili ste njihova sredstva, ušli ste u njihove tokove i novca i svega što su uradili i zato građani jedva čekaju da vam vide leđa.
Demokratska stranka Srbije je skupila 300.000 potpisa za sedam dana za smenu korumpirane Vlade Republike Srbije, ali o tome ćemo kasnije. Vi ste doprineli da se parlament Srbije u medijima i među našim građanima naziva - cirkusom, pijacom, javnim i nekim drugim kućama.
A ko je za to najodgovorniji, ko je vodio ovaj parlament dve godine i čija je većina manipulisala ovim parlamentom dve godine.
Ko je oduzimao mandate? Poslanička većina je oduzimala mandate. Ko je krao na glasanjima? Poslanička većina je krala na glasanjima. Za vreme čijeg mandata se glasalo iz Bodruma, Kine i nekih drugih mesta, ko je to tolerisao u ovoj skupštini, da li su to tolerisali neki drugi ili vi, dok ste nam delili opomene sedeći na onom mestu iza mene? Vi ste to tolerisali.
Na svaku našu primedbu o kršenju Ustava, zakona i procedure, mi smo dobijali po jednu opomenu, i time niste pomogli građanima Srbije, niste pomogli u izgradnji institucija u Srbiji. Time ste pomogli neformalnim mafijaškim centrima moći u Srbiji koji vladaju ovom skupštinom i zato je vaš predsednik stranke rekao da pojedini finansijski moćnici u Srbiji imaju više poslanika u ovoj skupštini nego što ih ima DS i DSS. Hajde i tu činjenicu osporite u ovoj skupštini.
Ko vlada ovom skupštinom, da li vladaju pravila, procedura ili vladaju finansijski moćnici. Šta ste učinili od Skupštine, da li je ovo institucija za koju smo se borili, da vi skidate sa rasprave predlog o izglasavanju nepoverenja Vladi, da li je to institucija za koju smo se borili, da uskraćujete pravo manjini da raspravlja o nekim važnim pitanjima? Nije, i zato se ovde ne govori o vama, gospođo Mićić, ovde se govori o politici koju je većina sistematski sprovodila u ovoj skupštini.
Moje kolege me upozoravaju - nije to više većina; naravno da nije većina i današnja rasprava je pokazala da u ovoj skupštini vi više većinu nemate. I da sprovedete odluku Ustavnog suda o vraćanju mandata koje ste oteli, minus četiri poslanika koja bi se vratila u opozicione klupe, vi gubite tu većinu. Vratite mandate Slobodanu Vuksanoviću i njegovim poslanicima, vratite mandate nekim drugim strankama u ovoj skupštini, vi većinu sada nemate.
Bez tih mandata, vi biste mogli da se kupite iz ove skupštine. Kupićete se i ovako. Vanredni izbori su neminovnost i od njih ne možete pobeći. Građani su ti, koje vi ponekad sa omalovažavanjem pominjete, koji će dati konačni sud o onome što se u Skupštini Srbije dešava i radi, i o onome na koji ih način sve ponižavate, i na koji ste način izigrali sve ono za šta su se oni borili 5. oktobra.
Kada vi na taj način pominjete 5. oktobar, plašim se da je on živeo samo onog dana kada se desio 5. oktobar, a već sutradan su ti isti koje ste vi pominjali sedeli u društvu finansijskih, medijskih, mafijaških moćnika koji vedre i oblače ovom skupštinom, i to po rečima nikoga drugog nego vašeg predsednika.
Nisam ja izjavio da pojedini veoma bogati ljudi u Srbiji imaju više poslanika nego što imaju pojedine stranke u Srbiji. To je rekao predsednik vaše stranke. To ne treba sporiti, vi možete da sporite svog predsednika, ali javnost to ne spori, jer javnost to vidi i oseća, da u Srbiji institucije ne postoje.
Vi ste uzurpirali mesto predsednika Srbije. Ustavni sud je poništio odredbu Zakona o izboru narodnih poslanika po kojoj ste vi uzurpurali mesto predsednika Srbije. Kada smo mi govorili da ste uzurpator, vi ste odgovarali da niste. Kada je Ustavni sud poništio tu odredbu, vi ste uzurpirali mesto predsednika Srbije, vi ste na taj način šetali pre podne tamo, a popodne ovamo, jer sami ste sebe nadzirali, manipulisali i ovom skupštinom i građanima Srbije.
Šta je sa Savetom za radiodifuziju? I tu ste svesni da je bilo kršenja procedure i opet se vaša stranka tu pokajala što ste vi glasali za Radenovića, pa ste posle tražili da ne glasate za Radenovića, pa ste i tu svesno prekršili proceduru i protivzakonito podržali predlog; i tu ste pristali na krađu i zloupotrebu i to je dovoljno da budete smenjeni, ne treba vam ništa više.
Šta je bilo sa direktnim TV prenosom? Dajte da se vratimo na to. Prekršili ste odluku Skupštine iz decembra 1997. godine o direktnom TV prenosu. Nikoga niste pitali, uveli ste ih tek pod ucenama. Da li se tako poštuju odluke, pravila, procedura?
Gospođo Mićić, mi smo bili partneri, ali sa neodgovornim ljudima ne možete da delite odgovornost, sa onima koji zakone poštuju u onoj meri da bi ih kršili ne možete graditi pravnu i demokratsku državu. DSS će glasati za vaše razrešenje i to po svojoj savesti zato što vidi šta ste uradili od Skupštine. Skupštinu građani Srbije nazivaju cirkusom, pijacom, javnim i drugim kućama, o poslanicima se govori samo kao o predmetu trgovine i o Skupštini se govori kao o jedinom mestu gde je zaživela privatizacija, privatizacija mandata i trgovina mandatima. To ste učinili od ove skupštine.
Kada govorite o zaštiti prava građana i imovine, zašto niste doneli zakon o denacionalizaciji? Dajte da ispravimo stare nepravde. Zašto ste danas bili protiv odluke o zabrani prodaje nacionalizovane imovine? Zašto ste bili? Pa, jeste li na taj način štitili imovinu, jeste li na taj način štitili prava građana, jeste li na taj način mislili da gradite demokratsku državu i parlament, time što ćete zidati na otetoj imovini...
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih 10 minuta?)
završavam... time što nećete ispraviti stare nepravde. Tako se država ne gradi, tako se ne grade pravne demokratske institucije i zato DSS vas doživljava kao eksponenta koji je sprovodio jednu politiku u ovoj skupštini i ovde ne govorimo o toj politici, ni o vama lično, govorimo o vama kao eksponentu vaninstitucionalnih centara moći, medijskih, kriminalnih, finansijskih centara moći koji haraju ovom Srbijom.

Gospođo Čomić, povredili ste Poslovnik time što mi niste dali pravo na repliku iako je gospodin Jovanović pomenuo predsednika Jugoslavije i mislio je na predsednika Demokratske stranke Srbije dr Vojislava Koštunicu. Zato smatram da imam pravo na repliku, pogotovo što me raduje spremnost gospodina Jovanovića da vlast raspiše izbore; pozivam vas da tu većinu za sprovođenje reformi potražite u Srbiji na izborima i raspišete izbore. Mi samo to tražimo od vas. Ništa drugo. Raspišite ih danas, ako se ne plašite.

Završavam. Raspišite izbore, tražište podršku.

Dame i gospodo uvaženi poslanici, predsedniče Vlade, uvaženi ministri, Demokratska stranka Srbije je tražila raspravu o Kosovu i Metohiji odmah nakon terorističkog čina u Goraždevcu, ali ne samo i raspravu o rezoluciji koja je bila i pre toga i koja je podneta pre toga što se u Goraždevcu desilo, pre tog terorističkog čina, već i posle toga, da bi se raspravljalo o bezbednosti i stanju na Kosovu i Metohiji, ne samo na severu Kosova, već pre svega u enklavama u kojima su Srbi izloženi svakondevnom nasilju, svakodnevnoj torturi i onome šta država Srbija može da učini za njih; i to ne samo što do sada čini, nego i ono što se nije učinilo a što se moglo učiniti, obzirom na to da Rezolucija 1244 ostavlja, bez obzira na sve nejasnoće, puno prostora da država Srbija uspostavlja pokidane veze i u sferi zdravstva, obrazovanja i u još nekim drugim sferama sa enklavama.
Kosovo i Metohija nisu samo sever Kosova, već su pre svega enklave gde Srbi žive u getima, najblaže rečeno i gde jedinu komunikaciju sa svetom imaju ukoliko im to, uz teške napore, omogući UNMIK, pratnju da dođu do centralne Srbije ili do severnog Kosova, što predstavlja nešto što je za Demokratsku stranku Srbije veliki problem koji mora da se rešava.
Zato je ta sednica morala da bude održana, da se ne čeka ova priča o deklaraciji. Ako smo mogli s punim pravom da tražimo vanrednu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, onda smo mogli, bez obzira što je sezona godišnjih odmora, da održimo vanrednu sednicu Skupštine i da na njoj raspravljamo o tome šta Srbija mora da učini svojim sugrađanima i prema svojim građanima na Kosovu i Metohiji.
Očekujem da današnja rasprava ne bude svađa, već da bude pokušaj da se kroz svaku diskusiju dođe do nečega što bi samo upotpunilo ovu deklaraciju, upotpunilo uopšte razgovor o ovoj deklaraciji i možda dalo neku novu ideju za to kako ćemo dalje raditi. Izglasavanjem deklaracije očekujem da se nadomesti izostanak politike prema Kosovu.
Mi jedinstvenu politiku prema Kosovu nažalost do sada nismo imali. Sve se svelo na dve deklaracije, odnosno na deklaraciju i rezoluciju, o kojima smo raspravljali još manje 2001. godine, prilikom Ustava Kosova koji je proglašen, gde smo se mi jednoglasno izjasnili protiv toga i tražili da ga administrator za Kosovo ne proglasi i naravno, vezano za to i druga rezolucija. Deklaracija bi morala da nadomesti izostanak državne politike prema Kosovu.
Vlada Srbije do sada je potpuno neartikulisano nastupala prema Kosovu, od obećanja povratka srpske policije pokojnog premijera Đinđića i srpske vojske na Kosovu, što je potpuno suprotno Rezoluciji 1244, pa do svega ostalog što se nije učinilo u oblasti zdravstva, obrazovanja, povezivanja, komunikacije sa našim građanima na Kosovu i Metohiji. Zato treba ovu deklaraciju izglasati i DSS, koja je učestvovala u pisanju ove deklaracije, svakako će je podržati kao osnovu za buduće razgovore, a ne pregovore o Kosovu.
Da li je ova sednica vreme da se traže krivci za situaciju u kojoj se Kosovo i Metohija danas nalazi. Svakako da svi mi ovde znamo ko je manje i više odgovoran za situaciju, ali šta bismo dobili ako bi ovu raspravu o deklaraciji pretvorili u raspravu ko je kriv, a ko nije kriv. To bi se pretvorilo u svađu i prouzrokovalo bi nove podele. Nove podele danas nama ne trebaju, više od svega danas nam treba jedinstveni stav po pitanju Kosova i to bi trebalo da bude cilj svih nas koji ovde sedimo.
Zato treba da podržimo ovu deklaraciju. Deklaracija sigurno nije savršena, ali svakako jeste osnova koja će biti jedan racionalni početak za razgovore, a kasnije za pregovore o konačnom statusu Kosova. Ovo je prilika da svi poslanici stanu pod jedan barjak, bar kada je Kosovo u pitanju. Nemojte da ovu priliku propustimo, jer na taj način uputili bismo jasnu poruku i međunarodnoj zajednici i građanima Srbije da postoje pitanja oko kojih možemo da se usaglasimo. Ako mogu Šiptari da se usaglase oko toga šta hoće na Kosovu, ako mogu svi drugi da se usaglase oko njihovih nacionalnih pitanja, bar tih najvažnijih i najviših, onda bi i mi poslanici u srpskoj skupštini morali oko toga da se usaglasimo.
Ne treba tražiti dlaku u jajetu u ovoj deklaraciji, već treba podržati ovu deklaraciju i na taj način dati podsticaj svim državnim organima i ovom parlamentu, da i međunarodna zajednica vidi, a naročito da se vidi da se o Kosovu razmišlja na drugi način, na način da je Srbija jedinstvena po pitanju rešenja kosovskog problema.
Okvir za današnju deklaraciju je svakako Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kumanovski sporazum i sporazum od 5. novembra 2001. godine. Rezolucija 1244, uz sve nejasnoće koje imamo, garantuje nepromenljivost granica Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije i, kako u toj rezoluciji stoji, suštinsku autonomiju za Kosovo u okviru Savezne Republike Jugoslavije, u okviru Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije. To je nešto što je postojeći okvir i čega mi moramo da se držimo i na čemu moramo da insistiramo, kao i na Kumanovskom sporazumu i sporazumu od 5. novembra 2001. godine.
Moramo insistirati naročito na onome što su misija, kako civilnih organa, tako i bezbednosnog prisustva na Kosovu i Metohiji, a to su pre svega, to je pomalo nejasno, što se tiče bezbednosnog prisustva, demilitarizacije OVK i drugih naoružanih grupa; to ne znači razoružanje, to znači demilitarizaciju, ali svakako treba da ide u pravcu smanjenja oružja na Kosovu i rešavanje pitanja Kosovskog zaštitnog korpusa, koji prema odluci ne bi trebalo da bude oružana formacija, već formacija koja će da pomaže prilikom raznih prirodnih i drugih nepogoda, a ne da bude osnova za buduću vojsku Kosova, kako to sada Albanci govore.
Druga stvar bi bila, na kojoj moramo da insistiramo, unapređenje i uspostavljanje konačnog rešenja i suštinske autonomije, samouprave na Kosovu, i to je ono što stoji u Rezoluciji 1244 i tu moramo da insistiramo, uzimajući u potpunosti anekse i sporazume iz Rambujea.
Još jedan stavka je za nas veoma važna u ovom trenutku, to je zaštita i unapređenje ljudskih prava. Ljudska prava nealbanaca na Kosovu se svakodnevno ugrožavaju, ona su u ovoj fazi mislim trajno ugrožena i na tome se mora insistirati. Treba insistirati na onome na čemu insistira međunarodna zajednica, a to je multietničko društvo, multietničko Kosovo. To je nešto na čemu mi moramo da insistiramo i od čega ne smemo da odustanemo.
Naravno, do svega toga moramo i možemo da dođemo jedino diplomatijom, a nikako primenom sile. Oni koji sanjaju o primeni sile sada, čak je bilo iz krugova vlasti raznih priča da treba da napravimo oružane jedinice koje bi se obračunavale sa teroristima po Kosovu i svemu ostalom, ne žele dobro Srbima na Kosovu, nealbancima na Kosovu. O tome ne treba razmišljati, jedina sredstva koja su nam na raspolaganju su diplomatska, znači sva raspoloživa diplomatska sredstva.
Srbija je učinila sve što je bila njena obaveza po Rezoluciji 1244 i na tome takođe mora da se insistira. Mora se insistirati na obavezama međunarodne zajednice, jer je upravo međunarodna zajednica najodgovornija za stanje na Kosovu. Po Rezoluciji 1244, kako bezbednosno, tako civilno prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu znači odgovornost, i to stoji u toj rezoluciji, za stanje na Kosovu, ne samo bezbednosno, ne samo stanje u oblasti ljudskih prava, već stanje u oblasti ekonomije.
Niz prekoračenja od strane predstavnika međunarodne zajednice bilo je na Kosovu u odnosu na Rezoluciju 1244, kako prilikom formiranja Kosovskog zaštitnog korpusa, kako prilikom proglašenja Ustava, kako prilikom privatizacije na Kosovu, na šta se mora reagovati i na šta se mora upozoravati međunarodna zajednica.
Međunarodna zajednica je najodgovornija zbog porasta nasilja na Kosovu, zbog toga što njeni predstavnici na Kosovu ništa nisu činili, videćemo da li će novi predstavnik da čini, ali ništa nisu činili da se suzbije nasilje i terorizam na Kosovu i ništa nisu učinili da se kriminal, šverc narkotika, koji je glavni izvor finansiranja raznih šiptarskih lobija po svetu, prekine, da se suzbije i da se na taj način kosovsko društvo privede redu, zakonu, vladavini prava, jakim institucijama. Sve to na Kosovu ne postoji.

Koristim. Srbija mora da insistira upravo na tim delovima Rezolucije 1244, da se radi na izgradnji kosovskih demokratskih institucija, da se radi na poštovanju prava i da se iskoriste sve raspoložive mogućnosti po Rezoluciji 1244 i da se uspostave veze između Kosova i Beograda, odnosno vlasti u Srbiji sa građanima Srbije na Kosovu.
Šta raditi? Gospodin Čović i mnogi drugi su pominjali to do sada, šta raditi. Ima raznih zahteva, raznih predloga, od toga da treba vojno da se vratimo na Kosovo, što bi bilo potpuno sumanuto i dovelo bi nas u novu konfrontaciju sa međunarodnom zajednicom, do onih predloga da treba promeniti recimo Rezoluciju 1244.
Ministar odbrane Boris Tadić je to više puta pomenuo i iskreno se nadam da je to njegov lični stav, da to nije stav niti Demokratske stranke, niti Vlade, niti bilo koga drugog. U sadašnjoj situaciji pričati o promeni Rezolucije 1244, u situaciji kada na sednici Saveta bezbednosti povodom terorističkog čina u Goraždevcu neki upotrebljavaju termine kao izolovani incident ili kao pojedinačni akt, da tražimo da se promeni Rezolucije 1244, u kojoj stoji da je Kosovo deo Srbije i da ono treba u okviru SRJ, odnosno Srbije da uživa autonomiju, potpuno je protiv interesa Srbije. Mislim da to, ako je gospodin Tadić to tražio, nije stav niti Saveta ministara, niti stav vlasti u Srbiji, već da je to njegova prilično olaka i laička izjava, koja na svu sreću za sada nije proizvela posledice. Da li će ih biti videćemo, ali za sada nije.
Znači, ne treba razmišljati o promeni Rezolucije 1244 zato što ona može samo da bude na štetu Srbije, već treba insistirati na njenom punom sprovođenju. Moramo tražiti rešenje ne na način kako pominju neke međunarodne nevladine organizacije koje finansiraju razni lobiji u svetu i koje zagovaraju podelu Kosova.
Nažalost, podelu Kosova su počele da zagovaraju i neke stranke u Srbiji. Ne samo nevladine organiizacije u Srbiji, već i neke stranke u Srbiji i to stranke vladajućeg DOS-a. To je suprotno interesima Srbije. Podela Kosova, kako neki zagovaraju, otvorila bi pitanje ne samo Kosova već i juga Srbije, jer ako pratite kartu velike Albanije ili Kosova, kako ga Albanci vide, oni tu uračunavaju i nekoliko opština na jugu Srbije.
Podela Kosova je rešenje koje zagovaraju razne nevladine organizacije u svetu, finansirane takođe da li od ovog novca koji smo pominjali, švercerskih ili drugih kanala ili od nekog drugog novca, ali svakako zagovaraju oni koji ne žele da se pitanje na Kosovu i Metohiji reši na način da se uspostavi civilno multientičko društvo, u kome će postojati jake demokratske institucije, vladavina prava u okviru Srbije i Crne Gore i koje će uživati punu autonomiju.
Znači, ne treba pominjati podelu Kosova i mislim da bi rezultat ove deklaracije i upravo svih priča oko strategija države Srbije po pitanju Kosova morao da bude takav da podele Kosova nema i da niko u Srbiji ne sme da zagovara podelu Kosova. Kosovo mora da bude jedna celina u okviru Srbije, to Rezolucija 1244 jasno kaže, govori o nepovredivosti granica Srbije i Crne Gore i mi na tome moramo insistirati. Onaj ko zagovara podelu Kosova, zagovara rasturanje Srbije i otvaranje svih ostalih procesa separatizma u Srbiji, što je katastrofalno i što zasigurno nije naš interes već interes Albanaca.
Kako rešiti pitanje Kosova? Građani Srbije od nas očekuju odgovor. Šta mi predlažemo? Demokratska stranka Srbije predlaže široku autonomiju za Kosovu u okviru Srbije i autonomiju za Srbe i nealbance na Kosovu u okviru Kosova. Autonomija u autonomiji, rešenje koje može da omogući život nealbancima na Kosovu. To je nešto što je prihvatljivo sa stanovišta međunarodne zajednice i sa pozicija Srbije kao države.
Da li treba sada krenuti sa pregovorima? Ne. Razgovori da, pregovori ne. Mi sa međunarodnom zajednicom moramo da razgovaramo oko ispunjenja njenih obaveza po Rezoluciji 1244, a to su poštovanje ljudskih prava, uspostavljanje multientičkog društva, bezbezbednost za sve građane na Kosovu, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost. Tek kada se uspostave svi elementi koje pominje Rezolucije 1244 za normalan život na Kosovu mi možemo da razgovaramo i pregovaramo o konačnom statusu Kosova.
Dok se ti uslovi i ti razlozi zašto ne želimo da pregovaramo o Kosovu ne ostvare, mi o Kosovu nećemo pregovarati i niti jedan državni organ iz Srbije ima mandat da o budućem i konačnom statusu Kosova pregovara. Može da se razgovara oko ispunjenja obaveza međunarodne zajednice po Rezoluciji 1244, ali niko ne sme da pregovara i zato je ova deklaracija važna, da se utvrdi ko šta radi i ko kolika ovlašćenja ima. I ne može nijedna stranka, ma koja bila i ma kojoj koaliciji pripadala, da zagovara podelu Kosova, ako ova skupština usvoji deklarciju kojom se to sprečava i kojom se predviđa kako će se doći do konačnog statusa Kosova, kao autonomije u okviru Srbije.
Ne može se sada pregovarati i oni koji sada zagovaraju pregovaranju oko konačnog statusa jednostavno to moraju da prestanu. Može se razgovarati o pravima nealbanaca, Srba na Kosovu, o njihovoj bezbednosti, o privatizaciji, o Kosovskom zaštitnom korpusu i o svim drugim stvarima, ali se ne sme pregovarati i svako ko bude nastupao u ime Srbije ne sme pregovarati o konačnom statusu Kosova.
Ovo je proces i Demokratska stranka Srbije je odlučna da u ovom procesu istraje, bez obzira koliko će on trajati. Taj proces neće trajati godinu-dve, možda će trajati 10, 20 godina, a možda i više. Za istoriju taj vremenski period je mali. Za nas je možda dug, ali je za istoriju mali i moramo u njemu da istrajemo. Zato je ova deklaracija važna kao jedna osnova, da nadomesti i da postavi na zdrave temelje strategiju oko Kosova.
Demokratska stranka Srbije će zato insistirati da svi ovu deklaraciju moraju da poštuju, a pre svega Vlada, koja mora da iskoristi sve mogućnosti po Rezoluciji 1244, da uspostavi pokidane veze sa građanima Srbije na Kosovu, sa Srbima na Kosovu, u enklavama, na severu Kosova, gde god se oni nalaze. Ne smeju se prekidati te veze i ne sme se olako UNMIK-ovoj administraciji na Kosovu prepuštati vođenje naših škola, naših bolnica, dozvoljavati da oni preuzimaju sve što nije regulisano Rezolucijom 1244. Ono što nije ovom rezolucijom regulisano jednostavno predstavlja pravo države Srbije da čini prema građanima na Kosovu i na tome Vlada Republike Srbije i svi državi organi moraju da insisitraju.
Očekujem da posle ove deklaracije Koordinacioni centar i Vlada naprave precizan akcioni plan kako će se ostvarivati prava i nadležnosti koje međunarodna zajednica nije preuzela na sebe Rezolucijom 1244. Sve što nisu preuzeli na sebe prepušteno je nama i te pokidane veze moraju se napraviti, moraju se uspostaviti; i naravno, Srbija mora da insistira kod Haškog suda i Haškog tužilaštva da se krene sa procesuiranjem za zločine koje su Šiptari činili nad Srbima i drugim nealbancima na Kosovu.

Završavam. To bi značajno doprinelo poverenju građana Srbije prema međunarodnoj zajednici, uspostavljanju opšteg poverenja u ovom regionu i promeni uopšte slike o Kosovu i o Srbima na Kosovu i u međunarondoj zajednici. Na taj način bi svakako doprineli drugačijem pogledu na pitanje Kosova, da to ne budu isprazna pisma ministra Batića Karli del Ponte, već da bude jedna uigrana akcija svih državnih organa u vezi saradnje sa Haškim sudom.
DSS će podržati ovu deklaraciju kao osnovu i učiniće sve da se što pre reši pitanje Kosova, a spremni smo i imaćemo snage da taj proces isteramo do kraja.

Dame i gospodo poslanici, DSS je glasala za Zakon o suđenjima za ratne zločine u Srbiji, smatrajući da je jako dobro da Srbija kao država počne da sudi najteža krivična dela ili dela protiv ratnog prava, dela protiv građana, odnosno najozbiljnija krivična dela koja su regulisana svim međunarodnim konvencijama i koja su u nadležnosti Haškog tribunala.
U tom pravcu su išle i naše izmene Zakona o suđenjima za ratne zločine, upravo da se proširi nadležnost i da ta nadležnost bude jednaka nadležnosti Haškog tribunala: znači za zločine protiv međunarodnog prava i zločine protiv čovečnosti; i drugi amandman, koji je takođe prihvaćen, da se ova suđenja odnose na čitavu teritoriju bivše Jugoslavije. Tako da bismo mi ovde mogli da sudimo za sve zločine, bez razlike, kako one koji su činili, ukoliko ih je bilo, pripadnici ili građani SRJ, a sada Srbije i Crne Gore, tako i za one zločine koji su činjeni protiv Srba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu.
Zato smo podržali, smatramo da je veoma važno i jedan od pokazatelja zrelosti države je da formira ovakav sud. Ne podržavamo mi predloge Vladana Batića, koji su uvek više nego sporni i uvek više nego stranački obojeni. Naša podrška ovde pre svega ide izboru Vukčevića, ne kao Vukčevića, već kao početak konstituisanja organa, da bi ovaj sud mogao da zaživi, odnosno da profunkcioniše. Zato ćemo mi podržati ovaj predlog, kao jedan načelan stav da se omogući konstituisanje ovog suda i da se pokaže dobra volja da taj sud počne da radi, odnosno da se da podrška tom sudu da počne da radi.
Ako ste protiv i jednog i drugog, ne vidim koje je treće rešenje. Trećeg rešenja nema i zato smatram da je dobro održati formiranje, konstituisanje suda za ratne zločine u Srbiji kao takvoj i kao državi koja treba da pokaže, na žalost, ne sa ovom vlašću, već sa nekom drugom vlašću, da je sposobna da se izbori i sa tim zločinima, da je zrela kao država da izgradi takav sud, koji će imati puno nadležnosti, puno autoriteta da sudi za najteže zločine protiv čovečnosti. Demokratska stranka Srbije stoga podržava ovaj predlog.
Druga stvar, sa posebnom pažnjom ćemo pratiti rad ovog suda i tužilaštva za procesuiranje ovih predmeta za ratne zločine, jer smatramo da će tu biti koncentrisana posebna pažnja javnosti, posebna pažnja međunarodne zajednice i naravno posebna pažnja naše domaće javnosti, što je za nas jako važno, a naročito ako se ima u vidu da pitanja ratnih zločina koji su činjeni protiv Srba u Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu nisu otvorena, da međunarodna zajednica i Haški tribunal nisu pokazali naročitu želju da to otvore, a Hrvatska kada je sudila za ratne zločine u Lori, koji su činjeni protiv ratnih zarobljenika iz Crne Gore, izrekla je više nego blage kazne.
Na taj način jednostavno podsmevala se zločinima, odnosno podržavala zločine koji su činjeni u Hrvatskoj, odnosno u Lori. Isti slučaj je i sa Antom Gotovinom i sa svima onima koje je Haški sud osudio za ratne zločine, a koji su građani Hrvatske. Mi na ovaj način treba da posvetimo, i očekujem da ovaj tužilac posebno posveti pažnju prema ratnim zločinima koji su činjeni protiv Srba u Hrvatskoj i Bosni, i da se ne posveti sva pažnja da se gone samo oni građani Srbije i Crne Gore za koje postoje osnovane sumnje da su izvršili ratne zločine, već da se jednaka
-pažnja posveti ratnim zločinima koji su činjeni protiv Srba u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, i na taj način da se uspostavi jedna dvosmerna komunikacija sa Haškim tribunalom.
Ne mislim ovde samo na haško tužilaštvo, već na Haški tribunal, kako bi dokumentacija koju oni imaju za pojedine zločine bila dostavljena nama, a kako bi mi i ovo tužilaštvo dokumenta do kojih dođe preko vođenja postupaka o činjenju ratnih zločina protiv Srba dostavilo Haškom tribunalu, i na taj način doprinelo da se razvije medijska slika koja je kreirana dugo godina, da su Srbi jedini koji su činili zločine na Balkanu, da se vidi da su Srbi mnogo puta bili žrtve i da su jednostavno te žrtve prouzrokovale neke zločine. Zato treba sve rasvetliti i time doprineti da se dođe do nekog rešenja koje bi možda rezultiralo nekim drugačijim odnosima ovde u ovom delu Balkana.
Mislim da je za sve ovo bila jednako važna komisija za istinu i pomirenje koja je postojala u ovoj državi, koja odlukom većine više ne postoji u Srbiji i Crnoj Gori, koja bi pokušala na drugi način da osvetli sve ono što se dešavalo u Srbiji i Crnoj Gori, odnosno na prostorima bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, na drugi način da pomogne istini i pomirenju ljudi koji žive na ovim prostorima i pored ovog suda da učini da toga više ne bude.
Ali, voljom ove skupštine, koja je usvojila Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, koja jednostavno zato što je to bila tvorevina, ideja predsednika Koštunice, nije htela da podrži takav predlog da komisija za istinu i pomirenje ostane, funkcioniše i nastavi sa radom, a ona je uradila i napravila dosta građe koja bi pomogla puno i ovom tribunalu, i uopšte u daljem radu.
To ide na čast onima koji su bili protiv toga, ali svakako da bi trebalo stvoriti uslove da ta komisija ili neka druga komisija nastavi da se bavi ovim pitanjima sa drugog aspekta, ali jednostavno da istražuje ovu materiju. Demokratska stranka Srbije će podržati predlog izbora za specijalnog tužioca, ali samo sa jednim ciljem, da se omogući što pre konstituisanje svih organa u skladu sa zakonom, kako bi se omogućili počeci suđenja za ratne zločine u Srbiji i kako bi time zaštitili integritet naše države i naše državljane i na taj način doprineli izgradnji pravnog sistema i sudova u Srbiji.

 Ala će sada reforme da krenu kada ovi silni eksperti zasednu u Savet ministara, pa i na mesto guvernera, prosto čovek neće moći da ih obuzda. Toliko je dobro pripremljen ovaj predlog da ni biografije nisu mogli da sračunaju, čak ni godine staža, ni išta drugo da se napravi jedan solidan predlog, kako se ne bi menjale osnovne stvari na samoj sednici. Ovde je predlagač rekao da se on, za razliku od drugih, drži zakona. Ako se drži zakona, gde je ovde ostavka Kori Udovički na mesto ministra? Ona je i dalje ministar.
Ovo je opet protivzakonito imenovanje, ova odluka opet može da padne na Ustavnom sudu bez ikakve priče, jer protivzakonito ćemo nekoga da imenujemo, ali to je postao već manir u ovoj skupštini da se protivzakonito primaju članovi za Savet radiodifuzne agencije, a sada guverner Narodne banke, a sutra imamo protivzakonito vršioca dužnosti predsednika države, protivustavno, tačnije, to je još gora povreda, tako da što više vremena odmiče, sve je više protivzakonitosti.
Da se vratimo na ovu temu, naime, šta je sa razrešenjem prethodnog guvernera, da li ćemo njega razrešiti, da li ćemo o njegovom izveštaju o radu raspravljati, da li je njemu istekao mandat i u kakvoj je poziciji? Doći ćemo u situaciju da objavimo u "Službenom listu" imenovanje novog guvernera, a ovaj stari će ostati da lebdi u vazduhu, pošto u predlogu odluke, nigde drugde nemamo potvrdu da imenovanjem novog guvernera prestaje dužnost starog guvernera Narodne banke Srbije, tako da je ovo trebalo regulisati razrešenjem.
Trebalo je da dobijemo pre razrešenja neki izveštaj o radu ili presek stanja Narodne banke Srbije, danas kada treba da imenujemo novog guvernera. Koliko je poznato, u javnosti smo čuli da je 250 izveštaja stiglo u ovu skupštinu, ali nisu distribuirani narodnim poslanicima, to će nam verovatno predsednik Skupštine ili sekretar objasniti zašto ti izveštaji nisu distribuirani.
Ako su već stigli poimence na svakog od nas i nema niko pravo da uskrati bilo kome da primi poštu koja je njemu poslata.
Impozantno je međunarodno iskustvo i uopšte profesionalna biografija Kori Udovički, potpuno je nesporno da je njeno međunarodno iskustvo sticano u Zimbabveu i drugim afričkim zemljama i prilika da se u praksi potvrdi sve, doktorat, sticano je na Jejlu, a Jejl je svakako nešto što će koristiti njenom radu na mestu guvernera Narodne banke Srbije.
Prilično izgrađeni ekonomski sistemi u Africi će doprineti da na taj način doprinese izgradnji ekonomskog sistema u Srbiji, tako da mi očekujemo da stvarno neka iskustva sticana u Africi prenese ovde, i neku ekonomsku i monetarnu politiku koja se vodila u reformskim zemljama Zimbabvea i da sve to bude primenjeno ovde. Očigledno će afrička iskustva dati značajan doprinos reformama u Srbiji i svim tim reformama u Srbiji je potreban podsticaj tih afričkih iskustava i tih trendova koji su sada u Africi, s obzirom da oni beleže značajan stepen razvoja.
Kako nam nisu pomogla razna druga evropska, pa i iskustva Japana, sada očekujemo da će afrička iskustva da budu značajan doprinos reformama u Srbiji i tu treba povesti računa i koristiti iskustva Etiopije i nekih drugih zemalja za reforme u Srbiji. Ta iskustva su verovatno blizu onim iskustvima, tu je Severna Koreja i neke druge zemlje, ali to je jedan konglomerat koji se pravi ovde i mislim da će biti jako dobar.
Ovde priča o reformama i kočničarima dobija poseban zaplet, onako dramski, kako se već kaže.
Tu imamo ulogu pozitivnih i negativnih, tako da su najodaniji reformisti, a dramski obrt je bio fenomenalan i Spilberg, ako bude bilo prilike, snimaće film, da su ti reformisti odjednom postali kočničari i da se broj reformista u Srbiji drastično smanjuje. Mali broj probranih reformista u Srbiji ostaje da nas vodi, kao u Domanovićevim pričama, u svetlu budućnost Srbije, i te vođe i reformisti daleko će da nas dovedu.
Ono što je važno imati u vidu, kada govorimo o ekonomskoj politici Vlade Srbije, treba znati da je budžet za ovu godinu neracionalno planiran. Gospođa Kori Udovički nije znala da odgovori da li je ona za socijalni ili razvojni budžet, s obzirom da su u Africi imali uglavnom socijalne budžete. Tako da nema iskustva sa razvojnim budžetom. S obzirom da razvojni budžet ima Srbija danas, oni su reformski i udahnjuju zamah, ne znam kako će Kori Udovički da se snađe, s obzirom da se budžet Republike Srbije puni sa 37% od onoga što je planirano.
Za prvih šest meseci zabeležno je 37% ostvarenja, budžet Republike Srbije ima deficit. Kada smo mi govorili ministru Đeliću da treba da dođe do smanjenja budžeta, jer je toliko neracionalno očekivati, a naša privreda s obzirom da je u reformskom zamahu i da se sve koncentriše u razvoj, a ne u poreze, ne može toliko sredstava da izdvoji za budžet i neće moći budžet da izdrži toliko opterećenje, gospodin Đelić je rekao - može, naravno.
Sada dolazimo u situaciju da je jedan od razloga za smenu reformskog guvernera NBJ bio taj što nije hteo dati kredit Vladi Srbije da isplati dečiji dodatak. Nije problem u kreditu, problem je u tome što je budžet neracionalno planiran.
Problem je u tome što se on puni sa 37% i što budžet ima deficit, od guvernera NB će se očekivati da da značajan podsticaj reformama Vlade Srbije, odnosno budžetskoj i ekonomskoj politici time što će biti taj koji će kratkoročno i dugoročno zaduživati i što će na taj način pomagati prilikom realizacije sredstava budžeta Republike Srbije i namirenja obaveza koje ima taj budžet Republike Srbije. Ovde je rečeno da se može očekivati da Kori Udovički, s obzirom na hvale i sve ostalo, izdrži pritiske za štampanje para, za velike kredite iz Narodne banke Srbije kako bi se popunio budžetski deficit.
Možemo opravdano da posumnjamo u to da će nakon ovoga postojati prilično opravdan strah i kod nas ovde i kod građana da će doći do štampanja para, odnosno do inflacije, s obzirom da je budžet u manjku. Kako bi se pokrio, s obzirom da ulazimo u izbornu godinu, kako bi se namirila socijalna davanja, neko će posegnuti za velikim kreditima iz Narodne banke Srbije ili će tražiti štampanje para i na taj način krenuti taj inflatorni krug, a što je opasno.
Plašim se da ministarka Kori Udovički, naravno kandidat za guvernera, nije dovoljno jaka, iako smo čuli niz pohvala da je ona njena snaga i uverenost u ispravnost onoga što radi jednostavno toliko moćna da odbije sve pritiske kojih ima. Plašim se da to baš i nije tako. Ako je podlegla štrajku rudara, a gde je odustala od svog prvobitnog nauma, tako će verovatno biti kada je budu pritiskali iz Vlade. Na taj način, dobićemo štampanje para.
Razumem da je ovo možda višestruko korisno za Vladu. Pod jedan, Vlada se na ovaj način rešava jednog lošeg ministra, tu je Vlada zadovoljna i ona će oberučke da pusti Kori Udovički da ode, jer je to jedan elegantan način da se rešite lošeg ministra. Druga korist za Vladu je ta, što će taj loš ministar loše raditi u Narodnoj banci Srbije, odnosno biće predmet manipulacija i biće kontrolisan od strane Vlade Srbije. Na taj način dobijate dvostruku korist za Vladu, rešava se lošeg ministra, dobija marionetu na mestu guvernera Narodne banke Srbije i Srbija dobija zamah reformi.
To je pomalo čudno, nismo čuli to obrazloženje, kako neko ko je ekspert u energetici može da bude ekspert u monetarnoj politici. Nemojte sada, Žarko Korać, on je ekspert i ima tu još eksperata, kako to neko može da bude. Malo je ljudi poput Žarka Koraća, koji mogu da budu multieksperti za sve, multidisciplinarne osobe. Nisam stekao utisak da je gospođa Kori Udovički multidisciplinarna kao Žarko Korać.

Ne, završavam. Narednih 10 minuta ću iskoristiti kada steknem još malo uvida u neke kandidate i kada budem video, kada se budem uverio u njihov reformski kapacitet.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, definitivno je da u sali nema kvoruma i da bi služba da radi svoj posao poništila sve ovo, bilo bi nas 50-tak.