Poštovani poslanici, harmonizacija, pre svega, treba da znači harmonizaciju naših ekonomskih odnosa i, kako kažu u samim razlozima za donošenje ovog plana, harmonizaciju sa propisima Evropske unije, kako bi se približili početku procesa razgovora oko pridruživanja Evropskoj uniji.
Kopenhagenski dokument, koji sam citirao, pre svega više govori ne o ekonomskim odnosima, već o stabilnosti institucija, pravnoj državi, nezavisnom sudstvu, slobodnim medijima. Ako uzmemo samo te kriterijume videćemo da Srbija, da se danas omogući da budemo članica Evropske unije, nikako ne bi mogla da bude članica Evropske unije.
Mi nemamo institucije, nemamo parlament koji poštuje odluku Ustavnog suda Srbije, nemamo parlament koji je uređen u skladu sa tom odlukom, nemamo predsednika koji bi tu Srbiju vodio u Evropsku uniju, nemamo institucije koje mogu da garantuju slobodu medija, nemamo savet za radiodifuziju, tačnije imamo ga, a bolje da ga nemamo. Nemamo ustavni sud, čije će odluke delovati najviše na one organe koji kreiraju zakone u Srbiji.
Srbija, da nam danas kažu da uđemo u Evropsku uniju, to ne bi mogla da bude i ne bi mogla da postane. Čija je odgovornost? Kao što je odgovornost za loš akcioni plan harmonizacije odnosa; za akcioni plan u kome interese građana Srbije, države Srbije i državne zajednice Srbija i Crna Gora štiti Evropska unija i Evropska komisija, dok Vlada Republike Srbije (što bi rekao jedan od naših poslanika, da li je ovo dogovor dva kartela ili šta je) te interese gasi.
U takvim odnosima o kakvoj harmonizaciji mi možemo ovde da govorimo, kada Evropska komisija mora da kaže vama da se ukinu kvote za poljoprivredne proizvode u Crnoj Gori, kada Evropska komisija mora da kaže da mi moramo da zaštitimo našu privredu, naročito poljoprivredu. Da li ovde govorimo o odgovornoj vlasti koja pravi akt harmonizacije koji treba da udahne život državnoj zajednici Srbija i Crna Gora i koji će probleme rešavati sada, ako su vam već puna usta da ste vi ti koji rešavate probleme.
Rešite problem između dva sistema Srbije i Crne Gore. Rešite problem monetarne unije, dva odvojena tržišta, spoljno-trgovinskih odnosa. Vi ta pitanja odlažete za tri plus dve, znači za pet godina i tada ćete te probleme rešavati.
Koje probleme vi ovde rešavate? Vi ovim putem rešavate vaše lične probleme i vaše lične odnose. Naplaćujete stare dugove. Te probleme vi rešavate, dame i gospodo. Vi ne rešavate probleme građana Srbije, građana državne zajednice Srbija i Crna Gora, koji žele da se odnosi harmonizuju, koji žele kada nešto uvezu i kada nešto ide iz Bara za Beograd da nemaju administrativnu granicu i taj tovar niko ne treba da im pregleda, koji mogu sa dinarima da odu u Podgoricu i da kupuju za dinare, koji neće da menjaju valute na granici i koji hoće kada prelaze granicu između Srbije i Crne Gore, administrativnu granicu, da im niko ne traži da otvaraju gepek da vide šta nose. Takvu državu građani Srbije i Crne Gore hoće. Neće državu u kojoj će prolaziti proceduru kao da idu u Mađarsku, Hrvatsku ili u neku drugu zemlju.
Štaviše, čujemo da se granica sa Hrvatskom, od kada su ukinute vize, brže prolazi nego granica između Srbije i Crne Gore. Da li takvu državu vi pravite i kakve odnose vi harmonizujete? Da li smo takvu državu obećali građanima? Naravno da nismo; ova država ima i ova harmonizacija imaju rok trajanja dok ste vi na vlasti. Ona treba da posluži kao forma koju vi hoćete da ispoštujete, da vam iz Evropske unije ne bi zavrtali uši što ništa niste uradili. Upravo o takvoj harmonizaciji mi danas ovde govorimo. Ako mi, kao građani Srbije, treba da čekamo da Evropska unija štiti naše interese i da preko Evropske unije možemo da ostvarimo naše interese, koja se zalaže da ti odnosi budu jači, da te veze budu bolje, da komunikacija bude protočnija, onda o čemu mi ovde govorimo, o kakvim namerama ovde govorimo.
Jednostavno mi, kao predstavnici građana Srbije, treba ovde da učinimo da te građane zaštitimo i da tim građanima pružimo priliku da ova državna zajednica, koja je na probnom radu od tri godine, pokaže da može da funkcioniše, ali ne kao politička tvorevina, već kao realna potreba građana Srbije i Crne Gore, kao realna potreba privrednika u Srbiji i Crnoj Gori, kao realna potreba za stabilnost u ovom regionu i kao realna potreba za našu bržu integraciju u Evropsku uniju. To je ono što je naša obaveza da u naredne tri godine pokažemo.
Ovim akcionim planom sva sporna pitanja odlažemo da rešimo. Vi koji ste preuzeli odgovornost prebacili ste tu odgovornost na one koji će na vlasti biti za tri ili pet godina, zato što znate da vi na toj vlasti nećete biti i zato vam je lakše da to prebacite na one druge, vi koji ste preuzeli odgovornost za budućnost ove državne zajednice i sve radite da ona ne profunkcioniše. Zašto? Zato što nećete biti na vlasti kroz tri godine, kada se završi taj period i kada će se gledati da li će biti ili neće biti referenduma. Na taj način vi odlažete rešavanje problema. Kada se rešavanje problema odlaže on postaje veći i veći i na ovaj način ne doprinosimo izgradnji i harmonizaciji odnosa ove dve države. Na ovaj način mi ne doprinosimo našem bržem uključivanju u Evropsku uniju.
Ako mi tek za pet godina uskladimo naše odnose, tek za pet godina ćemo moći da krenemo da razmišljamo o članstvu u Evropskoj uniji i da krenemo sa njima da zaključujemo sporazume, tek za pet godina, jer moramo kao jedno tržište, jedna država da krenemo da se učlanjujemo u Evropsku uniju. Ako ste pogledali malo zaključke iz Soluna mogli ste to da vidite, da će se države učlanjivati ili pristupati Evropskoj uniji pojedinačno. Nema više kolektivnog učlanjivanja zapadnog Balkana ili jednog broja država iz našeg regiona. Ne, nego pojedinačno.
Ta lažna obećanja koja dajete građanima - 2007. godina - čiste su neistine, zato što ništa po tom pitanju ne može da se počne dok se posao, koji smo danas trebali da uradimo, ne završi. Po vama će se ovaj posao završiti kroz pet godina i kroz pet godina će budućnost Srbije biti značajno drugačija nego što ona može danas da izgleda. Perspektive Srbije kroz pet godina, ukoliko posao koji treba danas da radimo ne uradimo, biće mnogo gore nego što su danas.
Ako vi o takvoj državi nama govorite i ukoliko o takvoj harmonizaciji nama govorite, onda građanima Srbije obećavate ulazak u Evropsku uniju 2015. godine, 2020. godine. Vi njima obećavate da će Srbija ovde ostati izolovana i da neće imati državu sa kojom će moći nesmetano da trguje. To vi nama i njima obećavate.
Da li je to ono što stoji u Beogradskom sporazumu? Nije. Da li smo se mi, kao oni koji smo podržali Beogradski sporazum, za to zalagali? Nismo, zalagali smo se za funkcionalnu državu koja će imati ingerencije u oblasti ekonomije. Vi ste Ustavnu povelju prekršili već na prvom koraku izborom Saveta ministara. Vaša je odgovonost što su sve ekonomske funkcije u državnoj zajednici Srbija i Crna Gora prepuštene članovima Saveta ministara iz Crne Gore, spoljni ekonomski odnosi i unutrašnji ekonomski odnosi. Vaša je odgovornost što kroz Savet ministara nećemo imati prilike da utičemo na harmonizaciju odnosa Srbije i Crne Gore.
Vi ste ukrstili Ustavnu povelju i neki balans koji je tom ustavnom poveljom bio planiran, da se podele ekonomski odnosi jednoj državi članici za ekonomske odnose sa inostranstvom i drugoj državi članici za unutrašnje. Vi ste to sve dali predstavnicima iz Crne Gore da bi namirili vaše političke dugove Borisu Tadiću, Goranu Svilanoviću i Rasimu Ljajiću. Mi smo dobili nepotpun, nefunkcionalni Savet ministara, s obzirom da Crnogorci vode najviše interesa o Crnoj Gori, o privredi Crne Gore i kroz ovaj akcioni plan se vidi da je Crna Gora ostvarila sve što je htela.
Kada meni Banović ili neko iz Socijaldemokratske partije Crne Gore, koja zagovara otcepljenje, kaže da je akcioni plan izuzetan i izuzetno dobar za Crnu Goru, onda znam da za Srbiju nešto nije u redu. Ako meni separatisti u Crnoj Gori kažu da je ovo dobro za Crnu Goru, znači da nije dobro za Srbiju i Crnu Goru, i za građane Srbije.
Dame i gospodo, ovo što ćete vi uraditi izglasavanjem ovog akcionog plana, bez prihvatanja sugestije Evropske unije koja treba da dođe u toku današnjeg ili sutrašnjeg dana, mislim da je nešto loše...
(Predsedavajuća: Deset minuta.)
... i da je nešto što će samo prouzrokovati sukobe, konfrontacije, a neće doprineti stvarnoj i suštinskoj harmonizaciji odnosa Srbije i Crne Gore, tu pre svega mislimo na carine, spoljnu trgovinu i uniju jedinstvenog tržišta, pre svega monetarnu uniju. Neka vam ovo glasanje služi na čast.

S obzirom da je Poslovnikom predviđeno dva puta po deset minuta za šefove poslaničkih grupa ne bi bilo tako predviđeno da mora odjednom da se koristi, tako da očigledno možemo da se javimo još nekada u toku rasprave, a ne samo na početku. To je nešto što je za nas potpuno prihvatljivo i normalno, ali da se vratimo na Predlog zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina.
S obzirom da je Demokratska stranka Srbije uvek insistirala na tome da Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom mora da bude nešto što bi bilo prihvaćeno da bi se ta saradnja odvijala zakonito, smatramo da suđenje za ratne zločine treba pre svega početi u našoj državi, jer mi sami treba da raskrstimo sa onim našim državljanima koji su u svoje ime, a ne u naše, činili ratne zločine. Mi smo smatrali uvek da oni koji su kršili norme međunarodnog prava, ratnog prava, moraju da odgovaraju, i to ne u Hagu nego ovde kod nas, u Srbiji. Smatramo da oni koji su protiv ovog zakona u stvari podržavaju Haški tribunal i to da našim državljanima bude suđeno tamo.
Smatramo da između dva loša rešenja treba izabrati ono koje je manje loše i koje je više u korist ne samo građana već i države Srbije, a to je da se učiniocima ratnih zločina sudi ovde, jer će naši sudovi svakako biti pažljiviji i bolje će ispitati sve okolnosti, sa jedne strane, a sa druge strane, kazne pred našim sudovima su daleko blaže nego kazne pred Haškim tribunalom. Ako se uzme da su kazne pred našim sudovima one koje su postojale u vreme izvršenja krivičnog dela, a to je maksimalna kazna zatvora od 20 godina kao zamena za smrtnu kaznu, nešto što je daleko blaže nego što postoji pred Haškim sudom i što je dobro za državu i bolje za građane kojima će eventualno biti suđeno za ratne zločine.
Zato je Demokratska stranka Srbije smatrala da je još ranije trebalo doneti ovakav zakon, pokazati dobru volju da se sarađuje sa Hagom, ali dvosmerno, ne samo tako što će da se isporučuju građani od braće Banović pa do svih ostalih, već da jednostavno saradnja sa Haškim tribunalom bude dvosmerna u razmeni dokaza, u razmeni svih stvari koje mogu da doprinesu da se svi koji su optuženi za ratne zločine izvedu pred lice pravde i odgovaraju zato što su činili ratne zločine.
Demokratska stranka Srbije je na tome uvek insistirala i smatrala da je bolje nekome suditi u našoj državi i da će tada imati mnogo pravičnije suđenje nego u Haškom tribunalu, i da se na taj način može zaštititi država. To kažem jer smo neretko svedoci da u Haškom tribunalu neko pokušava da optuži celu državu, ceo narod da je bio genocidan, da je država bila genocidna, tako da je ovo upravo način da se to izbegne i da zaštitimo građane i državu i da našim građanima, koji će odgovarati i koji moraju da odgovaraju za zločine koje su činili, ako su ih činili, sudimo ovde.
Ovaj zakon sam po sebi je jedan tehnički zakon koji reguliše najopštije postupak nadležnih državnih organa protiv učinilaca ratnih zločina, ali tu se mogu staviti primedbe. U članu 2, gde se reguliše nadležnost ovog suda ne podrazumevaju se zločini protiv čovečnosti, zločini predviđeni članovima 3. i 5. Statuta Haškog tribunala, i ako bi ovo ostalo ovako mi bismo najteža krivična dela protiv čovečnosti jednostavno izuzeli iz naše odgovornosti i direktno prepustili Haškom tribunalu. Možda je namera predlagača ovog zakona da provuče da se za najteža krivična dela ne sudi ovde, već da tu ostane i dalje isključivo nadležan Haški tribunal.
Mi smo podneli jedan upozoravajući amandman da mora da se ostavi mogućnost da se za najteža krivična dela sudi upravo u Srbiji i da se ne izuzme nadležnost srpskih sudova u ovim stvarima, jer je to suprotno, i ako govorimo o saradnji sa Haškim tribunalom onda treba svakako i ovo uvrstiti. Mi se za to zalažemo, takav amandman imamo i mislimo da se ovo mora prihvatiti, jednostavno da bi kroz jednu punu, stvarnu nadležnost ovog suda učinili to da on bude nadležan za sve zločine i na taj način da učinimo još jedan korak da našim državljanima mi sudimo.
U članu 3. krajnje je nedefinisano na koga se ovaj predlog zakona odnosi. Mi smo predložili da se ovaj predlog zakona odnosi na državljane ne samo sa teritorije Srbije i Crne Gore, već na sve državljane sa teritorije bivše SFRJ. Ovo pre svega mora da se odnosi i država mora da ima mogućnost da sudi i za ratne zločine nad Srbima u Hrvatskoj, Bosni i naravno nad Srbima na Kosovu. Onaj ko pokušava da napravi sud koji bi sudio samo Srbima i koji bi izuzeo nadležnost ovog suda za teritoriju bivše SFRJ, pokušava da jednostavno napravi neki truli kompromis sa nekim okolnim državama kako bi jednostavno izuzeo njihove državljane koji su se ogrešili prema našim državljanima i prema Srbima koji su živeli u Hrvatskoj i Bosni.
Našim predlogom amandmana otvaramo mogućnost za krivično gonjenje svih počinilaca sa teritorije bivše Jugoslavije, kako bi jednostavno svi ostali koji su činili ratne zločine nad Srbima, a naročito u Krajini i u Bosni, bili izvedeni pred lice pravde. To je ono što je naš interes i čime moramo da se bavimo u narednom periodu. Pored toga što moramo da one koji su navodno u naše ime činili zločine izvedemo pred lice pravde, moramo to da uradimo i sa onima koji su to radili našim sugrađanima, koji su to radili Srbima u Krajini, Bosni i na Kosovu. Njih niko ne sme da amnestira od odgovornosti. Ako će ih amnestirati od te odgovornosti neko u Hagu zato što nema dovoljno mesta, ako će kao u Hrvatskoj za zločine u Splitu ili na drugim mestima ti ljudi biti amnestirani od odgovornosti, mi to ne smemo da učinimo, niti smemo to da zaboravimo.
Zato mora da se otvori nadležnost ovog suda za državljane sa teritorije bivše SFRJ kako bi Srbi mogli sebe da zaštite i kako zločini protiv Srba ne bi bili zaboravljeni. Ovo jednostavno mora ovako da se uradi. Oni koji budu protiv ovoga pokazaće očiglednu nameru da se ovaj tribunal iskoristi za suđenje samo za naše zločine, što mislim da nije dobro, jer nisu samo naši činili zločine, već je toga bilo na svim stranama i o tome se mora voditi računa.
Naročito se mora voditi računa da se Albanci koji su činili i dalje čine ratne zločine prema Srbima na Kosovu izvedu pred lice pravde, da se otvori mogućnost, kroz saradnju sa UNMIK-om, da oni budu isporučeni Srbiji i da se njima sudi u Srbiji. To je nešto što bi moralo da bude prioritet ovog suda i ovog tužioca kada bude počeo da radi.
Ovim zakonom, što je pomalo sporno i uopšte u teoriji prava, formira se nešto posebno.
Smatramo da postojeće tužilaštvo, postojeći sudovi i postojeća policija mogu u ovom postupku da postupaju i da nije potrebno do kraja osnivati sve posebno. Ako se predlagač zakona, Vlada Republike Srbije odlučila da formira posebno tužilaštvo, u redu, videćemo koliko će biti efikasno.
Nije moralo, moglo je da se radi i sa postojećim organima i jednostavno da se postojeća procedura primenjuje.
Ima puno nejasnih odredbi koje možda govore da se sužava krug ljudi koji treba da budu izabrani za tužioca; to vidite u članu 5. gde se kaže - za tužioca za ratne zločine može biti izabrano, a za njegovog zamenika postavljeno, lice koje ispunjava uslove za izbor za okružnog javnog tužioca i poseduje visok moralni ugled, nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava.
Visok moralni ugled je krajnje relativna kategorija i nešto što je za vas visok moralni ugled ne mora da bude za njih. Za nekog je odlazak u Šilerovu visok moralni ugled, kada to radi da bi radio nešto drugo. Kada to uradi neko drugi, onda je to krivično delo. Znači, to su relativne kategorije, visok moralni ugled. Zato ova odredba, po meni, nije najsrećnije rešenje i ona će tu služiti, verovatno, da bi se neki potencijalni kandidati diskreditovali, kao i nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava, i dalje nastavlja - prednost u izboru, odnosno postavljenju imaju lica koja poseduju znanje i iskustvo u oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.
(Predsedavajuća: Da li koristite i sledećih deset minuta? )
Da. Ovakvo iskustvo, nažalost, poseduju samo oni koji su bili u nevladinim organizacijama i koji su pohađali razne kurseve koje su organizovale međunarodne organizacije. Tu se dalje sužava krug ljudi, pa da li će to biti Sonja Biserko ili Nataša Kandić, možda, pošto su one najbolji poznavaoci humanitarnog prava, ili neko drugi.
Mislim da su ove odredbe, ove kvalifikacije - visok moralni ugled, nepristrasnost i značajno iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava - kategorije koje jednostavno ne treba da budu prisutne kada se biraju ovako značajni tužioci. Ako postoje opšti uslovi, to je nešto što je opšte za sve. Ovi posebni kriterijumi, koji su relativni i podložni oceni onih koji treba da odlučuju ko će biti postavljen, jesu nešto što će se koristiti da bi se neko diskvalifikovao, verovatno i zbog političke ili neke druge pripadnosti i da bi se miljenici, kao u slučaju nekih drugih, postavljali na važna mesta, da li je to kao Sonja Brkić ili neko drugi, ali jednostavno da bi se ljudi sa krajnje spornim kvalifikacijama, ali sa "iskustvom" u oblasti humanitarnog prava, postavljali na ovo mesto.
Od ovog tužioca će mnogo zavisiti i uopšte zavisiće način rada ovog tribunala, da li će da sudi samo Srbima ili će se ovo posebno odeljenje pri Okružnom sudu ili ovaj sud ili ovo tužilaštvo pozabaviti i zločinima koje su drugi činili.
Plašim se da mi kao Srbi, i mi kao država Srbija i mi kao Narodna skupština Republike Srbije to ne smemo da zaboravimo, preko toga ne smemo da pređemo. Naravno, ima i onih koji su spremni da to zaborave, pređu preko toga, naročito one države koje su počele da sude, recimo Hrvatska, svojim građanima za ratne zločine nad Srbima, pa se sve to pretvori u jednu sprdnju, kao što je bilo poznato suđenje za ratne zločine u luci "Lora" u Splitu, gde su maltene beznačajne kazne izricane Hrvatima koji su na najmonstruozniji način mučili i ubijali crnogorske rezerviste. To je nešto što ne sme da ostane zaboravljeno i preko čega mi ne smemo da pređemo i zato će ovaj sud i ovo tužilaštvo imati posebnu ulogu u narednom periodu.
Ono što se opet uvodi, uvodi se posebno odeljenje MUP-a koje će se baviti samo ovim poslovima. Pri Okružnom sudu se obrazuje veće za ratne zločine. Uvodi se posebna pritvorska jedinica. Neko očigledno ima nameru da napravi neki srpski Ševeningen i na taj način možda da žigoše neke ljude. Mislim da jednostavno ove posebnosti koje uvodite treba da posluže da bi se nova finansijska sredstva, kroz stvaranje tih posebnosti, oprala. Predviđeno je 212 miliona dinara za ovo, obezbeđene su pare iz donacija za ovo i plašim se da će upravo te posebnosti omogućiti mnogima da kroz privilegovane firme te pare kanališu ka svojim stranačkim ili nekim drugim prijateljima, i to nije dobro. Jednostavno, ne treba koristiti ovaj način za zloupotrebu donacija i budžetskih para, već treba u redovnim zatvorima bez posebnog odvajanja i kroz redovne organe, koji bi se bavili možda ovim poslovima, rešiti ova pitanja.
Treća ozbiljna primedba poslanika Demokratske stranke Srbije na ovaj zakon, odnosi se na članove 14. i 15, gde se kaže - ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo saslušanje može se vršiti putem videokonferencijske veze. Od ovoga se odustalo čak i u Hagu. Čak i u Haškom tribunalu su odustali od ovakvog rešenja video konferencijske veze. Oni imaju program zaštićenih svedoka, ali video konferencijske veze više ni tamo nema. To se pokazalo kao loše i kao sredstvo za nameštene svedoke.
Zašto nekom u Srbiji treba video konferencijska veza? Zašto država Srbija ne može da obezbedi sigurnost čoveka koji treba da svedoči pred našim sudom? Da li je ova država toliko slaba, loša i neodgovorna da ne može da zaštiti jednog svedoka, ili je možda namera da razne žrtve zločina iz Bosne svedoče protiv naših državljana ovde, putem video konferencijske veze, ili šta drugo? Da se opet pojavljuju silovane, ove i one, kako bi se ovde vodili montirani postupci, kao što ih ima u Hagu.
Mislim da ne bi smelo da bude namera zakonodavca, s obzirom da ovakvo rešenje ne postoji u međunarodnom zakonodavstvu. Postoji putem međunarodne krivično pravne pomoći, konferencijska veza u nacionalnim zakonodavstvima ne postoji. Član 15. galsi - na obrazloženi predlog zainteresovanog lica, sud može odlučiti o zaštiti ličnih podataka svedoka ili oštećenog. Ako se video konferencijska veza dovede u vezu sa članom 15, gde se mogu zaštititi podaci oštećenog ili svedoka, znači, putem video konferencijske veze će vam svedočiti neko ko će biti skremblovan, još tamo gde svedoči... Uzmimo na primer da neka žrtva iz Hrvatske svedoči skremblovano putem video konferencijske veze, tako da optuženi neće moći ni putem video konferencijske veze da vidi svedoka ili oštećenog, jer će biti skremblovan, a on neće biti u mogućnosti da sazna njegovo ime.
Ovo je sa pozicije krivičnog procesnog prava i opšte rimskog prava, koje je uvelo svedočenje i ističe posebni značaj vizuelnog kontakta svedoka i optuženog, nešto što je potpuno neprihvatljivo i nešto što nigde ne postoji. Doći ćemo u situaciju da nam svedoči neko skremblovan, stotinama ili hiljadama kilometara daleko, a da ne znamo identitet tog lica. Šta je ovo drugo nego nameštanje svedoka ili montirani procesi? Ovo jednostavno ne sme ovako da stoji.
U zakonodavstvu Bosne i Hercegovine jesu posebno regulisani statusi svedoka, odnosno postupak zaštite svedoka i tačno se kaže kako i kome su dostupni podaci zaštićenih svedoka. Oni su dostupni oštećenom, oni su dostupni i optuženom, jer taj mora da zna ko ga tuži, da bi mogao da se odbrani od onoga što ovaj svedoči i da pruži kontraargumente, a ne da on ne zna niti identitet, niti da može da ga vidi, s obzirom da će to lice biti zaštićeno, odnosno neće biti i još da svedoči putem video konferencijske veze. Od toga se odustalo i ovoga nema ni u jednom zakonodavstvu, niti nacionalnom niti međunarodnom. Haški tribunal je od ovoga odustao.
Ne znam koja je namera zakonodavca da ovo stavlja kod nas. Mi smo predložili amandman da će se o načinu zaštite svedoka doneti poseban zakon u određenom roku, kako bi ovo moglo da funkcioniše. Ovako mi otvaramo mogućnost za montirane procese. Zaštićeni svedoci iz Hrvatske i Bosne ne uvode se da bi neko od građana Srbije svedočio za ratne zločine nad Srbima. To mora da nam bude jasno. Zato je važno da se ovde posebna pažnja posveti ovom delu i da se isključi ova mogućnost.
Ovim zakonom predviđene su posebne zarade i sve ostalo, što zbog ozbiljnosti i odgovornosti posla može da bude prihvatljivo. S obzirom da je ovde predviđen takođe veliki budžet i planiraju se sredstva iz donacija i neko na zapadu će biti vrlo raspoložen da opremi posebne zatvorske jedinice, posebna odeljenja i posebna tužilaštva, s obzirom da su donacije koje su stizale u Ministarstvo pravde išle nekim sumnjivim tokovima, da je sindikat zaposlenih u sudskoj upravi više puta isticao da se ne zna gde su pare od grčkih donacija, milion i po dolara i neke druge donacije. otvara se mogućnost za nove zloupotrebe, za nova nameštanja poslova. Treba voditi posebno računa o tome kako će se trošiti ova sredstva.
Ovaj zakon jeste prihvatljiv i on mora da bude donet, s obzirom da bi se tada država Srbija tačno odredila i prema Haškom tribunalu i prema našim državljanima, jer sigurno će ona bolje u postupcima za ratne zločine postupati prema našim državljanima nego Haški tribunal. Ovo je mogućnost da mi zaštitimo državu od optužbi kojih je bilo - da je ceo srpski narod genocidan i da je cela država učestvovala u ratovima.
Jednostavno, DSS će podržati ovaj zakon u načelu. Podneli smo amandmane koji popravljaju tekst zakona i čine ovaj zakon mnogo boljim za državu. Očekujem da ovaj zakon bude usvojen i da se Srbija odredi prema suđenju za ratne zločine u svojoj državi i na taj način najbolje pokaže da je zrela da kao država odgovorno gradi institucije i da na taj način bude jedan ravnopravan član međunarodne zajednice.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, ode nam Dragan Veselinov, a da nije podneo izveštaj o svom radu. Dve godine i više izveštaj mi čekasmo, a ne dobismo ga. Nažalost, izveštaj o njegovom radu svaki dan možemo da vidimo na blokiranim saobraćajnicama i u žalbama koje seljaci širom Srbije iznose. Neodgovornosti, bahatost su bila obeležja jednog ministra poljoprivrede, Dragana Veselinova. Razlozi za njegovu ostavku svakako postoje i u njih ne bih ulazio, to su stvari lične prirode, i oni su više nego opravdani.
Ta ostavka je trebalo da usledi mnogo ranije, nego što je usledila. Ali, njega ta ostavka ne sme da amnestira od onoga što je radio kao ministar poljoprivrede. Tačnije od onoga što nije radio. Ali, šta je radio? Prodate su šećerane za tri evra. Da li je to bila okosnica politike u poljoprivredi, stabilizacija i prestrukturiranje? Za vreme njegovog mandata došlo je do najvećeg pomora ptica pevačica u Srbiji. U Italiji sedam ljudi krivično odgovara zbog toga. Da li se u Srbiji zna ko je odgovoran zbog toga? U Srbiji se ne zna. Da li je neko zbog toga odgovarao? Nije. Da li će neko zbog toga odgovarati? Verovatno neće, kao i u mnogim drugim aferama i mnogim drugim situacijama.
Desio se izvoz šećera u zemlje Evropske unije preko one količine koju mi možemo da proizvedemo, odnosno da može da ostane kao domaći višak. Da li se znaju rezultati te afere? Da li je komisija Vlade, koju je vodio Dragan Veselinov, saopštila javnosti šta je ustanovila, šta je stvarno, ko je izvozio šećer, odakle je taj šećer uvezen i koliko se precenjuje da su količine? Prema nekim procenama, oko 43 miliona evra je neki ekstraprofit koji se dobija time što je šećer uvožen, prepakivan i izvožen, tj. vraćen nazad u zemlje Evropske unije. Da li je neko za to odgovarao? Afera je izbila pre dva meseca. Komisije Vlade se menjaju. Menjaju se i direktori Uprave carina, ali mi rezultate ne videsmo.
Da li ćemo ih videti, isto kao i o aferi sa pticama. Niti ćemo videti ko je odgovoran, niti će odgovorni biti kažnjeni, a oni koji su profit ostvarili biće u savetu predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore, Svetozara Marovića. To je nagrada za dobru saradnju sa Evropskom unijom, da sede u savetu predsednika državne zajednice Srbije i Crne Gore. Za vreme njegovog mandata, uvožena je ...

S obzirom da je ovo veoma važna oblast, a resor poljoprivrede i vodoprivrede je prilično širok i zahvata puno segmenata i da vodoprivreda možda čak treba da ima samo posebno ministarstvo, s obzirom da je Srbija poljoprivredna zemlja i da je sistem kanala za navodnjavanje nešto što je veoma bitno i što je zapušteno, veoma je važno kako će raditi budući ministar.
Da li će on, kao prethodni, uvoziti genetski modifikovanu sojinu sačmu ili će učiniti da sistem navodnjavanja omogućava da nemamo manjke u soji, u nekim drugim poljoprivrednim proizvodima, pa da moramo da ih uvozimo. Ako neko kaže da ova Srbija može da hrani ne samo Srbiju nego i Evropu, a ja mogu sa tim da se usaglasim, zašto se onda u Srbiju najviše uvozi prehrambena roba široke potrošnje? Zašto uvozimo prehrambenu robu široke potrošnje, a Srbija može da hrani čitavu Evropu?
To su neke stvari o kojima treba budući ministar poljoprivrede takođe da povede računa, da ne doziva kišu kao njegov prethodnik, već da učini sve da sistem vodoprivrede i sistem kanala za navodnjavanje funkcioniše. Koljemo se, tu smo negde sa Albanijom po procentu zemljišta, koje se navodnjava. Znate, Srbija koja je pre mnogo zemalja u Evropi, još od Marije Terezije, Vojvodina koja je imala sistem kanala za navodnjavanje je došla u poziciju da navodnjavamo isto onoliko zemlje koliko jedna Albanija navodnjava, a koja je godinama više para ulagala u bunkere po plažama i u sve ostalo nego u razvoj poljoprivrede. Takvo stanje smo, moram da priznam, nasledili, vi ste nasledili to od prethodne vlasti, a još u gorem stanju ćete predati nama kada budemo bili vlast.
To su važne stvari o kojima mora da se vodi računa. Kako su se trošile pare iz agrarnog budžeta? O tome budući ministar treba da povede računa. Da li će se pare iz agrarnog budžeta, kao što je do sad bilo, prebacivati pred kraj godine i prelivati u neke druge budžete, zato što ministar nije znao da ih potroši ili će ministar tražiti da se u agrarni budžet stavi još sredstava, kako bi, se povećale subvencije, kako bi se više ulagalo u vodoprivredu, kako bi jednostavno, naša privreda kroz kratkoročne kredite zemljoradnicima mogla da živne. Do sada su se pare iz agrarnog budžeta prelivale za druge namene. Nije bilo dovoljno subvencija i, ono što je jako važno, nije bilo strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji.
Nama treba jedna ozbiljna strategija za razvoj poljoprivrede u Srbiji, treba nam vizija za razvoj poljoprivrede u Srbiji, s obzirom da se ne treba stideti da Srbija bude visokorazvijena poljoprivredna zemlja. Takvih ima u čitavoj Evropi. Zemlje koje su članice Evropske unije su visokorazvijene poljoprivredne zemlje, odnosno bave se poljoprivredom. Krenite od Holandije, koja je poznata po izvozu cveća i drugih proizvoda, koja nema tešku industriju, nema ništa, a puno ulaže u to.
Srbija upravo može da postane takva država, ako vi imate plan kako da Srbija postane takva država. Dragan Veselinov takav plan nije imao. Možda je više voleo da gleda kako će Srbija da postane jedno veliko lovište da tu dolaze stranci. Jednostavno, Srbija mora da bude visokorazvijena poljoprivredna država. Tu sa izvesnom rezervom očekujem od budućeg ministra poljoprivrede da učini nešto da do toga dođe, pa da se ne dozvoli više da mi uvozimo đubrivo iz Rumunije, Ukrajine ili nekih drugih država, a da naša Fabrika đubriva "Azotara" u Pančevu stoji. To ne sme da se dozvoli.
Zašto je došlo do toga da nama "Azotara" stoji, a da mi uvozimo đubrivo iz drugih zemalja? Da li to doprinosi razvoju domaće privrede i da li je dobro da jedna "Azotara" u Pančevu, koja može da snabdeva čitav ovaj region, čitavu Srbiju i čitavu Srbiju i Crnu Goru, može čak i da izvozi ukoliko se adekvatno radi đubrivo, stoji? Ona dobije malu količinu gasa, radi mesec dana, onda to da li ne može ili može da proda, onda nije nekom odgovaralo da odobri kontingente za uvoz đubriva, onda nema para da plati gas.
Znate, Srbija plaća skuplji gas nego ijedna druga država, oko 185 dolara se plaća, a bilo je 105 dolara, skočila je cena, a pančevačka "Azotara" je stala. Ona nema para da plati gas, zato što kod drugih industrija gas je energent, a u pančevačkoj "Azotari" je gas sirovina. Pančevačka "Azotara" gas kao sirovinu treba da dobija po povlašćenim cenama, odnosno treba da dobija domaći gas, čija je cena od 80 do 90 dolara, a ne uvozni ruski gas, čija cena varira u zavisnosti od svetskog tržišta i dolazi do tih cifara kada je rad "Azotare" apsolutno nerentabilan i ona svakog dana kada radi pravi veće gubitke.
Znači, na tom planu treba napraviti strategiju oporavka naše fabrike đubriva koje je kvalitetnije od đubriva koje se pravi u okolnim zemljama, a koje smo uvozili; naši poljoprivrednici hoće da kupuju Azotarino đubrivo, ali neće da ga plaćaju duplo više nego neko drugo. Znači, treba stvoriti uslove da "Azotara" radi, da gas koji je sirovina za "Azotaru" ona dobija iz domaće proizvodnje, a da oni kojima je gas energent taj gas nabavljaju negde drugde.
Nekome, tačnije, prethodnom ministru nije stalo da "Azotara" funkcioniše; prilikom davanja raznih kontingenata za uvoz đubriva nekim drugim, čak iz donacije od Japana koja je stigla za nabavku đubriva, ta donacija nije data pančevačkoj "Azotari" već je data fabrici đubriva u Rumuniji, pa su pare koje su stigle iz Japana uložene u fabriku đubriva u Rumuniji, a nismo to uložili u našu "Azotaru" koja bi od tih para živela, radila i koja bi proizvela đubrivo koje bi ovde koristili.
(Predsednik: Da li želite da koristite narednih 10 minuta?)
Naravno. Ima puno stvari koje su pogrešno rađene i gde bi jednom boljom politikom, jednom zdravom strategijom moglo puno da se uradi. Ovo o čemu smo govorili jesu mali pomaci, ali bi mogli da imaju normalne efekte i mogli bi da poprave stanje u ovoj oblasti. Ovde je više nego drugde potrebna odgovorna politika, jedna strategija. Ako govorimo o poljoprivrednicima, o seljacima, o seljačkim domaćinstvima, potrebno je domaćinsko ponašanje, kao što se svaki seljak u svojoj kući ponaša; ako treba da bira između traktora i putničkog automobila, on će prodati putnički automobil, jer mu traktor treba da bi obrađivao zemlju i da bi kroz par godina mogao da kupi taj automobil. Tako i mi treba da se ponašamo.
Treba videti šta je ono što doprinosi da naša država bolje funkcioniše, a šta je nešto što je luksuz i što u procesu tranzicije, odnosno kada nemamo dovoljno sredstava, doprinosi nekim drugim stvarima, a ne podizanju poljoprivredne proizvodnje. Takođe, treba imati u vidu da je 2001. godine zabeležen rast poljoprivredne proizvodnje samo zbog klimatskih okolnosti...

Ja govorim...

Nisam vas čuo od ovog žamora u sali.

Dobro.
S obzirom da je tema izbor ministra poljoprivrede, iznosim sugestije budućem ministru poljoprivrede, imamo rezerve za njegov izbor, svakako, ali ne možemo ni za koga dok ne stupi na tu funkciju da kažemo da će se on ponašati kao njegov prethodnik. Ovo su neke sugestije koje mogu da doprinesu, gospođo Mićić, njegovom radu. Mi sa najboljim namerama iznosimo problem pančevačke "Azotare", gde ima puno zaposlenih; vezano je za Pančevo i jeste lokalpatriotski, gospodine Živkoviću, treba da bude, a ja bih voleo da svako od nas misli globalno, a radi lokalno, to je jedna ekološka parola gde bi trebalo voditi računa o tome. Jednostavno, pančevačka "Azotara" je značajna za taj region zbog puno kooperanata, zbog puno drugih koji su upućeni na to i koji bi imali koristi i interesa od toga da rade.
Upravo to govorim zbog činjenice da, u pravcu izgrađivanja strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji, treba budući ministar, ako bude izabran, da vodi računa o tome da se ta "Azotara" oživi i da se eventualno modernizuje. To je pitanje i za ministra Vlahovića, naravno. Očekujem da u Vladi postoji dobra saradnja među ministrima i da će oni doneti konačno, čitava Vlada, strategiju razvoja poljoprivrede, upravo u pravcu tog modernizovanja, jer to su stari pogoni iz 60-tih godina, kupovani iz SAD-a, a neki delovi su rađeni u Španiji, tako da ima puno stvari o kojima se mora voditi računa.
Mi kao DSS ne možemo da podržimo ovaj izbor člana Vlade, ali ćemo svakako biti na raspolaganju ukoliko to ministar prihvati, za razliku od prethodnog, koji na 22 sednice Odbora za poljoprivredu Skupštine Srbije nije bio. Naši članovi će uz najbolju volju učiniti sve da se izradi i u ovoj skupštini izglasa jedan veoma važan akt strategije razvoja poljoprivrede i učinićemo sve da konačno poljoprivreda u ovoj državi dobije mesto koje zaslužuje, jer bi Srbija morala da bude jedna visokorazvijena poljoprivredna zemlja, i ne treba se stideti toga.
Naprotiv, treba da budemo ponosni i da u ovom trenutku shvatimo da je nemoguće da poljoprivreda bude naš glavni izvozni proizvod, ali u daljem periodu o tome treba razmišljati. Srbija treba, kao što je ranije i bilo, naučno da kreira preko svojih instituta sve one teme i sve ono što spada u poljoprivrednu proizvodnju. Jednostavno, ne treba zapostaviti ni taj deo koji je radio Dragan Veselinov i u tom pravcu su to neke sugestije koje mi možemo da damo gospodinu Jevtiću, a očekujem da on u ovoj skupštini bar jednom godišnje podnese izveštaj i da vodimo raspravu onako kako nismo vodili o Draganu Veselinovu. Mislim da će i on od toga imati koristi, jer će čuti niz sugestija. Evo, toliko, hvala.

Mislim da je Administrativni odbor povredio Poslovnik, s ozbirom da se u članu 104. stav 2. kaže - mera udaljenja sa sednice može se izreći narodnom poslaniku i bez prethodno izrečenih mera, u slučaju fizičkog napada, odnosno drugog sličnog postupka kojim se ugrožava fizički ili moralni integritet učesnika sednice. S obzirom da to nije bilo na sednici, nego je bilo na konferenciji za štampu, znači, van sednice, apsolutno je...

Piše - na sednici.

... učesnika sednice, tako da nije niko čiji smo moralni integritet  mogli da uvredimo ili povredimo učestvovao na konferenciji za štampu.
Ne vidim da tu ima osnova i smatram da je Administrativni odbor doneo jednu političku odluku, a ne poslovničku odluku, te da ste vi isto tako povredili Poslovnik izricanjem dve opomene zaredom, obzirom da takvo vaše ovlašćenje ne postoji u ovom poslovniku, niti postoji ovlašćenje da neko kaže da nas blaže kaznite zato što smo nešto uradili. Nama ne treba ničiji blagoslov i ničija želja ili bilo šta drugo da nas blaže kaznite, mi smo, kao verovatno i svi drugi u ovoj sali, svesni (ili bi trebalo da budu svesni) političke odgovornosti za ono što radimo i spremni smo da preuzmemo političku i svaku drugu odgovornost za ono što radimo. Zato ne bežimo od onoga što radimo i spremni smo na sve posledice koje iz toga proističu, ali smatram da je ovde povređen Poslovnik po ova dva osnova i po ovom članu, a i po Administrativnom odboru i po tome što ste nam vi izrekli opomenu, a da to ne stoji u članu 102. gde se kaže zbog čega se izriče opomena.

Meni je žao što ministar nije ovde i što nismo čuli i objašnjenja nekih zakona koji jesu stvarno neophodni u našem pravnom poretku. To je zakon o suzbijanju nereda  na sportskim terenima, a odgovornost za to što taj zakon nije ušao ranije u skupštinsku proceduru stoji na ovoj skupštini, jer je taj zakon negde početkom prošle godine došao u skupštinsku proceduru. Da je tog zakona bilo, verovatno bi mnoge situacije koje sada imamo bile predupređene, mogli bismo da izbegnemo niz nemilih događaja, kao što je onaj sukob policije i navijača "Rad-a" koji je imao tragične posledice, i sve ono što se dešavalo poslednjih dana.
Kada govorimo o Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, mi smo upozoravali da su te odredbe suprotne Ustavu, da su suprotne međunarodnim konvencijama i da se jednostavno ta vrsta pritvora ne može upotrebljavati. Rekli smo da ti zakoni koje ste vi usvajali u vreme vanrednog stanja nisu ništa drugo do potvrda ili produžavanje vanrednog stanja u jednom redovnom stanju, i da policijsko zadržavanje odnosno preventivno zadržavanje svedoka ne poznaje nijedno pravo. Ne možete zadržavati lice koje nije počinilac krivičnog dela, ni po jednoj međunarodnoj konvenciji ne možete da zadržavate, odnosno da ga lišavate slobode ili mu ograničavate na drugi način slobodu kretanja. Ovim zakonom je to urađeno, i mi smo tada isticali da je to duboko protiv svih konvencija i protiv Ustava, jer to u Ustavu nije stajalo.
Vi ste to ugradili i sada to brže-bolje poništavamo. Trebalo je malo više i malo dobronamernije da poslušate te kritike tada i da prihvatite naše sugestije. Meni je lepo kada gledam vas, koji sada predlažete, i Vladu koja predlaže drugačije zakone, a koja je onako zdušno branila i opravdavala ove zakone, čak nas i ubeđivala da su te odredbe koje smo tada slušali potpuno u skladu sa Ustavom, i da one postoje u drugim zakonodavstvima. A sada, kada vidimo da je Ustavni sud to stavio van snage, da to nigde ne postoji, e sada kažu: "Pa dobro, možda i ne postoji, ali sada je sasvim druga priča". To je, po meni, nešto što je jako loše. Uvodi pravnu nesigurnost i ruši kredibilitet same Vlade Republike Srbije, koji je i ovako loš i donošenjem ovakvih zakona samo se još dodatno ruši.
Mi smo tada najdobronamernije govorili o tim odredbama, i tvrdili da je to tako nemoguće, kao i odredbe da se žalba na pritvor podnosi ministru, a ne sudu. Meru ograničenja slobode kretanja, pored onog policijskog pritvora koji iznosi 48 sati, može da izrekne jedino sud. Ne može to da izriče ni ministar, niti drugi nadležni organ, to može da izriče jedino sud. A ko je kod nas izricao mere pritvora u vreme posle vanrednog stanja, po zakonu koji je stavljen van snage, ko je izricao? Pogledajte koga je ministar Mihajlović ovlastio da potpisuje protivustavni pritvor. Pogledajte da li je to potpisao ministar Mihajlović ili neko drugi. Pogledajte ko je svesno kršio Ustav. Da li ćemo na njih primenjivati odredbe Zakona o lustraciji, da li ćemo sve one koji su ovo primenjivali, njih lustrirati za ono što su uradili, za kršenje ljudskih prava u to vreme.
Ono što mene u ovoj situaciji, kada vidim amandman koji je podneo poslanik Demohrišćanske stranke Srbije Bogoljub Zečević, naročito plaši i uznemirava, to je što se ponovo njegovim amandmanom, (ne znam da li je to u dogovoru sa ministrom pravde ili je to samoinicijativno uradio) uvodi odredba koja postoji u zakonu za suđenje za ratne zločine; iste ove odredbe isto formulisane postoje u članu 14. i 15. zakona za suđenje za ratne zločine.
Verovatno je to preneto iz onog zakona ovde, gde se kaže da ako nije moguće obezbediti prisustvo svedoka ili oštećenog na glavnom pretresu, njihovo saslušanje se može vršiti putem video konferencijske veze. To ide u pravcu onoga što je rađeno u Hagu, ali i u Hagu se od toga odustalo. U Hagu se nastoji da se sva svedočenja odvijaju drugačije. Jednostavno, teorija prava kaže da svedok i optuženi moraju da se pogledaju u oči, i da je taj kontakt i to suočavanje veoma važno. Na ovaj način vi to izbegavate.
Ne znam, ako to i postoji kao mogućnost u zakonu za suđenje za ratne zločine, možete da kažete da će to postojati tamo zato što treba možda neka silovana muslimanka ili ne znam neko drugi da svedoči ovde protiv nekog našeg državljanina, pa ne sme da dođe, pa će onda da svedoči iz Sarajeva, ali, ovde potpuno ne postoji opravdanje da se putem video konferencijske veze svedoči.
Da li će vaši zaštićeni svedoci da svedoče iz Australije u ovim postupcima, ili iz nekog drugog mesta; kakva smo mi država kada ne možemo da obezbedimo svedocima da dođu ovde? Mislim da ovo nije u saglasnosti ni sa međunarodnim konvencijama. Međunarodne konvencije poznaju samo odredbe stava 2. ovog člana 15, a to je - saslušanje svedoka ili oštećenog na način iz stava 1, može se obaviti putem međunarodne krivično pravne pomoći.
Samo putem međunarodne krivično pravne pomoći može da se obavi saslušanje svedoka, a sve ostalo se svodi na njegovo dovođenje u sudnicu, tako da imamo ovu odredbu koja ne postoji nigde, od koje se odustalo čak i u Haškom tribunalu. Pokazalo se kao nedelotvorno, i u Haškom tribunalu su se ove odredbe koristile samo i isključivo kako bi montirani svedoci svedočili protiv optuženih za ratne zločine. Da li ovde neko ima nameru da montira procese, i da neko iz Australije, Slovačke, Češke ili Nemačke, gde su se već ti zaštićeni svedoci kretali, svedoči o tome kako se i ovde radilo.
Ovo govori o slabosti države, o tome da država nije u stanju da obezbedi sigurnost svakog svedoka uopšte, nije u stanju da garantuje dovođenje svedoka ovde. Ova odredba govori o slabosti vlasti, a ne o snazi i ubeđenosti da može da sprovodi ove zakone.
Drugo, ovu odredbu ne poznaje nijedno međunarodno zakonodavstvo. Jedino je to uveo navodni Haški tribunal, od čega je odustao kao nedelotvornog. Čak je Haški tribunal otišao korak dalje, pa je bilo svedočenje putem video-bima, imali su pravo i zaštićeni svedoci sa onim skremblovanim ekranima, pa em je on bio daleko od vas, em je bio skremblovan ekran, i to su naravno bili ti koji su svedočili o silnim zločinima. Namešteni svedoci.
Mislim da ovo nije dobro, pogotovo što ovde govorimo o zakonu Srbije, ne o zakonu koji će obuhvatiti teritoriju više država, nego samo jedne države. Govorim o tome da država mora da obezbedi svim državljanima fer suđenje, i to suđenje će biti fer samo ako on može da se pogleda u oči. Kako kaže i rimsko pravo i drugi akti da je vizuelni kontakt oči u oči, između optuženog i svedoka, nešto što je jako važno za krivično pravo, i zato smatram da ovaj amandman ne bi trebalo da bude prihvaćen. Mene jedino plaši namera, s obzirom da on dolazi iz stranke iz koje je ministar pravde, da to nije neki dogovor, da se taj amandman predloži i da onda on na mala vrata uđe u zakon, čime bi taj zakon postao potpuno neprihvatljiv za DSS.
Drugi amandman, član 15. kaže: "Na obrazloženi predlog zainteresovanog lica sud može odlučiti o zaštiti ličnih podataka svedoka ili oštećenog". Ovde govorimo o mogućnosti čak i da se tužiocu odnosno optuženom onemogući da zna lične podatke, odnosno ime i prezime onoga ko ga tereti, onoga svedoka koji će govoriti protiv njega. Ovde uvodimo inkvizicione odredbe, gde neko može da vas optuži, a da ima zaštićeni identitet, da vi ne znate ni ko je ni šta je i da nemate pravo to da saznate, a on da vas na pravdi boga optužuje. Ovo isto ne poznaje nijedan zakon. Slično rešenje postoji u zakonodavstvu Bosne i Hercegovine, ali gde je položaj zaštićenog svedoka regulisan posebnim zakonom. I, tako se u nekim drugim državama radi da se status zaštićenog svedoka reguliše posebnim zakonom.
Ovde, se kroz jednu odredbu, uvodi zaštićeni svedok, ali se ovaj institut ne razrađuje. Ako se već uvodi pojam zaštićenog svedoka, ili tačnije da kažem lica kojima će biti zaštićeni lični podaci, dolazimo u situaciju da on ne mora ništa, i zato mislimo da je dobro ako se već ide na ovaj institut da se to uredi posebnim zakonom kojim bi se regulisalo i ko može da zna njegov identitet, ko ne može, i na koji način bi se garantovala njegova bezbednost, kako bi se garantovala. To je nešto malo bolje urađeno u ovom zakonu za suđenje o ratnim zločinima, ali i tamo nije, i mi smatramo da ovo treba ostaviti za poseban zakon, ne na ovaj način. Ovaj zakon sa ovim odredbama je potpuno neprihvatljiv, jer je opet suprotan i Ustavu i međunarodnim konvencijama.
Dajte da se ne igramo, ukoliko je ovo stav, i da ne donosimo opet zakon koji će biti poništen od Ustavnog suda, dajte da stvarno donesemo zakon koji će omogućiti jedno normalno funkcionisanje države, normalnu istragu i da ova država konačno na jedan zakonit način počne da se obračunava sa organizovanim kriminalom.

Pre nego što kažem koju reč o Poslovniku, interesantno je ovo što ste rekli, s obzirom da Vlada niti podnosi izveštaj ovoj skupštini, niti ministarstva podnose izveštaj, niti o tome ovde raspravljamo, ne možemo da znamo ni šta ta Vlada radi. Kako se radi na smanjenju siromaštva vidi se po rezultatima rada Vlade, gde je pad prosečne zarade decembar prošle godine - mart ove godine za 14%, pad industrijske proizvodnje i porast stope nezaposlenosti. To je najbolji izveštaj o smanjenju siromaštva u Srbiji i o merama koje Vlada Republike Srbije preduzima.

Ako ste završili hoću da vas upozorim da vi nemate pravo sa mnom da polemišete na ovaj način, po Poslovniku, već treba, kada završim, da mi date potrebno obrazloženje, a ne da me prekidate u izlaganju.
Demokratska stranka Srbije svakako je spremna da preuzme odgovornost za Poslovnik, koji je u ovoj skupštini donet i činjenica je da smo mi neke odredbe Poslovnika, koji je sada na snazi, predložili. Pokazalo se da su te odredbe štetne, loše i da uskraćuju prava narodnim poslanicima. Mi smo spremni tu vrstu odgovornosti da preuzmemo i od nje ne bežimo. Mislim da to treba reći i mi to govorimo, da ćemo ovaj poslovnik, kada nakon vanrednih izbora uđemo u ovu skupštinu u većem broju i osvojimo većinu, promeniti i doneti poslovnik koji će biti do kraja u skladu sa onim što je OEBS preporučio na okruglom stolu, koji je održan u ovoj skupštini pre nešto više od mesec dana.
Ako se već ide u promene Poslovnika i ako se gleda šta tu može da se promeni i dopuni, onda treba da se napravi analiza postojećeg stanja. Analiza postojećeg stanja, o kojoj je bilo reči na okruglom stolu koji je OEBS organizovao i posledice ovakvog Poslovnika, koje svaki dan vidimo, govore da najveći broj skupštinskih odbora ne funkcioniše, da oni funkcionišu loše, da uopšte ne postoji institucija skupštinskog odbora, koji ozbiljno i argumentovano raspravlja o nekom zakonu pre nego što taj zakon uđe u skupštinsku proceduru.
Poslanici su žrtve neodgovorne politike Vlade, koja gomilu zakona predlaže po hitnom postupku. U normalnim državama postoji nešto što se zove plan donošenja zakona, postoji nešto što se zove prvo čitanje zakona, odnosno čitanje zakona pre nego što se uradi konačan tekst predloga zakona i nešto što se zove saradnja između Vlade i odbora, Skupštine i odbora na donošenju dobrog predloga zakona.
Odbori gotovo da ne rade ono što bi trebalo da rade, a to je da raspravljaju o zakonima pre nego što dođu na dnevni red i da stavljaju primedbe pre nego što mi dobijemo konačan predlog zakona. To su bili retki slučajevi, kada je takvih rasprava bilo. Mogu da pomenem Zakon o javnom informisanju, gde je bila komunikacija između odbora, Vlade i nevladinih organizacija. Kod drugih zakona gotovo da toga i nema. Mi funkciju skupštinskih odbora tako ne vidimo i smatramo da odbori moraju češće da se sastaju, da moraju da raspravljaju o svim zakonima, a ne da članovi odbora poput vetrenjača pet minuta pred početak sednice dođu, skupe se, izglasaju i na taj način daju podršku nekom zakonu, a da ne znaju
šta su izglasali.
Setite se Zakona o taksama, zakon je prošao bez obzira na primedbe koje smo mi iznosili, da su takse podignute, visoke i ostalo, pa su se onda ministri, čiji poslanici sede u ovoj sali i koji su glasali za taj zakon, pitali ko je podigao takse. Ministar inostranih poslova se pita ko je podigao toliko takse za ulazak u zemlju i kada je to urađeno, a predsednica Skupštine je upravo iz njegove stranke i mi smo je upozoravli na te takse, ali su te takse podignute i onda se neko pita, kao i ministar trgovine Milosavljević, koji se pita ko je podigao takse, a bio je na sednici Vlade kada se o tom zakonu glasalo.
Da li to znači da ministar nije ni pročitao zakon, a govori se o podizanju taksi. Znači, dame i gospodo, kada ministri glasaju za zakon na Vladi, pa posle kada on stupi na snagu pitaju se ko je taj zakon izglasao, ko je to predložio. To vam govori u prilog ocene da skupštinski odbori ne rade svoj posao i da nemaju dobru komunikaciju sa Vladom i da predlozi zakona nemaju to prvo, drugo čitanje. Kada kažem čitanje, to znači prelazak preko pojedinih odredbi, stavljanje primedbi, znači nema konstruktivnog rada odbora.
Da li će ovaj poslovnik da unapredi rad skupštinskih odbora? Naravno da neće. Ovim izmenama Poslovnika se samo uvode novi odbori, a nije se pogledala efikasnost starih odbora.
Ako krenemo po sugestijama OEBS-a da se utvrdi da svako ministarstvo treba da ima svoj pandan u Skupštini kroz skupštinski odbor, onda je trebalo videti koje ćemo sve odbore napraviti i uskladiti ih sa brojem ministarstava, što ne znači da bi bilo efikasnije, s obzirom da Srbija ima više ministara i potpredsednika Vlade, ima veću Vladu nego bilo koja normalna država u Evropi, ali bi značilo bar da svako ministarstvo dobije svoj pandan.
Ako govorimo o sastavu odbora, gospodin Madžarević je pre mene govorio o sastavu odbora, taj sastav nije u skladu sa članom Poslovnika, koji kaže da sve stranke moraju da budu proporcionalno zastupljene u odborima. Odbori nisu usklađeni, sastav odbora nije usklađen sa sastavom poslanika u ovoj skupštini.
Ako govorimo o novim odborima, DSS je predložila da se uvede odbor za javni račun, odnosno odbor koji bi kontroliosao utrošak sredstava za javne finansije. Predložila je da predsednik tog odbora bude iz redova opozicije. To je tako u praksi u mnogim parlamentarnim državama - da opozicija kontroliše vlast u Skupštini kako se troše pare i da ona može apsolutno za svaku stavku budžeta da traži dodatno objašnjenje. Mislimo da je to dobro i da je to jedno kvalitetno rešenje.
Pogledajte samo kako je predloženo - odbor za privredne reforme, kako se sastavlja, odnosno koji je njegov sastav. Gotovo pola odbora je sastavljeno iz drugih odbora. Vi ste predložili da jednu polovinu odbora čine predstavnici drugih odbora, predstavnici odbora u kojima nisu ravnopravno zastupljene sve poslaničke grupe, u kojima ostatak DOS-a ima većinu, pa će da delegira svoje ljude u ovaj odbor, a onaj ostali deo da ravnopravno bude zastupljen, tako da će opozicija u tom odboru, suprotno ovom poslovniku, da ima možda četvrtinu u odnosu na onaj broj koji bi trebalo da ima.
O kakvim privrednim reformama i raspravi o ozbiljnosti privrednih reformi i pojedinim merama u privrednim reformama možemo da govorimo ako će već u startu pozicija da ima više nego lagodnu tročetvrtinsku većinu i gde neće biti mogućnosti za bilo kakvu ozbiljniju raspravu u tom odboru.
Mi smo, takođe, predložili da predsednik tog odbora bude iz redova opozicije, jer smatramo da oni koji su na suprotnoj strani imaju pravo da postavljaju pitanja vezana za privredne reforme, ali naravno da sastav odbora bude u skladu sa sastavom Skupštine odnosno da poslanici koji imaju vlast čine većinu odbora, ali da predsednik odbora bude iz redova opozicije i da na taj način otvorimo mogućnost i za kritičke rasprave na sednicama odbora po pitanju pojedinih mera koje preduzima Vlada.
Posebno interesantan je odbor za evropske integracije, koji ćemo mi, naravno, podržati. Smatramo da je tog odbora bilo ranije, gomila zakona u ovoj skupštini ne bi bila doneta i da bi se taj odbor suprotstavio donošenju zakona koji su direktno suprotni Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, načelima na kojima funkcioniše Savet Evrope, Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima UN i da bi taj odbor bio možda kočnica za neke protivustavne i protivzakonite odluke koje se u ovoj skupštini donose.
Takvih zakona ima, dobijate šamare iz inostranstva, pošto niste slušali i niste ispoštovali "macole" koje smo vam mi ovde lupali za protivzakonite i zakone koji su suprotni međunarodnim odlukama i sada ćete te iste zakone, kako najavljuje ministar Batić, da menjate.
Za mene će biti posebno interesantno pitanje da vidim da li će, ne ova skupština, ali oni koji su nadležni, a to je Skupština državne zajednice i Savet ministara, i koji stav će podržati: da se sa SAD potpiše bilateralni sporazum o izuzimanju američkih državljana od nadležnosti Međunarodnog suda ili će podržati stav, koji smo juče čuli, Evropske unije, da se, ako hoćemo u Evropu, moraju poštovati stavovi Evropske unije, a to su dve potpuno suprotne stvari.
Videćemo da li će ovaj skupštinski odbor raspravljati o tome, da li ćemo se oglušiti o zahteve Evrope za evropske integracije i zaključiti bilateralni sporazum sa SAD o izuzimanju američkih državljana od Međunarodnog suda za ratne zločine, Međunarodnog suda pravde koji je prošle godine formiran, ili ćemo sa SAD zaključiti taj sporazum i time nas udaljiti od evropskih integracija i svega onoga za šta se mi, nažalost, ili najveći deo ovde, samo deklarativno zalažemo, a kada treba doneti zakon, kada treba ispoštovati međunarodne konvencije, to se ne dešava.
To su sve stvari koje će biti testovi da se ispita i vidi naša spremnost za evropske integracije. Nadam se i mi ćemo to pitanje pred ovim odborom postaviti - da li će razmatrati jednu takvu odluku, bez obzira što je to u nadležnosti Saveta ministara.
(Predsedavajuća: Da li koristite sledećih 10 minuta?)
Ne, završavam.
Ali, s obzirom da mi imamo odbor za evropske integracije, da usklađujemo i harmonizujemo naše odnose sa Evropskom unijom, svakako treba voditi računa i o tome, bez obzira koliko se nekome činilo malim, ali veoma važnim pitanjem za našu buduću saradnju sa Evropskom unijom, jer mi kao DSS smatramo da dobri odnosi sa Evropskom unijom jesu naša budućnost i da ovo grubo kršenje stavova Evropske unije o potpisivanju sporazuma sa SAD-om o izuzimanju njihovih građana od Međunarodnog krivičnog suda nam ne bi ništa donelo i da bi nas udaljilo od evropskih integracija.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas kada u Srbiji ponovo imamo političke zatvorenike i kada se ljudi na pravdi boga drže po zatvorima, kada im se skoro dva meseca ne omogućava da vide svoje porodice, decu, da im dođu u posetu, kada im se ne omogućava da njihovi branioci sa njima  uspostave kontakt, kada su Rade Bulatović i Aca Tomić, bez ikakvih dokaza, zarad vraćanja nekih dugova, zato što su radili svoj posao, u zatvoru, mi donosimo zakon koji treba da sankcioniše one koji su se ogrešili o ljudska prava.        
Da li je vreme političkih zatvorenika u Srbiji prošlo? Nije. I to vreme je nešto što će obeležiti i ovu skupštinu i ovu vlast. Ako vi nekome, a hvalite se da smo članica Saveta Evrope, ne dopuštate da 60 dana vidi svog branioca i svoju porodicu, da žene i deca ne mogu da ga vide i posete, da li su to evropski standardi i da li će neko zbog toga odgovarati?
Srbija se po nekim standardima i po nekim pravima nije promenila od one Srbije koja je nosila ovaj grb koji i dalje stoji u ovoj skupštini. I dalje živimo u vremenima kada je policiji sve dozvoljeno, policija je i danas uputila dopis ovoj skupštini - Odboru za informisanje i stavila primedbu na rad nekih medija i rekla Odboru da sagleda kako neki mediji izveštavaju. U vreme kada imamo slobodu javnog informisanja, kada imamo Zakon o javnom informisanju i Zakon o radiodifuziji. Da li je to slobodna država koja može da raspravlja o kršenju ljudskih prava u nekim vremenima za koja oni kažu da su prošla.
Ako govorimo o zakonima koji su doneseni u zemljama bivšeg istočnog bloka, te zakone nisu donosili oni koji su bili deo komunističkog režima, koji su bili u to vreme partijski sekretari i koji su bili poraženi na nekim partijskim obračunima. Te zakone su donosili oni koji su bili disidenti, demokrate i žrtve komunističkog terora, koji nisu bili poraženi na 8. sednici, pa se sada nekima svete zbog toga. To su donosile žrtve komunističkog režima. Da li mi gledamo produženi obračun sa 8. sednice danas?
Ali, da se vratimo na sam zakon. U državama u kojima je došlo do lustracije, a da se podsetimo da ni u jednoj državi bivše Jugoslavije zakona o lustraciji nije bilo, pojedini zakoni poznaju i neke lustracione odredbe, ali zakona o lustraciji nije bilo. Tih zakona je bilo u Češkoj, Poljskoj, Nemačkoj, Bugarskoj i kakvi su efekti i rezultati te lustracije. Ako uzmemo samo izjavu Adama Mihnjika, jednog od najbogatijih poljskih disidenata koji je rekao - da sam znao da će lustracija da proizvede ono što je proizvela i da se mi više bavimo lustracijom, nego što se bavimo stvarnim problemima kao što su ekonomija, država i sve ostalo, nikada se ne bih zalagao za lustraciju.
To možete da vidite i iz izjava Vaclava Havela, koji je rekao - ako niste uradili lustraciju, preporučiću vam da je ne radite, jer lustracija ni Češkoj ni Poljskoj nije donela ništa. A pogledajte, imate sa sajtu Bete, analize drugih zemalja o tome kakvi su rezultati lustracije.
Ako krenemo od toga kako treba da se dođe do lustracije, zakon o lustraciji treba da bude plod široke javne rasprave, ako ništa drugo, prihvaćen od najvećeg broja građana, najvećeg broja političkih činilaca, kako bi kao takav mogao da bude sproveden, a ne da bude plod delovanja jedne političke stranke.
Zakon o lustraciji nikada ne ide samostalno. Tu je pre svega zakon o rehabilitaciji, koji mi nismo doneli, tu je zakon o denacionalizaciji, koji nismo doneli i tu je zakon o otvaranju dosijea, koji nismo doneli. Koji se dosijei u Srbiji danas otvaraju? Nijedan. Kako će se otvarati? Nema zakona, otvaraće ih onako kako im bude odgovaralo. Da li će ti dosijei biti verodostojni? To je pitanje.
Ako gledamo rezultate okruglog stola u Medija centru u Pres klubu, gde je profesor Jovica Trkulja, iako se zalaže za lustraciju, istakao da možda i ne bi bilo potrebe za lustracijom da je u poslednje dve godine u Srbiji stvorena pravna država.
To kaže onaj koji se zalaže za lustraciju. A da je u Srbiji stvorena pravna država, ne bi bilo potrebe za lustracijom. Postavljam pitanje, da li je moguće da se lustracija sprovede u državi koja nema pravne države. Ko će u nepravnoj državi da sprovodi lustraciju? Da li će ta lustracija biti pravna i pravična ili će biti sredstvo za političku osvetu, ispitivanje moralne podobnosti i revanšizma?
Da li nepravna država može da sprovodi pravdu? Ne može. Tu nema nikakve dileme. Te dileme nema iz vremena antičke države i rimskog prava i mi tu dilemu ni danas nemamo. Nepravni sistemi ne mogu da rode pravo. Što kaže Valtazar Bogišić, što se grbo rodi vreme ne ispravi, pa nema tog prava koje može da ispravi nešto što se rodilo kao nepravno.
Ako krenemo od odredaba samog zakona i od činjenice da je naša zemlja redovno postala članica Saveta Evrope, objasnite mi zašto u Saveznoj skupštini niste hteli da se ratifikuje konvencija i zašto niste hteli da se ratifikuje Povelja Saveta Evrope. Zašto niste prihvatili da taj zakon bude na dnevnom redu? Zašto vam je u tom trenutku odgovaralo da načela koja važe u Savetu Evrope ne budu deo našeg zakonodavstva? Zato što ste donosili zakone koji su suprotni načelima Saveta Evrope i međunarodnim konvencijama.
Zato što ste uveli preventivno zadržavanje lica koja nisu osumnjičena do 60 dana, zato što ste uveli pravo, ne sud, već da tužilac određuje pritvorsku kaznu, a što nigde nema, jer to može samo sud da radi. Ukinuli ste pravo žalbe onima kojima je određen pritvor. To je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama. Ne znam ko će vas da lustrira od onoga što ste radili. Očigledno će biti potrebno da se lustratori lustriraju.
U članu 3. se kreće od 1976. godine, tačnije od ratifikacije Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima. Zašto od onda? Šta je sa univerzalnom deklaracijom iz 1947, 1948. godine UN o ljudskim pavima? Da li to nije akt koji je pre nastao, zar to nije organizacija koja nas više obavezuje i zar nije Deklaracija o univerzalnim ljudskim pravima koja je doneta 1948. godine iznad svih ostalih, zato što su sve države članice UN i zar nismo tu deklaraciju pre ratifikovali, nego ovu deklaraciju iz 1976. godine.
Da li vi hoćete da kažete da ćete amnestirati sve one koji su do 1976. godine kršili ljudska prava? Od onih koji su sudili Draži Mihajloviću i učestvovali u tim postupcima, koji su nacionalizovali imovinu, otimali imovinu, uveli nam komunističke sudove i oduzimanje građanske časti, da li hoćete i njih da amnestirate od odgovornosti.
Da li hoćete da amnestirate od odgovornosti i one koji su se borili protiv liberala na Beogradskom univerzitetu i koji su izbacivali profesore sa Pravnog fakulteta početkom sedamdesetih godina. Da li njih hoćete da amnestirate od odgovornosti? Verovatno da hoćete. A da nećete, stavili bi ste 1948. godinu; naravno, i osma sednica treba da se lustrira, i za to sam.
Idemo na član 5; on ima protivustavnu odredbu koja se odnosi na krivična dela za koja je nastupila zastarelost. Zastarelost je institut iz rimskog prava koji je kao takav ugrađen u sva zakonodavstva od vremena rimskog prava. Institut zastarelosti upravo zato postoji, jer posle određenog vremena ne postoji interes države da goni počinioce krivičnog dela...

Nastavljam dalje.
Institut zastarelosti zato postoji. Vi ukidate institut zastarelosti. Ne bi bilo zgoreg, ne bi bilo sve to da član 5. nije u suprotnosti sa članom 14, gde se kaže da sva prava koja uživa lice protiv koga se vodi krivični postupak uživa i lice prema kome se vodi postupak lustracije. Ako vi članom posle garantujete licu protiv koga se vodi postupak lustracije sva prava koja garantuje krivični postupak, uključujući i pravo zastarelosti, a ovde mu to pravo uskraćujete, koja će se norma primenjivati od ove dve.
Ove norme su suprotne same sebi. Ne možete na jadnom mestu reći da zastarelost ne važi i da se ne primenjuje, a u članu 14. kažete, važe sva prava za lica u krivičnom postupku, a tu spada i zastarelost. Koja će se norma primenjivati? Ko će ovaj zakon sprovoditi i kako će se on tumačiti?
U članu 6. kažete privatnost drugog lica, posebni oblici kršenje ljudskih prava vređanjem prava na privatnost. Znate šta se desilo u vreme vanrednog stanja, na zvaničnom sajtu MUP-a objavljena je adresa Radeta Bulatovića, njemu su i njegovoj ženi, dok je on u zatvoru, kojekakvi manijaci dolazili na vrata i zvali ih telefonom. Da li će oni koji su to uradili biti lustrirani, zato što objavljuju adrese lica kada to ne smeju. Da li će oni biti lustrirani zbog toga? Dame i gospodo, ko će voditi računa o kršenjima ovih prava? Naravno da treba i videćemo da li će biti onih koji će zbog toga odgovarati?
Idemo do člana 8. i odredbi - isključenje odgovornosti za kršenje ljudskih prava. Kaže se, kršenje izvršeno od lica mlađeg od 18 godina, možemo da razumemo. Ali onda dolazimo do tačke 2 - izvršeno usled prinude, pretnje, ucene ili drugog nedopuštenog pritiska. Vi amnestirati doušnike. Koji će doušnik da kaže da je dobrovoljno nekog tasterisao i šta znači "drugog nedopuštenog pritiska". Da li je koristoljublje nedopušteni pritisak? Verovatno jeste, verovatno je nekom rečeno, zaposlićemo ti ženu ako tasterišeš ili potkazuješ nekog iz tvog okruženja. Vi amnestirate one najpočinioce. U stranim zakonodavstvima koja su se odnosila na ovo, žrtve su upravo bili doušnici. Oni su bili prvi koji su odgovarali, ne oni drugi. Vi njih amnestirate.
U tački 3. ovog člana kaže se, isključuje se radnja kršenja izvršena davanjem informacija BIA-e ili ranijoj odgovarajućoj službi u izjavi prilikom saslušanja u policiji. Gde su išli drugde nego u policiju da daju to, nisu valjda po autobuskim stanicama ili negde drugde podnosili izveštaj, nego odu u policiju i tamo kažu. Da li ćemo njih da amnestiramo?
One koji su dobrovoljno ili ko zna pod kakvim drugim stvarima davali, vršili, potkazivali, oni će biti amnestirani od odgovrnosti zato što su tobož pod pretnjom bili.
Odredbe u onim zakonima ne postoje i u stranom zakonodavstvu ovakvih odredbi nema. Upravo pozivaju sve koji su tasterisali svoje kolege, prijatelje, muževe, žene na odgovornost, a ne da njih ili nekog drugog oslobađaju, zato što su to dali u policiji ili zato što su pod nekim drugim okolnostima morali to da daju.
Kršenje ljudskih prava primenom neustavnog zakona, član 9. Ko će da lustrira Administrativni odbor koji je na osnovu zakona koji je proglašen neustavnim izbaciovao poslanike iz ove skupštine? Ko će njih da lustrira? Ko će da lustrira predsednika Skupštine što je protivustavno uzurpirao vlast predsednika države, što ne raspisuje izbore, ko će njih da lustrira?
Idemo dalje, ispitivanje odgovornosti pojedinca, član 13. stav(3): "U postupku lustracije utvrđuje se da su u vreme kršenja ljudskih prava bile ispunjene pretpostavke pojedinačne odgovornosti u skladu sa krivičnim i drugim kaznenim zakonima." Ovo može da radi samo sud. Niko ne može da utvrđuje krivičnu i drugu odgovornost osim suda. Ne može to da čini neka komisija.
To je u suprotnosti sa međunarodnim konvencijama, sa Poveljom i međunarodnim aktima na koje se vi pozivate - da neko drugi, sem suda, može da utvrđuje nečiju odgovornost. To može da radi samo sud. To je od Habeas Corpus Act-a, od 1679. godine, iz Engleske, samo tako i nikako drukčije. Ne može to da radi neko koga neko drugi ovlasti. Sud je jedini ovlašćen da to radi. Ne mogu to da rade neke komisije koje vi formirate.
U tački 4. ovog člana se kaže da će se utvrđivati da li je neko lice uračunljivo ili nije. To isto može da utvrđuje samo sud. Ne može to da radi ta komisija. Ovo je protivustavno i protivzakonito, ali je i protiv međunarodnih akata na koje se vi pozivate.
U članu 14. je i stav koji sam već pomenuo - da važe sva prava za lica koja su u postupku lustracije, kao i za lica protiv kojih se vodi krivični postupak, uključujući i pravo zastarelosti.
Ako se uzme da ovde nema prezumpcije nevinosti, da ovde postoje inkvizicione odredbe, tačnije da su svi krivi dok ne dokažu suprotno, da svakoga od nas neko ispituje dok ne dokažemo suprotno, pretpostavljamo da se ne vidi gde je ta pretpostavka nevinosti. Gde je ta pretpostavka nevinosti kada svi moraju da dokazuju da nešto nisu radili? To nigde ne postoji.
Ako se ima u vidu da se vrši uvid u dosijee, šta stoji u zakonu i propisima o rukovanju dosijeima, ko može da vrši uvid u dosijee, da li to može da radi ova komisija - odgovor je, i to odmah, ne može. To treba da se uredi u zakonu o dosijeima. Ova komisija neće moći da radi svoj posao dok se ne donese zakon o dosijeima.
"Sastav i način izbora komisije" čitao sam sa posebnim zadovoljstvom. Kaže se da komisija ima devet članova, dva člana su sudije Ustavnog suda, dva člana su sudije Vrhovnog suda, a u ovaj ostali broj članova bira se zamenik javnog tužioca i narodni poslanici koji su pravnici po obrazovanju.
To je nespojivo sa sudijskom funkcijom da se bude i ovamo i onamo, i u komisiji i u sudu. Kako mogu sudije Ustavnog suda da budu u ovoj komisiji kada posle, u članu 30, kažete da se može izjaviti žalba Ustavnom sudu? Kako mogu sudije Ustavnog suda da budu članovi, kada će se upravo Ustavnom sudu izjaviti žalba? Kako oni mogu da učestvuju u radu komisije, ako njima, posle svega, treba da se izjavi žalba? Da li se tu radi o nespojivosti funkcije?
Šta vi radite od države? Kako se formira komisija?
Komisija se formira tako što predsednik Republike predlaže sastav komisije.
Ne daj bože da prođe rešenje da predsednika Republike bira parlament, pa poslanička većina izabere predsednika Republike, predsednik Republike bira svoje omiljene sudije, kojih ima, a koji su i članovi nekih stranaka, pa pravnici odavde, zatvori se krug i dobijemo partijsku komisiju koja treba da diskredituje političke neistomišljenike.
Da li je to lustracija koja će nas osloboditi nepravdi ili je to lustracija koja će proizvesti nove nepravde?
Ovo su samo neke od primedbi na Predlog zakona o lustraciji. To su samo neke od primedbi koje ukazuju na to da je ovaj zakon suprotan međunarodnim konvencijama na koje se pozivate, suprotan je međunarodnoj univerzalnoj deklaraciji Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, a suprotan je Ustavu i zakonu, suprotan je Ustavnoj povelji o ljudskim pravima, koju smo u ovoj skupštini doneli.
Demokratska stranka Srbije ne može da raspravlja i podrži ovakav predlog zakona, dok u Srbiji ima političkih zatvorenika, dok se u Srbiji vode politički postupci protiv ljudi koji nisu na strani onih koji su na vlasti, kojima se 60 dana ne da da vide svoju porodicu, da vide svoju decu, kojima se ne dozvoljava da kontaktiraju sa svojim braniocima.
Demokratska stranka Srbije ne misli da ova država može bilo koga da lustrira. Ova država nije pravna, nije demokratska, nema institucije. Lustracija, u ovakvoj državi, samo bi unela još više problema, konfuzije, otvorila bi rascepe, otvorila bi nove podele i Srbiju ne bi povela putem onoga što se zove izgradnja sistema.
Demokratska stranka Srbije, dok god je u Srbiji političkih zatvorenika, ne može da raspravlja o ljudskim pravima.
Poslanici Demokratske stranke Srbije, naravno, nakon svega što se dešava u pravosuđu ove zemlje, u policiji ove zemlje, gde se ljudi bez osnova drže, a ne dozvoljava im se kontaktiranje sa braniocima, neće učestvovati u raspravi o ovom zakonu.
Poslanici Demokratske stranke Srbije napustiće raspravu o ovom zakonu.
(U 16,41 poslanici Demokratske stranke Srbije napuštaju salu Narodne skupštine Srbije.Aplauz jednog broja prisutnih poslanika.)