S obzirom na tumačenja zakona kojih smo svedoci u ovoj skupštini sve češće, koja su suprotna svim poznatim pravilima tumačenja zakona, a ovde je jedno najnovije koje sam čuo, koje je prilično interesantno, da neko protiv svoje volje, zato što je član nekog organa, može da bude na listi i ako je protiv toga, za mene je nešto novo.
Svakako će i univerzitet i Vrhovni sud Srbije znati da ceni ovaj doprinos sudskoj teoriji i sudskoj praksi upotrebe prava, odnosno korišćenja prava. Ovde govorimo o pravima, o korišćenjima i kršenjima prava, a osporavamo pravo članu Vrhovnog suda Srbije da kaže da li hoće ili neće nešto da radi. Primoravamo ga da bude na listi, može da bude izabran iako je protiv toga, a govorimo o zakonu koji treba da sankcioniše kršenje prava. To je onda više nego smešno i kontradiktorno, na taj način uopšte raspravljati o ovome.
Kako možemo da raspravljamo o predlogu koji je nepotpun? Kako će komisija da funkcioniše ako je nepotpuna? To je gotovo nemoguće. Mi se ovde opet bavimo nekim stvarima koje su potpuno neprimerene i potpuno neshvatljive. Kako će gospođa Škero, pošto ste rekli da biste vi za nju glasali i ona će da bude na listi, evo da kažemo da će i drugi glasati, ona bude izabrana, a izričito je rekla pre nego što je tačka došla na dnevni red da nije dala saglasnost da bude kandidat.
Ako bude izabrana da radi, da li će da radi, ako mi mimo njene volje nju stavljamo tu i kršimo njeno pravo da se ona izjašnjava o poslovima koje hoće da radi. Mi ovde kršimo njeno pravo na opredeljenje da li će nešto da radi, nju stavljamo da bude na listi za ovu komisiju koja treba da sankcioniše kršenje ljudskih prava, a mi kršimo njoj to pravo i njeno izjašnjavanje. Gde tu ima logike? Naravno da nema logike, kao ni u mnogim drugim stvarima koje se u ovoj skupštini dešavaju.
Demokratska stranka Srbije svog kandidata nije dala za ovu komisiju, s obzirom da smo mi bili protiv Zakona o kršenju ljudskih prava ili popularno nazvanog zakon o lustraciji, smatrajući da se sa njim zakasnilo i da je uopšte pitanje lustracije u državama nekadašnjeg socijalističkog bloka prilično sporno i rezultati lustracije su poražavajući. Njih gotovo nema. Mi smo isticali izjave i Adama Mihnjika i Vaclava Havela po pitanju lustracije u njihovim državama, u Poljskoj i Češkoj. S obzirom da su oni među najistaknutijim disidentima u to vreme i oni su imali puno pravo da pokrenu i otvore pitanje lustracije u tim zemljama. Kada pitanje lustracije otvore žrtve komunističkih režima, to je nešto što je sasvim prihvatljivo i kada oni traže da se to sankcioniše Ali, posle su kazali da je ta lustracija postala naličje i da nije dala odgovarajuće rezultate.
To je nešto što treba saslušati, ali kada pitanje lustracije otvaraju oni koji su bili deo tog komunističkog režima, onda se postavlja pitanje šta je svrha. Da li će sami sebe da lustriraju. Ovde je gospodin Anđelković pominjao neke njegove kolege iz Saveza socijalističke omladine. To je u redu. Da li će oni biti predmet lustracije? Videćemo. Zašto 1976. godina, a zašto ne neki period ranije? Zašto bi se amnestirali profesori koji su izbacivali profesore sa Pravnog fakulteta, koji su se suprotstavili Ustavu iz 1974. godine i koji su samo zbog toga bili počišćeni? Zašto bi neko te profesore amnestirao? Zašto bi neko amnestirao one koji su slali na robiju, od Golog otoka, preko zatvora, do svega onoga što se dešavalo do 1976. godine?
Znamo da je toga bilo, možda i najviše pre 1976. godine. Da li će oni koji su čupali brkove, otimali imovinu i sve ostalo biti predmet lustracije. Naravno da neće, jer se to dešavalo pre 1976. godine. O čemu mi onda govorimo. Ovde sužavamo period od 1976. godine pa do ovog trenutka, i nadalje, ali do 1976. godine sve amnestiramo i oni koji su do 1976. godine kršili ljudska prava, a bilo ih je puno, ti će biti potpuno amnestirani, oni će biti čisti da se bave politikom. Šta smo mi onda uradili? Čime smo se bavili?
Zar je nama svetija 1976. godina, kada je doneta Povelja UN?
(Predsednik: Kolega, molim vas da se vratite na temu dnevnog reda, pošto je Zakon o lustraciji bio na dnevnom redu na redovnom zasedanju i čuli smo sve vaše argumente.)
S obzirom na sastav komisije, mi smo isticali primedbe na članove komisije još onda, da sudije Vrhovnog suda ne mogu da budu u komisiji, s obzirom da se žalba protiv odluke komisije podnosi upravo tom sudu. Tu imamo sukob interesa. Kako će neki sudija da sudi o nečemu ako je njegov kolega ili je on sam učestvovao u tome? To je potpuno neprihvatljivo, da se na taj način rešavaju žalbe protiv odluke ove komisije.
Isto tako, ovako sastavljenom komisijom se puno ne dobija. Jednostavno, sudije ne mogu da budu dva puta birane u ovoj skupštini za nešto. Jednom su birane za sudije Vrhovnog suda i sada ih ponovo biramo u neko drugo telo, još ih biramo bez njihove saglasnosti, a što neko kaže, da možda ni ne znaju, niti su dali saglasnost.
Kako će da se popune prazna mesta. Ako su do sada tri kandidata, od 18, otkazala ili nisu dala saglasnost, treba postaviti pitanje da li je njih neko pitao tu da budu, odnosno da li ih je pitao i sačekao njihov odgovor da li prihvataju kandidaturu. Možda ih je neko pitao i oni su rekli - dobro, razmisliću i onda se smatralo da je to prihvatanje kandidature.
Ako su oni bili pitani, pa prvobitno dali saglasnost, pa sada povukli saglasnost, onda je to sa njihove strane neozbiljno i igranje sa predsednikom Skupštine i ovom skupštinom, ako su to već uradili. Ako nisu to uradili i ako nisu pitani, a stavljeni na ovu listu, pa posle neko kaže da moraju da budu na toj listi zato što je to predložio Vrhovni sud Srbije ili neko drugi, a predsednik nama, onda je to krajnje sporno i ugrožavanje njihovih prava. Ne mora svaki sudija Vrhovnog suda Srbije da ima pozitivan stav o Zakonu o lustraciji. Pa, ni u samom ostatku DOS-a nisu svi imali jednak stav i nisu svi glasali za Zakon o lustraciji.
Ne moramo mi ovde da kloniramo sudije Vrhovnog suda, da svako mora da prihvati Zakon o lustraciji, da svako mora da podrži sve odluke Skupštine i da sudije ne misle svojom glavom. Zašto ih onda biramo, ako već unapred znamo kakve će oni odluke donositi? Onda je dovoljno da se te odluke ovde donesu i da se udari pečat Vrhovnog suda i kaže da je to odluka Vrhovnog suda Srbije.
Ovde ne postoji mehanizam kako će se popuniti prazna mesta, da li će se komisija konstituisati bez tih praznih mesta i jedno veoma važno pitanje - da li članstvo u stranci disktredituje nekoga da bude član ove komisije? Da, mislim da diskredituje. Ako je neko istaknuti član neke stranke i ako je neko član glavnog odbora ili drugih organa stranke, onda ga to diskvalifikuje da bude član ove komisije.
Mislim da je predlagač morao bar o tome da vodi računa, ako već predlaže komisiju koja će se baviti kršenjem ljudskih prava, da vodi računa da to budu ljudi koji nisu članovi stranaka. Naravno, svako ima pravo na svoje političko mišljenje, na izjašnjavanje, ali da ne bude član stranke. Samim tim se stiče utisak da on možda neće biti objektivan i da možda neće voditi računa kako će se odnositi prema nekom drugom i prema članovima svoje stranke.
Podsećam da i u strankama koje su glasale ima puno onih koji su bili na Osmoj sednici, koji su bili uz Miloševića, bili uz Stambolića, bili uz neke druge struje, poražene i pobedničke na Osmoj sednici, koji su završili kumrovačke škole i sve ostalo. Kako će se onda članovi tih stranaka odnositi prema svojim stranačkim kolegama koje bi došle pod udar lustracije? Zato nije dobro da članovi stranaka budu u ovoj komisiji. Mislim da to nije najsrećnije rešenje i da je predlagač morao o tome da vodi računa.
S obzirom da ovde vidimo da sudije Vrhovnog suda sede i u komisiji i u Vrhovnom sudu koji odlučuje po žalbi, s obzirom da imamo u vidu da komisija vrši neke istražne radnje, poput MUP-a, s obzirom da imamo u vidu da je suspendovano osnovno ustavno načelo zastarelosti koje postoji još iz Rimskog prava, ova komisija će imati veliki teret odgovornosti. Nastavljam i sledećih 10 minuta.
(Predsednik: Da li želite da koristite i narednih 10 minuta?)
Rekao sam da nastavljam još 10 minuta.
Jednostavno, ova komisija, ovako nepotpuna, bez saglasnosti, mislim da je bilo elementarno da mi dobijemo saglasnost svih članova komisije, kao što se radi kod izbora za neke druge funkcije, gde mi dobijamo pismenu saglasnost da pristaje na taj posao koji obavlja. Ovako ne znamo da li će ovo telo zaživeti, da li će moći ili neće moći da se konstituiše.
Ovaj zakon je u dobroj meri kontradiktoran, ne popunjava pravne praznine koje su se već na prvom koraku, prilikom biranja komisije pokazale, a to je da li komisija može da se konstituiše ako nisu izabrani svi članovi, da li je neodstatak predstavnika opozicije u toj komisiji nešto što ozbiljno može da ugrozi rad te komisije, da li je taj predstavnik pozicije, odnosno član stranke jedini u komisiji ili članove stranke imamo "stručnjaka", kroz "stručnjake" da nam ulaze članovi stranka?
Da li su sve to neke činjenice koje onemogućavaju nezavisan i objektivan rad komisije i uopšte njeno konstituisanje? Da li komisija može da se konstituiše ako, recimo, iz Vrhovnog suda Srbije, za tri mesta konkuriše pet kandidata, ako znamo da treba najmanje dva kandidata za jedno mesto?
Da li ćemo mi moći, sa saznanjem da gospođa Škero neće da se kandiduje, da li je to za nas merodavno da mi odlučujemo o tome? Da li je ta činjenica koju znamo, da ona neće da se kandiduje, merodavnija od činjenice da predsednik Skupštine kaže da ona mora da se kandiduje? Po čemu ona mora da se kandiduje, zato što je sudija Vrhovnog suda Srbije?
Zašto ona mora da se kandiduje i zašto bi mi onda prilikom glasanja uzeli činjenicu u obzir i zašto bi izjava nekoga da neće da bude član komisije bila slabija ili bila ispod izjave predsednika Skupštine da taj neko mora da bude član te komisije? Da li ćemo se mi ovde truditi da zaštitimo pravo tog koji je odbio da bude član ili ćemo se truditi da ovde, po ko zna koji put, nakaradno tumačimo zakon i dovedemo nas u situaciju, kao i prilikom Saveta za radiodifuziju, kada smo upozoravali da se krši zakon, da treba 30 dana, da ćemo opet ovde raditi suprotno zakonu?
Mislim da to nije dobro rešenje i da se na taj način potpuno kompromituje rad ove komisije i ako krenemo od početka ovako, koji će autoritet imati komisija koja ne može da se konstituiše jer nema svih članova? Hajde da zanemarimo onaj deo gde opozicija možda hoće da opstruira rad komisije ili neće da učestvuje u ovome zato što nije glasala za zakon, oko ove stvari koja nije klasnična politička stvar, neki zakon ili neka druga komisija, već jeste nešto što je jako važno. Hajde da zanemarimo to i da uzmemo kako će komisija da se konstituiše kad, prilikom izbora članova Vrhovnog suda Srbije, nije ispoštovan kriterijum postavljen zakonom koji je ovde usvojen. Kako ta komisija može merodavno da radi? Da li će neko osporavati rad te komisije po tom osnovu? To je jedna stvar.
Druga stvar, podneti su i razni zahtevi za ispitivanje ustavnosti ovog zakona, tako da treba videti kako će sve to funkcionisati. Naravno, poslanici DSS-a se neće izjašnjavati o članovima ove komisije, s obzirom da nismo podržali zakon. Stoji primedba koju smo iznosili i u raspravi oko zakona, da bi članovi ovakve komisije, koja ima taj zadatak da ispituje kršenje ljudskih prava, poput članova Saveta za radiodifuziju, morali da se biraju apsolutnom većinom u ovoj skupštini. Oni se biraju većinom od ukupnog broja prisutnih narodnih poslanika, što je jedan faktori koji nije zanemarljiv.
Tu će opet doći do trgovine, preglasavanja - vi pustite meni Tamaša Korheca, koga je predložila Liga, ja ću vama da izglasam koga je predložio GSS, vi pustite meni ovoga, ja ću vama ovoga da izglasam i tako ćemo opet dobiti klasičnu političku trgovinu oko jedne veoma delikatne stvari.
Kada se na taj način rešavaju stvari, uvek se dođe do naličja od onoga što je trebalo da bude i to dobije svoju suprotnost, a ne suštinu koju bi trebalo, da se stvarno istraže sva kršenja ljudskih prava koja su bila, ali ne od 1976, nego od 1945. godine, pa i sva streljanja koja su nastala od onda.
Ako treba od suđenja Draži Mihajloviću, pa do svega ostalog, da se izvidi i da se utvrdi kako je rađeno u Srbiji, tako da Demokratska stranka Srbije neće podržati glasanje, odnosno neće se izjašnjavati iz navedenih razloga i poslanici Demokratske stranke Srbije koji budu učestvovali u raspravi izneće još argumenata zašto se ne može odlučivati o ovome i zašto ne bi glasali čak i da su ispunjeni svi uslovi postavljeni zakonom, a kamoli sada kada su ozbiljno narušeni uslovi za odlučivanje, s obzirom da nisu ispunjeni svi uslovi postavljeni zakonom.