Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo ministar, na osnovu vaše izjave, ja imam jedno relaksirano stanje. Naime, ja nisam predsednički kandidat kao moj kolega Obradović. Naš predsednički kandidat, a po želji građana Srbije nadamo se, većine građana Srbije, biće predsednik stranke prof. dr Vojislav Šešelj. Pošto ste vi pravili jedan kratak komentar da se ovde iznose politički stavovi, pa najveći broj narodnih poslanika se nalaze kao predstavnici određenih političkih stranaka i valjda to nije zabranjeno.
Sada bih malo rekao o spajanju ovih osam zakonskih predloga. Malo ću koristiti geografske pojmove, a vi znate o čemu se radi. Osam ovih zakonskih predloga imaju zajedničko kao nadmorska visina Loznice 142 metra i jedne planine kod Ljubovije, Tornička Bobija, 1272 metra. Šta je tu zajedničko? Zajedničke su ove dve reči nadmorska visina. Kod ovih osam zakonskih predloga zajedničko je – predlog zakona.
Predlog zakona o upravljanju aerodromima i Predlog zakona o potvrđivanju multilateralnog Sporazuma o komercijalnim pravima u vanrednom vazdušnom avioprevozu u Evropi, moglo bi se reći da ima dosta zajedničkog osnova i možda bi moglo zajednički i da se razmatra. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, e to je ono nešto o čemu je SRS i pre dve decenije govorila, kome treba da se okrenemo, s kim treba da napravimo i političku i ekonomsku i svaku drugu moguću saradnju. Tada je to bilo kužno i nije bilo baš prihvatljivo od strane onih koji se danas zalažu za uspostavljanje dobre, ja bih rekao, izuzetno dobre saradnje, i to je u redu. Ovo je jedan sporazum koji zaista, i po ceni predstavnika SRS, ima svoje dobre osobine.
Svoje vreme ću koje imam na raspolaganju podeliti i fizički na dve celine i na takav način i izneti mišljenje u ime SRS. Predlog zakona o upravljanju aerodromima. Nigde ne piše – privatizacija aerodroma, ali ste vi ukazivali, naprotiv neki narodni poslanici su prevodili kao da se o tome radi ili kao da mi želimo da to sprečimo.
U Srbiji postoji oko 40, tačnije 39 aerodroma. Neki su vojni, neki su civilni, neki su kombinovani, neki sportski i ovaj predlog zakona, koji ste vi uputili Narodnoj skupštini, se uglavnom najviše odnosi i tretira problem aerodroma „Nikola Tesla“ Beograd i niškog aerodroma. Zasigurno znam da ovakav zakon ne bi nikad bio donet zbog aerodroma u Valjevu, odnosno aerodroma „Divci“. Rekli ste vi šta ćete da uradite, rekli ste vi da ste planirali, odnosno da je osnovano i Javno preduzeće Aerodromi Srbije, kako bi se lakše pomoglo i tim aerodromima. Naravno da je to dobro.
Pre svega, apelujem da se ubrzano pristupi rehabilitaciji i čišćenju ostataka od bombardovanja 1999. godine sa aerodroma na „Ponikvama“, iako država Srbija je određene mere preduzela i ne treba se praviti slep, kao da se tu ništa ne radi. Taj aerodrom ima veliki značaj za kompletnu zapadnu Srbiju i nešto sredstava je uloženo. Treba još mnogo sredstava obezbediti da bi se taj aerodrom mogao dovesti u željenu funkciju. On bi doveo do ubrzanog oblasnog razvoja predela, odnosno opština i gradova u Srbiji.
Ima jedna stvar, gospođo ministar, u kojoj ću vas potpuno podržati. Rekoste danas pre podne da su se neki zakoni menjali ovde ispred skupštinskih vrata. To je potpuno tačno i tu vas ja podržavam, ali sam onda pomislio da vi niste bili slučajno član SRS, pa sa sigurnošću znam da nikad niste bili to, ali ste bili jedne stranke koja je upravo imala mogućnost da spreči da se tako nešto ne dešava i nije nikakva uteha što vi sad naknadno sporite neke stvari, proglašavate ih vrlo štetnim za građane Srbije, ali mi smo s vama tu potpuno saglasni, i to je zaista tako i bilo.
Godine 2013. posebna pažnja se posvetila već pomenutom aerodromu kod Užica „Ponikve“, čak je bilo i padobranskih skokova An-2 je bio prisutan. To je jedan avion ruske proizvodnje koji se uglavnom u sadašnje vreme i koristi za padobranske skokove. Kada sam ja rekao da ovaj zakon posmatra dva aerodroma, ja ne mislim da ostalim ne treba posvetiti pažnju i da se neće raditi na tome, ali vidite kako je to zanimljivo – javno-privatno partnerstvo. Ono će dati određene rezultate i kolega Jovanović je govorio da se u njegovoj lokalnoj samoupravi, odnosno kod njega u opštini, već vide konkretno dobri rezultati. Da li je vama poznato da ima možda obrnutog procesa privatno-javnog partnerstva? Vi, kao ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, znate da postoji jedan most na granici, na Drini, na granici dve opštine, odnosno jedne opštine i jednog grada Bogatić i Bijeljina, u mestu Vadovinci, i nikad onaj ko je sagradio taj most nije razmišljao o tome da uđe u javno-privatni odnos, odnosno javno-privatno partnerstvo kako bi napravio veći profit. Nije, nema ni potrebe.
Proces privatizacije, da bi se mi razumeli, je nešto što je krenulo i nešto što ne može da se zaustavi i što ne treba ni zaustavljati. Mi smo principijelno za privatizaciju. Ne svih resursa, naravno. Postoje neke kapitalne vrednosti, kapitalne investicije i resurse koji ni u zemljama koje su već odavno u kapitalizmu, odavno privatizovale sve što je imalo da se privatizuje, ali određeni resursi ostali su u državnom vlasništvu, pa tako treba i ovde da se uradi.
Kod građana Srbije reč „privatizacija“ odmah podrazumeva pljačku, a nije uvek tako bilo. Nažalost, mali je broj, ali imamo primera dobro i uspešno privatizovanih bivših društvenih preduzeća. Nažalost, njih nema mnogo.
Zbog čega je sad veoma zanimljiv za ulagače, odnosno ljude koji bi želeli da privatizuju ili da budu partneri na beogradskom aerodromu? Sami ste rekli, gospođo ministar, da je nekad manje od dva miliona putnika koristilo usluge tog aerodroma, a danas preko četiri miliona ljudi na godišnjem nivou koristi usluge aerodroma „Nikola Tesla“ i onda, naravno, tu dolazi do eksplozije u njihovim željama da se to privatizuje ili da na bilo koji način dođu u kontakt sa tim aerodromom, odnosno dođu u mogućnost da mogu da ostvaruju svoju privrednu aktivnost preko tog aerodroma.
Vaša želja da unapredite aerodrome, odnosno da odgovorimo zahtevima koji se pojavljuju u svetu je na mestu, ali se ona mogla realizovati i zakonom koji reguliše oblast vazdušnog saobraćaja, a to je Zakon o vazdušnom saobraćaju koji već postoji. Mi smo preplavljeni zakonima specijalne namene ili specijalnim zakonima, a možda ste ovo svesno uradili i nazvali ga Zakonom o upravljanju aerodromima, misleći na sve aerodrome u Srbiji, a pre svega misli se samo na jedan, a možda i dva.
Kada u članu 7. ovog zakona kažete kako i na koji način operater, koji je zadužen da organizuje sve ono što je obaveza jednog aerodroma, pa nabrajate šta on treba da uradi, pa to se podrazumeva. Možete reći da se ne podrazumeva, a kako je to bilo do sada, pre ovog zakona?
Neko je danas o tome govorio. Postoji mogućnost da se izvrši eksproprijacija zemljišta zbog aerodromske infrastrukture, pa ste rekli – dobro je da se prave hoteli, moteli, tržni centri u okviru aerodroma. Jeste i upravo vam zato kažem – povećanje putnika sa dva na četiri miliona otvara velike apetite kod ljudi koji su želeli da se ovde uključe, ali nikada ne može i nikada nije dovoljno samo želja sa jedne strane, nego mora da bude potpomognuta od strane nekog ko vrši javna ovlašćenja. Sami ste rekli da niste bili zadovoljni privatizacijom, odnosno pokušajem ili nečijom željom privatizacije beogradskog aerodroma 2003. godine, jer su bili umešani ili bar sa strane podržavali neki tadašnji ministri.
Mi ne patimo od teorije zavere, ali smo potpuno sigurni da je i danas slična, ili možda čak ista situacija, ali ako se želi izgradnja infrastrukture kako bi ti aerodromi bili uspešniji, onda vi u članu 15. kažete ko sve može da ulaže u tu infrastrukturu, pa sad, zavisno u tom trenutku ko raspolaže i upravlja aerodromom, ali u jednom momentu se kaže da Vlada RS, autonomna pokrajina ili lokalna samouprava, takođe, mogu da intervenišu sa svojim sredstvima, ukoliko nije dovoljna mogućnost operatera, koncesionara, koji ima ambiciju ili nameru da osposobi taj aerodrom, odnosno da ga učini poslovno boljim i da ga stavi u bolju nameru.
Srbija ima dobar putni promet. Prosto, nalazi se na takvom mestu da ima dobar putni promet, svakako vazdušni je, možda čak, i na prvom mestu i sve veći broj ljudi koji brzo žive, brzo rade, brzo i stvaraju, isključiv način njihovog putovanja je avionski prevoz. Svakako da je upravljati aerodromom velika prednost. To ne bi ni bilo sporno ako bi bilo sve u redu, i vi ćete nama da kažete da jeste sve u redu, pa kako da nije, i da nam pričate i kažete da je nekad neko osporavao nešto što ste vi kao Vlada imali nameru da uradite, a vi ste rekli da to može i mora. Sve skoro može, ali se samo postavlja pitanje cene.
U drugom delu ću govoriti o Zakonu o stanovanju i održavanju stambenih zgrada. Vi ste danas, sad ću malo da se našalim, pa da kažem – zabranili da se pomenu izvršitelji, ali vidim ih tamo. Vidim ih, niste doslovno zabranili, ali ste rekli – tamo nigde ne piše čak ni u pred, pred nacrtu nacrta, nije niko pomenuo privatne izvršitelje. Vidim ih, jer naši građani su u jednom periodu dosta dugovali po osnovu stanovanja, po osnovu Infostana i drugih javnih usluga, i onda su, čak i oni sitni njihovi troškovi, koje oni nisu blagovremeno mogli da plate uz pomoć tih izvršitelja, naplaćeni, i oni su to, da ne kažem desetostruko, ali mnogo skuplje plaćali nego što je to trebalo i nego što je bilo ikakve mogućnosti.
Kad nam nije pomoglo ni 10 milijardi novih zaduživanja, kad nam nije pomoglo, odnosno Vladi RS, kad nije pomoglo ni povećanje poreza opšte i posebne stope, kad nisu pomogli ni sudski izvršitelji, odnosno privatni izvršitelji, onda smo mi rekli – ajde da malo menjamo Zakon o stanovanju, hajde malo da donesemo zakon o upravljanju aerodromima, kako bi na taj način dodatno napunili kasu. Zvuči uvredljivo kada neko izjavi – povećaćemo penzije penzionerima od 1. januara 2017. godine za 1,5%, to bi značilo kada bi ja posudio od Zorana Živkovića neki iznos novčani, 100 novčanih jedinica, i vratio mu 20, i kažem, povećaću sad tvoj imovinski konto. Tako je od prilike obećanje koje vi dajete i penzionerima i građanima Srbije. U ovom delu toliko, u drugom delu ćemo o drugim zakonima. Hvala.