Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, gospođo ministar, ako bi na trenutak smeli da zaboravimo velike obaveze ministra finansija, ministra prosvete, ministra privrednih aktivnosti, vi ste sledeći čovek koji ima ogromne obaveze, vi i ministar policije. Vidite u poslednje vreme da se vrlo često dešava veliki napad na državnu i na privatnu imovinu, na ličnost, na integritet čoveka i to treba sprečavati. U poslednje vreme nedostaje veliki broj policajaca. Naravno, ne mogu sada da tvrdim ni da li ih ima dovoljno ili nema, ali poznato je da oni u pojedinim danima budu skoncentrisani možda na neadekvatan način.
Sada bih da kažem zbog čega eksplicitno u Ustavu stoje vaše najveće obaveze kad sam rekao i kažem ako smemo da zaboravimo one sektore u našoj Vladi koja utvrđuje, kreira i vodi politiku, gde bi se stvorili preduslovi zapošljavanja, lečenja, školovanja i slično, član Ustava 142. stav 1. kaže – sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Vi iz toga jasno prepoznajete šta bi trebala i morala da bude obaveza vašeg ministarstva. Da li ste u stanju da se nosite sa takvim i tolikim problemima, a verovatno niste. To ne može da uradi sam ministar pravde ili bilo koji pojedinac ako to ne čini predsednik Republike, ako to ne čini Vlada u celini.
SRS i vi kao ministar pravde u ovoj vladi ste apsolutno slažemo, a to je da je nama potrebna reforma pravosudnog sistema. Tu se vaša i naša saglasnost završava. Način na koji vi mislite treba sprovoditi reformu pravosuđa i način na koji SRS smatra da treba reformisati pravosuđe dalje nemaju zajedničkih tačaka.
Član 143. stav 1. Ustava kaže koje vrste sudova postoje u Srbiji. Vi ste krenuli u tom pravcu. Takvi zakoni su donošeni – sudovi opšte i posebne nadležnosti. Mi smo smatrali da sudovi opšte nadležnosti mogu na najbolji, na najfunkcionalniji način da rešavaju sve probleme koji bi bili u oblasti pravosuđa.
Zakon o sudovima, gde se vi pozivate u razlozima za donošenje ovog zakona mogu da vam kažem da Zakon o Visokom savetu sudstva i Zakon o Državnom veću tužilaštva je mogao biti pisan jednom mašinom, da tako kažem.
Samo tamo gde stoji Visoki savet sudstva tamo bi trebalo da stoji Državno veće tužilaca jer sve odredbe koje se menjaju su potpuno iste. Kažete – imajući u vidu da Zakon o sudijama propisuje mogućnost udaljenja sudija i iz drugih razloga, osim u slučaju kada je pokrenut postupak za razrešenje, neophodno je da se u Zakonu o Visokom savetu sudstva predvide i drugi slučajevi kada je moguće udaljiti člana Visokog saveta sudstva sa te funkcije.
Ovde to navodite, kao da smo juče doneli zakon o sudovima, pa smo zaboravili, a danas donosimo zakon o Visokom savetu sudstva i zaboravili smo da navedemo neke pojedinačne slučajeve i eto danas intervenišemo.
Ne, ovaj zakon je donet 2008. godine i jedan i drugi. Prema tome, nije to u pitanju, nego se desio, kao što su prethodno moje kolege, poslanici SRS, kažu - desio sudija Blagoje Jakšić, čovek koji je bio član Visokog saveta sudstva. On je i danas to. Sada ono o čemu je upoznata ta šira javnost jeste da je on zloupotrebio svoj položaj i to pre 10 godina, a moram da vam kažem, sve se češće priča i među izabranim i neizabranim sudijama, da je ono kada se dva puta mesečno odlučuje o prigovorima neizabranih sudija, sudija Jakšić, i u proseku to bude na jednom zasedanju te komisije, koja je tročlana, po 20 slučajeva otprilike rešavaju, da je kod sudije Jakšića, kao člana izvestioca iz te jedne komisije bio najveći broj vraćenih sudija i možda je to razlog.
Srpska radikalna stranka ni na jedan način ne želi da oteža položaj i poziciju sudije Jakšića, niti da njemu doprinese u odbrani. Znači, neka se vodi jedan proces nezavisno od onog što se želi uraditi.
Vi sada predviđate i predlažete izmenu Zakona o državnom veću tužilaštva iz istih razloga, jer nije predviđeno da se član Državnog veća tužilaštva može udaljiti u slučaju ako se nalazi u pritvoru. Kaže – predlaže se da se zakon donese po hitnom postupku, budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Visokog saveta sudstva.
Ovde imamo konkretan razlog da se interveniše da se ovaj zakon menja. Ali, kakva je situacija kod Državnog veća tužilaštva? Znači, nemamo još uvek u praksi takav slučaj, ali ćemo vam pokazati da niste dovoljno razradili ovu materiju i da vam se mogu pojavljivati, i potrudićemo se, ovo je strogo stručna oblast, ali dozvoljava, s obzirom da se radi o reformi pravosuđa, dozvoljava jednu malo širu opservaciju da bi mogli da vam ukažemo na stvari koje ste vi propustili da navedete.
Ne bi nas iznenadilo da dođe ponovo neki predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o visokom savetu sudstva ili o Državnom veću tužilaštva možda za mesec dana, jer vi zaboravljate da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaštva, pokušaću paralelno da govorim, s obzirom da sam već i rekao, to se moglo pisati pod matricom, imaju po 11 članova i da su od toga tri po funkciji, radi se o vama kao ministru pravde, predsedniku Odbora za upravu i pravosuđe i u slučaju Visokog saveta sudstva, o predsedniku Vrhovnog kasacionog suda. Kada je u pitanju Državno veće tužilaca, onda je tu republički javni tužilac. Zar i kod njih ne mogu da se dese neke stvari? Zar se i u njihovom slučaju ne može pokrenuti postupak za razrešenje?
U 1. stavu člana 9a, vi ste rekli – ukoliko se nalazi u pritvoru. Znači, za sve članove Visokog saveta sudstva, odnosno Državnog veća tužilaštva, ukoliko se nalaze u pritvoru, da će biti privremeno udaljeni. To važi i za izabrane i za članove po funkciji. Ali, posle dalje vi kažete – ukoliko se pokrene postupak za razrešenje izabranog člana sudstva, takođe može da privremeno da ne obavlja tu funkciju. Zar se ne može pokrenuti vaš opoziv? Šta dok se ne reši konačno? Zar se ne može pokrenuti opoziv, govorimo o stvarima koje ćete vi možda za mesec, dva ili tri, zar se ne može desiti pokretanje postupka za razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda, republičkog javnog tužioca, predsednika Odbora za pravosuđe i upravu? To može DS, on je njen član, ali se jednostavno ne dopada, Boško Ristić neće da sluša, uslovno, hipotetički govorim. Hiljadu jedan je razlog zbog kojeg može da se pokrene postupak za opoziv.
To ne važi za te članove koji su po funkciji. Zbog čega? Sutra će vam se pojaviti taj problem. Kada smo mi govorili, govorili smo i ukazivali na slične slučajeve koji mogu da se podsete. Doduše, mi nismo mogli da gledamo u pasulj, karte ili nešto slično, pa da vam kažemo, od osam izabranih članova, šest su sudije, govorim o Visokom savetu sudstva, šest članova su iz suda, nismo mogli da kažemo imenom i prezimenom desiće vam se taj slučaj. Ne znamo ni ko je kome simpatičan, a ko nije. Zato pretpostavljamo da može i ovakva situacija da vam se pojavi.
Zbog toga je, kada koleginica Vjerica Radeta kaže da ovi zakoni iz oblasti reforme pravosuđa, možemo da govorimo o Zakonu o sudovima, zakonu o mreži sudova, da ga kolokvijalno tako nazovemo, Zakon o Državnom veću tužilaca, o Visokom savetu sudstva, baš se često menjaju, kao što je slučaj sa ovim pravilnikom o postupku i dokazima u Haškom tribunalu.
Vi znate da je krivična materija i materija iz oblasti pravosuđa jedna ozbiljna materija i mi, hvala Bogu, imamo veliki broj dobrih pravnih stručnjaka i profesora na pravnim fakultetima i sudija sa dugogodišnjim životnim iskustvom i sa dobrom stručnom praksom. Ali, to nije bilo dovoljno, jer prilikom izbora sudija znate li koliko je bilo grešaka? Nije valjda bilo moguće da neko ko je bio sudija Vrhovnog suda nije bio reizabran, a kasnije je bio angažovan kao predavač na Pravosudnoj akademiji, na kursevima za polaganje pravosudnog ispita, na kursevima za notare, ne znam gde sve, nisu uzimali te ljude, a nije mogao da bude izabran za sudiju Vrhovnog suda ili već u nekom drugom sudu. Ne, nego ko se dopadao, i ranije sam vam govorio, vi ste napravili procenu koliko ima sudija na koje ova vlast i ovaj režim mogu da računaju da će biti poslušni i onda se krenulo od toga i toliki broj se izabrao.
Evo, još jedan problem. Stoji vam - kako ćete i kada ćete rešiti one zahteve, tj. prigovore neizabranih sudija ako se zna da se na mesečnom nivou, znači za jedan mesec, odlučuje o 40 prigovora? Koliko treba vremena da bi se rešilo 800 zahteva? Kada su u pitanju prigovori tužilaca, tu ste pretpostavljam priveli kraju, jer ih je mnogo manje bilo, a kada su u pitanju sudije, treba još dve godine o tome da odlučujemo, odnosno da Visoki savet sudstva o tome odlučuje ili njihove komisije, a dotad će biti isplaćivani, iako ovi koji nisu izabrani kažu da su poslednje njihove neke naknade, ne znam kako bih to i nazvao, da li su to plate, da li je to njihovo neko pravo ili nije pravo, to uopšte sada više niko ne zna. Poslednja je isplaćena u avgustu mesecu za februar mesec, mart mesec još nije isplaćen. Taj problem da građani Srbije ne bi plaćali nešto što ne moraju da plaćaju i jednostavno, više ni ne mogu da plaćaju, mora da bude rešen što pre.
Još jedna, a pretpostavljam da vam je poznata situacija 4. oktobra kada se odlučivalo o prigovoru predsednika Društva sudija, pa je bilo zatraženo izuzeće, čini mi se da se zove prof Dimitrijević, njegovo izuzeće, pa se odustalo od toga, pa je on sam rekao – ja ću da se izuzmem konkretno od ovog slučaju, ali je posle u toku istog dana nastavio da odlučuje o prigovorima sledećih sudija koji su bili u toku istog dana. Da li je to moguće? Kakav je to odnos prema predmetima koje je trebalo rešavati? Kakav je odnos ljudi koji sutra treba da dele pravdu? Da li je moguće da imamo i takvu situaciju?
Sada ovde vidite ovo, odluku o udaljenju sa funkcije člana saveta donosi predsednik saveta. Koleginica Vjerica Radeta je rekla da to nije dobro. Reći ću vam zbog čega to nije dobro. Kao što imamo mi u pravu ne bis in idem, ne dva puta o istoj stvari, ovde ćemo imati situaciju da predsednik Visokog saveta sudstva, a to je predsednik Vrhovnog kasacionog suda, on donese odluku o udaljenju sa funkcije, a kasnije će, u roku od osam dana da odlučuje po prigovoru člana Visokog saveta sudstva. On će i jednom i drugi put da učestvuje ravnopravno sa ostalim članovima, naravno, samo neće moći da odlučuje tu onaj sudija na kojeg se to odnosi, a ovi drugi će to moći da urade.
Moram još da vam postavim jedno pitanje. Na primer, da li će nešto u odnosu na ove zakonske promene, znači, tu ima da se dodaju novi članovi, da se nešto menja, imati braća Pantić, Miroslav iz Smederevske Palanke i Pantić Radomir iz Azanje, čiji postupak i proces traje, okončano je, sve je u radu, nego govorim i o budućim postupcima, što ne bi smelo da se dešava, čiji postupak je trajao preko 15 godina? Kakvo nam je to pravosuđe? Kakav je odnos i sprega između advokata i sudija? to su problemi gde čovek za 15, 20 godina polepo izgubi i materijalna sredstva vodeći ove postupke, a Boga mi, i zdravstveno stanje se promeni. Ili, možda Srećko Jovanović, koji vodi postupak protiv PTT, koji takođe traje skoro desetak godina, gde nema mogućnost da se zaštiti, a kada je u pitanju neka država ili neki državni organ, tu može bez ikakvog vođenja postupka da se pojedincu nanese neka šteta.
Vaše obaveze i vaša odgovornost je mnogo velika, i da vas još jednom podsetim, na sve ove primere o kojima su govorile moje kolege, vi kao ministar pravde, morate da proverite o čemu se tu radi. Zašto mi ne prikupimo dovoljno dokaza, kada podižemo optužnice protiv stranih državljana? Zašto takav odnos? Znate, možda je bolje da nismo ništa radili, nego kasnije da nam institucionalni sistem, pravosuđe, tužilaštvo, izvrgavaju, neko reče, nama bliska Hrvatska, ma daleka Hrvatska i daleke druge zemlje, izvrgavaju ruglu i ne samo pravosudni sistem, naravno i Ministarstvo pravde, nego i građane Srbije preko toga. Ma koliko mi bili protiv ove vlade, ovakva kakva jeste, ona predstavlja interese građana Srbije i ukoliko ona ne radi dobro, takav odnos strani državljani imaju prema građanima Srbije. Mi ne želimo takav odnos, mi želimo jedan sasvim drugačiji i sasvim pristojan odnos. Zbog toga i svega što smo izneli, mi za ovakve zakone ne možemo glasati. Hvala.