Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu da ovde govorimo o ograničenju, nešto što je sloboda i moglo bi se reći, posle ljudskog života da je to nešto najsvetlije. Stoga, ova debata bi trebalo da bude mnogo šire. Ona ostavlja mogućnost, bar poslanicima SRS koji jedino imaju prijavljenu listu govornika, da govori o onim stvarima koje dovode do izvršenja krivičnih sankcija i do niza drugih stvari, a naravno, sve sa ciljem da popravimo stanje, da popravimo ono što se već godinama ne radi na dobar način.
Kada bih bio maliciozan, naravno, iskoristiću priliku da pročitam odredbe i razloge za odluku zbog čega se ovo donosi po hitnom postupku. Na osnovu toga, mogao bih da stavim tačku i da prestanem da govorim. Neću to učiniti, jer mi je namera da članovima komisije koji će biti izabrani, pretpostavljam i skoro sam siguran da će biti izabrani, da skrenem pažnju na neke činjenice, da bi oni u svom radu mogli to da primene.
Šta se kaže zbog čega se donosi ova odluka po hitnom postupku. Donošenje odluke o izboru članova komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija po hitnom postupku u skladu sa članom 168. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, u potpunosti će ispuniti zakonske obaveze Narodne skupštine koje postoje još od 1. januara 2006. godine. Dakle, ne izlazimo iz okvira – nekog ne volimo i nešto nama u SRS smeta, nego čitam ono što ste vi napisali. Obaveza Narodne skupštine je bila da do 1. januara 2006. godine donese jednu ovakvu odluku.
Stvoriće se svi uslovi za početak rada komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Time će se, takođe, izvršiti i preporuka iz Godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, radi ispunjenja uslova Republike Srbije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU, eventualnog sticanja statusa u članstvo EU.
Šta za one koji su se nalazili u zavodu za izvršenje krivičnih sankcija od 1. januara 2006. godine? Znači, svih pet godina se tamo nalaze. Zbog čega niko nije vodio računa o njima, a imali smo zakonsku obavezu da nešto tako uradimo?
Još jedna situacija, a malo je paradoksalna, kolege koje jesu ovde, složićete se, možda nije ni bitno, ali ovi članovi komisije koji se predlažu i koji će danas ili u danu za glasanje, a to više niko ne zna, a za nas nije ni bitno kada će biti taj dan za glasanje, koji bi trebali da čuju nešto u vezi toga šta su njihove obaveze, kako i na koji način treba da rade. Niko, čini mi se, od tih predloženih članova nema to – Judita Popović, Đorđe Milićević, Goran Stefanović, Meho Omerović i Đuro Mučenski. To je pet članova komisije koji će imati zadatak da vrše kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Ovlašćenja te komisije i mogućnosti, poštovane kolege, izuzetno su velike. To je propisano u članu 29. Zakona o izmenama i dopunama tog zakona.
Zakon o izvršenju krivičnih sankcija je donet 2005. godine, i on je nametnuo obavezu izbora ove komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, pa se menjao 2009. godine, pa 2011. godine negde sa proleća, kada se navodno nije znalo, kakvo je obrazloženje predlagača bilo, kako i na koji način da se izvrši izbor te komisije, da bi ona mogla da uđe u posao koji joj je na osnovu zakona obaveza.
Ja se sećam, i verovatno oni koji su zainteresovani za ovu temu, poštovani kolega Petar Jojić je bio naš ovlašćeni predstavnik vezan za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o vršenju krivičnih sankcija i ni on tad, a ni mi danas, nemamo ništa protiv. Naprotiv, podržavamo izbor te komisije. Ali, on je tad govorio da bi sastav te komisije trebao da bude takav, makar SRS nemala nijednog člana u toj komisiji, da se u sastavu te komisije nađu isključivo, ali nedvosmisleno, to je naš stav, narodni poslanici opozicionih političkih stranaka.
Da sada ne razlažem priču u detalje o tome i šta to znači, na koji će način moći efikasno, i da li će uopšte da se suprotstave, kad budu članovi komisije nalazili određene nepravilnosti članovi komisije. Pravo rešenje bi bilo da budu na-rodni poslanici, pošto je rečeno da je sastavljena ta komisija od narodnih poslanika, da budu opozicioni poslanici. To je stav SRS, za nas potpuno legalan i legitiman.
Sa druge strane, upućuje nas na zaključak da ako ti članovi komisije nisu zainteresovani da prisustvuju ovoj raspravi, da li će oni zaista dati sve od sebe? Ne sumnjam u stručnost, ne sumnjam u dobru volju, neću uopšte o tome da govorim, bilo kojeg od ovih članova, ali, da li će oni učiniti sve od sebe da pomognu ljudima? Znate, najveći broj onih koji se nalaze u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija jesu oni koji se na osnovu pravosnažnih, a ja hoću da verujem – valjanih, odluka pravosudnih organa nalaze tamo. Tamo može da se nađe i neko ko se našao greškom sudskih odluka.
Evo, moje kolege su govorile o tome. Član Visokog saveta sudstva. Najbolji sudija posle sedam, osam ili 10 godina za ono što je činio u prethodnom periodu, nalazi se u istrazi. O tome neću dalje da govorim, tačka. Ne verujem da neko ko je predlagao nije znao da je takva situacija. Ali, možda mu je u datom momentu odgovaralo da se tako desi. Opet, moje kolege su skrenule pažnju, vezano za opšti reizbor, kako ga vi nazivate, sudija i javnih tužilaca i da smo vam ukazivali da ne može, da nije dobro, da je skupo. I manje-više što je skupo, ne plaćate vi, ne plaća Vlada Mirka Cvetkovića nego građani Srbije plaćaju sve te pokušaje i sve te eksperimente, nego nije dobro, neće moći da se na kvalitetan način obavljaju te inače veoma važne, ja bih rekao i društvene, ne samo stručne, nego veoma važne društvene funkcije.
Nije bilo moguće, a mi to znamo i ukazivali smo kad se o tome govorilo, kad je to bila tačka dnevnog reda, da su neke sudije kojima nije palo na pamet da konkurišu u neka mesta udaljena od mesta prebivališta i nisu to ni učinili, bili primljeni tamo a da oni o tome nisu imali pojma. Sada zbog toga imamo situaciju da neki žele da budu razrešeni.
Ali, zašto je važno da ova komisija ima svoj najbolji mogući sastav koji može u datom momentu jedna skupština da ponudi? Iz razloga što član 65. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kaže: "Svako mora poštovati dostojanstvo osuđenog. Niko ne sme ugroziti telesno i duševno zdravlje osuđenog". Sad, opet, moje kolege su o tome govorile detaljnije, da li je to sve tako? Naravno da nije. Mislim da ne treba specijalan status za te ljude koji se nalaze na izdržavanju kazne zatvora, ali ova komisija ima pravo i mogućnost da kontroliše izvršenje krivičnih sankcija. Krivične sankcije nisu samo kazne zatvora, nego sve ono što se može izreći kao mera po osnovu pravosnažne izvršne sudske presude, sve to mogu da kontrolišu, mogu i trebaju i obavezni su da kontrolišu članovi ove komisije.
Moram još malo da bi građanima Srbije bilo jasnije, ne vidim neko veliko interesovanje ni od kolega kojima je ovo struka, ni u samoj Skupštini, pogotovo, još jednom ponavljam, članova komisije. Kaže – Narodna skupština obrazuje komisiju za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija, a u daljem tekstu – Komisija ima, pa govori koliko članova, ko može da bude i iz kojih su odbora.
Znate li šta bi to značilo kod međunarodne javnosti? Da ova komisija uputi zahtev, možda Ministarstvu inostranih poslova, možda Ministarstvu pravde da želi da poseti Haški tribunal, da želi da poseti pritvorske ili zatvorske jedinice u drugim zemljama u kojima naši građani, građani Republike Srbije izdržavaju kazne zatvora. Imaće oni pravo i to da urade, ali sumnjam da će do toga doći. Ukoliko bi to uradili, znate li šta bi međunarodna javnost rekla? Pa, ovi poštuju sebe, oni cene sebe i očekivaće da to rade i prema drugima. Verovatno do toga neće doći. Ovo će biti jedna forma. Ovi treba da kontrolišu i stanje, kako i na koji način se odnosi zatvorska uprava, govorim ono što je žargonski zatvorska uprava, stražari, upravnik zatvora, prema onima koji se nalaze na kazni izdržavanja zatvora.
Zbog čega bi trebalo to postupanje da bude izraženo i izuzetno humano? Iz prostog razloga što je potrebno izvršiti resocijalizaciju tih ljudi i što sutra treba da očekujemo za ovo društvo korisne građane, jer krivične sankcije, pored represivnih, imaju ulogu i preventivnog kažnjavanja i treba da ostave pečat na onog ko je počinio krivično delo i da uputi smernicu i neki signal onome ko može da razmišlja, onom ko je tankih nerava. Zbog čega? Zbog ove vlade koja danas nije u stanju ni da obezbedi ni lečenje, ni zaposlenje, ni školovanje. Jeste da su se neki standardi promenili, ne možemo reći da ništa ne valja, ali svake jeseni, svakog proleća ili leta kada treba da se upisuju učenici i studenti razmišljaju da li će biti na budžetu ili izvan toga. Sve su to uslovi koji kod naših građana dovode do nekih pometnji, pa se onda i očekuje, a i statistika kaže da se povećava broj učinjenih krivičnih dela u poslednje vreme.
Opet statistika kaže u poslednje tri godine da se povećao broj onih koji su pritvoreni i koji se nalaze u zatvoru za tri hiljade novih ljudi. Mora se napraviti jedna analiza, to bi možda ova dva člana, jer ova komisija, odnosno njeni članovi imaju izuzetno velika ovlašćenja na osnovu zakona i imaju pravo i mogućnost da koriste druge stručne ljude, a sve o trošku budžeta Republike Srbije, da im daju pojašnjenja, da ih poduče kako i na koji način neke stvari treba rešavati. Napravite analizu da nam se smanji broj sa tri hiljade, da dođe do pozitivnog obrta u društvu, a ne da se dičimo možda povećanjem broja uhapšenih.
Svako ko radi suprotno u odnosu na zakon treba da bude sankcionisan, ali valjda cilj Vlade treba da bude da pravi neke uslove i neki ambijent da oni koji su možda skloni da počine krivično delo, da ne dođe do toga. Poseban odnos i posebno to dođe do izražaja u odnosu na vreme provedeno u pritvoru ili u zatvoru.
Sada da vas ne podsećam, i sami ste videli ili iz neke ispovesti ili iz pisanja ili iz kontakta i susreta sa ljudima koji se nalaze tamo kakva je situacija i ko sve u datom momentu bude na izdržavanju zatvora. Ono što vam je rekao kolega Krasić, neki se poduče i nauče jako lepo tamo da nastave sa onim što su možda pre svesno ili nesvesno, nije više bitno, uradili pre odlaska na izdržavanje kazne zatvora, a u društvu sa povratnicima, sa onima koji se više puta tu pojavljuju, oni postaju profesionalci u vršenju krivičnih dela.
Prosto, neću da kažem da je to cilj ove vlade. Nije, ali vrlo malo ili možda nedovoljno, ali možda potpuno ništa ne čini na tome da se to uradi. Evo, u poslednje vreme smo imali situaciju da oni koji pobegnu iz zatvora pa da u toku noći ili za nekoliko dana počine više teških krivičnih dela. Šta je sa onima, to moram samo sa jednom rečenicom, ne bih da otvaram ničiju ranu, šta je sa mladićem koji je izvršio samoubistvo u KPD u Valjevu? Posle je njegova majka, pretpostavljam da je to sin jedinac, imala problema da se utvrdi status da momak, da čovek više nije živ. Da li će to ova komisija moći, hteti i imati dovoljno snage i želje, profesionalnog iskustva da uradi nešto tako i da nam se takve stvari ne dešavaju?
Još jednom podsećam, član 65. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, potpuno je jasan kakav odnos jedno organizovano društvo treba da ima pa i prema onima koji su činili krivična dela. Ponekad se tamo može naći čovek, velika je razlika između krivičnog dela učinjenog sa umišljajem ili iz nehata.
Vrlo često i može da se desi da svaki čovek, da pođemo od proste činjenice, koji je vozač, može jednog dana da se nađe u Zavodu za izdržavanje krivičnih sankcija. Da li on zaslužuje isti tretman kao i neko ko je višestruki povratnik? Pa naravno da ne zaslužuje.
Teško će biti otkloniti sve ove probleme koje ovo naše društvo i koje je ova vlada ima, pogotovo kada se ušlo u reformu pravosuđa. Da li znate šta su rekli? Mi se ne pozivamo na to, nama ti podaci uopšte nisu dragoceni, nego da vas podsetimo, pošto vi više verujete drugima nego sami sebi, nego poslanicima Srpske radikalne stranke, koji ukazuju na brojne nepravilnosti i predlažu kako i na koji način treba rešavati određene probleme.
Znate li šta nam je reklo Međunarodno udruženje sudija u Istambulu, vezano za sprovođenje reformi u pravosuđu? Čak su jednu rezoluciju posvetili reformi pravosuđa u Srbiji. Oni kažu da prestanak sudijske funkcije ne može da se desi na onakav način na kakav smo mi to uradili. Ne može, prosto sudiji funkcija može da prestane ili kad je vođen postupak za nepoštovanje dužnosti, nije više profesionalan, nije više stručan ili tako nešto, ali pod uslovima velike pravičnosti, kad sam to ne želi u drugim uslovima predviđenim zakonom, a ne u momentu kada neko napravi procenu, neko ko vrši reformu pravosuđa, napravi procenu ko su nam poslušne sudije i tužioci, a ko nisu.
Sve može da bude uslov i razlog za promenu, za popravljanje, samo oni koji su poslušni nisu, ne smeju nikad i ne može da bude, to je vrlo opasna stvar. Zbog toga vrlo često menjate i neke druge zakone, koji diktiraju postojanje ovog ili onog broja sudija. Vi ste prvo pronašli i možda na bazi neke analize utvrdili koliko imate poslušnih sudija, pa ste onda ušli u sudsku mrežu, a onda ste možda pravili i nadležnosti osnovnih i viših sudova u skladu sa brojem sudije, a opet sve to u skladu sa onim koji će da poslušaju ovaj režim ili nešto drugo. To ne sme tako da se radi. To nije dobro, ukazujemo vam na to, ali vi ništa.
Svaki korak koji uradite je pogrešan. Imam običaj da kažem – ali, nemojte biti mnogo zabrinuti, jer i prethodni je takođe bio pogrešan, ako vam je to za utehu. Građani Srbije nisu utešni onim što ste vi pogrešili, što ćete da priznate, oni jednostavno nemaju više strpljenja za ovakvu vladu, za ovakvo reformisano pravosuđe, oni žele nešto potpuno drugo. Mi srpski radikali nikada nismo lagali i nećemo, uvek im govorimo istinu i spremni smo u ovom momentu da se uhvatimo u koštac sa svim problemima koje vi niste mogli do sada da rešite, a mi ćemo to zajedno sa njima mnogo uspešnije rešavati. Hvala vam.