Dame i gospodo narodni poslanici, vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava kao najvišeg pisanog akta jedne zemlje. Do vladavine prava se dolazi naravno slobodnim i neposrednim izborima, podelom vlasti, garantovanjem Ustavom pojedinačnih i manjinskih prava, kao i slobodnim i nezavisnim sudstvom. Da bi imali slobodno i nezavisno sudstvo, potrebno je da imamo dobre zakone koji uređuju tu oblast. Jedan od zakona koji dozvoljava veliku mogućnost sudijama da budu slobodni i nezavisni u svom radu jeste i dobar zakon o parničnom postupku. Zakon o parničkom postupku je jedan iz procesnih zakona. Dakle, on reguliše materiju kako i na koji način se vodi određeni postupak za zaštitu subjektivnih prava. Uglavnom subjektivnih prava, a onda su brojna. Ovo je jedna od zakona koji se možda primenjuje na najveći broj građana jedne zemlje, pa samim tim i ovaj naš na najveći broj građana Srbije. On ne bira ni pol, ni uzrast, ni veroispovest, ni bilo koje druge razlike koje postoje kod nas.
U obrazloženju, a i gospođa ministar je u svojim uvodnim izlaganjima, predstavljajući ovaj zakon u Narodnoj skupštini, rekla šta je suština i šta se želi postići sa ovim zakonom. Vaša želja da postignete nešto dobro, da iz ovog blata u kojem se nalazi pravosudni sistem Srbije pokušate nešto da izvučete i da uradite, za mene nije sporna. Nama nije cilj da sada hvalimo pojedine odredbe, a moram da priznam da nekoliko odredaba u zakonu od 508, koliko ukupno ima, možda i dovode do nekih boljih rešenja, gde će možda ovu vladavinu prava i afirmisati na jedan način na kakav žele građani određene države da imaju to. Osnovno je kod dobrih pravnih teoretičara, naravno sudija, advokata, tužilaca, kada nisu sigurni u neku pojedinačnu odredbu, pogotovo koja reguliše procesno pravo, da pogledaju načela tog zakona. Mi, i vi i ja, a verovatno i veći broj građana, znamo šta su ta načela i kada vidimo kako i na koji način su pojedine odredbe razrađene u ovom zakonu, kako i na koji način ste vi u obrazloženju to objasnili, onda se da zaključiti da vi polako gušite možda najbitnija načela koja postoje. Jedno od tih je, recimo, izbornost u suđenju i javnosti. Uostalom, o tome ću ja govoriti malo kasnije.
Kada govorimo i pominjemo sudije, mi u SRS uvek moramo da kažemo da mi imamo izuzetno dobre, profesionalne, stručne i vrlo savesne sudije i isto tako imamo one koji ne da ne zaslužuju da budu u sudnicama, nego na potpuno drugim mestima. Prosto, kod nas je takva situacija, pa i u drugim zanimanjima to imamo.
Još jedna otežavajuća okolnost za vas, gospođo ministre, jeste što se vi nalazite na čelu Ministarstva pravde u momentu kad mnoge stvari nisu definisane. Kako da date kvalitetan odgovor našim nosiocima pravosudnih funkcija na KiM, kako da ih inkorporišemo, kako da ih integrišemo, kao što neki vole da kažu, u ovaj naš pravosudni sistem? Nemate vi rešenje za to.
Pokušali se kroz ovaj zakon u parničnom postupku da opravdate svoju reformu zakona iz oblasti pravosuđa, s jedne strane, a svakako Zakon o mreži sudova. Vi ste pokušali da skratite neke rokove koji objektivno uozbiljuju malo obaveze sudija, s jedne strane a, sa druge strane, guše kvalitet, ne ostavljaju dovoljno vremena i mogućnosti pravim i dobrim sudijama da donesu dobre presude. Ako su neki rokovi ograničeni, ako neki instituti koji su godinama, možda i vekovima bili razvijani u našem pozitivnim zakonodavstvu, ne postoje ili su svedeni na minimum, vaša želja je bila da pokažete da i sa ovim brojem izvršilaca može da se postigne da se ima efikasno pravosuđe. To prosto nije moguće.
Otprilike, ovo je bacanje prašine vašim mentorima iz EU, koji od vas očekuju mnogo više u ovom pogledu. Veliki broj sudija još uvek prima nezaslužene plate. Možda su nezasluženo ostali izvan sistema pravosuđa, o tome je SRS govorila u više navrata, ali ako su oni u pravu, oni moraju da rade kao sudije. Ako nisu u pravu, onda ne smeju da iz budžeta Republike Srbije, na uštrb drugih građana, primaju neke naknade.
Vrlo često u poslednje vreme svi predstavnici Vlade Republike Srbije govore da je vođena javna rasprava o bilo kojem zakonskom predlogu koji dođe u parlament. Nemamo ništa protiv javne rasprave, nismo ni nešto posebno za javnu raspravu u tom obliku u kojem je vi vodite, ali smatramo da za jedan ovakav zakon, kao što je Zakon o parničnom postupku i juče se raspravljalo o Zakonu o krivičnom postupku, za nepunih 10 dana da narodni poslanici, za devet dana, računajući od momenta slanja u proceduru do momenta vođenja rasprave, dozvolićete da je to jako kratko vreme. Mi želimo da vodimo ovu raspravu na takav način da vam ukažemo na propuste, da vam ukažemo na sve probleme koji postoje u vašem ministarstvu, da prilikom donošenja nekih podzakonskih akata, koje vi na osnovu ovog ili drugih zakona kao ministar možete da donesete, da donesete dobre poslovnike, dobre pravilnike, na neke ću možda, ukoliko vreme dozvoli, ukazati i na ovoj diskusiji.
Moja namera je bila da, pored svog iskustva koje imam iz ove oblasti, konsultujem i advokate i sudije i stručne radnike, ali to prosto nije bilo moguće u meri u kojoj sam želeo. U svakom slučaju, kvalitetna rasprava neće izostati.
Presude Evropskog suda za ljudska prava, takođe se u obrazloženju pozivate na to. Govorio sam vam u jednoj od ranijih rasprava da moramo jednom one presude, kada se donesu od Evropskog suda za ljudska prava, ukoliko su posledica ne znanja ili nedovoljne savesnosti kod sudija koji je doneo, da jednog dana moraju da počnu da odgovaraju za te presude ili odluke, a ne da cenu tih, nije uvek u pitanju samo nedovoljna stručnost nego je u pitanju možda i korupcija u pravosuđu, da ne snose te posledice građani Srbije.
Načelo suđenja u razumnom roku, to je nešto što je odomaćeno i u uporednim pravima i kod nas se o tome često priča. Evo dobre prilike i za vas, ne znam da li ćete imati priliku da se ovih dana sretnete sa glavnim haškim tužiocem, gospodin Ignjatović je rekao da će da razgovara sa njim na temu da naši osuđenici u Haškom tribunalu mogu da služe kaznu i kod nas, a vi još jednom porazgovarajte vezano za suđenje u razumnom roku prof. dr Vojislavu Šešelju. To je vaša obaveza, to su član
10. i član 13. Ustava, koji kaže šta je obaveza državnih organa Srbije vezano za svoje građane, ma ko bili i gde se nalazili, a ovde govorimo o jednom građaninu Srbije koji je sigurno bolji od svih drugih.
Kada se priča o onome što želite možda da favorizujete ili posebno istaknete, to je želja EU da zaštiti prava potrošača, pa da se odredi mesna nadležnost po osnovu prebivališta potrošača. Samo da vam skrenem pažnju da je jedna nemačka firma, a vi se vrlo često pozivate na neke zakone iz Nemačke, osnovala firmu na Kipru, izvršila rasprodaju proizvoda koje je uvezla iz Kine i potrošači nisu imali mogućnost da zaštite svoje proizvode. Namerno sam naveo primer sa Kipra, toga je bilo i u Srbiji, to je više deklarativno nego što ćemo moći stvarno da računamo na efikasnu zaštitu.
Suđenje u zbornom sastavu, to je jedno od osnovnih načela Zakona o parničnom postupku, ali je ovde u kompletnom prvostepenom postupku to izbegnuto. Zatim, kada je u pitanju učešće javnosti u sudskom postupku, ovde se ne govori samo o običnoj i stručnoj javnosti koja može da prisustvuje samom postupku, nego se misli i na učešće građana u procesu vođenja postupka. U prvom stepenu nema mogućnosti.
Ima još jedna situacija, to bih podelio sa vama, da li Zakon o parničnom postupku može da stavi van snage odredbe Porodičnog zakona, konkretno mislim na član 203? Vi ćete reći da može zato što ste već takvu odredbu, čini mi se u članu 507. ovog predloga zakona, predvideli. Mislim da to nije u redu. Porodični zakon je poseban zakon, a iz ovog zakona o parničnom postupku, pored tzv. redovnog postupka, postoji i niz drugih skraćenih, specijalnih postupaka. Porodični zakon je jedan poseban zakon gde se radi o emotivnim, o nekim drugim pravima. Vi ste čak rekli da će se član 203. staviti van snage nakon stupanja na snagu ovog zakona. Mislim da to nije u redu, da to niste dobro uradili.
Dostavljanje podnesaka među strankama, smatramo da uopšte neće unaprediti ovaj postupak i da ga neće skratiti, može čak samo da dovede do zabune kod suda. Oni jesu u obavezi posle ovoga da obaveštavaju sud, ali pitanje je kakve će to imati posledice.
Pripremanje glavne rasprave, postoje sudski i zakonski rokovi, a ovde se favorizuju neki sudski rokovi, da sudija napravi procenu kad može objektivno da okonča određeni postupak. Mislim da rokove treba poštovati. Potrebno nam je efikasnije i ažurnije sudstvo, ali ne po svaku cenu. Moramo dozvoliti i sudijama ponekad da, na osnovu izvedenih dokaza, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, naprave procenu kada mogu da odlože ili možda čak prekinu određeni postupak.
Kada je u pitanju izricanje kazne za nepoštovanje suda, svakako smo za to da onaj ko se nedolično ponaša u sudnici bude i kažnjen, ali ovi iznosi koji su predviđeni, pitanje je koliko su objektivni. Pokušaću jednu, samo je u prvom stepenu okončana i iz nje se neće zaključiti ništa, jedna presuda gde su određeni učesnici kažnjeni zbog toga što su rekli "sramota je da ti predstavljaš jednu političku stranku i njenog lidera". Zato su kažnjeni kaznom. U obrazloženju se kaže da takvim svojim drskim i bezobzirnim ponašanjem su ugrozili spokojstvo građana. Eto, neko iz Kraljeva je ugrozio moje spokojstvo i drugih u Ljuboviji, u Malom Zvorniku ili možda u Merošini, sa izjavama da neko nije dostojan da zastupa određenu političku stranku ili određenog političkog predstavnika.
Kada je u pitanju rešenje prethodnog pitanja, sa ovim ću i da završim, ovde ste rekli da je Vrhovni kasacioni sud trebalo o tome da donese odluku, a na zahtev osnovnog suda, ukoliko nije dobro obrazložen predlog, taj sud će to da odbije. On ne kažnjava grešku sudije pojedinca ili suda uopšte, on kažnjava i dovodi do negativnih posledica nekog tužioca ili tuženog. Mislim da to nije u redu. Kaže se da se može zatražiti tumačenje ukoliko se to odnosi na veći broj primera, a da li je to jedan, sto ili možda hiljadu primera koji mogu da zatraže mišljenje od Vrhovnog kasacionog suda da donese takvu odluku.
Još je dosta pitanja koja bi trebalo da vam postavimo, a vreme ne dozvoljava. Nadamo se da ono što smo rekli, da li razmišljate o drugačijoj mreži sudova, mislim da je to krajnje vreme, a ovo je već pokazalo da nije održivo i da nije na dobar način rešeno. Hvala.