Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Lakćević i gospodine Đeliću, ne znam da li ste šta Boži, ali malo više verujem vama nego njemu. Imam jednu ideju koju hoću da prenesem vama, a vi ministru. Verujem vam, bez obzira što ste Đelić.
Pošto je lepo ovako pohvalio ovaj zakon o podsticanju građevinske industrije, kada ga budete videli, recite mu da ga proda u EU. Dobiće pare, to će biti dobra stvar i da ne bude ona muka uzaludna.
Drugo, gospođo Lakićević, kada je naš ovlašćeni predstavnik, gospodin Buha, rekao da se ovo moglo rešiti jednim zakonom, pa on je dugogodišnji predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u progonstvu. On dobro barata i pravnim i ekonomskim terminima, ali u Vladi postoji Sekretarijat za zakonodavstvo i ako vi tamo komunicirate i ako ste vi jedna vlada, onda je taj sekretarijat mogao da pogleda zakonske propise i gde god je ovo u pitanju da predloži. Nama je potpuno jasno da ne mogu zakonom o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju da se ovi termini promene i u drugim zakonima, ali mogu da se promene u svim drugim, a to je mogla da bude jedna rasprava i da taj posao završimo.
Nama, zbog građana Srbije, a i zbog nas lično, vreme je dragoceno. I sam je ministar rekao da je najbitniji faktor vreme, ne ni čak sam novac, koliko je vreme.
Možda ima i prioritetnije poslove, možda on ovu što sam rekao ideju, možda je ona već zastarela, možda je on već otišao, možda ima sklopljen ugovor da proda ovaj zakonski projekat u EU.
Da se vratimo malo ovom zakonu o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju. Ne vidim da treba nešto posebno komentarisati, jer je moj kolega Bojan Mladenović to dobro rekao. Sitničar čovek, tri člana zakona ima i on mislio da može za kraće vreme od godinu dana. Ne može, to je neki optimalan rok godinu dana otprilike na tri člana. To za ovu vladu nije moglo drugačije da se očekuje.
Sada ne bih komentarisao ono o čemu je on na jedan onako dobar način izneo, ali moram samo da kažem da bi dobro bilo, kao što je ministar potrošio dosta vremena kada je obrazlagao ovaj drugi zakon o podsticanju građevinske industrije Republike Srbije, bilo bi dobro da znamo, jer znamo slučajeve iz prakse koji imaju probleme, da znamo koliko ima još stanova koji nisu otkupljeni, koliko je građana zainteresovano da to urade. Ima jedan problem, ili se bliže izbori, pa sve što može da se proda, da prodamo, ne bi me iznenadilo ukoliko bi članovi Vlade sada pored autoputeva, magistralnih puteva počeli da prodaju voće i povrće, samo da se namakne nešto novca za izbornu kampanju. Takva je sudbina, takav život je i građana Srbije, a tamo među njima ima verovatno i visokoobrazovanih i onih koji bi možda bili efikasniji u nekim drugim radnim mestima. Ali, pošto ova vlada ne može da obezbedi posao, oni moraju da se bave tim.
Postoje, pre svega, mislim u Banatu, ali i u celoj Vojvodini i ima i u Srbiji dosta tih stanova koji su nekad smatrani da su u društvenoj svojini, u državnoj, pa su dati na korišćenje zdravstvenim ustanovama, apotekama, železnicama i nisu mogli da uđu u proces otkupa. To se sada smatra ničijim. Apotekarske ustanove, železnice kažu d nisu one vlasnici. Nosioci ili korisnici tih stanova su se obraćali čak i sudu za otkup tih stanova. Nisu u tome uspeli, jer je bio odgovor da ti stanovi nisu, da pravo raspolaganja nemaju te ustanove koje su im dale na korišćenje.
Šta se tu dalje dešava? Sa jedne strane, ovi ljudi ne mogu da reše svoje stambeno pitanje, a sa druge strane ti stanovi propadaju. Neizvesnost, da li će oni moći da računaju na dalji boravak u tim stanovima, nateralo je ljude da grade, da rešavaju na neki način svoje stambeno pitanje i možda su u istom mestu gde su i ovi stanovi rešili da neki način, adekvatan ili ne, to sada nije toliko bitno, a ovi stanovi ostaju u nekim mestima, niko ih ne koristi i oni propadaju.
Da li bi jedna odgovorna vlada ili sektor Ministarstva za građevinarstvo mogao da se ponaša prema nečemu što ni u kom slučaju nisu on, pa ni ova vlada stvarali, nego je to stvorio neko pre njih.
Mislim da bi ovim problemom ozbiljno trebalo da se zabavite, prilikom beleške, smatram da ćete to i završiti i da ćete možda neku informaciju dati kada budemo raspravljali o ovim zakonima u pojedinostima.
Kada je u pitanju ovaj zakon o podsticanju građevinske industrije, to je tek prava majstorija. Ovde možda nije trebalo oročavati uopšte na ovakav način, nego je trebalo reći – dok je ova vlada aktuelna, možda da zakon tad važi, a posle toga verovatno će se ove stvari na jedan drugačiji način rešavati, a ne uopšte ovako.
Ministar je rekao da je ova vlada nasledila mnogo dugova. Tačno, nasledila je oko osam milijardi evra, ali se ova vlada za tri i po godine zadužila sa novih šest i po milijardi evra i od toga dve milijarde su otišle u javnim nabavkama, a rekao bih u nepoznatom pravcu. Naravno, građani pa i ja prepoznajemo i u kojem pravcu i kod koga se oni nalaze.
Ministar je rekao da bi ovaj zakon koji je antikrizni zakon, mogao da posluži i da bude dobar sistemski zakon, da pomogne rešavanju nekih drugih problema. Čak je rekao, da bi dobro došao i u javnim nabavkama.
Imamo veliki problem sa javnim nabavkama i naše zakonodavstvo, od 29 zemalja, a tu su i zemlje EU i neke azijske zemlje, i zemlje na ovom delu gde smo i mi, nalazimo se na 15 mestu kada su u pitanju propisi koji regulišu javne nabavke. Kada je u pitanju primena tih propisa, od 25 zemalja koje su praćene nalazimo se na 22 mestu. To više nije problem nekvalitetnih zakonskih propisa koji regulišu javne nabavke, nego same te primene.
Ne mogu da budem maliciozan i da kažem da u ovom zakonu nisu postojale neke dobre ideje. Činjenica je da se kaže da će se kao izvođači radova angažovati, a u smislu podsticanja građevinske industrije, oni koji, između ostalog, zapošljavaju značajan broj radnika.
Gospodine ministre, za onog ko zapošljava 10, onaj ko zapošljava 10, a drugi ima 100 radnika, za ovog od 10 je značajno 100, a onaj ko ima 1.000, značajno je 100, ali uopšte ovo nije nekakav objektivan kriterijum na osnovu kojeg može da se ukaže poverenje i ko će biti izvođač radova.
Kada smo kod ovog, gde se izvode radovi na lokaciji Stepa Stepanović, ovde je negde oko šest izvođača i ne želim da preciziram, jer se ne bavim time. U tom smislu, oko šest izvođača radova i mnogo veći, neuporedivo veći broj podizvođača je angažovan. Nije tako kao što ste vi rekli, da nema kašnjenja u plaćanju, odnosno kada se ispostavi bilo koja situacija, ili neki drugi dokument na osnovu kojeg se može utvrditi dokle se stiglo sa izvođenjem radova, da se to isplaćuje. To uopšte nije tako, situacija je sasvim drugačija.
Još nešto, rekli ste da je 250 projekata ušlo u realizaciju, odnosno 250 projekata je odobreno. Na početku je 197, ili možda čak i više od početka se odmaklo, u realizaciji je 53 projekata koja nisu još otvorena. To je 20% od ukupno odobrenih projekata i to nije malo, zabrinjavajuće je za ono što ste vi rekli, kakva nam je situacija.
Postavlja se pitanje – da li ste, gospodnie ministre, pokušali išta da uradite i da pružite bilo kakvu podršku građevinskoj industriji, u smislu otvaranja novih poslova u inostranstvu? Vi i ja, kao i građani Srbije, a posebno naši građevinari znaju da su nekad bili najbolji u svetu, kada su u pitanju i kvalitet, rokovi i sve ono što se moglo meriti i objektivno iskazivati. Građevinska industrija Srbije je bila među prvima u svetu. Sada ne postoji dovoljno volje, a možda čak ni mogućnosti da se to uradi i da se taj problem rešava.
Jeftini stanovi ili stanovi za koje mogu kupci da očekuju subvencije, izgleda da su samo u Beogradu dodeljene. Beograd jeste lep grad, Beograd je glavni grad naše otadžbine, ali i u drugim mestima žive građani Srbije i možda bi to bila dobra mogućnost za zapošljavanje i građevinske operative, ali i za ostanak i opstanak naših građana u mestima u kojima oni imaju, koliko, toliko rešeno stambeno pitanje ili možda mogućnost da obrađuju svoju zemlju, ili na neki drugi način da privređuju da bi mogli da se izdržavaju u vreme kada je neizvesno za zaposlenje. Ali, vi se niste za to opredelili. Ono što ste rekli da po celoj Srbiji postoje ovi projekti, oni se verovatno nalaze u onim opštinama i lokalnim samoupravama gde su predsednici opština iz DS. Krajnje je vreme da pokažete jednu ozbiljnost i da rešavate probleme svih građana Srbije, a ne samo pojedinaca.
Kako još stoje stvari kada je u pitanju, a rekli ste, gospodine ministre, da nema ozbiljnog pokretanja građevinske industrije dok i privatni sektor ne počne da investira. U opštini Zemun trenutno je izgradnja osam do deset zgrada, gde se kao izvođači pojavljuju ljudi iz privatnog sektora. Oni imaju ogromne probleme. Kada plate uređenje gradskog građevinskog zemljišta, moraju da dovedu i da srede ulicu, moraju sve ostalo što bi uradili i da nisu platili za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, da isfinansiraju.
Postavlja se pitanje – šta su to oni platili? Da li reket državi ili možda čak i nekom pojedincu kojem je sistem omogućio, ili opštini Zemun, ako je u pitanju Zemun, ili ako je u pitanju grad Beograd, onda verovatno i samoj državi? Da li je vreme da se sa time prekine, a da ministarstvo pokaže i tu jednu odgovornost?
To što pokušavate da građevinarstvo dovedete na zelenu granu, kako vi kažete, a ne možete da sprečite korupciju u tom sektoru, to vam neće mnogo vredeti. Sve će to ostati samo na pokušaju, a građani Srbije, pa i građevinska operativa koja zapošljava veliki broj, imaće i dalje problema.
Slušajući vas, vi ste jedan od prvih ili retkih ministara u ovoj Vladi koji već najavljuje prestanak krize, jer ste rekli da se propast u građevinarstvu zaustavila i da je krenuo blag oporavak. Jedan zaposleni u građevinarstvu povlači još četiri na indirektan način ili direktan. To su lepi i svetli dani za građane Srbije, ali to kako neće biti, sve dok ova Vlada postoji.
Juče smo raspravljali o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku i to je dobar način da možemo ovu Vladu na izborima uklonimo, odnosno da dovedemo do potpuno drugačije situacije i izjašnjavanja svoje volje i davanje podrške onima koji neće prevariti građane. Hvala vam.