Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Mesarović, voleo bih da vam postavim jedno pitanje. Da date odgovor i da znate unapred da to neće biti javno objavljeno, verovatno bi odgovor bio onakav kakav mislim i kako ću pokušati svoje izlaganje otprilike da uklopim.
Još jednom moram da pomenem, kada je u pitanju reforma pravosuđa, SRS svakako jeste za reformu pravosuđa, ali cilj svake države, dobro uređene, pa i one koja nastoji da to postane, jeste vladavina prava. Znači, mi smo to postavili čak i kao ustavni princip ili načelo. Ona može da se obezbedi slobodnim, neposrednim izborima, jemstvom ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, onakvom kakvu mi imamo: na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, nezavisnom sudskom vlašću (to je ono o čemu ćemo mi malo više govoriti) i svakako povinovanjem vlasti pre svega Ustavu, pa onda i zakonu.
Kad bismo slušali kolegu Boška Ristića kako je urađen izbor članova Visokog saveta sudstva, onda bismo pomislili da tu nema nikakvih problema. Kolega Ristiću, vi nas ubeđujete, ne vašom pričom, nego sa 126 narodnih poslanika. Ali, šta se dešava kada dođu iz Evropske komisije i ukažu vam na određene propuste i pitaju vas – kako ste vi to uradili? Onda vi vrlo brzo predložite neke izmene i dopune i Zakona o Visokom savetu sudstva i Zakona o sudijama i sl.
Godine 2008, kada se pristupilo donošenju zakonskih propisa vezanih za reformu sudstva, mi smo vam ukazivali da je to loše, da to nije dobro. Ne osporavamo mi vašu želju, a pre svega, gospođo Mesarović, vašu, da vi imate dobru nameru. Trebalo bi kao neko ko je profesionalac i kao neko ko je na čelu najviše sudske institucije kod nas da želite to, i neću ulaziti u to da vam to osporavam, ali način na koji se to izvodi, način na koji se pristupilo tome nije dobar.
Najpre, a vi to uviđate, i ne očekujem da vi to ovde priznate i da bilo gde javno o tome progovorite, bar ne dok ste na tom mestu, problem jeste mreža sudova i javnih tužilaštva.
Vi ste mogli da uočite za godinu i nešto koji su sve problemi. Vi nećete to nikada da kažete. Ne tvrdim, i Srpska radikalna stranka nije kazala da je ono što je bilo do 2009. godine, sa onom mrežom, dobro, jer smo u to vreme imali opštinske sudove koji su imali predsednika i još jednog sudiju i kada je trebalo veće nije moglo da se napravi u tom sudu. To su zaista bili veliki problemi. Ali, sigurno bez dovoljno kritike, bez dovoljno procena za koju državu mi to sprovodimo reformu pravosuđa... To nije urađeno. Možda bi ovakva reforma pravosuđa bila dobra za Švajcarsku, ali za Srbiju to nije u redu.
Sada imamo situaciju da u manjim opštinskim mestima, gde je sud bio jedna državna institucija koja je pomagala održavanju nivoa, ako hoćete, obrazovanosti, ako hoćete i kulture, sada kada toga nema preti opasnost da te male opštine dobiju status mesnih zajednica. To nije dobro. Znali ste da će se to desiti, ali ste prešli preko toga. To sada više nije ni bitno, to je već poodmaklo i poprilično otišlo od početka i teško je ispraviti.
Kada god pokušate da se vratite na pravi put prilikom sprovođenja reforme pravosuđa vi napravite još veće greške, a to samo iz razloga što nećete ni sebi, ni stručnoj javnosti, a ni narodnim poslanicima da priznate gde su napravljene greške i da zajednički probamo da to otklonimo.
Evo jedne sfere u kojoj bi Srpska radikalna stranka bila zainteresovana da da svoj doprinos, ali kako? Tako što biste vi poslušali naše sugestije, što biste u vreme kada je to bilo na dnevnom redu prihvatili i amandmane koje smo vam mi predlagali, ne vodeći računa ni o kakvim političkim konsekvencama, nego samo o onome što je struka i što je potrebno. Ako smo se malopre saglasili da nezavisnost sudstva i poštovanje sudske vlasti dovode do vladavine prava, onda moramo da budemo svesni toga.
Posebno je naglašeno u članu 3. Ustava – nezavisnost sudske vlasti. Ako je to posebno naglašeno, onda to moramo imati u vidu. Ali, nikada neću biti saglasan ni sa vama, ni sa bilo kojim članom Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji je tu po funkciji kaže da nije bilo mešanja politike prilikom izbora i imenovanja sudija i svakako javnih tužilaca. Ne očekujem od vas, ni od kolege Boška Ristića da to potvrdite.
Malo mi nije bilo jasno, odnosno ne znam o čemu se radi kada je kolega Ristić rekao – mi smo se dogovorili da se članovi Visokog saveta sudstva po funkciji, a to ste pre svih vi, kao predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadležan za poslove pravde i kolega Boško Ristić kao predsednik Odbora za pravosuđe i upravu... Kao, vi zbog objektivnosti, možda se nismo dobro razumeli, zbog objektivnosti i zbog želje da ovo protekne u najboljem redu nećete da glasate ili nećete uzeti aktivno učešće u nečemu.
Ako je zakon predvideo da vi, bez obzira na to šta mi mislili o tome što su pojedina lica po funkciji članovi Visokog saveta sudstva, onda ne možete da izbegavate to, jer to je sada zakonska obaveza, a nije volja ili želja nekog pojedinca, člana Visokog saveta sudstva.
Prvi put se pokušalo doći do sastava Visokog saveta sudstva koji odgovara i Ustavu i zakonskoj proceduri. Sećate se da smo duži vremenski period, iako vi kažete da to nije tako, više puta ste govorili... U dužem vremenskom periodu Visoki savet sudstva je radio, a da nije bio u svom punom sastavu. Ovaj put ćemo, posle glasanja o ovom vašem predlogu, dobiti šest članova Visokog saveta sudstva koji se biraju iz reda sudija. Tri će biti po funkciji, ostala su dva i jedan predstavnik sa pravnog fakulteta, a jedan ispred Advokatske komore.
Ne verujem, kolega Ristiću, da Pravosudna akademija treba da obezbedi neku visoku profesionalizaciju, da se izbegne depolitizacija. Znate li zbog čega ne verujem? Čini mi se da ova prva generacija koja se školuje na Pravosudnoj akademiji… a bili ste spremni da primite mnogo više kandidata nego što se sada prijavilo. Tu se može postaviti pitanje zbog čega u prvoj generaciji polaznika Pravosudne akademije nije primljen onaj broj o kojem je bilo govora da će toliko biti primljeno? Verovatno ste nekom analizom koja izlazi iz domena struke mogli da vidite i da pretpostavite. Ne znam koji je pojedinac sa toliko snage i toliko pravosudne moći mogao da utiče na to. A onda ste izbegli i smanjili ste. Čini mi se da postoji 20 ili 22 polaznika Pravosudne akademije.
Šta to zapravo znači? Mi iz Srpske radikalne stranke smatramo da Pravosudna akademija nije neophodna za dobre sudije. Ako imamo izvanredne, dobre studente, a njih nije mali broj, time se ponosimo, studenti čiji je prosek, ako ne 10, a ono blizu 10, ako polažu pravosudni ispit sa odlikom, ako pored sebe imaju vrlo iskusne i dobre sudije, a Srbija ih ima, čemu još i Pravosudna akademija? Opravdano sumnjamo da kroz Pravosudnu akademiju... Ne tvrdim da neki polaznici neće steći i dodatna znanja, ali čemu dodatno i Pravosudna akademija, ako nema za cilj da izvrši trijažu na poželjne i nepoželjne u našem pravosuđu?
Ako ste to već uveli, trudite se da... Sada postoji neka obaveza, nakon završetka Pravosudne akademije, prijema po prioritetima u pravosuđe ili možda u tužilaštvo. Ako ste već... Taj zakon je već stupio na snagu i ne možemo tu ništa, ma koliko se protivili kada je on bio na dnevnom redu. Onda vodite računa o tome da polaznici koji su savladali taj kurs ili tu nastavu na najbolji način imaju prioritet. Vi to tvrdite, ja nisam siguran. Možda je neko danas simpatizer ili pristalica određene političke stranke, kao polaznik Pravosudne akademije, a kada se to bude okončalo možda će se stranke na vlasti promeniti i onda zabadava njegovo školovanje, kao što mu je bio i pravni fakultet i položen pravosudni ispit i slično.
Kada smo kod pravosudnog ispita, gospođo Mesarović, znam da vi o tome ne odlučujete, ali biste mogli malo da se potrudite, pa da program za polaganje pravosudnog ispita bude prilagođen trenutku. Lično mislim da jedna komisija za dva sata, ali, eto, da ne relativizujem, za dva dana, pa i za dva meseca neka uradi taj posao, da oni koji polažu nemaju potrebe da lutaju, da se ne snalaze. To vrlo jednostavno i lako može da se reši.
Zbog čega su predstavnici, odnosno vršioci dužnosti predsednika sudova tako dugo u v.d. stanju? Kada mislite to da rešavate? Ovo je dobra prilika, kada budete uzeli, pretpostavljam, posle nas reč, da kažete kada mogu... Ne samo zbog nas, nego i zbog onih koji obavljaju tu funkciju, da bi znali kada će to stanje biti pretvoreno u redovno stanje.
Vaš predlog članova Visokog saveta sudstva, na bazi onog što je možda statistički podatak i što su njihove biografije, više mi se dopada nego što smo... Mi smo pre ovog dela sednice, odnosno pre ove tačke dnevnog reda takođe imali izbor, odnosno razmatranje predloga odluke, vezano za izbor članova Državnog veća tužilaca, i ovo je nešto kvalitetnije. Tamo su njihove biografije, doduše, kod pojedinih kandidata na dve stranice, na tri stranice pobrojano je koje su sve kurseve završili. Za jednog od kandidata, koji je polaznik postdiplomskih studija, piše da je položio metodologiju društvenih i pravnih nauka, rekao sam – trebalo je da mu stoji koje je sve ispite na redovnim studijama na Pravnom fakultetu položio, ako već idemo dotle.
Vi ste ovde na jedan drugačiji način... Doduše, za jednog od kandidata se kaže da je od 2001. godine bila angažovana i kao predavač od strane Društva sudija Srbije, Pravosudnog centra, OEBS-a, ambasade SAD. Možda se ona ponosi, ali mi smatramo da je ovo potpuno bespredmetno. Ne kažem da gospođu treba kazniti zato što je sarađivala sa američkom ambasadom, možda je ona nešto i naučila, ali nama ovaj pokazatelj prilikom donošenja odluke da li da damo nekome podršku ili ne, da li da damo svoj glas, ništa ne znači. Vi pretpostavljate šta znači, da može čak da odbije, iako se radi o dobrom kvalitetu, ali ovo nam ne treba ni za šta, zaista nema potrebe da pišete ovo.
Vi ste, verovatno da biste odagnali neke sumnje, a da bi ona priča koju je kolega Boško Ristić pričao bila što uverljivija, ovde pokušali da kod ovih šest kandidata (doduše, ne kod svih) navedete koliko su oni dobili glasova u određenim sudovima, a koliko je drugoplasirani kandidat. Negde su razlike veoma značajne. Ako je procedura bila ispoštovana, ako je sve bilo u redu, onda je nebitno, jedan glas više nekog kvalifikuje da bude predloženi kandidat. Neki kandidati su iza sebe drugoplasiranog ostavili za značajniji broj, ali mi je malo nejasno, pomenuću jedno ime, ovde bar tako piše – gospođa Sonja Vidanović je dobila određen broj glasova kao drugoplasirana, sa ukupno 172 glasa. Da li je to neka greška ili nije greška, ne znam. Svi ostali kandidati su bili prvoplasirani, tako sam mogao da razumem iz ovog predloga koji ste nam dostavili. Jedino je kod gospođe Sonje Vidanović, da ne shvati …
(Nata Mesarović, s mesta: Valjda je Jakšić ispred nje na toj listi.)
Blagoje Jakšić, koji je takođe predložen ovde … Dobro, onda je to taj razlog. I kod ostalih vidimo da je ispoštovan taj redosled. To je možda želja da se dođe do dobrih kandidata, mada ono što su mnogi pre vas, a jednim delom i vi, da ne kažem „zakuvali“ (ako kažem zakuvali, to stavljam pod znake navoda), teško da i ovi zajedno s vama, jer ste i vi član i predsednik Visokog saveta sudstva, mogu ispraviti u narednom periodu. Kako možete? Teško je, preko 800 sudija koje nisu izabrane, rešiti te probleme na dobar način.
Mi smo ukazivali u decembru 2009. godine da vi ovaj posao nećete moći kvalitetno da završite. Verovatno ste u određenom broju slučajeva pogrešili, odnosno Visoki savet sudstva, ali na štetu neizabranih sudija, zato što niste mogli dovoljno pažnje da posvetite tome. Dalo se tada i matematički izračunati, ako je bilo preko 5.000 kandidata, a jedan dan je vremenski ograničen, radno vreme u toku jednog dana takođe je ograničeno, onda se postavlja pitanje koliko ste vi objektivno mogli da sagledate sve elemente koje je trebalo imati u vidu prilikom izbora sudija?
Drugo, po meni, mislim da podela nije gruba, ali se može napraviti takva podela da svi kandidati koji nisu izabrani mogu da se svrstaju u dve grupe. U prvoj grupi neizabranih sudija ostali su oni koji zaista nisu zaslužili da budu izabrani jer su bili skloni onom čemu nosilac pravosudne funkcije ne bi smeo da bude sklon. Druga grupa su oni koji vam nisu davali šansu i nadu da će moći na njih da se utiče. Meni je mnogo više stalo do takvih koji su profesionalci, koji će ostati, kako Šojić reče, u „sudiću“ ili uopšte neće biti primljeni u „sudić“, samo zbog toga što nisu spremni da svoju čast, ugled i struku daju za novac nekome ko bi želeo da upravlja u oblasti pravosuđa.
Svakako mislim da vi to ne želite. Vi i po definiciji morate da imate ponajviše prava, ali oni koji se bave politikom, a sigurno su kreirali pravosudnu sliku u Srbiji, protiv tih ćemo se mi uvek boriti tako što nećemo davati svoju saglasnost i nećemo dati svoj glas za izbor takvih nosilaca pravosudnih funkcija, pa makar se oni birali i za članove Visokog saveta sudstva. Hvala vam.