Dame i gospodo narodni poslanici, obratiću se gospođi ministar, pretpostavljam da će se brzo vratiti, reforma pravosuđa za SRS je uvek aktuelna tema. Ako ništa drugo, onda zbog člana 3. Ustava RS koji kaže da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima.
Najsnažniju vladavinu prava, pored podele vlasti, pored neposrednih slobodnih izbora, obezbeđuju organi pravosuđa, odnosno sudska vlast kao potpuno nezavisna grana vlasti. Da bi to moglo tako da bude potrebno je da imamo nezavisno sudstvo. Da li ga mi imamo? Naravno da nemamo nezavisno sudstvo.
Da li smo u Srbiji imali dobre potencijale i kapacitete da obezbedimo nezavisno sudstvo i da sprovedemo reformu pravosudnog sistema do kraja? Lično u SRS mislimo da jesmo, ali je trebalo mnogo dobre volje. Mislim da nam stručnih kadrova nije nedostajalo.
Imamo sjajne profesore Pravnog fakulteta. Imamo mlade i stručne kadrove. Mislim da je jedan od njih i ministar pravde sadašnji, ali ona se odlučila umesto izgradnje stručne karijere da uđe u jednu političku, potpuno neizvesnu, veoma tešku i mislim da reformu pravosuđa ne može da provede samo neko ko je ministar pravde, ne može ni neko ko je predsednik Vrhovnog kasacionog suda i usput po funkciji predsednik VSS, nego moraju da učestvuju u tome sve političke stranke, što SRS u svakom momentu čini.
Gospođa ministar je imala jednu lažnu predstavu od strane DS, na čiji je predlog, iako po pokazivanju članova DS nije član te stranke, lažnom nadom da je to sve dobro i u redu. Nije dobro i u redu, i danas smo imali priliku samo jednog poslanika DS po Poslovniku ili na neki drugi način što mu Poslovnik omogućava da čujemo, da progovori dve rečenice vezano za sistem pravosuđa, odnosno za reformu pravosuđa.
Gde se danas nalazi reforma pravosuđa u Srbiji? Ne da se nalazi u tunelu bez svetla, nego u tunelu bez izlaza. Danas je to jedan Gordijev čvor koji malo ko može da razreši i u pokušaju da se to razreši vi se zapravo više upetljavate u taj problem.
Danas će mi biti lako, kada sam se opredeljivao na koji način ću govoriti o ovoj tački dnevnog reda, odlučio sam da citiram dve do tri odredbe ovih šest zakona koji su na dnevnom redu i obrazloženje jednog zakona. Mislim da ću na taj način stručnoj javnosti u Srbiji, izabranim i neizabranim sudijama i svim drugim kojima je ova tema prilično bliska ili žele nešto o njoj da čuju na najbolji način ono što ste sami napisali, u kakvoj se situaciji danas nalazi reforma pravosuđa, nema boljeg načina od obrazloženja da se objasni.
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju kazne zatvora za krivična dela organizovanog kriminala, samo na osnovu jedne odredbe, na osnovu člana 2. pokazaću da ćete ponovo i vrlo brzo imati slične probleme koje imate i sa reformom pravosuđa. O čemu se tu radi?
Zaposleni iz člana 3. i člana 4. stav 1. ovog zakona, uz njihovu saglasnost ili zbog potrebe službe bez njihove saglasnosti na rad u posebno odeljenje upućuje direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Uz njihovu saglasnost ili bez njihove saglasnosti, a u skladu sa potrebama uprave. Uvek postoje potrebe Uprave. Zato se oni tamo raspoređuju. Zato kada raspisujemo neke konkurse ili oglase ili kada vršimo popunu radnih mesta vršimo iz razloga što postoji potreba za tim i ako neće neko da prihvati to da uradi dobrovoljno, onda će on bez svoje saglasnosti biti raspoređen na te poslove i to na vreme od šest meseci.
U obrazloženju ste pričali da najbolji, najstručniji i najdosledniji treba da budu u posebnim ustanovama za izdržavanje krivičnih sankcija, a odjednom to rešavate samo na šest meseci. Šta posle šest meseci? Da li može još nekoliko puta po šest meseci na predlog direktora takve ustanove da bude ponovo raspoređen ili ne može?
Protiv rešenja, to samo govori da ni prema ovom problemu nemate ozbiljan pristup, o upućivanju na rad u posebno odeljenje može se izjaviti žalba ministru nadležnom za pravosuđe u roku od osam dana od dana prijema rešenja. Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.
Ima li pravo na ustavnu žalbu onaj ko nije zadovoljan rasporedom u tu ustanovu za izvršenje krivičnih sankcija? Da li ćemo sa takvim licima imati isti problem i iste probleme koje imamo sa neizabranim sudijama? Verovatno da? Hoćemo li onda imati potrebu da donosimo neke zakone kojima ćemo specijalno rešavati status pojedinih lica koja možda nisu svojom krivicom našla se na tom mestu?
Član 5. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama formulisan je na sledeći način – stalni sastav VSS preispitaće odluke prvog sastava VSS o prestanku sudijske dužnosti i sudija iz člana 101. u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje će doneti stalni sastav VSS.
Imamo li sada te kriterijume? Da li smo imali te kriterijume kada smo izabrali, odnosno kada ste izabrali, kada je VSS izabrao skoro 2.000 nosilaca pravosudnih funkcija? Čitajući ili na bilo koji način tumačeći ovu normu da se zaključiti da nije bilo tako nečega. Ako jeste, zašto ne nastavi da radi po takvim pravilima taj VSS u stalnom sastavu?
Postupci po žalbama, odnosno po ustavnim žalbama koje su sudije iz stava 1. ovog člana podnele Ustavnom sudu okončavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju VSS. Nije moguće da se jedan predmet okonča na takav način.
Gospodine Ćosiću, slažete se da nije moguće da se okonča ako se meritorno ili na drugi način reši ili ako je bio neblagovremen pa se onda na drugi način sudbina tog predmeta rešava? Žalbe, odnosno ustavne žalbe iz stava 2. ovog člana smatraće se prigovorima na odluku VSS.
Odjednom preimenovanje u toku trajanja nekog podneska ili zahteva na osnovu Ustava za ostvarivanje zaštite svojih prava dobija drugu formu, dobija drugu snagu i drugi značaj.
Sudije iz stava 1. ovog člana koje nisu podnele žalbu, odnosno ustavnu žalbu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na odluku iz stava 1. ovog člana. Da li to znači da bivši predsednik suda u Aranđelovcu, koji je u međuvremenu postao i odbornik jedne političke stranke, pa je napustio tu političku stranku u nadi da će biti možda izabran za gradonačelnika ili predsednika u Aranđelovcu, imati pravo pošto do sada to nije činio da podnese prigovor VSS da bi zaštitio svoja prava?
Da li će to imati svi advokati ili sva druga lica? Da li će to imati sudija koja nije bila izabrana na mesto sudije, a juče ili ovih dana je postala pomoćnik ministra pravde? Ne može se tako raditi.
Pravnici ustavnog prava imaju već problema sa načinom pisanja određenih zakona i predloga i kada se održavaju seminari i savetovanja osnovni problem je što se mnogi od usvojenih zakona, ali oni ovde prolaze kroz jedan, kada je u pitanju pozicija i oni koji podržavaju Vladu, nekritičan pristup prema tim zakonima, što ne mogu da se primenjuju u praksi i ovde je Ustav bio potpuno precizan.
Šta je rekao za Ustavni sud? Nabrojao je u članu 167. šta su nadležnosti Ustavnog suda i na kraju tog člana rekao – Ustavni sud obavlja i druge poslove predviđene Ustavom. Nema mogućnosti drugim zakonom, iako smo u Zakonu o Ustavnom sudu određen broj nadležnosti dodali Ustavnom sudu.
Ali, još veća katastrofa i još veće poniženje jeste ono što stoji u obrazloženju ovog zakona, znači, Zakona o izboru sudija i kaže se u izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2010. godinu, u delu koji se odnosi na pravosudni sistem, istaknuto je da neki aspekti nedavno sprovedenih reformi izazivaju ozbiljnu zabrinutost. Ovo predlagač zakona, Vlada i Ministarstvo pravde, koje u ime Vlade zastupa ovaj zakon, kaže – postupak izbora sudija izvršen je na netransparentan način, čime je ugroženo načelo nezavisnosti sudija.
Mi smo upravo u decembru prošle godine ukazivali na to. Sve činjenice i sva saznanja koja smo konkretno znali i imali iz prakse, mi smo ukazivali na to. Tada ste tvrdili, gospođo ministar, i predsednik Visokog saveta sudstva, kako tu nema nikakvih problema, kako imenovanje odnosno izbor sudija nije bio izmešten iz Visokog saveta sudstva i prenet u centrale političkih stranaka. Evo, sad sami kažete da jeste i nema bolje argumentacije i nema boljeg dokaza o nesposobnosti ovog režima od ovoga što ste vi napisali u obrazloženju ovog zakona.
Visoki savet sudstva koji je sproveo ovaj postupak radio je u privremenom sastavu. Otkuda sad u privremenom sastavu kad ste tvrdili da je sve u redu? Sudijama nije data prilika da budu saslušani tokom postupka, a nisu im data adekvatna obrazloženja za odluke o prestanku dužnosti.
Podelili ste cirkularno pismo samo onima koji nisu izabrani bez ikakvog obrazloženja. Sada kažete nije im dato obrazloženje i to je način zbog čega, navodno, ponovo pokušavate da razrešite te probleme. Nije to više moguće. Sudije koje nisu ponovo izabrane mogle su da ulože žalbu samo Ustavnom sudu, a ovaj sud nema dovoljno kapaciteta da u potpunosti razmotri ove žalbe.
Ustav Republike Srbije je rekao tačno da Ustavni sud Srbije ima 15 sudija. Dugo vremena nije bilo Ustavnog suda Srbije, pa je radio u krnjem sastavu, radio je sa 10 umesto 15. Mi sada imamo 15 izabranih sudija. Da ne kažemo kako se do njih došlo na način predviđen Ustavom i tu ne mogu i kad bih hteo da istaknem neku ozbiljnu primedbu. Znamo ko su nam bili predlagani za sudije Ustavnog suda, što ne znači da tamo nema izuzetno kvalitetnih sudija, ali kaže se nema kapaciteta da rešava o ovim žalbama.
Šta to znači? Nema dovoljan broj, a vidite da imamo tačno 15 sudija koliko je naš Ustav i predvideo. Da li neko sumnja u stručnost sudija Ustavnog suda? Da li oni ne žele da rešavaju ovaj problem? Da li bi ga rešili drugačije nego što će to da uradi sada novi stalni Visoki savet sudstva ili je nešto treće u pitanju? Zaista bilo šta da je, ne sme se na ovakav način odnositi prema jednoj grani vlasti koja treba da obezbedi vladavinu prava. A vladavina prava je temelj poštovanja Ustava i temelj za koji se svi mi ovde zalažemo.
Imajući u vidu primedbe, dalje se u obrazloženju kaže – u navedenom izveštaju, to je jedan od uslova daljeg napretka Republike Srbije u procesu evropskih integracija, neophodno je izvršiti preispitivanje odluka koje je doneo prvi savet Visokog saveta sudstva u postupku opšteg izbora sudija.
Da li će jednog dana za sve propuste koji su napravljeni prilikom ove reforme i prilikom izbora nosilaca pravosudnih funkcija biti odgovoran taj Visoki savet sudstva koji je imao privremenu misiju? Ne zaboravite, gospođo ministar, da ste vi po funkciji član i da ćete biti sada ponovo član u novom Visokom savetu sudstva.
Da bi se stvorile zakonske mogućnosti za takvo preispitivanje, potrebno je izvršiti izmene i dopune Zakona o sudijama kojima bi se dalo ovlašćenje stalnom sastavu Visokom savetu sudstva da preispita odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva i utvrdi postupak za preispitivanje.
Tvrdili ste i na posebnoj sednici koja je ovde organizovana, da je sve urađeno u skladu sa zakonom i da nije bilo nikakvih propusta. Otkud odjednom za samo par dana da to više nije tako?
Takođe, predmeti Ustavnog suda po žalbama, odnosno ustavnim žalbama se okončavaju i ustupaju Visokom savetu sudstva na ponovno odlučivanje, čime se prevazilazi primedba data u izveštaju, u pogledu kapaciteta Ustavnog suda za rešavanje u navedenih slučajevima. Zakon je u potpunosti rađen u saradnji sa predstavnicima Evropske komisije i Venecijanske komisije, Saveta Evrope, koji su o njemu dali pozitivno mišljenje.
Ovo što vam je dao Savet Evrope, što vam je dala Venecijanska komisije, to su vam poslanici SRS govorili 2008. godine kada su ovi zakonski predlozi bili na dnevnom redu, kao što smo govorili prošle godine u decembru, kada je bio izbor nosilaca pravosudnih funkcija. To vama tada nije bilo važno.
Nije vam bilo važno i učinilo vam se, gospođo ministar, da lažna podrška koju imate u DS može da dovede do kvalitetne i uspešne reforme pravosuđa. Dobro znate da nije. Gde su danas i zašto vam danas ne priznaju one greške i onu odgovornost koju lično treba da podnese DS i, objektivno, i vi kao ministar pravde?
To je vaš izbor i vi ste se opredelili za to. Možda je ipak trebalo više da ostanete u struci, a manje u politici.
Pravo na pravično suđenje ne može da obezbedi ovaj sud. Na osnovu ovakve reforme pravosuđa imaćemo sve veći broj zahteva građana države Srbije koji će se obraćati Međunarodnom sudu. Hoće li jednom, konačno, za pogrešne sudske odluke materijalno odgovarati oni koji su doveli do takvih odluka, odnosno one sudije koje su donosile takve odluke? Sve dok ne bude taj princip zaživeo, imaćemo jedan neodgovoran odnos.
Tvrdim i sada da smo imali mogućnost da izaberemo najbolje i najkvalitetnije sudije, ali izgleda da nekome nije bio cilj to. Otkud sada, svaki dan, a posebno ovih zadnjih sedam dana da mnogi od onih sudija koji nisu izabrani, a onda je neko uporno tvrdio da nisu bili dostojni i nisu bili stručni, ili neki drugi razlog, odjednom su postali najbolji i mogu da obavljaju i neke druge funkcije?
Pored prava na pravično suđenje, da li je Evropska komisija ili Venecijanska komisija rekla nešto za mandate SRS koje im je neko ukrao? Očigledno je da ta poslanička grupa ne uzima samo mandate od SRS, u poslednje vreme je počela i od nekih drugih političkih stranaka, ali mi vodimo računa da sačuvamo svoje. Hoćemo uvek da sačuvamo volju građana Srbije i da radimo samo i isključivo u njihovom interesu, pa kada je u pitanju i reforma pravosuđa.