Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, osnovna pretpostavka za dobar Zakon o zadužbinama i fondacijama, on inače vrlo lepo zvuči, jeste cilj ljudskog života sticanje i umnožavanje kapitala duha svetoga, to je rekao Sveti otac Serafim.
U okviru ovih pretpostavki pokušao sam da pravim analizu zakona koju ste vi predložili i pogotovo što danas treba znati da je privatni interes samo privatni, nije ni javni, ni društveni i teško se mogu ispuniti vaše namere, neću da pođem od pretpostavke da su vaše namere bili loše, ali u članu 3. s obzirom da je rasprava u načelu, neću govoriti mnogo o konkretnim odredbama, to ćemo iskoristiti priliku kada bude rasprava u načelu i pojedinostima, ali moram napraviti oslon da bi vam objasnio sve nedostatke i zapravo jedno skrnavljenje, po mom viđenju, ovog zakona.
Član 2. koji daje definiciju za zadužbinu i za fond uglavnom je vrlo prihvatljiv član 3. Predloga zakona. On u najvećoj meri definiše program političkih stranaka okupljenih oko DOS-a i onda i danas, a čini mi se da se posebno prepoznaju boje DS i G 17 plus. U ovom jednom delu ima jedan deo, čini mi se da je gospođa Snežana Plavšić Stojanović ili je možda obrnuto u prezimenima kratko bila kao državni sekretar u ovom ministarstvu, ali se vidi jedan deo njenog stremljenja, što svakako zaslužuje i podršku od strane SRS u nastojanjima, ali to nije za Zakon o zadužbinama i fondacijama.
Vidite šta je vama osnovno, kada kažete da opšti ciljevi promoviše evropske integracije, međunarodno razumevanje, održiv razvoj i regionalni razvoj. Stičem utisak da je jedini put i da Evropa nije imala alternativu čini mi se od Vuka Brankovića do Borisa Tadića, uvek nam je bilo EU ili Evropa nema alternativu. Ovo je besmisleno, naći se u opštim odredbama Zakona o zadužbinama i fondacijama, a ne negde na drugom mestu.
Gospođo Plavšić, složili smo se, ovo nije materija za ovaj zakon, a vaša nastojanja će verovatno jednog dana zaslužiti pažnju možda i članova SRS.
Ciljevi i delovanje zadužbina i fondacija. Vi ovde na jedan negativan način, gospodine ministre, vi i vaše ministarstvo definišete šta ne sme biti cilj nekome ko planira da napravi zadužbinu. To se ne može određivati.
Pravna nomotehnika ne poznaje takav način izrade, i ako biste se potpuno uklopili u standard EU, iznad svakog člana stavljate naslov, ali na negativan način ovo ne treba uopšte određivati, nego mi definišemo šta su fondacije, šta su fondovi i šta je svrha njihovog ostvarenja, a ne šta oni ne smeju ni u kom slučaju da urade.
Zamislite da ste krenuli da definišete sve šta fond ili fondacija koje ciljeve ne smeju da ispunjavaju, onda bi vam to bio neki zakonik, ne bi bio uopšte zakon.
Čim ste ovde stavili – poresko oslobađanje, to me asocira da vi ili neko ko je u većoj meri od vas učestvovao u izradi ovog predloga zakona, odnosno ovog teksta zakona, pokušavao i tražio rešenja, ali ona svakako nisu sadržana u ovom predlogu zakona, da nađe kako da se oslobodi od poreskih davanja, odnosno da se ošteti država, a da bi to išlo u prilog, kao se to moderno kaže, tajkunima.
Jedan od takvih, doduše, on možda nije ekstremno tajkun, od prilike zapošljava oko 300 radnika, kada je hteo da gradi jednu crkvu, da bude njen ktitor, kada se pojavio kod prosvećenog vladike i tražio blagoslov da započne sa takvim poslom, on ga je pitao da li isplaćuje uredno svojim radnicima i što je gospodin Krasić rekao, da svojim dobavljačima na vreme izmiruje obaveze i da li postavlja pitanje radnicama koje treba da se zaposle da li imaju nameru da rađaju.
Ne možemo dozvoliti takvim ljudima da prave zadužbine i da zakidaju državu, da zakidaju one koji upravo stvaraju taj profit.
Danas je naše srpsko društvo prepuno takvih, a ponajviše, ako ne isključivo zahvaljujući vlasti od 2000. godine i zato meni ovo načelo i cilj ljudskog života je sticanje i umnožavanje kapitala duha svetog, ne može ni na jedan drugi način bolje od toga da razjasni, rasvetli ove odredbe vašeg zakona, koji se predložili ovde u skupštini, zaslužuju pažnju.
Inače, kod nas zadužbinarstvo, ako srpski narod i srpska država imaju izuzetno bogatu i dugu tradiciju u nečemu, to je svakako u zadužbinarstvu i poznato nam je da od kraja 12. veka kod Srba je bilo zadužbina i to je možda do početka 18. ili polovine 18. veka bila privilegija samo plemića, vladara, kraljeva, careva, a kasnije je to postala ne privilegija, nego možda i zadovoljstvo i obaveza prema svojoj državi i prema onima koji imaju potrebu da im se pomogne onih koji su malo više imali.
Svakako ću da citiram ko su bili u početku, a pre svega krajem 18. i 19. veka zadužbinari u Srbiji. To su oni koji su umeli da zarade, ali ne i da potroše, da steknu, a da ne rasipaju, da uzmu više od svih ostalih, ali ne da uzmu od njih, nego da rade i organizuju svoj posao tako da mogu više da zarade, da bi kasnije sve to što su stekli podelili sa najsiromašnijim i nemoćnim, sa onima kojima je to bilo najpotrebnije.
Njihovim trudom i darežljivošću je u stvari i podignuta Srbija. Oni su njeni istinski graditelji i pravi heroji, a ne kao vi danas, što je kolega Munjić rekao, da najvećim zadužbinarom može da se smatra ova Vlada koja zadužuje nemilice svoje građane. Da vam pokažem da to nije netačno. Sada se uzima kredit od komercijalnih banaka i još ministar finansija kaže – zadovoljna je što će uzeti kredite od domaćih banaka, a ne od stranih, to je dobro gde je grejs period godinu dana, a rok vraćanja pet godina. Ova Vlada, u najboljem slučaju za Vladu, ima još mandat od godinu i po dana. Kakvi su to zadužbinari?
U svakom slučaju, ne bi trebalo danas da govorim o ovoj temi, a da ne pomenem neke od zadužbinara, iako je svakom to poznato. Oni su davali i gradili za svoj Beograd, zato Beograd danas i jeste prestonica i jedan lep, evropski i svetski grad, iako vaša želja, a nije to pošlo ni Vuku Brankoviću za rukom, pa sumnjam da će i vama, da uvedete u takvu EU, ne smeta da Beograd bude ovako lep.
Ilija Milosavljević Kolarac i Tomo Vučić Perišić, zamislite, napraviti uporedbu sa onim i ovim Vučićem i Tomom, a zajedničko im je Perišić, negde na iskraju Beograda predao vojnu zvaničnu tajnu dokumentaciju službama koje su i ratovale i bombardovale ovu državu, pa onda ipak imaju nešto zajedničko, ali da ostavimo te po strani. Njima će sud istorije i sud njihovog naroda suditi.
Vladimir Lacković, Jovan Jovanović, ne Zmaj, nego jedan lekar iz Vlasotinaca, možda smo zbog toga neke odredbe u ovaj zakon probali da ugradimo. Neko je rekao, čini mi se, gospođa Kolundžija, da su i te ljude smatrali tajkunima u tom periodu kada su stvarali i pravili svoje zadužbine. Nisu mogli i nije tačno da su ih smatrali, jer jedan od njih je čovek koji je imao tek 34 godine.
Njegov fond i njegova fondacija bili su usmereni da se leče bolesne i siromašne devojke, a on je sa 34 godine uspeo, tu i jeste razlika, ne rađamo se svi sa istim sposobnostima i mogućnostima, ali je razlika što su neki želeli to da učine i da pomognu, a neki danas to ne čine. Zamislite vojvodu od "Meridijan banke"? Ne mogu njega da zamislim kao donatora, čovek koji je za kratko vreme, ne znam za koliko, možda za dve ili tri godine, napravio kapital od 11 miliona, kažete u deonicama, ali je svejedno u čemu je. Njega kao donatora ne mogu uopšte da zamislim, verovatno ni vi. Njemu su donatori građani Srbije kada ih svakodnevno pokušava opljačkati.
Nije više tu gospodin Stanimirović. Kaže da nisu bila dostupna u nekom periodu svima podjednako kreditna sredstva. Da vas obavestim da će za dva dana biti vođen spor protiv jednog predsednika udruženja proizvođača jedne poljoprivredne kulture. Ne bih da mu sada činim ni dobro ni loše, pogotovo zato što je zakazan sudski postupak, njega je tužio pomoćnik ministra poljoprivrede, zato što je uzbunjivao javnost i traži odštetu od 300.000 dinara.
(Predsedavajuća: Narodni poslaniče, vreme koje je na raspolaganju vašoj poslaničkoj grupi je iskorišćeno.) Završavam.
Ako su svi problemi tog pomoćnika ministra 300.000 dinara, lako ćemo ih rešiti, a on neka pomogne malo poljoprivrednicima u Srbiji.