Dame i gospodo narodni poslanici, podsetiću ukratko o čemu to mi danas raspravljamo, a to je izbor jednog člana Visokog saveta sudstva iz reda profesora pravnog fakulteta u Srbiji.
Naime, Visoki savet sudstva je ustavna kategorija i on je uspostavljen prvi put sa Ustavom ovakav i u ovoj formi prvi put sa ovim našim novim Ustavom. Rečeno je da Visoki savet sudstva ima 11 članova, tri po položaju i osam koji se biraju.
Po položaju, bez izbora, automatski ulaze ministar pravde, predsednik Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Odbora za upravu i pravosuđe. Šest članova su sudije, vodeći računa o tome da predsednik suda ne može da bude član Visokog saveta sudstva i dva člana se biraju iz reda istaknutih pravnika, sa 15 godina radnog iskustva, od čega jedan treba da bude advokat, a drugi istaknuti profesor pravnog fakulteta.
Drage kolege, setite se kada smo na poslednjoj sednici imali izbor jednog sudije Ustavnog suda i videli ste kakva je bila biografija. Ovo sada što imam, nadam se da imate i vi, vidite da je u jednoj ozbiljnijoj formi.
Nešto što se može zaključiti prilikom iščitavanja biografije ovog kandidata prof. dr Predraga Dimitrijevića, što mogu da zaključim jeste da čovek voli svoju veliku Srbiju, jer je on predavao pravne predmete u srpskom Sarajevu, predavao u Prištini, predavao je u nekim drugim mestima. Inače je rođen, diplomirao, živi u Nišu.
Ako bi nešto donekle i moglo da se zameri, iako to moje kolege nisu istakle, to ne odlučuje bitno, on je od 2000. godine pokazao interesovanje za međunarodne pravne discipline. Uglavnom njegovo pohađanje tih kurseva ili treninga, kako to savremenim žargonom volite vi napisati i reći, bilo je na zapadnom delu. Ovde samo možda nedostaje malo praćenje i uporedno pravo bi bilo kompletnije i za profesora Dimitrijevića, da je malo pohađao i te treninge i ta predavanja na istoku. Zasigurno da i tamo može ponešto da se nauči, ali to je manje bitno.
Ako ovaj kandidat bude izabran za 11. člana Visokog saveta sudstva, može se konstatovati da je 2010. godina za njega bila u profesionalnom smislu, u privatnom svakako želimo da mu bude takva, ali u profesionalnom smislu prilično uspešna, jer je on 14. maja izabran i za dekana Pravnog fakulteta u Nišu. Sada ako bude izabran i za člana Visokog saveta sudstva, to je vrlo uspešna godina.
Na ovaj način i ukoliko on bude izabran za člana Visokog saveta sudstva, mislim da će struktura članova Visokog saveta sudstva biti prilično zadovoljena jer je on neko kome je upravno pravo specijalnost. Imajući u vidu da od 11 članova ukupno su šest sudije, onda se sigurno da zaključiti da ćemo imati jedan po strukturi možda kvalitetan sastav.
Kao što je koleginica Milica istakla da imamo od ovih 11 članova tri člana Visokog saveta sudstva koji su iz Niša. To je predstavnik Advokatske komore odnosno upravnog odbora Advokatske komore, a ne i Skupštine Advokatske komore, naš kolega Boško Ristić, kao predsednik Odbora za upravu i pravosuđe, i konačno profesor Dimitrijević. Znači, na jednom prostoru imamo tri kandidata.
Ne znam da možda neko ne razmišlja, ne sigurno profesor Dimitrijević, ali Boško Ristić, možda da, da i Policijska akademija ima sedište u Nišu ili možda neka obuka ili neki treninzi da se neće odvijati u Nišu.
Pokušao sam ovde malo na jedan šaljiv način ovo da iznesem, ali zaista ne ugrožavajući stručnu kompetentnost profesora Dimitrijevića, o ovome i ovaj put i kasnije mora se voditi računa jer sam potpuno siguran, kao i druge kolege narodni poslanici, koji su govorili i vi koji ne govorite o ovoj temi, da ima kvalitetnih stručnjaka i u drugim delovima.
To bi bila dobra prilika za ono o čemu vi stalno pričate, ali čini mi se da je to samo deklarativno, da bi trebalo i ostali delovi da se ravnopravno i ravnomerno i razvijaju i tretiraju. Ali, vi samo ovde otprilike pričate o ravnomernom razvoju, a on na terenu nije takav.
Nedavno sam imao priliku da u Loznici overim jednu izjavu gde je lokalna taksa 70 dinara, a republička administrativna taksa 720 dinara. Sada vas pitam - da li je to želja za ravnomernim regionalnim razvojem ili napravićemo neke regione, a o regionalnom razvoju neće biti ni govora? Mora se o tome vrlo ozbiljno voditi računa.
Ovo je dobra prilika da kažemo nešto o reformama pravosuđa koje su započele, rekao bih i usuđujem se da tako kažem, u negativnom smislu još od 2000. godine. Nikad se pravosuđu nije pridavala ozbiljna i značajna funkcija, uloga koju ono i po Ustavu, a i prosto po potrebama naših građana zaslužuje, ali nikad ozbiljnijeg urušavanja u sistemu pravosuđa, uključujući tu i tužilaštvo svakako, nije bilo kao što je od 2000. godine, jer od tada počinje da dominira negativna selekcija, što, priznaćete, niko ozbiljan ne želi.
Ali, čini mi se mnogi ozbiljni ljudi ne žele ozbiljno ni da se bave ovim pitanjem i činjenica ko će danas govoriti o ovoj temi ukazuje da oni koji podržavaju Vladu i izvršnu vlast, koja se na najdirektniji način upliće u sistem, u posebnu granu, a to je pravosudna grana, nema nameru da ukaže na nešto.
Ako danas i ako postoji dogovor da ovaj kandidat bude izabran, što ranije nije bio slučaj, već dva puta i skoro dve godine kako Visoki savet sudstva radi u krnjem sastavu i nije bio predstavnik pravnih fakulteta, iako su na zajedničkoj sednici 29. januara 2009. godine doneli odluku i predložili tri kandidata, pa je u međuvremenu jedan odustao, pa kasnije i u septembru 2009. godine takođe je predložen od strane pravnih fakulteta kandidat, ali ovde nije izabran, nije dobio potrebnu većinu.
Ako ste se sada i dogovorili o tome, ali zaslužuje i ovaj kandidat s vaše strane reči pohvale ili možda da ne izražavamo mi sumnju da se pokušava u jedan deo preneti značajan uticaj, i to sigurno nije ni zbog profesora Dimitrijevića, ni zbog ovog advokata koji je član Visokog saveta sudstva, nego verovatno zbog predsednika Odbora za upravu i pravosuđe.
Jer kada bi vodili računa o nekim interesima, onda neko ko se bavi advokaturom, iako je i Ustavom rečeno da je predsednik Odbora za upravu i pravosuđe i član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, a s obzirom da se čovek profesionalno bavi advokaturom, onda bi logično bilo da podnese ostavku na mesto predsednika tog odbora. Sigurno je i imamo podatke iz prakse, prilikom izbora sudija da je bilo mnogo uticaja.
Izbor sudija je napravljen na takav način ili reizbor, nazovite kako god hoćete, a oni znaju o čemu se radi i građani Srbije znaju, i mi znamo o čemu je tu bilo reči, izvršen je tako što su političke stranke koje podržavaju Vladu dobile određene kvote.
Govorio sam kada smo pričali, kada je to bila osnovna tema, ona se sada i te kako dodiruje sa ovom temom, da određene sudije su primljene u određeni sud, a da pri tome nisu ni konkurisale ili ne u taj sud ili ne uopšte u sud, nego možda na neko drugo mesto. Onda smo imali takvu situaciju da su oni primljeni tamo ili im je rečeno od nekog iz Visokog saveta sudstva ili od nekog ko je bio delegiran od određenih članova Visokog saveta sudstva gde to oni treba da konkurišu jer na to mesto će biti primljeni, a ni na jedno drugo mesto neće biti primljeni.
Ovde su nas uveravali, kada je bio izbor sudija, da će se sada postići efikasnost, da će biti eliminisano sve ono što nije valjalo, što godinama nije bilo u redu. Jedan od kolega je govorio da više u Mionici neće morati da se prisustvuje, odnosno sudija neće morati da bude neadekvatno obučen jer prostorija nije dovoljno zagrejana.
Ne traže građani to. Njima se traži da kada dođu u sud mogu da ostvare svoja prava. Nije toliko bitno da li je prostorija klimatizovana, iako stvoriti dobre uslove za rad niko se neće protiviti tome. Da li smo danas posle tog izbora postigli, da li danas u Srbiji imamo takvu situaciju? Sigurno nemamo.
Ažurnost nije ni na onom nivou na kojem je bila i sada bi mi imali i dovoljno razumevanja i strpljenja, mi kao stranke koje mogu da se pojave u sudskom postupku, kada bi bili bar sigurni da je ovaj način izbora sudija bio dobar, ali on zasigurno nije bio dobar.
Članovi Visokog saveta sudstva imaju ogromnu ulogu i značaj u uspostavljanju dobrog sistema u sudstvu. Da li će svi ovi moći da daju odgovor na ta pitanja i moći da postignu tako nešto? Ne znam, ako se ima u vidu na koji način su se birali i članovi Visokog saveta sudstva, a pogotovo kako su se birale sudije i da je to bila i politička raspodela i dogovor.
Mogu i da razumem da politički dogovor može da bude na snazi ko će biti direktor javnog preduzeća, ali u sudu nikad ne sme politika da bude ne dominantna, nego uopšte ne sme da ima uticaj. Jer, konačno, a na osnovu zakona, to su ljudi koji odlučuju o slobodi svakog od nas. Ako je to tako, onda njegov izbor mora da bude potpuno čist i potpuno izvan uticaja politike.
Nije ga bilo. Ne vidimo način na koji se sada biraju sudije, da će biti izmešten, da je to eliminisano, nego naprotiv, to je možda čak i pojačano u oblasti pravosuđa. Ali, nekako nam se desilo, možda smo prilikom donošenja Poslovnika, odnosno oni koji su radili Predlog Poslovnika trebalo da imaju da imaju ovo u vidu.
Evo, nekoliko tačaka dnevnog reda, kao što je izbor guvernera Narodne banke, kao što je izbor članova Visokog saveta sudstva, kao što je bio izbor sudije Ustavnog suda, nemamo nikog u ime tih ljudi, u ime predlagača ko bi ovde mogao da se pojavi.
Ako ponekad nešto nije bilo regulisano Poslovnikom važećim, onda je to trebalo prilikom donošenja ovog poslovnika da imamo u vidu, i ovo moram da pošaljem kao jednu malu zamerku trenutno predsedavajućem Narodne skupštine, uvažavajući ono što ona kao narodni poslanik i parlamentarac sa veoma visokim iskustvom zna i ume, mogli ste možda u tom smislu podneti neke amandmane, pa da mi razgovaramo o ovoj veoma ozbiljnoj temi, a i prethodna je bila izuzetno ozbiljna i za nas narodne poslanike i za građane Srbije, da imamo predstavnike i da znamo o čemu mi to govorimo i da mogu ljudi da iznesu određene stavove i mišljenja.
Ne znam kome bih mogao ovaj apel da uputim. Nemamo zakona o advokaturi, nemamo zakona o notarima, nemamo ga čak ni u skupštinskoj proceduri i možda su to teme o kojima je mogao neko da progovori, a sve vezano za ovu tačku dnevnog reda.
Nadam se da ćete vi izabrati ovog kandidata. Ako to već tako bude, apelujem u ime SRS da bude stručno, kvalitetno, da ono što je teoretski, kabinetski naučio primeni i u praksi kao član Visokog saveta sudstva, a i da jednostavno pomogne sudovima koji su sad u Srbiji.
Da nije kolege Srđana Spasojevića ovde da progovori, ali svaki dan vezano za zaključak Vlade i vezano za odluke Okružnog suda u Kraljevu i vezano za odluku Upravnog suda, niko ne bi znao o čemu se tamo radi i da je zloupotrebljena izborna volja građana Kraljeva.
Kad to kažem, ne delim ih po stranačkoj pripadnosti, nego delim ih na one koji su imali aktivno pravo da izađu na izbore 11. maja 2008. godine i da se na osnovu njihove volje formira lokalna vlast koja je i bila, a ni u kom slučaju se ne može izborna volja građana jednog grada, pa i Kraljeva svakako, menjati zaključkom navodno Vlade, a to je sigurno samo jednog ministra, gospodina Markovića. Mislim da mu to neće služiti na čast u njegovoj profesionalnoj karijeri.