Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanici u svojim diskusijama proširuju malo ovu temu. Danas se radi o stavljanju tačke na slovo ''i'' kada je u pitanju reforma u pravosuđu.
Postavljam jedno pitanje, vrlo brzo ću dati odgovor, da ne bi bilo dileme. Da li je SRS za reformu u pravosuđu? Da, jeste, i to ne danas, nego sve vreme svog postojanja, uočila je nepravilnosti u sistemu pravosuđa i želi da se to menja. Da li na ovakav način? Nije. Mi ćemo pokušati na temelju odredaba Ustava da kompletan koncept reforme u pravosuđu srušimo, ukoliko to bude moguće, da dokažemo da ovo niti je pravo vreme, niti je najbolji način.
Direktno ću se obratiti samo jednom gospodinu, Jovanoviću, i više neću, jer mi namera nije da polemišem s njim, nego da kazujem o drugim stvarima. Gospodine Jovanoviću, mi jesmo za to da se promene neke sudije koje su nedostojne, nestručne, nisu moralne. Vi ste imali devet godina ili ste imali tri godine kada je zamajac bio najjači i najsnažniji. Da li ste šta uradili? Radili ste neefikasno i nepravedno, kao što se danas radi.
Moram da krenem od odredaba Ustava, ne, gospođo Mesarović zbog vas i ne zbog Radovanovića, to je vama dobro poznato. Vi ste napravili niz grešaka i propusta, ne mogu reći da je sve to bilo svesno. Znamo mi dobro odakle je kretala inicijativa za izbor i imenovanje sudija, tužilaca i drugih nosilaca pravosudnih funkcija, nego to činimo zbog stručne javnosti i činimo zbog onih kandidata koji su bili u ovom sistemu izbora, a možda nisu prošli ili su prošli, a nezasluženo.
Tema mojih interesovanja jesu zakonske norme i ispravnost i legalnost i legitimitet određenih državnih organa prilikom provođenja ove reforme, te ukoliko budem pominjao neka imena, oni imaju za cilj samo da ukažu na određenu pojavu, a ne posebno se baviti njima. Kada se želi pričati o ovoj temi, Ustav mora da bude osnovna platforma.
Citiram član 142. stav 2. Ustava Republike Srbije – Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom, opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Nema čoveka kao faktora koji može da nešto nadredi ili naredi, isključivo Ustav i zakon i međunarodni ugovori koji su pravno priznati. Još jednom pominjem da smo mi svakako i za reformu i za suštinsku nezavisnost sudova, naravno i tužilaca.
Član 144. stav 1 – predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština. To ste, gospođo Mesarović, vi i vi znate da odavde nedostaje jedna pretpostavka, da bi vaš izbor bio pravnovaljan.
Mene sada zanima - da li ćete, kada ste izabrani za sudiju Vrhovnog kasacionog suda, biti ponovo birani za njenog predsednika, jer sada postoji mogućnost realizacije pretpostavke iz člana 144. stav 1. Ustava, ili nećete? Ukoliko nećete, onda ostaje za sve vreme dok ste vi predsednik tog najvišeg pravosudnog organa u Srbiji nedostatak.
Član 146. Ustava kaže – sudijska funkcija je stalna. Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudije, bira se na tri godine. Ovo je nešto što je izazvalo veliku polemiku, ne danas, ne od momenta raspisivanja konkursa od strane Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, nego kako se počelo govoriti o provođenju reforme u sistemu pravosuđa.
Znači, sudijska funkcija je stalna i uz poštovanje i uz obavezu poštovanja ove norme iz člana 146. Ustava mogla se izvesti reforma pravosuđa u Srbiji. Da se počelo 2001. godine, da se počelo i kasnije, mogla se izvesti, kao što to rade i druge zemlje u okruženju koje su već ušle u EU. Mi znamo šta je Venecijanska komisija rekla vezano za sastav Visokog saveta sudstva. Mi smo na to ukazivali pre nego što je bilo na dnevnom redu kod ove komisije i za nas nije obavezujuće i to, jer te probleme i nedostatke uočavamo u državi u kojoj mi i živimo.
Zaista je nedopustivo, moramo po nečemu i da se složimo i sa predstavnicima LDP, da ovde danas nema ni predsednika države, ni premijera i predsednika Društva sudija, jer mi ipak govorimo o veoma važnoj temi.
U ovoj sali sedi veliki broj pravnika, neki su nekad bili sudije, neki su advokati, pa ne izučava se Rimsko pravo na pravnim fakultetima samo zbog instituta koji su nam neophodni za svoje dalje školovanje, nego zbog odnosa te države prema građanima.
Da li mi danas imamo, konkretno, izvršna vlast u Republici Srbiji, ispravan i korektan odnos prema svojim građanima? Nema. Da ima, ova tema bi bila mnogo važnija i ne bi se inicijative pokretale iz opštinskih odbora, pre svih DS.
Ukazaću vam, a vi proverite. U Višem sudu u Šapcu je izabran čovek koji nije konkurisao u Višem sudu u Šapcu. Nije to mnogo veliki sud, nema mnogo sudija, ali vi to proverite. To je kazivanje kandidata, odnosno sada ili od 1. januara, čoveka koji će biti sudija Višeg suda u Šapcu. Ali, ima još nešto simptomatično za taj sud.
Od do sada 13 sudija, u Okružnom sudu izabrano je tri, dvoje ili troje su napredovali, a ostali, računajući i predsednika, nemam nameru ovde pojedinačno i personalno da branim neke ljude, pogotovo što za ovako kratko vreme nije bilo moguće sve proveriti, ali ipak sedam sudija da uopšte ne budu izabrani, to ukazuje na nešto.
Samo da vas podsetim, mislim da će ova priča imati smisla i o ovoj temi, kada je Moša Pijade bio očevidac nekog udesa, sudija je došao kod njega u kabinet da uzme izjavu kao svedoka. On je rekao – časni sude, pozovite me, dajte mi poziv da dođem u sudnicu da dam izjavu. Ono što važi za svakog građanina Srbije, treba da važi i za mene.
Ne ulazim u ideologiju tog čoveka, nego ulazim samo u potrebu poštovanja pravosudnog sistema, pogotovo što je kod nas Ustavom definisano, da je sudska vlast odvojena i nezavisna od izvršne, odnosno od politike. To je apsolutno netačno. Nikada nije bilo više mešanja politike nego što je to danas.
Možete sa mnom da se ne složite, to je vaše pravo i ne možete me ubediti da od 1.351 sudije koje ste vi već izabrali, da je Visoki savet sudstva mogao o svakom da ima određenu analizu. Izbegavanje da se na prijavama na konkursu stavljaju brojevi, koji je redni broj zaprimljene prijave, šta kažete, nije tačno, izbegavanje da se stavljaju brojevi je već tada ukazivalo da će biti nešto nečasno prilikom izbora sudija.
Zašto? Zato što, da ste hteli da pregledate sve, možda ste imali nameru, ali niste imali ovlašćenja. Kada kažem vi, ne mislim samo na vas, nego mislim uopšte na taj organ, jer bi vam trebalo vremena, možda krajem sledeće godine da može ovo sve da se sprovede. Uzmite, bar za one koje ste gledali, koliko vam je bilo potrebno vremena, a negde je ih je oko 6.000 bilo, nigde nema pravih podataka koliko je tačno bilo kandidata, nego su inicijative dolazile od strane opštinskih odbora.
Hoćete li još jedan slučaj, gde mi je jedan čovek koji je izabran za sudiju, apsolutno tvrdio da kada se imaju u vidu njegovi rezultati, 22% ispunjenost norme, veoma mali procenat potvrđenih odluka od strane Višeg suda, ali mi je iskreno priznao – nemam nikakve šanse da budem izabran, ali je snažno vezan za DS. Svojevremeno je bio i član te stranke i prošao je.
Sve su ovo podaci koji ostavljaju gorak ukus u ustima za one koji nisu prošli, a zasigurno zaslužuju da budu nosioci ove veoma važne funkcije. Dobar sudija ne može da se postane za kratko vreme, a vi ste se odrekli, ne pomoći, to nije pomoć vama, to je potreba da država ima kvalitetne sudije, one koji su zaista u samom vrhu, u sistemu profesionalnosti, struke, znanja i želje da sude na osnovu zakona i Ustava i ničeg drugog.
Moram da navedem izvinjenje porodici Đurić, pokojni sudija Đurić je izabran za sudiju Osnovnog suda u Požegi, vi ćete reći – tehnička greška. Da prihvatimo da je to tehnička greška, to je malo bolno za porodicu. Još jednom se njima izvinjavam, ali je mnogo takvih i slični grešaka, ne sa tim statusom, nego kada je u pitanju definisanje kvaliteta sudija ili tužilaca.
Imamo ocene za stručne saradnike. Tu se bodovao onaj koji je imao 183 boda ili poena, sasvim svejedno. On je prošao, a onaj ko je imao 242 nije prošao. Ovo nije izmišljeno. Ovo je nešto što realno postoji i ne bih neka imena da spominjem, ne što SRS ne želi otvoreno da govori o ovom problemu, nego što su možda pojedinačni slučajevi i da ih ovde ne kvalifikujemo kao neku opštu pojavu. Ali, sve ovo mora da ide na teret Visokog saveta sudstva.
Pripadam onim pravnicima koji odgovorno i sa skromnim stručnim zvanjem i tvrdim da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca nije moglo u ovom momentu da donese odluke zato što nije legalno i legitimno. Kako nije? Ustav je tačno predvideo koliko imaju, a on kaže 11 članova i Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i razvrstao po strukturi, ako tako možemo da kažemo, iz koje sfere treba da budu ti članovi.
Sada će neko da kaže, možda predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, to je govorio i prošli put klada je slična tema bila na dnevnom redu, pa politika nema uticaja. Kako nema? Ima ogroman uticaj. Možda neko od vas koji sedi u Visokom savetu sudstva ili Državnom veću tužilaca nije formalno član neke stranke, ali je zahvaljujući određenoj stranci, upravo na tom mestu. To vam je zamerila i Venecijanska komisija i rekla da postoji mogućnost da se odatle stvori, nezvanično, jedno korupcionaško telo. Jer, ti ljudi neće učestvovati, odnosno stavljaju se u povoljniji položaj u odnosu na neke druge svoje kolege.
Ako, pogotovo, imamo u vidu da i u jednom i u drugom organu sedi ministar pravde, sedi predsednik Vrhovnog ili kasnije Kasacionog suda, sedi Republički javni tužilac, ne moraju biti političke ličnosti, ali sedi predsednik Odbora za pravosuđe i upravu.
Onog momenta, a to je definisao Ustav i on je rekao da po funkciji, da član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca, jeste i predsednik Odbora za pravosuđe i upravu, skupštinskog odbora Narodne skupštine. Kada se znalo da je taj čovek koji je predsednik, usput i advokat, onda je skupštinska većina, a pre svih DS trebalo da pokrene inicijativu, da se Boško Ristić promeni. Zbog čega?
Nespojivo je, čovek se bavi advokaturom i radi sve vreme kao aktivni advokat, od momenta kako je narodni poslanik, danas i sutra i radiće čovek i dalje, to mu ne može niko zabraniti, onda je na mestu predsednika tog odbora trebalo birati nekog drugog. Sada, ako vi kažete – dobro bi bilo da je predsednik tog odbora advokat, jer sudija ne može da se bira. Nije dobro kada imamo ovakvu situaciju.
Svojevremeno se sećam da je predsednik tog odbora jedno kraće vreme bio dr Žarko Obradović koji je, čini mi se, čovek politikolog, nije uopšte diplomirani pravnik, ne znači da je taj odbor manje kvalitetno radio. Sada ostaje i vidite jednu stvar, u Nišu je 15 advokata izabrano u sud, a 22 sudije su ostale bez posla. Postoji opravdano sumnja da neko ko sedi u Savetu visokog sudstva, mogao da izvrši uticaj na to.
Sada možete sve živo da osporavate, kao što osporavate, kao i da nema više uticaja politike na izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Tvrdim vam preko Visokog saveta sudstva i preko Državnog veća tužilaca da ima više nego što je ikada do sada bilo.
Do sada, 250 narodnih poslanika, naravno da svaka opština nema svog predstavnika ovde, ali 80% ili 70% ima i kada je dolazio na dnevni red izbor sudija i tužilaca, onda se moglo raspravljati o tome. Nemojte shvatiti ovo da se mi zalažemo da se to vrati ponovo u Narodnu skupštinu, ali smo mogli da iznesemo određene stvari, jer šta danas nekome znači što mi ne prihvatamo to, ne slažemo se sa tim.
Ako biramo nekoga ovde, a između ostalog, biramo i sudije za prekršaje, i ako mi neko kaže, možda kolega Purić može začas da dođe do tog podatka ko je Zoran Mitrović, onda neka mu je svaka čast. Nemate pojma, nemamo nikakvih podataka, ne prihvataju poslanici SRS da ovde budemo džuboks, dobijemo neko ime i onda kažemo da ili možda ne.
Ako Narodna skupština ima pravo da o nečemu odlučuje, onda je trebalo i biografije da budu tu, a vi ćete videti ovamo, za tužioce, odnosno za zamenika tužilaca to ima, a za sudije nema. Nema ni za sudije koji se biraju prvi put, nema ni za sudije sudova za prekršaje. Oni se takođe biraju prvi put, u onom predlogu koje je dobila Narodna skupština, toga nema.
Imamo još nekoliko problema koji će se pojavljivati u ovom periodu i vi ste verovatno nekad, kada neformalno razgovarate, kažete sebi sami – mi smo verovali da ćemo u ovom roku završiti. Vi ćete nešto da završite. Da li je to dobro, tvrdim vam da nije dobro, a vi ćete, ne nama, to od vas i ne tražimo, priznati ponovo na tom mestu gde budete sedeli da ste pogrešili.
Kakva je danas sudbina penzionisanog pilota Stanka Ristića, koji je po drugi put u pritvoru i nalazi se već četiri meseca i pre dva ili tri dana je trebalo da bude suđenje, ali predsedavajući veća nije primljen, tužilac takođe nije primljen, neće biti dalje tužilac i oni su rekli - nastavak će biti možda za mesec dana.
Zašto mi smatramo da najbolji treba da budu nosioci pravosudnih i tužilačkih funkcija? Zato što oni odlučuju o nečemu što se zove sloboda, a od slobode nema ništa preče, ona nema cenu. Jedan dan zatvora, videli ste kada smo imali na dnevnom redu Zakon izmenama i dopunama Zakona o prekršaju, a to je u parničnom postupku predviđeno, jedan dan zatvora vredi 1000 dinara, ali sloboda vredi mnogo više od toga i ne možemo dozvoliti mi, narodni poslanici, da se na slobodu građana atakuje tek tako.
Onda će penzionisani pilot Stanko Ristić ostati i dalje u pritvoru, a pokrenut je postupak protiv njega, ono što je nama poznato, samo zato što je posetio roditelje pokojnog pukovnika ili potpukovnika Jove Đoge u Kalinoviku, jer se dovodi u vezu da utiče na neke svedoke, koji bi mogli biti svedoci u procesu protiv Ratka Mladića, a za Ratka Mladića ne zna ni Evropa, ni svet, ni Serž Bramerc, ne zna čak ni Rasim Ljajić, gde se nalazi, a da zna Stanko Ristić.
U vašim rukama, gospođo Mesarović, je sve. Onaj ko zna o čemu pričamo, on će razumeti. Moraćete ruke da perete mnogo češće. Hvala.