Dame i gospodo narodni poslanici, ova rasprava gubi značaj bez prisustva ministra Ljajića. Zbog čega? Neću da verujem da je zbog eventualne procene pada političke popularnosti posle dve teme koje su ovde bile interesantne, radi se o mirnom rešavanju radnih sporova i o ravnopravnosti polova koje je u ime Vlade predstavljao ministar Ljajić. Sada imamo dva zakonska predloga, gde u materijalu i stoji da bi on trebalo da zastupa te zakone u ime Vlade.
Gospođo Dragutinović, kao ministar finansija, ni u jednom momentu ne želim da dovedem u pitanje vašu roditeljsku pripadnost, dakle, to stavljam po strani i tu nema razlike između vas i bilo kojeg drugog roditelja. Ali, vas posmatram kao ministra finansija koji ima ovde zadatak da obezbedi punjenje budžeta, a onda se restriktivnim merama predlaže izmena nekih zakona koji treba što manje da potroše sredstava na nešto što je do sada, rekao bih, u Srbiji bio standard.
Ako su u tom standardu građani Srbije bili zakinuti, a tek sad posle ovoga još više će to doći do izražaja. Kada smo očekivali ovde nove zakonske predloge vezano za reformu penzionog sistema, sve reforme su bolne i u principu neki budu i oštećeni tim reformama. Mi sada imamo izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju sa dva člana. Prvi kaže da će se penzije u 2010. godini zamrznuti i ostati na nivou na kojem su bile u 2009. godini, osim varijabilnog faktora koji će taj iznos uvećati ili smanjiti. Mi pretpostavljamo, zbog projektovanja inflacije, uvećati, ali ostaje da počne da teče 2010. godine, da vidimo šta će se dešavati. To su izmene ovog zakona.
Mi imamo jedan veliki problem, što je veliki broj penzionera u Srbiji u odnosu na broj zaposlenih i mi nismo iskoristili, odnosno sve vlade od 2000. godine, pa do danas, to je skoro deset godina, nisu iskoristile unutrašnje rezerve, a to je povećanje prihoda i povećanje broja zaposlenih, gde bi se osnova za penzionere znatno povećala. Imamo jednu političku stranku sa kojom meni nije namera da vodim polemiku povodom ove teme, ali moram da ukažem, koja je ušla u parlament zahvaljujući obećanjima da će se penzije povećavati i da je njihov jedini cilj povećanje penzija.
Srpska radikalna stranka u svojim programskim opredeljenjima ide na to da se penzije povećaju, ali iz realnih osnova ako je to moguće, a jedini realan osnov u ovom momentu jeste samo povećanje broja zaposlenih.
Imaju razni komentari vezano za to da li je kod nas izdvajanje u penzioni fond u procentu od 22%, da li je to puno ili malo, postoje zemlje i u okruženju i zemlje u EU, i zemlje u svetu inače, koje imaju različite te stope, ali mi moramo da vidimo šta je realno moguće u ovom trenutku kada je Srbija u pitanju.
Neko pre mene je govorio kakva nam je starosna struktura penzionera, kakva je struktura po pitanju iznosa i došlo se do zaključka da je relativno mali broj onih penzionera koji imaju izuzetno visoke penzije. Mislim da bi bilo pravično da taj broj nije toliki i da te penzije nisu tolike, ali moram biti iskren i reći da kada bi se to smanjilo, da ne bi značajnije popravilo situaciju onih penzionera koji su ispod svakog minimuma. Ovde mora na jedan drugi način da se pristupi ovom problemu i drugačije da se rešava.
Penzioneri koji su ostvarili svoj puni radni staž je 18,8%, a kažemo da je veliki broj penzionera koji su u invalidskoj penziji, a porodične penzije su nešto manje. Zbog čega je to tako, trebalo je izvršiti reviziju. Velika nepravda u ovoj oblasti je učinjena upravo u periodu od 2000. godine pa na ovamo. Ako to nije u vašem ministrovanju Ministarstva finansija ili u vašem raspolaganje sa budžetom, to ne znači da vas oslobađa odgovornosti i da vi o tome ne bi trebali sada da povedete mnogo više računa.
Ova dva zakona o kojima se ovde najviše govori su manje iz vaše oblasti, više su iz oblasti gospodina Ljajića. Zato sam i rekao, ne što posebno volimo da ga vidimo tu, nego kao nadležnog i čoveka koji bi verovatno prihvatio neke predloge koje iznosi SRS, jer oni su prosto iz prakse. Govoriću vam o nekim slučajevima koje se odnose na rubna područja. Ovaj termin mi je malo nezgodan - rubna područja, pogotovo što je preko puta Republika Srpska, odakle ja dolazim i videćete da je ovaj zakon trebalo menjati u tom pravcu, a ne u onom u kojem ste vi uradili.
Svakako da posebnu pažnju zaslužuju penzioneri poljoprivrednici. Vidite kakva nam je situacija kada su u pitanju penzije - u januaru 2009. godine, zaposlenih koji su ostvarivali penzije iz fonda zaposlenih je bilo oko 1.307.921, prosečna penzija 21.709 dinara, samostalne delatnosti, tu je mnogo manje penzionera 51.304, ali prosečne penzije su bile 21.259, znači, neznatna razlika.
Kada su u pitanju poljoprivrednici, njih je bilo 223.181, a prosečne penzije su bile 8.129 dinara, a u junu se nije promenio značajnije broj poljoprivrednih penzionera, niti njihove prosečne penzije.
Umesto 8.129, bilo je 8.139 dinara. Za šest meseci su dobili 10 dinara više. Ovde govorim o prosečnim poljoprivrednim penzija, s tim što njih ima i znatno manje, od ovih iznosa koji su prosečni.
Kada je u pitanju zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj porodici s decom, tu moramo da kažemo da je niz nepravilnosti i novim predlogom, novom projekcijom ovog zakona, kao što je i do sada. Kada je u pitanju naknada za porodiljsko bolovanje, za negu dece i posebnu negu dece, ovde je predloženo da zarade zaposlenih za 12 meseci, koje prethode mesecu u kome otpočinje korišćenje odsustva, uvećane po osnovu vremena provedenog za svaku punu godinu, limitirano je na pet prosečnih plata u Republici Srbiji.
Poznato nam je da u praksi postoje određeni problemi i da određeni broj poslodavaca, onom ko stiče pravo na porodiljsko bolovanje, odnosno naknadu po osnovu porodiljskog bolovanja, uvećavaju enormno primanja. Vi ste želeli to da izbegnete, ali mi smo imali zakonsku regulativu koju mi uvek ističemo, mi iz SRS. Čak i oni zakoni protiv kojih smo mi očigledno ovde, protiv kojih iznosimo mnogo argumenata, ali kada ih vi usvojite vašom većinom, onda smatramo da treba da se primenjuju i da su oni obavezni za sve. Ali, to se ne radi i sada ćemo imati jednu situaciju da će tu biti prosek za 12 meseci.
Posebno je interesantno, kada vi kažete, da ako određena osoba, a to je bar u prvobitnoj varijanti, kada je u pitanju porodiljsko bolovanje, isključivo majka i ako nema punih 12 meseci, onda će se uzeti 50% od prosečnog primanja. Zašto 50%? Zašto nije 100%? Da vam se prihvate ovi objektivni problemi, vi kažete - u 2008. godini povećao se broj porodilja za 3%, a finansijska izdvajanja negde za 47%. Zaista je to nesrazmerno. Niste smeli da to svodite na nivo od 50% prosečnog primanja, nego ste trebali da ostavite 100% prosečnog primanja.
Kasnije ću govoriti o potrebi da svi faktori odlučno uđu u ovu borbu protiv bele kuge, odnosno da popravimo stanje. Zahvaljujem što sad ne vodite polemiku, nego ćete to ostaviti, gospođo ministar, nego ćete to ostaviti kada je budem izvršio izlaganje, pa ćete onda na pitanja koja su vam interesantna, a trudim se da budu sva, jer mi predstavnici SRS imamo ambiciju da ovde govorimo o onome što su svakodnevni životni problemi građana, koji su nama ukazali poverenje i koje mi predstavljamo.
Kada kažemo - koji su nam ukazali poverenje, ne mislim samo na one koji su glasali za listu SRS - dr Vojislav Šešelj, nego mislim na sve one koji žive u mestima odakle mi dolazimo. Želim o tim problemima da govorim.
Pripremajući se za ovu raspravu konsultovao sam se sa referentima koji obavljaju i vrše prijem za porodiljsko, za nadoknadu za porodiljsko odsustvo za dečiji dodatak i sve druge vidove nadoknade koji proističu iz ovog zakona.
Kao čovek, kao što sam rekao na početku, koji dolazi iz Ljubovije, a slična je situacija u Malom Zvorniku, u Loznici, u Krupnju, u Bajinoj Bašti, to govorim samo sa tog dela, a takvih primedbi verovatno imamo i u drugim mestima.
Kada ste rekli da pravo na dečiji dodatak imaju samo oni učenici koji se redovno školuju, definisana je tamo starost od 19, odnosno 26 godina u drugom sistemu obrazovanja, ako se školuju u Srbiji. Pretpostavljam da zakonodavac, odnosno predlagač zakona nije ranije, 2002. godine kada je ovaj zakon donet, ali ni sada nije hteo da izjednači decu koja idu u Švajcarsku, u SAD, u Austriju i da ne nabrajam druge zemlje, sa decom koja iz Ljubovije idu na školovanje u Bratunac ili u Srebrenicu.
Nažalost, sve češće ćemo imati takvu situaciju, jer zbog loše populacione politike koju ova vlada vodi 10 godina, tu postoje objektivni razlozi i to nije samo period od ovih 10 godina. Ovaj problem je znatno prisutniji i u nekom ranijem vremenskom periodu i ne želim da to ispustim iz vida, ali će deca koja imaju mesto prebivališta u Loznici, u Malom Zvorniku, u Bajinoj Bašti, u Ljuboviji, morati da idu na školovanje u Zvornik, u Bratunac, u Srebrenicu, zato što će doći do ukidanja određenih škola jer nema dovoljan broj zainteresovane dece, a nema ih uopšte koja bi pohađala te škole u mestima prebivališta.
Ovde mora hitno da se interveniše. Ne može dete koje ima neke dodatne troškove, jer ne može da ide u školu u Mali Zvornik ili ne može da ide u školu u Bajinu Baštu ili u Ljuboviju, pa ima dodatne troškove putovanja u mesta koja su u Republici Srpskoj, još da bude oštećeno za dečiji dodatak.
Već se dobro zna koliko je potrebno dokumenata prikupiti da bi se ostvarilo ovo pravo, sa jedne strane, a sa druge strane ti cenzusi posle kojih se stiče pravo na dečiji dodatak izuzetno su mali. Ovde kombinovana domaćinstva, a to znači da imaju i zaposlenih iz okvira članova porodičnog domaćinstva i da imaju poljoprivredni prihod, iznosi 5.885, to je sada, i ako prelazi taj iznos gubi pravo na dečiji dodatak.
Ako su samo zaposleni to su još stroži uslovi, ako žive u domaćinstvu gde se poseduje i poljoprivredno zemljište, dva hektara po jednom članu, ako je preko dva hektara gubi pravo na dečiji dodatak, a opet moram da se pozovem, jer moje ambicije jesu da predstavljam sve građane Srbije, ali da obratim pažnju na one sa kojim se svakodnevno viđam i koji mi svakodnevno govore o svojim problemima, da se tu radi o zemlji koja je osme i devete klase, gde obrada nije moguća u intenzivnom smislu i uglavnom se radi, ako je osma ili deveta klasa, kvalitet zemlje, radi se o nekvalitetnoj zemlji, vrlo često zapuštenoj i ne može to što kod nas u stvarnosti predstavlja veliki problem.
Ovi uslovi se propisuju uredbom ministarstva. Nisu regulisani zakonom, propisuju se uredbom ministarstva i ovde bi trebalo mnogo fleksibilnije da bude.
Ipak, nadam se da ovde, u osustvu ministra Ljajića, postoji neko Ministarstvo za rad i socijalnu politiku i da će smoći snage da on govori i da se ovo bar za 2010. godinu, sve što je moguće, uredbom ministarstva promeni, da se to promeni.
Predviđeno je ovim zakonom da lokalne samouprave i gradovi mogu nivo prava, odnosno obim prava da povećaju u odnosu na ovo što je propisano zakonom, ali kako?
Fokusiraću se na četiri opštine, odnosno jedan grad i tri opštine, gde su, recimo, za grad Loznicu transfer sredstva 316 miliona iz budžeta Republike Srbije za 2010. godinu, a to je grad sa preko sto hiljada stanovnika.
Da li ima ovde prostora da grad Loznica poveća ove iznose? Veoma malo i ako ga ima on je veoma mali. Krupanj 106 miliona, Ljubovija 70, Mali Zvornik 49 miliona, govorim o transfernim sredstvima koja se iz budžeta Republike Srbije prebacuju lokalnim samoupravama. Nema ovde prostora, gospodo.
Evo kolege Purića, koji dolazi iz Loznice, pa može da potvrdi da li je tako, da li ostaje ovde neki značajniji prostor da se obim ovih prava poveća. Ne vidim takvu mogućnost. Ako sam u zabludi, a vi vidite nešto drugačije, slobodno recite, bio bih zadovoljan da je to malo bolje nego što smatram da jeste.
Ima jedna odredba sa kojim moramo da budemo saglasni da je dobra u odnosu na dosadašnje predloge ovog zakona, a to je u članu 17. ovog predloga za izmenu i dopunu Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, izuzetno od stava 1. ovog člana: "Hranitelj ili staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak najviše za četvrto sopstveno dete u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja". Ovo "za svako dete bez roditeljskog staranja" ne ulazi u ono - četvoro, što je do sada bila praksa.
Moramo da kažemo da je ovo dobar predlog, ali nažalost jedan jedini koji smo mi mogli da prepoznamo kao prednost ovog predloga zakona u odnosu na ono što je do sada bilo. U savremenom svetu jedna od najznačajnijih funkcija države jeste briga o biološkom obnavljanju stanovništva, briga o tzv. humanoj reprodukciji.
Kada je u pitanju populaciona politika, svi faktori u ovoj državi, pa da kažem ... oni koji nisu najbitniji, ali recimo sredstva informisanja ovde takođe moraju da uzmu veću ulogu, a moraju se mobilisati sve snage ovog društva, sve ono što može, makar i na simboličan način, da da doprinos u borbi protiv bele kuge.
Moramo se menjati, moramo menjati svest, moramo se oslobađati ravnodušnosti, moramo prestati da budemo sebični, a pre svega oni koji u ime naroda vrše vlast a svaka vlast izvire iz naroda i u njega se i utapa i vi ćete videti na nekim sledećim izborima i SRS, bez obzira na neke trenutno izbore, na neke izbore na lokalu, nikad nije bežala od izbora.
Videćete gde će se vaša sadašnja vlast utopiti i mora se postepeno vršiti značajnija preraspodela nacionalnog dohotka i borba protiv bele kuge je isto i podjednako važna kao i nacionalna politika, kao i ekonomska politika, kao i svaka druga i moramo objaviti biološku revoluciju i ozbiljno uzeti ovo u razmatranje i učiniti sve što je moguće i naravno afirmisati, ne briga za treće dete nego briga za četvrto dete, jer to bi onda proširilo svaku porodicu.
Srpska radikalna stranka će sve od sebe dati i učiniti i nesebično ćemo ukazivati na ono što je problem i predlagati nova rešenja, a očekujemo da je vaša obaveza u ime građana Srbije da to i prihvatite.