Konačno, hvala vam. Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, niko ne može biti srećniji od poslanika SRS kad neki zakon u svom nazivu ima reč „izgradnja“. Zbog čega? Zbog toga što će relativno veliki broj građana Srbije dobiti posao, s jedne strane, a s druge strane, što će konačno onaj ko bude priključen na gasovod imati mogućnost da ga koristi. Mnogo smo srećniji nego kad u nazivu zakona imamo reči „zaduženje“, „zaduženje države“, mada nije ni to uvek nešto što je mnogo loše. Pre svega se zalažemo za ustavnost, zakonitost i, naravno, poštovanje dostojanstva ove Narodne skupštine.
Gospodine ministre, vi i vaši saradnici u principu se trudite da takvi budete, ali ste malopre u vašem odgovoru na poslanička pitanja i komentare o ovom zakonu rekli da je ovde bilo mnogo pitanja koja nemaju veze sa ovim zakonom. Ne bih se saglasio sa vama da je tako. Naprotiv, svi komentari koji su se čuli, da li po pitanju reklamiranja Poslovnika, replike ili u diskusiji vezanoj za amandman, bili su i te kako usmereni na ono što ovaj zakon propisuje i uređuje.
Vidite, ovaj zakon ima pet članova, a direktno se temelji na jednom članu Ustava Republike Srbije i na jednom članu Zakona o eksproprijaciji; odnosno, čak dva člana Ustava definišu materiju ovog zakona – prvi, koji kaže da je eksproprijacija prisilno oduzimanje nepokretnosti, uglavnom zemljišta, mogu da budu i građevinski objekti, u tačno određenim uslovima.
Poslanici SRS, u želji da budu konstruktivni, da predlozi zakona koji stižu ovde imaju smisla, predlažu određena rešenja. Vi se ne osvrćete na to. Kada kažem vi, ne mislim isključivo na vas. Možda je vaša odgovornost u ovih trinaest godina daleko najmanja, ali već petnaest meseci vi ste ministar za energetiku, ne može se reći da ona ne postoji, kada i građani Srbije dobro znaju, znamo to i mi, da je 1996. godine potpisan sporazum o izgradnji gasovoda. Trinaest godina.
Tu postoji jedan praktičan problem – kako ova vlada, ukoliko ima iskrenu nameru, može da rešava probleme ekonomske krize? Pošto nema više privatizacionih prihoda, oni su usahli, presušili, od 2001. godine nemilice se troše, ostalo nam je da postanemo atraktivni, da napravimo ambijent za strana ulaganja. To je jedan od najboljih načina. Ali, ako neki sporazum treba da se realizuje nakon trinaest godina, kakvu poruku mi šaljemo ino-partnerima? Sa kojom ozbiljnošću mi prihvatamo njih ovde?
Ne tako davno, o ovom zakonu je vođena rasprava u načelu. Na neka pitanja mi niste odgovorili. Želim još jednom, komentarišući amandman na član 5. gospođe Vjerice Radete... I sami ste rekli da nije krucijalno pitanje da li će zakon stupiti na snagu sledećeg dana od dana objavljivanja ili u roku od osam dana. Da li to znači da ste prihvatili ovaj amandman ili je to tek tako da kažete nešto, da ste vi saglasni sa amandmanom koji je u ime SRS podnela gospođa Vjerica Radeta?
Amandman je izuzetan, ne samo da je dobar. Amandman nastoji da poštuje odredbe člana 196. stav 4. Ustava Republike Srbije. Stoga ne bi trebalo ovde da licitiramo da li će to biti narednog dana ili u roku od osam dana, pogotovo kada imamo u vidu odredbe člana 3. ovog predloga zakona, gde ste rekli da će se zahtev za eksproprijaciju podneti lokalnim samoupravama u roku od godinu dana.
Obratite pažnju i koristite institut saslušanja stranaka prilikom eksproprijacije zemljišta; lakše i brže će se rešavati ti problemi. Građani će sigurno biti kooperativniji u tom slučaju.
Vi ste rekli da će se eksproprisati svega 0,5 hektara. Nije mi jasno, magistralni vod je dug oko 166 kilometara, imajući u vidu i regionalne, kako to da se radi o eksproprijaciji samo pola hektara? Ne znam o čemu se tu radi, da li će na tom delu biti potpuna eksproprijacija zbog izgradnje objekata, a ovamo će biti privremena?
Ostalo je još nekoliko pitanja na koja niste odgovorili. Nema ni obrazloženja ovog zakona. Ali, pre svega treba da pošaljete odavde poruku onim ljudima čije će se zemljište eksproprisati, kao i ino-partnerima, da im pokažete jednom za sva vremena da se nijedna vlada, pa ni ova, koja je možda najlošija do sada (ne možda, nego sigurno), neće više igrati sa ozbiljnim ino-partnerima i sa potrebom građana Srbije za otvaranjem novih poslova i rešavanjem njihovih životnih problema. Zahvaljujem vam.