Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, mi u SRS ne sumnjamo u vaše iskrene namere, ali imajući u vidu jučerašnji i današnji dan, sigurno će posle ove rasprave ostati gorak ukus. Očigledno je da ste juče prihvatili da predstavljate neki zakon za koji nije bilo unapred dogovoreno da to budete vi ispred Vlade; vaši saradnici su se juče pojavili u jednom momentu pa su naknadno izašli, ali to (i danas su isti prisutni, kada se raspravlja o drugim zakonima) nije mnogo bitno za ovu raspravu.
Ova dva predloga zakona, mislim na Predlog zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11 i Predlog zakona o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede, na najbolji mogući način pokazuju neefikasnost svih vlada od 5. oktobra, odnosno 24. januara 2001. godine pa do danas.
Kritike i primedbe koje ću uputiti ne odnose se na vas kao Petra Škundrića, profesora univerziteta, već kao čoveka koji zastupa određeno ministarstvo u Vladi Republike Srbije. Postoje ovde prethodna pitanja, za koja vi ne snosite punu odgovornost, ali vaše ranije kolege i Vlada u celini svakako da.
Ali, šta reći, poštovani građani Srbije, kada u danu za odgovaranje na poslanička pitanja, a sednica je inače zakazana u skladu sa Poslovnikom o radu Narodne skupštine, premijer kaže: „Da, mi ćemo usvojiti zakon o nadležnosti autonomne pokrajine, a onda, ko je nezadovoljan, neka se žali Ustavnom sudu“.
Danas smo imali od strane predsednika Skupštine – „Skupština raspravlja i odlučuje“, misleći, pri tome, da za ona javljanja po Poslovniku uputi narodne poslanike da prihvate raspravu, pa onda u danu za glasanje možemo doneti drugačiju odluku. Ovo sam razumeo kao poziv poslanicima skupštinske većine, koji ne treba danas da prave nijedan problem, ali u danu za glasanje mogu da glasaju i drugačije. Onda se objektivno postavlja pitanje zbog čega bi se uopšte održavala sednica, pa da na kraju skupštinska većina glasa drugačije, kad se vi uvek unapred o tome dogovorite?
Možda je danas trebalo najviše govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu, ali ono što se dešavalo u prepodnevnom delu današnjeg zasedanja svakako otvara jednu posebnu raspravu.
Možda u ovom momentu ne bi trebalo da podsećam i ističem šta je to eksproprijacija, da danas i vi, gospodine ministre, u jednom momentu niste rekli – mi smo imali i drugačiju mogućnost, Vlada je mogla da utvrdi javni interes i nismo morali ni da predlažemo ovaj zakon Skupštini.
Šta ste vi imali nameru, da testirate narodne poslanike ili da se uverite u ispravnost vašeg predloga?
Danas smo čuli ovde i zamerke upućene nekim vlasnicima ili velikim kompanijama koje ostvaruju dobar profit. Poslanici SRS nikada do sada nisu bili, niti će u narednom periodu biti protiv velikog profita, protiv uspešnih privrednika i privrednih subjekata, ali najmanje pod dva uslova: prvi jeste da je to u skladu sa zakonom i, drugi, da se ne koristi poseban monopolski položaj na tržištu.
Ovde neke stvari nisu dobro određene. Umesto da se radujemo, bar mi iz SRS, naš cilj bavljenja politikom i jeste da omogućimo bolji ambijent i vlasnicima privrednih subjekata i svim građanima Srbije, bez obzira na to da li izlaze na izbore i kada izađu na izbore kojoj političkoj stranci daju poverenje, da se radujemo ovom zakonu o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje magistralnog gasovoda MG-11...
Dva su razloga, ali, po nama, sasvim ozbiljna i prihvatljiva: prvi, što se vrši eksproprijacija u ime jedne ruske firme, ruskog subjekta i, drugi, zato što će građani južne Srbije dobiti nešto što do sada nisu imali, pogotovo treba da se setimo problema u prošloj godini, vezanih za snabdevanje gasom.
Vi ste dozvolili – ne vidim vašu veliku odgovornost, gospodine ministre, pre današnjeg dana, danas ste možda mogli drugačije da reagujete – da na taj predlog padne jedna ružna senka. Vi ne morate ni da znate ovo, ali kolege narodni poslanici koji sede danas ovde znaju da smo 18. marta ove godine usvojili, odnosno da ste vi glasali za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji i da je narodni poslanik gospodin Zoran Krasić, da ne kažem kao po običaju, predvideo određeni problem i da smo onda imali onakvu izjavu predstavnika Vlade, u tom momentu državnog sekretara Ministarstva finansija. Zbog čega smo onda donosili taj zakon, ako ovo nismo otklonili?
Pre svega, mi se zalažemo za poštovanje zakona. Znate, javni interes postoji mnogo puta, ali ne možemo, ako je u okviru važećeg pravnog sistema države Srbije nešto predviđeno, ne možemo biti protiv toga, bez obzira na onaj interes. Danas smo ovde mogli da čujemo da nešto nije ni važno, ali ostvarićemo neki interes. Uvek moramo da se pridržavamo slova zakona. Jer, kako vi, gospodo iz Vlade, očekujete da vam lokalna administracija ili predsednici opština poštuju zakon o ograničenju broja zaposlenih, ako vi ne poštujete one zakone koje je donela ova skupština? Vi ste tu našli mehanizam, a mehanizam je transfer sredstva i vi ćete na taj način da kaznite one koji se ne pridržavaju, ali vašim merama štednje, racionalizacijom i svim drugim došli smo u poziciju da građani u Srbiji sve teže i teže žive.
Gospodine ministre, rekao sam da ovde postoji odgovornost svih vlada, uključujući i ovu u kojoj ste vi, čiji ste vi član. Ovaj zakon je donet 1996. godine; danas je 2009. godina. Šta je od 2001. godine, zbog čega ovo do sada nije bilo na dnevnom redu i da kompletnu proceduru oko ovog završimo – danas obezbeđena sredstva, kako ste vi rekli, hajmo sada u fizičku realizaciju tog projekta, odnosno da sprovedemo taj zakon. Ali, ne, mi radimo ad hok, od slučaja do slučaja ili kad obezbedimo dobar interes za Srbe. Neko je ovde rekao – ne zastupam ruski interes, ne zastupam ne znam ni ja čiji. Očigledno ne zastupa, zastupa svoj interes. Nema mnogo veze sa vama, ali morate se boriti da se ovo više ne dešava i ne ponavlja.
Kada sam rekao eksproprijacija, moram da vam kažem da pojedini građani u Srbiji eksproprijaciju doživljavaju skoro kao i prisilno oduzimanje zemljišta, jer je bilo zloupotrebe, a eksproprijacija je, svakako, prinudno oduzimanje uz određenu pravičnu i tržišnu naknadu.
Malo mi nije jasno kako 166 kilometara magistralnog gasovoda, a potrebno je izvršiti eksproprijaciju samo na 0,5 hektara. Postoji potpuna, postoji delimična, verovatno mislite na onu delimičnu. Ovde bih vas, da ne kažem, zamolio, ali moram u ime tih građana i vlasnika poseda i zemljišta nad kojim će se sprovoditi eksproprijacija... I ako se radi o privremenoj i nepotpunoj, ona može da traje najduže do tri godine. Ne treba uvek koristiti taj zakonski maksimum, nego u što kraćem vremenskom periodu završiti određene radnje. Bar je vama lako, gospodine ministre – pozovete Mrku, on sve završi pre roka i onda ćemo mi pomoći našim građanima u južnom delu Srbije da pretrpe što manje štete od ovoga.
Naravno, Ustav je ovde bio izričit i potpuno jasan i rekao je da se jemči pravo na nepokretnostima. Da se sada ne podsećamo šta sve spada u nepokretnosti, ali to je pravo na imovinu i slobode građana. Rekao je da samo u dva slučaja može da se uzima ili oduzima nepokretnost: u slučaju sprovođenja eksproprijacije, kada postoji javni interes, i u slučaju izmirivanja obaveza po osnovu poreskih zaduženja. Ovde nije taj slučaj, nego jedan drugi.
Kad mi pošaljemo poruku našim partnerima, kad pošaljemo poruku drugim vladama koliko nam je potrebno da bismo određeni sporazum realizovali, a ovde se radi o sporazumu iz 1996. godine, onda šaljemo veoma lošu, negativnu poruku o spremnosti i sposobnosti bilo koje vlade do sada, a posebno od 2000. godine, da nismo spremni, jer se mi samo deklarativno zalažemo – otvorili smo vrata, želimo da dođe strani kapital, želimo da ekonomsku krizu na efikasniji način prebrodimo. Moguće je, ukoliko bude stranih investicija, ali kad vide ljudi koliko je potrebno vremena do konačne realizacije, odustaju.
Ovaj put neću da govorim, to će neko od mojih kolega reći, o procentima koji se uzimaju za obezbeđenje određenih dozvola za realizaciju određenih projekata. To je nešto o čemu ne želim da govorim.
Slična je situacija i sa ovim Predlogom zakonom o prestanku važenja Zakona o udruživanju u Zajednicu jugoslovenske elektroprivrede. Niko ovde nije pozvan da nešto uloži, ali mnogo vremena nam je potrebno da odradimo određene stvari. Da sad ne ulazimo u to, o tome ćemo najmanje govoriti.
U članu 5. Predloga zakona o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju kažete da će ovaj zakon stupiti na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Kao pravnik, moram da intervenišem na određen način, zato što je član 196. stav 4. Ustava predvideo način objavljivanja i stupanja na snagu. Istina, rečeno je da u određenim slučajevima... Opšti rok za stupanje na snagu je osam dana od dana objavljivanja.
Predviđeno je, takođe, da može da bude i u kraćem roku, ali ako je proteklo 13 godina od usvajanja Sporazuma do današnjeg dana, ne vidim ozbiljnih razloga da se krši taj princip. Iako nerado, pozvaću se, recimo, na vrlo drage reči jednog od potpredsednika Narodne skupštine „Pravilima se ne može prigovarati“. Hajmo malo da budemo dosledni, da poštujemo zakonske odredbe koje kažu kad stupaju određeni zakonski propisi na snagu.
Posebnu pažnju zaslužuje i komentar zakona o izmenama i dopunama Zakona o rudarstvu. I vi, ministre, kao i ja, svako u Srbiji kada hoće da kaže kako je nešto teško, kako je njegovo zanimanje teško, on kaže – radim kao rudar, ili rudarski posao; pozivamo se na to. Morate da shvatite, iako je naš stav prema ovim promenama Zakona dosta negativan, da mi nismo protiv izmena i dopuna Zakona o rudarstvu, izmene su potrebne, ali se plašim... Ono što ste vi naveli u obrazloženju ovog zakona, da, to stoji; to je ono što ste vi možda mogli da uočite, ali ne treba zaboraviti i druge stvari.
Zbog čega se predlažu ove izmene i dopune? Ono što piše u obrazloženju, to je vaš stav. Kada ne bismo gledali malo dublje, kada se ne bismo prisećali šta je ova vlada bila spremna dosad sve da uradi, onda bismo mogli da kažemo – da, to je u redu. Ali, imajući u vidu naknade koje ste vi predvideli, a ja ću posle komentarisati i uporediti ih sa zemljama u okruženju, valjda je to prirodno, da tako malo pogledamo, nisam siguran da cilj jeste ono što vi navodite u obrazloženju, nego, čini mi se, kreditna zaduženja koja je ova vlada do sada pravila, a na ime krpljenja rupe u budžetu.
Moram vas podsetiti da je ruski kredit oko 350.000.000 evra. Ovo su sve krediti koji su uzeti ili koji treba da budu realizovani u toku ove godine, a za krpljenje, kako bi naš narod rekao, rupa u budžetu za 2009. godinu: Svetska banka - 140.000.000 evra, Evropska unija - 200.000.000 evra, komercijalni krediti su uzeti otprilike pre dva-tri meseca (Alfa banka, Vojvođanska banka i Pireus banka) i iznose oko 90.000.000 evra, što ukupno iznosi 780.000.000 evra. Ako se ima u vidu da Ministarstvo finansija preko Uprave za trezor emituje državne zapise koji takođe služe popuni državne kase, to je 500.000.000 otprilike, onda se lako da izračunati da je to 1.280.000.000 evra.
Onda ja i Poslanička grupa SRS pomislimo da smanjenje takse na eksploataciju minerala otvara apetite kod onih koji su zainteresovani da kupuju rudno bogatstvo, odnosno eksploataciju i istražna prava, jer vide vrlo laku i brzu zaradu. Rudna blaga i bogatstva, koja se u principu eksploatišu iz zemlje, ja doživljavam kao čovečiju utrobu. Kad čovek dođe u situaciju da prodaje svoje organe, onda to ukazuje da nije baš dobro, da se ne vodi ispravno ova država.
Kakva nam je situacija u rudarstvu u Srbiji? Ono je svedeno uglavnom na proizvodnju uglja, rude bakra, olova, cinka, nafte, gasa, kao i najrasprostranjenijih sirovina za proizvodnju građevinskih materijala. Proizvodnja uglja odvija se na kopovima Kolubara i Kostolac, rudniku Kovin i u rudnicima sa podzemnom eksploatacijom uglja u okviru Javnog preduzeća za podzemnu eksploataciju uglja u Resavici. Proizvodnja uglja, lignita na kopovima Kolubare i Kostolca je najznačajnija sa stanovišta energetske stabilnosti zemlje, jer predstavlja oko 97% eksploatacije uglja.
Kada je u pitanju naknada, imamo nekoliko različitih procenata i iznosa: za nemetalične sirovine za dobijanje građevinskog materijala (laporac, krečnjak, glina, pesak, šljunak, tehničko-građevinski i arhitektonsko-građevinski kamen) – ovde ste rekli da se određuje u dinarskom iznosu po toni iskopane mineralne sirovine. Potpuno neprecizno i sa stanovišta Srpske radikalne stranke neprihvatljivo.
U sledećem stavu ste rekli da o tome odluku donosi Vlada. Mislim da to nije u redu, pogotovo kad imamo u vidu da skoro svaka opština ima takve ili slične, nazovimo ih - rudnike i da bi to trebalo da bude određeno na drugi način. Vodili ste računa o vrstama minerala, ali niste vodili računa o destinacijama, o lokacijama. Nije isto ako se to eksploatiše u nerazvijenim i razvijenim opštinama.
Ne možemo prihvatiti ni ovu mogućnost privatizacije rudnika, odnosno eksploatacije mineralnih sirovina, gde se sad pored pravnog lica (vreme ne dozvoljava da malo opširnije ovo komentarišem) uvodi i preduzetnik. Ipak moram da vas vratim na to da ovde govorimo o rudnicima; to je jedna ozbiljna privredna aktivnost i preduzetnici... osim ako se nema u vidu da to postanu oni koji su već više od pola Srbije kupili i privatizovali. Onda je to nešto drugo, ako vi imate takvu nameru. Ne verujem da ste vi takav čovek, ali ništa ne treba isključiti.
Vi znate i oni koji su iščitavali ovaj zakon znaju koje su predviđene naknade za eksploataciju u našem predlogu zakona, a ja moram samo da vas podsetim kako to izgleda u okruženju, kao što sam i rekao da ću da učinim. Rudarske takse („rudarske“ je konvencionalan izraz) različite su širom sveta i zavise od poreske politike, ali, recimo: Republika Srpska 3,3 - 4%; Federacija BiH 2 - 4%; Hrvatska - ranije 2,6% do 2008. godine, sada je 6% mineralna voda, 7,5% šljunak, 9% arhitektonski kamen i 10% nafta. U Rusiji je to oko 4% za ugalj, 5,5% radioaktivne sirovine, 6% nemetali, 7,5% mineralna voda, 8% boksit i 17,5% nafta i gas. U Kanadi je to od 10 do 18 procenata.
Onda se postavlja pitanje da li smo mi država u kojoj su mineralna bogatstva neograničena ili smo previše bogati. Odgovor je – ni jedno ni drugo. Pogotovo treba imati u vidu da mineralna bogatstva nisu obnovljivi resursi. Istina, kod nas u Srbiji nisu ni skromni.
Pogotovo treba imati u vidu i mi zameramo, gospodine ministre, što se nijednom rečju u zakonu o izmenama i dopunama Zakona ne vidi i ne pominje, a znate da se radi o stotinama miliona rezervi lignita na području Kosova i Metohije...
(Predsednik: Gospodine Periću, hoćete li da privedete kraju?)
Samo još jednu rečenicu, da završim misao. Ako smo glasali za Ustav, ako smo prihvatili onu preambulu, onda moramo i u zakonskim predlozima koji stižu ovde da kažemo da ćemo uvek bezrezervno čuvati teritoriju Kosova i Metohije u okviru Srbije. Zahvaljujem se na pažnji.