Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Bjelobaba, pokušajte da u mom izlaganju ne prepoznate sebe lično, jer zaista vas doživljavam kao jednu od 2.453 buduće sudije u Republici Srbiji. Malo ću samo prokomentarisati vaš dolazak ovde na osnovu jedne odluke.
Želim da kažem da se ovde pokušava, kao što je u starom Rimu, dva i po veka pre nove ere, Senat obavljao izvršnu, sudsku i zakonodavnu vlast, i sada se u Srbiji pokušavamo vratiti u to doba. Da vas podsetim, postojala je tada i skupština, skupštinu su sačinjavali svi oni koji su služili vojsku. Mi danas imamo sasvim drugačiju Skupštinu, sasvim drugačiji sastav i sasvim drugačije vojne zakone.
Na osnovu čega temeljim ovakav zaključak ili svoje izlaganje? Veliki je upliv izvršne vlasti u pravosudnoj vlasti? Kako? Pa i u ova dva tela koja možemo nazvati institucijama koje se nalaze u sistemu sudske vlasti, a to su Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. Za godinu dana, otkako su stupili zakoni na osnovu kojih je trebalo izabrati sve članove u ove dve institucije, vi niste bili kadri ni do dana današnjeg da završite taj posao.
Onda ono o čemu je gospodin Zoran Krasić govorio, postavlja se sa aspekta i pravne struke pitanje: da li neke institucije postoje ako u svom prvobitnom obliku nikada nisu imali onaj broj članova koji su predviđeni ovog puta po Ustavu Republike Srbije?
Ustav Republike Srbije predviđa isključivo da i Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca imaju po 11 članova. Pokazaću vam i dokazaću, znate uostalom svi koji ste prisutni u ovoj sali, i najveći broj nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija, da nikada 11. član u Visokom savetu sudstva nije izabran, a bio je predlog od strane Pravnog fakulteta univerziteta u Beogradu da to bude profesor dr Zoran Tomić.
Mi ne pomažemo vama izbor, ali samo kažemo da nije i nikada nije u Državno veću tužilaca predstavnika, ali pazite ne skupštine Advokatske komore Srbije, nego upravnog odbora Advokatske komore Srbije, njihov kandidat nikad nije izabran kao 11. član Državnog veća tužilaca.
Na osnovu toga, objektivno i stručno-naučno se može osporavati postojanje ta dva organa i da li su legitimne odluke i svi predlozi koje imamo ovde u Narodnoj skupštini.
Ako su nepotpuni organi predložili to, tu se ne radi da je bilo izabrano 11 članova, pa je nekom prestala funkcija po bilo kojim osnovama, a na osnovu zakona moguća, mene zanima - na osnovu čega se pojavio veliki vremenski prostor od raspisivanja konkursa za popunu sudijskih funkcija?
On je obavljen 15. juna. Visoki savet sudstva je raspisao konkurs 15. juna, a Državno veće tužilaca za popunu tužilačkih funkcija 19. oktobra 2009. godine i nikad nijedna informacija nije bila potpuno identična - koji broj kandidata se prijavio na konkurs vezano za redovne sudove i sudove posebne nadležnosti u Srbiji?
Barata se sa cifrom od 4.800 u roku predviđenom, a on je bio do 30. jula 2009. godine, plus sve prijave koje su stigle poštom, pa se da zaključiti da ih je bilo preko 6.000, negde 5.200, i zna se da nije bio broj predmeta upisivan prilikom podnošenja tih prijava.
Zbog čega je to rađeno u Visokom savetu sudstva? Gospođa Bjelobaba bi možda mogla da da i pravi odgovor na to, a mi smatramo iz razloga što je bio veliki broj, a davali ste obećanje da će biti sve prijave razmotrene i zbog toga niste stavljali brojeve prilikom prijema tih prijava da bi mogli da manipulišete koliki je tačan broj prijava bio.
Sada ću da prokomentarišem Predlog odluke za izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Moram da vam kažem da je jedino izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda predviđen Ustavom, jedan član, to je član 144, posebno je posvećen izboru tog predsednika, odnosno predsednika tog suda.
Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom mišljenju Opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine, bira Narodna skupština.
Evo, ovde imamo jednu situaciju koja se u praksi teško može primeniti. Prvi put biramo predsednika tog suda, a njega treba da predloži Opšta sednica tog suda. Kako sada da izlazimo iz tog galimatijasa? Pokušaćemo na ovaj način.
Vi ste doduše mnogo puta do sad uradili nešto što nije u skladu sa zakonom.
Moram da podsetim i vas kolege narodni poslanici i javnost Srbije, nekada je današnji, jučerašnji dan, bio praznik naroda i narodnosti SFRJ, a ove godine 30. novembar će ostati upamćen po nečemu drugom, da je većina u Narodnoj skupštini, nazovite ga kakav god hoćete način, donela odluku o prihvatanju Statuta Vojvodine i izglasavanju Zakona o utvrđivanju nadležnosti AP Vojvodine.
Ali, i kolega Ranđelović je govorio o tome da treba da donesete odluku o izboru predsednika Vrhovnog kasacionog suda i o nosiocima tužilačkih funkcija.
Nije ovo jedina situacija, kao što je sam kolega rekao, kad se u minut do 12 donosile neke važne odluke. I vlade su birane u minut do 12 i građani Srbije nisu imali nikakve sreće od takvih vlada.
Poznato je da će oko 600 sudija ostati bez posla i negde oko 100 tužilaca. Ostaće ih mnogo više, jer će na njihova mesta doći možda oni koji prvi put sad konkurišu na te funkcije, ali kad bi bili primljeni oni koji su bili ranije, to će biti nege oko 600 plus 100 tužilaca, to je negde oko 700.
Zakon je rekao koja su njihova materijalna i novčana prava, a zakon o agenciji, koji će stupiti na snagu 1. januara 2010. godine, koji se odnosi na borbu protiv korupcije, rekao je da ta lica ne mogu u naredne dve godine obavljati advokatske poslove.
Kolega Boško Ristić je rekao da su ispunjeni standardi standardi EU u poštovanju postupka i procedure prilikom predlaganja ovih kandidata. Procedure su mnogo puta ispoštovane, mnogo puta i nisu, ali ono što smo dobijali iz tih procedura nije značilo ništa. Naprotiv, nanosilo je veliku štetu i državi Srbiji i njenim građanima.
Sada imam, gospođo Bjelobaba, jedno pitanje za vas - kako je moguće da gospođa Nata Mesarović predloži vas da vi predložite nju? Zaista, ništa ne izmišljam. Imam ovde u svojim rukama dva akta gde je u jednom potpis gospođe Nate Mesarović, ovlašćuje vas da vi u ime Visokog saveta sudstva predložite nju za predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Nije li malo nelogično? Vi ništa niste krivi za to i vama ne stavljam na teret.
Kada se pogleda biografija koja je, istina, štura biografija, Nate Mesarović, moglo bi se zaključiti samo na prvi pogled da se radi o kandidatu koji ima oko 35 godina radnog iskustva i postepeno sve faze u pravosudnom sistemu, od opštinskog do konačno i Vrhovnog suda, ali nema drugih podataka. I to ne važi samo za ovog kandidata, to važi za sve kandidate o kojima mi danas ovde govorimo. Neko se dotakao ove teme i ne može niko da postavi pitanje - šta će biografije pred narodnim poslanicima?
Narodni poslanici donose konačnu odluku o ovome. Pre ovog su bili neki predlozi.
Definitivno ovde Narodna skupština će izabrati predsednika Vrhovnog kasacionog suda i određen broj javnih tužilaca, te stoga minimum što je trebalo uraditi jeste trebalo i neke stručne kvalifikacije i ono što predlaže, odnosno što kvalifikuje ove kandidate, da su dostojni ovih funkcija, o čemu i govorimo.
Ovde se kaže u jednoj rečenici ili u delu rečenice šta je to gospođa Nata Mesarović posebno doprinela, a ne navode se uspeh, počev čak od prvog, čini mi se da je Prvi opštinski sud u Beogradu bio, pa kroz sve ostale sudove, koliko je rešeno predmeta, koliko vraćeno, kakav je njen uspeh u tome, nego se kaže - posebno je doprinela unapređenju saradnje vrhovnih sudova zemalja regiona i visokih sudskih saveta.
Kako je to dokazivo? Šta to znači vama, gospodo narodni poslanici? Da li je to na neki način merljivo? Eto sa koliko zemalja ili sa koliko visokih saveta sudstva je napravljena dobra komunikacija i koji su efekti pomoći pravosudnom sistemu u Srbiji iz ove njene velike aktivnosti.
Sada bih malo prokomentarisao vezano za predloge ovih odluka o izborima javnih tužilaca. Osvrt na kandidata za Republičkog javnog tužioca ne treba posebno, jer čuli ste iz izlaganja ovlašćenog predstavnika SRS, gospodina Zorana Krasića da u stručnim krugovima u Okružnom tužilaštvu u Beogradu ovog kandidata veoma mali broj zamenika tužilaca poznaju.
Predlog odluke o izboru javnih tužilaca za apelaciona javna tužilaštva; imamo za Beograd, imamo za Kragujevac imamo za Niš, a pitam vas šta je sa Novim Sadom?
Da li možda na osnovu danas usvojenog zakona nećete rešavati to mesto. Ne mogu, a da ne prokomentarišem kandidata za apelacionog javnog tužioca u Apelacionom javnom tužilaštvu u Kragujevcu. O tome je bilo ovde reči, ali svakako želim to da podsetim i da svoju tvrdnju s početka ove priče učinim još argumentovanijom.
Da se u granu vlasti sudstva uvukla politika i izvršna vlast ima dominantu ulogu pokazuje ovaj kandidat Nebojša Budić, koji je bio šef Narodne kancelarije predsednika opštine Prokuplje. Pitam vas da li je ijedan šef kancelarije bio nestranačka ličnost, ako se zna da je sam direktor kancelarije predsednika Republike bio gospodin Dragan Đilas, koji je istaknuti član DS i koji je i šef Gradskog odbora Beograda u toj stranci? Hoće li neko kasnije, zapravo posle mog izlaganja, odgovoriti zbog čega nemamo kandidata za apelacionog tužioca u Novom Sadu?
Više kolega narodnih poslanika je govorilo o teritorijalnoj zastupljenosti, odnosno o kandidatima koji su konkurisali na određenim mestima i mislim da niko ne može dati odgovor na ovo pitanje, pa se kaže, ako to nije Boško Ristić rekao, napravili smo raspored na osnovu prijava samih kandidata.
Znam nekoliko kandidata, rekao bih vrlo kvalitetnih, ovaj moj zaključak, kolege, ne mora ništa da znači, koji su konkurisali na sva mesta i nema ih ovde uopšte. Da li je bio prethodni dogovor da određeni kandidat iz Požege, recimo, ne mislim da osporavam kandidaturu ovog kandidata, konkuriše u Valjevo? Da li mu je pre toga neko rekao - konkuriši u Valjevo, tamo ćeš i biti primljen?
Iz Valjeva idu dva kandidata u Šabac, kako u Osnovno tužilaštvo, tako i u Više tužilaštvo. Prvo sam pomislio kada sam pogledao ovaj predlog da želite da javni tužioci ne budu u mestu stanovanja, možda je to novi standard EU, pa sam onda video da imamo i takvih kandidata, ostaju u mestima gde žive, gde imaju stalno mesto boravišta. Biće otprilike da na ove funkcije birate isključivo podobne.
Ova država, tvrdim odgovorno, ima izuzetne i sudije i tužioce, samo izvršna vlast malo šanse daje tako kvalitetnim. Kako ćete objasniti, posebno se obraćam nekolicini kolega iz DS koji se bave advokaturom, koji su članovi Odbora za upravu i pravosuđe, sedmorica su advokati, kako reče koleginica Vjerica Radeta, kako je moguće da nijedan od kandidata tužilaca koji su do sada proveli deset i više godina u tužilaštvu, i to kao tužioci, a ne zamenici, kako u osnovnim do sada opštinskim i okružnim, nema ih sada na mestima šefova ili, kako bi se reklo, tužilaca u osnovnim i u višim sudovima. Da li znate zbog čega ih nema? Zato što nisu pripadnici DS i nijedan drugi razlog.
Da građani Srbije ne bi pomislili da će baš samo isključivo tužioci biti oni kandidati koji podržavaju ili su simpatizeri DS, pošto znamo da formalno-pravno ne mogu biti članovi stranke, pa nije baš tako. Oni koji su prihvatili da glasaju za Statut Vojvodine i Zakon o utvrđivanju nadležnosti, a pripadaju drugim političkim strankama i drugim političkim opcijama, oni su zauzvrat tražili da nekoliko njihovih kandidata prođu na ta mesta.
Razmišljate li o zakonu o advokaturi i niz drugih pitanja bi se moglo postaviti o vašoj neodgovornosti u ovoj oblasti. Da, i mi smo za reformu u oblasti pravosuđa, ali ovo je apsolutno pogrešan način za sprovođenje reforme u oblasti pravosuđa.