Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Petar Petrović

Petar Petrović

Jedinstvena Srbija

Govori

Gospođo predsednice, uvažena ministarko Kuburović sa saradnicima, gospodine Pantiću, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu je juče na održanoj sednici prihvatio sve predložene predloge zakona i predlaže Narodnoj skupštini da ih usvoji u danu za glasanje, u načelu.

Takođe, Odbor je prihvatio i predlog Visokog saveta sudstva koji se odnosi na izbor dva predsednika sudova, kao i na izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, pa je, takođe, uputio predlog Narodnoj skupštini da u danu za glasanje izabere predložene kandidate za predsednike sudova, odnosno sudije koji se prvi put biraju. To bi bilo što se tiče Odbora.

Gospođo predsednice skupštine, ako mi dozvolite, pošto sam već ustao i dobio reč, ja bih nekoliko reči da kažem i kao predstavnik poslaničke grupe JS o predloženim tekstovima zakona.

Poslanička grupa JS, odmah na početku da kažem, će u danu za glasanje glasati za sve predložene zakone, kako iz oblasti pravosuđa, tako i iz oblasti finansijskih ugovora koji su danas na dnevnom redu.

Dozvolite mi da se u nekoliko reči osvrnem na svaki od predloženih zakona. Svakako da najveću pažnju javnosti u Republici Srbiji, već duži vremenski period, izaziva Predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika Republike Srbije. Ovo je iz razloga što u ovom Predlogu zakona predložena jedna nova kazna za izvršioce najtežih krivičnih dela, a to je doživotni zatvor koji menja raniju odredbu Krivičnog zakonika koja je predviđala da se izriču kaznene mere od 30 do 40 godina strogog zatvora.

Što se tiče poslaničke grupe JS, tu nema dileme. Mi u potpunosti podržavamo ovakvu izmenu Predloga zakonika i smatramo da je možda trebalo još ranije da se krene u izmenu ovog zakonika, imajući u vidu da mnogo zemalja EU, kojoj mi težimo i na čije pravosuđe u mnogo čemu želimo da se ugledamo, ima predviđenu ovu vrstu najteže kazne.

Ono što nas iz JS, poslaničkog kluba JS pomalo, biram reči, ne znam kako bih našao adekvatnu reč, iritira jeste da mnoga tzv. udruženja, neka strukovna, građanska itd. pominju jednu reč, a to je da bi usvajanjem ovog predloga zakonika, usvajanjem mogućnosti da se izriče za najteža krivična dela doživotni zatvor nehumano. Sada ja pitam, kao građanin, kao poslanik, kao član JS, poslaničkog kluba JS – da li ti koji kažu da je ta kazna nehumana razmišljaju o tome kakva je humanost prema žrtvama koje su nastupile usled činjenja tog krivičnog dela? Da li je humanost prema njihovim roditeljima, braći, sestrama, familiji itd? Da li mi treba više da brinemo o izvršiocima teškim krivičnih dela i da budemo humani prema njima ili treba više da brinemo o posledicama koje takva dela imaju za širu javnost u Srbiji?

Iskren da budem, kao pojedinac, ovo nije stav JS, odavno sam, još od 2002. godine, kada sam bio poslanik, zagovarao smrtnu kaznu za najteža krivična dela. Nije to prihvaćeno iz razloga što je u Evropi odavno ukinuta smrtna kazna, ali mislim da je pandan toj najtežoj sankciji ipak doživotni zatvor.

Ono što je takođe u zakonu predviđeno jeste i ta neka vrsta humanosti, a to je da posle protoka 27 godina od izdržavanja kazne, to lice ima pravo da traži uslovni otpust. Doduše u zakonu je predviđeno da taj uslovni otpust mora da traje maksimalno 10 godina. Ja sam intervenisao jednim amandmanom, mislim da će ga Vlada prihvatiti, da taj rok bude 15 godina. Videćemo šta će na kraju biti.

Ono što takođe podržavamo jeste da se u članu 55, odnosno u članu 8. postojećeg Predloga zakonika, a koji se odnosi na član 55. izvornog zakona, onim licima koja su ranije osuđena na krivična dela, koja su urađena sa umišljajem, ne može im se izreći kazna kraća od minimuma predviđenog za tu vrstu dela za koju se optužuju.

Takođe, kod višestrukih povratnika je dobro što je Ministarstvo prepoznalo to i predložilo u članu 9. novi član, da se kod dva i više povratnika, a ranije su osuđivani za dela izvršena sa umišljenim da im se mora izreći kazna minimum 50% od kazne predviđene zakonom.

Jednostavno, mi moramo kao društvo i zakonodavac da stanemo na put povratnicima sa učinjenim krivičnim delima da bar zaprećenom kaznom na neki način im stavljamo do znanja da će biti strožije kažnjavani, jer u praksi se dešava da su sudovi nažalost u više puta za ista ili slična krivična dela donosili takve presude gde su maltene bile blage, da ne kažem nešto drugo, odnosno bile su uslovne ili sa minimalnim kaznama.

Još ono što bih pohvalio, zbog mog uvaženog kolege Neđe Jovanovića, da je učinjeno to da je sada formirano, da kažem tako, i zaprećena kazna za krivično delo - napad na advokata, odnosno na članove njegove porodice i mislim da na taj način štitimo tu profesiju koja je takva kakva je, nažalost, nekad bude i sa posledicama, da budu koliko toliko zaštićeni, time što će biti zaprećeno, odnosno što je zaprećena kazna za napad na advokata, odnosno na članove njegove porodice.

Ne bih se više zadržavao na ovom zakonu, s tim da ću reći samo da je ovaj zakon u potpunosti u saglasnosti sa stavovima poslaničke grupe JS. Još jednom kažem, mi ćemo ga podržati.

Kada je u pitanju drugi zakon koji je danas na dnevnom redu, a to je Zakon o krivičnom postupku, samo jednu rečenicu da kažem, da s obzirom da se radi o usaglašavanju teksta ovog Zakona sa već predloženim Krivičnim zakonikom, da je to jednostavno, da kažem, tehničko pitanje.

Ne bih se dalje zadržavao na ovim drugim zakonima, kao što su Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, kao i Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, ali bih sebi dao za pravo samo da sa par rečenica prokomentarišem novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Ono što se nama iz JS dopada jeste što je Ministarstvo smoglo snage da prevaziđe neke, ja bih rekao, čak i pritiske od raznoraznih uticaja, da kada je u pitanju prijavljivanje imovine funkcionera, jer znam da je u nekim ranijim radnim materijalima bilo nagoveštaja, pa čak i predloga, da javni funkcioner mora da prijavljuje imovinu i punoletne dece, snaje, prijatelja, kumova itd. i mislim da je to prihvaćeno da bismo otišli u jednu opasnu situaciju, jednu opasnu krajnost, gde ne bismo mogli da izađemo na kraj. Ipak smo zadržali, ipak je Ministarstvo u predlogu zadržalo, da kažem uslovno postojeća rešenja, da javni funkcioner mora da prijavi imovinu bračnog ili vanbračnog druga i maloletne dece koja sa njim žive u domaćinstvu i mislim da se tu krug dobro završava. U slučaju da ima sumnji da postoje povezana lica sa javnim funkcionerom, da imovina je, da tako kažem, sticana na neki drugi način koja nije u okviru pozitivnih propisa, onda postoji način i da se to proveri od strane Agencije.

Još nešto je za pohvalu, kada je u pitanju ovaj zakon, a to je da sada odbornici u lokalnim parlamentima, skupštine opština gradova, gradskih opština, ne moraju da prijavljuju imovinu, ako sam ja dobro razumeo. Da kažem nisu javni funkcioneri, ne moraju da prijavljuju imovinu, jer ima mnogo, i to bi mnogo opterećivalo mnogo Agenciju za borbu protiv korupcije ili kako se sad bude zvala. Iz tog razloga pozdravljamo taj zakonski predlog u članu 70. Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, odnosno o sprečavanju korupcije.

Time bih ja moje izlaganje završio, ne bih dalje dužio, da ne prepričavam druge odredbe postojećih zakonskih predloga.

Na kraju još jednom da kažem da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati ove zakone, a istovremeno još jedno naglašavam da ćemo podržati Predlog Jedinstvenog saveta sudstva kada su u pitanju predlozi za izbor dva predsednika sudova u ovom trenutku i nekoliko sudija kako Upravnog suda, tako i drugih koji se prvi put biraju na ovu sudijsku funkciju. Hvala.
Poštovani članovi Vlade, u ime poslaničke grupe JS postaviću par pitanja. Prvo pitanje koje imam nameru da postavim uz prethodno objašnjenje i obrazloženje odnosi se na Ministarstvo obrazovanja. Vidim, ministar Šarčević je verovatno morao zbog ranije preuzetih obaveza da ranije ode, ali se nadam da će neko od predstavnika Vlade ovde na čelu sa premijerkom moći da odgovori na to pitanje.

Naime, unazad više godina u Srbiji je sve manje đaka u osnovnim školama. Taj trend se nešto u poslednje vreme počeo pozitivno menjati unazad godinu-dve i zbog populacione politike Vlade Republike Srbije i uopšte dolazi do blagog porasta novorođene dece, a to znači biće i više đaka u osnovnim školama.

Ono što nas iz JS interesuje jeste da li Vlada planira, odnosno Ministarstvo obrazovanja, normalno preko Vlade, da u nekim narednim izmenama Zakona o obrazovanju uzme u obzir sledeće činjenice, naime prema sada postojećim propisima osnovne i srednje škole plaćaju materijalne troškove, plaćaju socijalna davanja, plaćaju jubilarne nagrade na teret lokalnih samouprava.

S obzirom da naročito u onim sredinama koje su manje razvijene lokalne samouprave, gde priliv sredstava nije toliko velik da mogu da isplate sve te troškove, da li Vlada planira da te troškove preuzme, i Ministarstvo obrazovanja, kako bi na neki način pomogli tim osnovnim i srednjim školama, naročito, kažem, u ruralnim sredinama, gde je ekonomska situacija da nema dovoljnog priliva u budžet lokalne samouprave da bi mogli na vreme da isplaćuju te troškove, pa dolazi vrlo često, ovo govorim na osnovu pokazatelja koje imam, da mnoge škole budu blokirane tužbama prosvetnih radnika za isplatu putnih troškova, za isplatu jubilarnih nagrada, itd?

S druge strane, takođe se pitanje odnosi na Ministarstvo obrazovanja – da li se razmišlja, da se vratimo u neko vreme, da se planiraju kadrovi, naročito u srednjem obrazovanju i na fakultetima, da se školuju naši mladi ljudi za ona zanimanja koja ova zemlja traži, za koja ima potrebe, a ne samo da se stekne diploma neke srednje škole ili nekog fakulteta koja, nažalost, sutra služi samo kao diploma, kao dokaz da je neko negde završio neku srednju školu ili fakultet, ali u tom svom stečenom obrazovanju i zvanju, nažalost, skoro da nikada neće moći da bude zaposlen? Mislim da bi trebalo ozbiljno razmišljati u tom pravcu i o tome imati, da kažem, rešenje u nekim zakonskim predlozima.
Moje sledeće pitanje odnosi se na energetiku i postavljam ga ministru Antiću.

Unazad nekoliko godina sa zadovoljstvom možemo da konstatujemo, ne samo mi iz Jedinstvene Srbije, nego i svi građani u ovoj zemlji, da je energetska situacija u Srbiji stabilna, da je snabdevanje strujom stabilno, da je snabdevanje gasom stabilno i u to ime ja vam čestitam, ministre, na tome da ste vrlo uspešan ministar u toj oblasti za razliku od nekih vaših prethodnika kada su imali goleme probleme u energetskoj situaciji u zemlji.

Ono što nas interesuje, a verovatno interesuje sve građane Srbije, kakva je trenutna situacija sa Južnim tokom, gasovodom? Da li smo blizu realizacije, s obzirom da ima i ovakvih i onakvih vesti, jer sam siguran da realizacijom tog projekta, izgradnjom tok Južnog toka ne samo da će Srbija biti stabilnija u snabdevanju gasom, nego će verovatno, pretpostavljam, pored toga što će država zaraditi, gas za krajnje potrošače biti, hajde da kažem, ne jeftiniji, nego imati stabilnu cenu i građani se neće plašiti poskupljenja?

Sa druge strane, postavio bih pitanje i ministru poljoprivrede gospodinu Nedimoviću, koji me ne sluša, a to je da li će Ministarstvo poljoprivrede na vreme preduzeti određene korake da ne dođe, kao što svake godine dolazi, do razmimoilaženja između proizvođača i kupaca maline i ostalih jagodičastih proizvoda, odnosno da se već sada zna neka približna cena koju će proizvođači dobiti, da ne bi bilo blokiranja puteva, protesta, itd?

Sa druge strane, već je kraj marta, za par dana počinje i mesec april, kada će početi, odnosno stvaraju se mogućnosti za razne oluje, gradonosne oblake, itd, da li Ministarstvo preduzima neke mere u cilju boljeg snabdevanja lokalnih samouprava protivgradnim raketama, bolje plaćanje onih ljudi koji rade na tim protivgradnim sistemima?

S druge strane da se sve to na vreme obezbedi da ne bude posle ono da lečimo, bolje da sprečimo. Mi iz JS smatramo da uvek bolje delati, preduhitriti neke stvari, nego posle toga isplaćivati naknade štete, itd, poljoprivrednim proizvođačima koji budu oštećeni u ne daj Bože, nekoj nepogodi. Hvala lepo.
Zahvaljujem se ministrima na iscrpnim odgovorima.
Samo bih hteo da upoznam gospođu predsednicu Vlade sa jednim podatkom. Ona je rekla da unazad u poslednjoj godini je u Srbiji 10% više novorođene dece nego prošle godine.
Hoću predsednice Vlade da vas samo upoznam, ali me ne slušate, dobro nema veze, pročitaćete stenogram, da od kako je JS u Jagodini preuzela upravljanje lokalnom samoupravom od 2004. godine, zbog svoje populacione politike, koju je tada uvela, svake godine iz godine u godinu se povećava broj novorođene dece i mogu da vam kažem da u ovom trenutku Jagodina je drugi grad po broju novorođene dece u odnosu na broj stanovnika. Prema tome samo da znate. Hvala.
Poštovani ministri, poštovani saradnici u ministarstvima, poštovani predstavnici VSS i Državnog veća tužilaca, gospodine potpredsedniče, govoriću u ime poslaničke grupe JS, ali pre toga, u sklopu tog vremena iskoristiću priliku da kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kažem da na sednici koja je održana pre nekoliko dana su jednoglasno podržani svi predlozi zakona koji su došli iz Ministarstva pravde, kao i predlozi za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i predlozi za izbor zamenika javnih tužilaca, koji se prvi put biraju na ovu funkciju.

Dakle, nije bilo nikakvih primedbi i predloge ovog odbora narodni poslanici Republike Srbije da u danu za glasanje prihvate ove predloge zakona u načelu, kao i da prihvate predloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca za izbor sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca.

Pošto ovde ima mnogo izmena i dopuna zakona, kao i novih zakona, ja ću svoje izlaganje usmeriti prema nekoliko zakonskih propisa, ali na početku odmah da kažem da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati sve predloge zakona, kao i predloge za izbor sudija koji se prvi put biraju i izbor tužilaca, zamenika osnovnih tužilaca koji se prvi put biraju.

Dva su razloga zbog kojih je i jedno i drugo ministarstvo došlo pred ovu Narodnu skupštinu sa predlozima ovih izmena i dopuna predloženih zakona, kao i sa predlozima novih zakonskih rešenja. Prvi razlog je, kada su u pitanju izmene i dopune zakona koji su danas pred nama, taj što je u primeni ovih zakona, dakle u životu primećeno da ima određenih nedorečenosti, određenih nesporazuma, da je težnja da se poboljšaju neka zakonska rešenja koja su već sada važeća, da bi se jednostavno bolje ljudi snalazili u primeni tih zakona, kako onih koji ih primenjuju, tako i oni na koje se odnose.

Dakle, prvi zakon o kome ću ja reći nekoliko reči jeste Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Jedinstvena Srbija podržava napore MUP-a da koliko-toliko uvede red na sportskim manifestacijama, naročito onim koje su značajnije, koje imaju mnogo veći broj posetilaca nego što imaju druge i da se jednostavno pokuša, mada mislim da sam MUP, samo po sebi, ne može da reši taj problem, kao što ne mogu da reše ni Ministarstvo pravde kroz određena zakonska rešenja, odnosno sudovi, tužilaštva u primeni tih zakonskih rešenja. Mislim da društvo kao društvo mora više da povede računa i da povede više akcija, da pokušamo da iskorenimo to nedolično ponašanje, da smirimo te navijačke strasti navijačkih grupa, koje prilikom dolaska na stadion sve drugo im je preče nego gledanje ili fudbalske ili košarkaške ili rukomet neke druge utakmice.

Danas, nažalost, imamo novo zanimanje u Srbije, a to je zanimanje vođe navijača. Ja bih voleo da znam gde se završava ta škola, da upišemo decu da završe školu i da dobiju titulu vođe navijača, jer vidim da mnogi mediji populistički pišu ili izveštavaju o takvim ljudima koji sebe smatraju vođama navijača. Imamo slučaj da MUP mora na nekim sportskim manifestacijama da razdvaja navijačke grupe koje navijaju za isti klub. To samo u Srbiji ima. Ako mi volimo i navijamo za isti klub i pošli smo da bodrimo te aktere tog nekog fudbalskog, košarkaškog ili nekog drugog događaja, i treba SUP da angažuje jedne dodatne snage milicije i policije da razdvaja te navijačke grupe, a došli su da navijaju za isti klub. Izvinite, ja to nigde nisam video da u Evropi to ima, a u Srbiji toga ima. Nažalost, mislim da tu treba malo veća društvena akcija da bude i pozdravljamo, mi iz Jedinstvene Srbije, napore ministarstva kroz ove promene zakona da pooštri, kako kaznene mere, tako i sve drugo da tog nedoličnog ponašanja bude svedeno na najmanju moguću meru, odnosno ako može da se iskoreni. Mada mislim, ne trebamo biti mnogo optimisti, da ćemo u tako kratkom vremenskom periodu u budućnosti iskoreniti.

Nažalost, tom nedoličnom ponašanju u mnogo čemu kumuju i funkcioneri određenih klubova, sportskih organizacija, svojim izjavama u medijima, tako da kažem da tim izjavama raspaljuju ionako raspaljene navijačke strasti među tim navijačkim grupama i zato dolazi do vrlo neželjenih posledica koje se nekada završavaju tragično, gubljenjem mladih života u ili na samom sportskom događaju.

Drugi zakon na koji ću ja ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, o kome ću reći nekoliko reči, da pohvalim ministarstvo što je prepoznalo problem koji je nastao kada je stupio na snagu Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, to je oko ovih famoznih, da tako kažem, obaveznih tehničkih pregleda za vozila starijih od 15 godina, jer mi u Srbiji nažalost još uvek imamo dosta na našim putevima vozila koja su stara 15, 20 i više godina. I, opterećivali smo budžete naših građana time što smo, jednostavno ovim zakonskim rešenjem, primorali ih da dva puta godišnje obavljaju tehničke preglede. Dobro je što je to ukinuto, ono što će se ukinuti kada budu izglasane ove izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ono što takođe, ispred poslaničke grupe JS pozdravljam, i kao vozač i kao čovek koji je stalno u saobraćaju, jeste što ste prepoznali problem sa pešacima i pešačkim prelazima, odnosno da će sada malo blaže, da kažem tako, da se pripadnici saobraćajne policije odnose prema vozačima koji, da kažem uslovno, ne propuštaju pešake prilikom prelaska na pešački prelaz. Već je ovde objašnjeno, da ja sada ne objašnjavam, ko hoće da čita zakon može da pročita, kada je vozač obavezan da propusti pešaka, a kada, da kažem tako, pravi prekršaje i dovodi sebe da bude primenjena sankcija prema njemu.

Ovim drugim zakonima iz oblasti MUP-a, govoriće moji saradnici iz JS, iz poslaničke grupe JS, a ja ću govoriti sada nekoliko minuta o zakonima koji su došli iz Ministarstva pravde. Vidim, odnosno naglašavam da i ovde, pored toga što je Ministarstvo pravde prepoznalo probleme koji su nastali u primeni ovih zakona, čija se izmena i dopuna sada traži, jeste… (Isključen mikrofon.)
Dakle, Ministarstvo pravde je, pored ovoga što je prepoznalo problem u primeni određenih zakonskih rešenja koja su sada u primeni, došlo je sa izmenom i dopunom određenih zakona da bi se jednostavno poboljšali predloženi važeći tekstovi zakona, izašlo je i sa predlogom novih zakona, što je obaveza iz nacionalne strategije za reformu pravosuđa, kao i akcionog plana za Poglavlje 23 i 24, kao i obaveza prema „GRECO“ grupi, itd.
Dakle, prvo da krenemo od Zakona o parničnom postupku. Tu se menja jedan, odnosno par članova, gde se u stvari omogućava učesnicima u parnici da na drugačiji, na kvalitetniji način reše svoj problem, jer se sada omogućava tužiocima da mogu bez saglasnosti tuženika svoje dobro, odnosno stvar, ustupe nekome, dok je do sada to bila obaveza tuženika.
Kada su pitanju dopune Zakona o izvršenju vanzakonskih sankcija i mera, dobro je što se uvodi tzv. prvi razgovor. To se odnosi na ona kažnjena lica koja izdržavaju svoje kazne u kućnom pritvoru. Tako da, ima tu i drugih stvari gde je povećana, da kažem, obaveza i disciplina tih ljudi koji izdržavaju kaznu u svojim stanovima ili kućama, da moraju strogo da se pridržavaju propisa, odnosno da poštuju ono što imaju, elektronski uređaj na sebi, da ga ne uništavaju, jer za to ima određenih sankcija.
Ono što je vrlo interesantno, to je potpuno novi zakon o besplatnoj i pravnoj pomoći. Ovde je već bilo nekih komentara o tome, međutim mislim da je ministarstvo na pravi način, posle diskusije koja je trajala nekoliko meseci, došlo sa predlogom zakona koji je danas pred nama i koji će naići, garantujem u ime JS, na široku podršku građana koji nisu u situaciji da sada mogu da izdvoje sredstva, naročito građani koji nemaju dovoljno sredstava, a imaju potrebu i obavezu da svoja prava traže, odnosno da traže zaštitu svojih prava pred nadležnim sudskim ili nekim državnim institucijama.
Dakle, tačno i precizno je naznačeno ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, zatim, ko može da pruža besplatnu pravnu pomoć, da će ministarstvo vršiti kontrolu onih lica koja vrše besplatnu pravnu pomoć, tako da ova šarenolikost koja je bila do sada će se svesti u jedan zakonski okvir, gde će ljudi kojima je potrebna besplatna pravna pomoć znati kome da se obrate da bi dobili tu besplatnu pravnu pomoć koju će ministarstvo finansirati preko određenih advokata koji, takođe, moraju da budu prijavljeni i registrovani u Ministarstvu pravde da bi mogli da pružaju besplatnu pravnu pomoć, kao i preko lokalnih samouprava, odnosno pravnih službi lokalnih samouprava.
Takođe, dato je pravo i određenim vladinim organizacijama da pod određenim uslovima mogu da pružaju pravnu pomoć. Mi kao poslanička grupa Jedinstvene Srbije ćemo u Danu za glasanje taj zakon podržati.
I, na kraju, par rečenica bih rekao i o zakonu o lobiranju, što je, takođe, nov zakon u našem pravu. Ovde je na jedan zakonski način uređeno da se štiti javni interes, da je određeno ko može da bude lobista, pravno i fizičko lice koje mora da bude registrovano da položi određeni ispit ispred ispitne komisije Pravosudne akademije, da bude uveden u spisak lobista koji mogu to da rade i da ugovori koje zaključuju sa onima kojima pružaju usluge lobiranja budu overeni i budu prosleđeni nadležnim institucijama.
Sve u svemu, na ovaj način mi dobijamo nova zakonska rešenja u ove dve oblasti koja sam siguran da će poboljšati pravni život i pravnu sigurnost građana i pravnih lica u Republici Srbiji, a to znači još jedan korak ka bržem ulasku Srbije u EU sa izjednačavanjem zakonodavstva sa zakonodavstvo zemalja EU. To znači bolji život, kao što sam rekao, za sve građane Republike Srbije.
Iz tog razloga, još jednom, sve pohvale za Ministarstvo pravde i za Ministarstvo unutrašnjih poslova na predloženim zakonskim rešenjima. Još jednom ponavljam, u Danu za glasanje poslanici Jedinstvene Srbije će podržati sve predložene zakone. Hvala.
Gospođo predsednice, poštovani članovi Vlade na čelu sa premijerkom, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću u ime poslaničke grupe Jedinstvena Srbija da postavim par pitanja na koja očekujem odgovor.

Jedno od prvih pitanja za večeras jeste, a odnosi se na isplatu naknade osobama, odnosno ženama koje se nalaze na trudničkom i porodiljskom bolovanju. Naime Jedinstvenoj Srbiji je posebno zadovoljstvo što je Vlada i predsednik Republike, gospodin Vučić, prepoznali problem koji je u Srbiji višedecenijski, a to je da se u Srbiji unazad nekoliko decenija, ne bih rekao godina, rađa manje dece nego što umire, pa nam je Srbija iz dana u dan, iz meseca u mesec, iz godine u godinu sve manja i manja.

Pre nekoliko meseci mi smo doneli zakone koji idu za tim da se pospeši rađanje dece u Srbiji, da se nagrade sve majke koje se opredele da rode jedno, dva, tri ili više dece i da se nagrade, da tako kažem, posebnim naknadama iz budžeta Republike Srbije, a plus ono što im pripada ako su u radnom odnosu po osnovu primanja iz radnog odnosa.

Međutim, u praksi, ja moram to da kažem, počele su da se dešavaju po malo čudne stvari, pa očekujem da Vlada preduzme određene, ja bih rekao, energične mere da se spreči to kašnjenje u isplatama naknada ženama koje se nalaze na trudničkom i porodiljskom bolovanju. U ovom trenutku ta kašnjenja su od dva, tri i četiri meseca. Evo, imam primer od pre podne gde mi se obratila gospođa iz Beograda da se porodila 25. juna, a da do dana današnjeg još nije dobila prvu naknadu za porodiljsko odsustvo.

Mislim da tu nije problem u Vladi, nije problem u zakonu, nije problem u uredbama i u uputstvima za primenu ovih zakona, ja bih rekao da je osnovni problem u činovnicima koji rade i obrađuju predmete po lokalnim samoupravama po sistemu – stavi predmet u fioku, pa će doći jednog dana na red.

Zato mislim da ministarstvo nadležno za ove poslove mora pod hitno da reaguje i da se takve stvari ne dešavaju, jer nisu sve trudnice i nisu sve porodilje u takvom materijalnom stanju da mogu da izdrže par meseci bez primanja. Mislim da je, bar mi iz Jedinstvene Srbije mislimo, da je mnogo praktičnija bila ona prethodna isplata bez obzira, znam i znamo šta je rukovodilo ministarstvo i Vladu da posegnu za izmenama ovih zakona, zato što je bilo pojedinačnih zloupotreba u povećavanju plata pred porođaj ili zapošljavanje nezaposlenih trudnica da bi ostvarile pravo na budžetska primanja.

Dakle, da bi smo to…(Isključen mikrofon)
Gospođo ministarka bez portfelja, ovo nije bila kritika Vladi i vama, ovo je samo bila konstatacija. Grad iz kog ja dolazim nema te probleme, jer smo mi već godinama i pre ovih zakona isplaćivali naknade porodiljama i trudnicama, tako da imamo uhodan sistem za tu isplatu, i tamo u Jagodini nema kašnjenja. Ja govorim šire i u Srbiji ima mnogo takvih slučajeva i Vlada mora hitno da preduzme određene mere da izvrši kontrolu, ali dobro, otom-potom.

Drugo pitanje odnosi se na ministra energetike, gospodina Antića. S obzirom da je počela grejna sezona, a da ima informacija da su mnoga akumulacijska jezera prazna i poluprazna, pa me interesuje, i JS interesuje da li će biti problema u narednom zimskom periodu sa snabdevanjem strujom, odnosno i snabdevanjem gasa zbog grejanja? Znamo da je u Srbiji mnogo toplana prešlo sa mazuta i uglja na gas, tako da, zbog zagađenja sredine, itd, tako da bi gledaoci koji prate ovaj prenos, uopšte svi građani Srbije bili u situaciji da čuju iz prve ruke da li će biti problema ili neće biti problema sa grejanjem, odnosno sa snabdevanjem električnom energijom.

S druge strane, zamolio bih ministra poljoprivrede, gospodina Nedimovića, ako me sluša, da pokuša da odgovori na pitanje da li Vlada ima plan da se poboljša zaštita poljoprivrednih useva od elementarnih nepogoda, odnosno grada? Znamo da je i ove godine bilo dosta problema u mnogim sredinama u Srbiji. Nemojte, molim vas, samo da mi pričate da treba da se osiguraju usevi itd. Znaju naši poljoprivredni proizvođači da treba da se osiguraju, ali obično od osiguravajućih zavoda dobijaju maksimalno 30% od onoga što se uništi.

Prema tome, mislim da moramo da nađemo načina da zaštitimo poljoprivrednike, jer nemaju mogućnosti svi da nabave zaštitne mreže, nemaju mogućnosti ni para svi da se osiguraju itd. To naročito pričam zbog onih malih gazdinstava koja imaju pet, šest, sedam, osam hektara zemlje, i kada ih pogodi ta elementarna nepogoda, onda oni ostaju bez letine, ostanu bez elementarnih prihoda za život.

S druge strane, treba ministarstvo da preduzme neke mere da lokalnim samoupravama brže transformiše sredstva za isplatu onim licima koja ispaljuju rakete na gradonosne oblake, jer tu lokalne samouprave nisu u mogućnosti, nemaju finansijska sredstva da mogu adekvatno da nagrade te ljude i onda dolazi do toga da ljudi jednostavno neće da budu volonteri, neće da rade taj posao, a da za to ne dobijaju adekvatnu nagradu.

Dakle, ako želimo dobro poljoprivrednom proizvođaču, naročito onom sitnom, dajmo, pružimo mu elementarne uslove da možemo da ga zaštitimo od onoga, što se kaže, što pada s neba. Hvala.
Hvala lepo.
Zadovoljan sam datim odgovorima. Ja mogu da zaključim da će zima biti bezbedna, biće struje, biće grejanja, poljoprivredni proizvođači će biti iduće godine zaštićeniji, odnosno njihovi poljoprivredni usevi.
Što se tiče dece, mogu da poručim, majke rađajte decu, država brine za vas, redovno će isplaćivati ono što vam po zakonima pripada. Hvala lepo.
Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS pozdravlja što je konačno došlo na dnevni red da se istraži i sazna puna istina o tome šta se događalo i kakve su posledice posle bombardovanja od NATO pakta 1999. godine.

Posebno nam je zadovoljstvo što pripadamo ovoj skupštinskoj većini koja je našla snage da posle dužeg vremena ovu tačku stavi na dnevni red i da javnost, ne samo Republike Srbije, nego kompletna svetska javnost bude upoznata sa rezultatima do kojih će doći ova komisija.

Siguran sam da će ova komisija uraditi stručno, savesno, moralno i odgovorno svoj posao, da će doći do onih rezultata. Ja bih voleo, u ime poslaničke grupe JS, da rezultati budu negativni, da ne postoji uzročno-posledična veza između broja obolelih od kancerogenih oboljenja na teritorijama koje su gađane osiromašenim uranijumom, ali sam siguran u jedno, ne prejudiciram odluku komisije, ali s obzirom na statističke podatke, da ipak moja želja i volja biće uzaludna, da će rezultati biti sasvim drugačiji.

Ono što želim na početku da kažem jeste da sam prosto zapanjen unazad nekoliko dana čitajući dnevne listove i gledajući neke elektronske medije kako su se odjedanput podigli NATO zaštitnici, odjedanput postali glasni govornici, pričajući o tome kako osiromašeni uranijum nije štetan. Naročito je zapanjujuća izjava jedne dame, da upotrebim taj izraz, inače ona od dame nije ni „d“, koja mnogo voli NATO pakt, koja je juče, prekjuče, izjavila, danas je to štampa objavila, kako je osiromašeni uranijum dobar za beljenje dečijih zuba. Pa, ja joj preporučujem, dame i gospodo, da uzme taj osiromašeni uranijum i da beli zube svojoj deci, svojim unucima, svojim rođacima, a nemoj da preporučuje da drugi rade to. Kako je samo nije sramota da tako nešto javno izjavi?

Ali, znate šta, para buši gde burgija neće i za prokleti novac sve se može uraditi.

Takođe, jedan ambasador jedne zapadne sile, kome unazad nekoliko dana menjaju prezime, pa nije više Skot, nego je sad Skat, ali, ja ipak zadržavam ono ranije prezime, da je on ipak Skot, izjavljuje kako povećan broj obolelih od kancerogenih oboljenja tamo gde su padale NATO bombe je uzrok pušenja. Moguće je da je to, samo, statistika o kojoj je govorio i gospodin Šešelj, govori sasvim drugačije. Znači, to ne može da bude razlog, nego je razlog taj što su NATO zlikovci padali bombe na određene teritorije Jugoslavije, Srbije, KiM, i to obogaćene osiromašenim uranijumom.

Prema tome, ne trebamo skrivati istinu. Italijani su članovi NATO pakta. Oni su prijatelji sa mnogim zemljama, pa čak sa njihove teritorije su leteli avioni koji su bombardovali Srbiju, Kosovo i Metohiju, Jugoslaviju. Ali, oni su rekli, na osnovu istraživanja koje su njihove stručne komisije i stručni ljudi radili i njihov parlament donosio određene odluke i statistički podaci u Italiji govore u prilog tome da ima uzročno-posledične veze između obolelih italijanskih vojnika od kancerogenih oboljenja upravo zbog toga što su se nalazili na teritorijama gde su bacane NATO bombe obogaćene osiromašenim uranijumom.

Prema tome, mislim da ovde ne treba mnogo pričati. Jednostavno, treba dati odrešene ruke komisiji da na svoj način, stručan, odgovaran, moralan, kao što sam rekao, dođe do određenih rezultata, da nas upozna sa tim i da ceo svet bude upoznat sa time šta su nam radili ni krivim, ni dužnim.

Čitajući opet neki dan kažu da su hteli da sruše nedemokratski režim Slobodana Miloševića, time što su bombardovali Srbiju i Jugoslaviju. Samo jedan primer, dame i gospodo, da vas podsetim kako je to rušen nedemokratski režim da je, recimo, NATO bomba u Varvarinu, gađajući most na Velikoj Moravi, ubila ćerku tadašnjeg predsednika opštine Varvarin, koji je bio iz SPO. Dakle, bio je iz stranke koja je bila protivnik Slobodana Miloševića. Kako su to, gađajući Varvarin, gde je na vlasti SPO, hteli da ruše nedemokratski režim Slobodana Miloševića? To je samo jedan primer, a imate tih primera koliko hoćete.

Prema tome, poslanici JS odaju priznanje ovoj skupštinskoj većini što je možda smogla snage da sa ovakvim predlogom dnevnim reda izađe. Siguran sam da ćemo jednoglasno, nadam se da će opozicija prihvatiti predlog da se ova komisija formira, formirati ovu komisiju, čekati te rezultate, da pokažemo tim svetskim policajcima da ne mogu da uništavaju pokoljenja, decu i unuke bacajući najopasnije bombe sa osiromašenim uranijom, baš da bi zadovoljili neke svoje interese. Hvala lepo.
Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, saradnici ministarstva, ja ću odmah na početku reći da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati sve predložene zakone, kao i međunarodne sporazume koji su danas na dnevnom redu.

Moje izlaganje ja ću zadržati na svega dva, odnosno tri zakona. Prvenstveno ću se u svojoj diskusiji osvrnuti, u najkraćem mogućem vremenu, na Predlog zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

U potpunosti poslanička grupa JS podržava predlog ovog zakona i smatramo da posle dužeg vremenskog perioda, odnosno nekoliko godina diskusija hoćemo li, nećemo li doneti ovaj zakon, odnosno Predlog zakona, koji će siguran sam biti usvojen od strane poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije i da ćemo pružiti mogućnost zaposlenima u Ministarstvu odbrane, u Vojsci, u MUP, u Ministarstvu pravde - Odeljenju za suzbijanje i za izvršavanje krivičnih sankcija, u BIA da na jedan poseban način pod povoljnim finansijskim, odnosno ekonomskim uslovima dođu i reše svoje stambeno pitanje.

Ono što mene u ime poslaničke grupe JS, gospođo ministarka, interesuje, s obzirom da ste vi rekli, u javnosti je izašlo da će u prvom naletu biti izgrađeni stanovi u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Kraljevu, Vranju, da li će u narednom vremenskom periodu, ja vam to i sugerišem i predlažem, biti građeni ovakvi stanovi i u manjim mestima, manjim gradovima na teritoriji Republike Srbije, gde takođe žive i rade, a nemaju obezbeđeno i rešeno stambeno pitanje pripadnici ovih resora koje sam pomenuo? To je vrlo bitno i za građane Smedereva, Požarevca, Jagodine, Paraćina, Kruševca i da ne nabrajam ostale gradove, još manje ili iste po broju stanovnika.

Ono što jeste, po meni, pomalo diskutabilno, odnosno možda nije diskutabilno, ali želim da čujem odgovor, jeste rang lista zainteresovanih za kupovinu ovih stanova. Da li će, na primer, onaj koji živi i radi u Požarevcu, a zainteresovan je za kupovinu odgovarajućeg stana u Beogradu biti tretiran ravnopravno sa onim zainteresovanim iz Beograda? Mislim da moramo na ovaj način da nađemo neke kriterijume na osnovu kojih ćemo opredeliti ko ima pravo, pravo prioriteta da kupuje ovakve stanove i rešava svoje stambeno pitanje.

Drugo pitanje, druga sugestija od strane poslanika JS jeste da oni ljudi koji imaju na neki način rešeno stambeno pitanje, ali ne rešen tako da adekvatno odgovara broju članova porodice. Primera radi, neki pripadnici ovih službi koji imaju pravo na kupovinu stana imaju stan od, recimo, 35 ili 40 kvadrata, a po kriterijumima im pripada stan od 65 ili 70 kvadrata. Da li bi bio u mogućnosti da on taj svoj stan da državi, a da plati razliku između stana koji daje i onog stana koji želi da kupi? Primera radi, to je 30-ak kvadrata, a ovaj stan koji bi bio procenjen i bio bi, da kažem, prodat nekom od zainteresovanih kome taj stan u toj kvadraturi odgovara. Razmislite, ako već niste razmišljali o tom predlogu i da eventualno uđe u proceduru.

Još jedno pitanje, tamo u zakonu stoji jedna odredba da lokalne samouprave koje ponude lokacije za izgradnju ovakvih stanova, a nisu u potpunosti opremljene, odnosno imaju lokacije, a nisu u potpunosti opremljene, oni moraju da snose troškove opremanja tih lokacija. Ima lokalnih samouprava koje imaju lokacije, ali nemaju pare da opreme te lokacije. Tu bi trebala država na neki način da pomogne tim lokalnim samoupravama gde su slobodne lokacije za izgradnju, a to se naročito odnosi na manja mesta, manje gradove, i da im omogući da opreme komunalno takve lokacije i da omogući da se na tim lokacijama grade stanovi. To je naročito interesantno zato što u Srbiji, van Beograda i ovih velikih centara, Niša, Novog Sada i Kragujevca, realna cena, sada tržišna prodaja, stanova je 500-600 evra po kvadratu. Znači, mogli bi ti stanovi u tim manjim mestima za pripadnike ovih resora o kojima sam govorio i o kojima piše u zakonu da dobiju stanove ni za 500 evra, nego možda i za 400 evra. Razumete vrlo dobro o čemu pričam, jer ima gradova, ja tvrdim da se stan sada, tržišna vrednost od strane investitora koji je izgradio taj stan, prodaje po 500 evra, 550, eventualno 450 itd.

Već sam govorio o tome i još jednom da napomenem, postavlja se pitanje – ko ima pravo da kupi veći stan? Da li onaj kome po broju članova porodice pripada stan, primera radi, od 54 kvadrata, to je manji dvosoban ili jednoiposoban, zavisi kako se kategoriše, a hoće da kupi stan od 72 kvadrata ili 92 kako piše ovde?

Da li on ima pravo da kupi takav stan, ili ipak u Beogradu za relativno pristojnu cenu, vi znate vrlo dobro i bolje od mene koliko su cene kvadrata na pojedinim lokacijama u Beogradu? Da li taj koji je zainteresovan, ponavljam pitanje ima pravo da se prijavi da kupi stan od 92 kvadrata, a pripada mu, ima jedno dete primera radi, pripada mu 55 ili 60 kvadrata? Time bih završio svoju diskusiju u vezi sa prvim zakonom. Ovo su čisto moje sugestije, a time i poslaničke grupe JS bile dobronamerne, da se razmisli o tome inače, kao što sam rekao podržaćemo ovaj zakon i mislimo da je ovaj zakon vrlo dobar da se reše stambena pitanja ovih pripadnika, ovih službi koje nisu bile u mogućnosti da na određen način reše stambena pitanja svojih zaposlenih.

Kada je u pitanju Zakon o bezbednosti saobraćaja, pozdravljamo odluku da se brzina na autoputu podigne na 130 kilometara. Pretpostavljam da je, gospođo ministarka, ona kazna ko ima 131 do 140 umesto 120 sada će biti između 130 do 140, vidim to u zakonu, nije dirano, i to pozdravljam, ko hoće da vozi brzo, neka plati, osim ako ne vozi mnogo brzo, pa da ostane bez dozvole i da zaradi zatvor. Na ovaj način mi se izjednačavamo sa zemljama u našem okruženju, koje takođe imaju ograničenje brzine na autoputevima od 130 kilometara, a nemaju ništa kvalitetnije autoputeve nego što u ovom trenutku ima Srbija.

Ali, znam da nije tema ovog zakona, s obzirom da je u javnosti i danas sam čitao da je ministar unutrašnjih poslova dao izjavu da vanrednog tehničkog pregleda neće biti, pa vas molim da u jednoj vrlo brzoj proceduri i tu izmenu zakona date u Skupštinu, da bih jednostavno i to zadovoljilo. Mislim da je i to malo ishitreno, razumem potrebu da se zaštiti bezbednost na putevima, ali imamo potrebu da ogroman broj građana Srbije voze automobile starije proizvodnje, ne zato što žele da voze te automobile, nego što nisu u finansijskoj mogućnosti da kupe novi automobil.

Takođe, bih samo jednu rečenicu rekao o Zakonu o evidenciji stvarnih vlasnika, mislim da je dobro da je država prepoznala problem koji postoji u Republici Srbiji, i da moramo konačno da naše zakonodavstvo upodobimo zakonodavstvima evropskih zemalja kome težimo, i da znamo ko je stvarni vlasnik određenih pravnih lica i da to uđe u centralni registar da bi kontrola bila bolja, da bi prevara bilo mnogo manje, nego do sada, jer jednostavno na ovaj način ulazimo u Centralni registar evropskih zemalja i lako će biti utvrditi ko je vlasnik, da li je preneo vlasnički udeo na nekog drugog itd, itd.

Prema tome, da zaključim svoju diskusiju time da još jednom kažem da ćemo u danu za glasanje poslanici JS podržati sve predložene zakone.
Poštovani predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslaničke grupe JS će u danu za glasanje podržati sve predložene izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu iz jednog prostog razloga da ne komentarišem svaki zakon posebno, što ova Vlada dobro radi i prati život, prati događaje i upravo ove izmene i dopune predloženih zakona, ja bih rekao ekonomsko-finansijskih, idu za tim da omoguće lakši život pravnim licima, fizičkim licima, privrednicima, i svima kojima se na manji ili veći način bave privredom prirodnih kretanjima, finansijskim poslovima itd.

Posebno treba da naglasim ispred poslaničke grupe JS, to što je u izmenama zakona sada konačno uvedeno da ne treba dati pravo da onim pravnim licima i preduzetnicima, odnosno fizičkim licima koja su kažnjavana pravosnažnim sudskim odlukama za određena krivična dela, da mogu i dalje da se bave određenim poslovima koji su taksativno nabrojani u predloženim zakonima.

Ispred lokalnih samouprava bih pohvalio to što će se u planskim dokumentima ubuduće ovim izmenama zakona planski dokumenti lokalnih samouprava objediniti sa planskim dokumentima Vlade Republike Srbije i to će olakšati, siguran sam, poslovanje lokalnih samouprava u narednom vremenskom periodu.

Ono što želim da kažem ispred poslaničke grupe JS, to je da stalno slušamo ovde kritiku na rad ove Vlade gde je zapostavljena borba protiv korupcije i kriminala i tako dalje. Da li oni koji kritikuju ili ne vide ili neće da vide ili ne čuju, ili neće da čuju, ili ne umeju da pročitaju rezultate glasanja unazad godinu ili dve dana na lokalnim izborima, na državnim izborima, kada ova koalicija koja čini Vladu Republike Srbije dobija između 65% i 85% glasova. Pa, da li narod ne zna i ne vidi kome treba da da podršku nego daje podršku onima koji se ne bore protiv kriminala i korupcije. Upravo je to razlog što ova Vlada dobija podršku u narodu Republike Srbije i dobijaće podršku i ubuduće. Zato još jednom napominjem da će poslanička grupa u danu za glasanje podržati sve predložene zakone.
Gospodine potpredsedniče, uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veće tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću govoriti o tački 23. do tačke 30. pošto je to, da kažem, u nadležnosti Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Prvo ću reći da ovde imamo dve vrste donošenja odluke. Prva je uslovna tehnička stvar, mi danas treba, odnosno u danu za glasanje treba da prihvatimo ostavke predsednika Prekršajnog, Apelacionog suda, Osnovnog suda u Novom Pazaru, Osnovnog suda u Novom Sadu i Privrednog suda u Leskovcu.

Ova prva trojica su podneli ostavke zato što su izabrani na nove funkcije i iz tog razloga ova Skupština mora da ih razreši postojećih funkcija, a predsednik Privrednog suda u Leskovcu, koliko ja pamtim, mislim da je podneo predlog za razrešenje zato što ide u starosnu penziju, ako dobro pamtim, ali to u ostalom nije ni toliko bitno.

Druga vrsta odluke jeste donošenje odluke o izboru, što je i po Ustavu Republike Srbije nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, o izboru višeg predsednika sudova u Republici Srbiji i donošenje odluke o izboru zamenika osnovnih tužilaca u Osnovnim javnim tužilaštvima na tzv. prvi izbor ili, kako mi to popularno kažemo, tzv. trogodišnjake, dok važi ovaj uslov koji sada to određuje.

Kada su u pitanju predsednici sudova, koje mi danas, odnosno u danu za glasanje treba da izaberemo, tu se radi o predsedniku, na prvom mestu Privrednog apelacionog suda, zatim imamo nekoliko predsednika viših sudova u Republici Srbiji i nekoliko predsednika osnovnih, odnosno prekršajnih sudova u Republici Srbiji.

Uvodničar, gospodin Jovičić, vam je detaljno objasnio da je procedura oko predlaganja pomenutih, ovde evidentiranih, kandidata za predsednike ovih sudova ispoštovana u potpunosti u skladu sa Zakonom o sudijama i sudovima i u skladu sa Poslovnikom o radu Visokog saveta sudstva. Pošto sam imao prilike da učestvujem u radu Visokog saveta sudstva, mogu da kažem da su predloženi kandidati u ovom trenutku najbolji kandidati za predložena mesta predsednika sudova i na taj način ćemo zaokružiti i popuniti upražnjena mesta predsednika ovih sudova koji su dosta dugo ostala prazna, imali su na tim mestima vršioce funkcija predsednika tih sudova.

Kada je u pitanju izbor zamenika osnovnih javnih tužilaca, mogu da kažem da sam takođe učestovao u radu Državnog veća tužilaca i odgovorno mogu da kažem da su sve odluke kada su u pitanju predloženi kandidati za mesta zamenika osnovnog tužioca u osnovnim javnim tužilaštvima doneta jednoglasno. Dakle, nije bilo, kako se to popularno, odnosno kako je danas stigao jedan dopis u Narodnu skupštinu Republike Srbije od strane Alumni kluba Pravosudne akademije, da je bio tzv. fingiranja glasanja. Ne razumem šta to znači fingiranje glasanja, tamo je glasanje bilo tajno, svi kandidati su dobili maksimalan broj glasova od strane prisutnih članova Državnog veća tužilaca. Svi kandidati, kao što su uvodničari i rekli, su dobili maksimalne ocene, imaju dugogodišnje radno iskustvo i stav je Državnog veća tužioca da oni treba da budu izabrani na ova mesta.

Na Odboru za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije osporen ni jedan kandidat. Sve odluke su donete jednoglasno i prosleđene su takve odluke Narodnoj skupštini na usvajanje. Prema tome, sada pričati neke priče i navoditi neke druge stvari zato što možda neko ili nečiji kandidat iz Alumni kluba nije prošao, pa proći će drugi put ako bude zadovoljio kriterijume koji budu postavljeni pred izbor. Tako da, mislim da nema razloga da se osporavaju predloženi kandidati koji svojim i stručnim i moralnim i ljudskim i iskustvenim kvalitetima zaslužuju da budu zamenici osnovnih javnih tužilaštava u Republici Srbiji.

Gospodine predsedničke, pošto mi ističe vreme, a imam pravo pet minuta kao predsednik Odbora, zamolio bih vas…
Samo da kažem, kao zamenik predsednika poslaničke grupe JS, da ćemo mi u danu za glasanje podržati predlog Visokog saveta sudstva Državnog veća tužilaca, kao i predlog Odbora za finansije, jer smatramo da kandidati koji su predloženi svojim znanjem, iskustvom, dosadašnjim radom u potpunosti odgovaraju funkcijama za koje su predloženi i da ćemo na taj način unaprediti i srpsko pravosuđe i srpsko tužilaštvo, u krajnjem slučaju, i ove organe koji su predloženi od strane Odbora za finansije.
Dakle, još jednom mogu da kažem, dame i gospodo, predstavnici Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaštva, imate punu podršku poslaničkog kluba JS i u danu za glasanje svi kandidati će biti podržani. Hvala.
Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa JS je, kada je bila načelna rasprava, iskazala svoj stav u vezi sa zakonom o dualnom obrazovanju i taj stav nije promenila ni danas.

Što se tiče ovih amandmana kojima se traži brisanje pojedinih članova, normalno da poslanička grupa JS neće podržati nijedan od tih amandmana iz razloga što na taj način zakon gubi na značaju jer faktički izbacivanjem jednog, dva, tri ili više članova, kako se predviđa, zakon bukvalno ne postoji.

Ono zbog čega sam se javio da kažem nekoliko rečenica, pošto pripadam starijoj generaciji koja pamti neko drugo obrazovanje koje se događalo u Srbiji, odnosno u nekadašnjoj Jugoslaviji, u vreme tzv. škola i učenika u privredi, industrijskih škola itd, kada se jedan dan išlo u školu, a jedan dan na praksu, kada smo iz škole dobijali dobre majstore, dobre stručnjake u svim oblastima.

Mi danas imamo slučajeve da ljudi kada traže dobrog metaloglodača, metalostrugara, varioca ili već da ne nabrajam dalje, autolimara, limara, nema ih na tržištu, odnosno ima ih sa završenom školom, nekom diplomom, ali nisu obučeni za taj posao. Oni nisu videli kako izgleda glodalica, kako izgleda strug, a završili su za to zanimanje. Nažalost, to je istina.

Sećam se da u vreme kada sam ja bio mlađi i kada sam bio u fabrici kablova da smo mi u nekom periodu primali i po hiljadu radnika na prekvalifikaciju da bismo dobili radnike. Zamislite sada čoveka mladog koji je završio srednju školu, ekonomsku, elektrotehničku, mašinsko-tehničku, nije nalazio posao u struci i morao je da ide na prekvalifikaciju, faktički, on je bacio četiri godine svog života, svog rada i svog učenja da bi postao nešto drugo, radnik nekog drugog zanimanja. Upravo zbog toga ovo dualno obrazovanje upućuje na to da ćemo dobiti radnike, odnosno stručnjake za određene oblasti koji će uz teorijsko znanje imati i praktično znanje da mogu da rade posao koji se traži, odnosno za koji su se školovali.

Gospodine ministre, ono što bih vam predložio, ne znam da li ste mogućnosti da to brzo sprovedete, mi smo nekada u ondašnjoj Jugoslaviji, doduše nije bila demokratska kao danas, ali je bila razvijena industrijska zemlja i razvijena Srbija, mi smo imali tzv. planiranje kadrova. Planirali smo za pet i deset godina šta će ovoj zemlji trebati, koliko će trebati lekara, koliko će trebati pravnika, orijentaciono koliko će trebati nekog radnika itd. Danas toga nema.

Mi danas imamo hiperprodukciju nekih zanimanja gde mladi ljudi završavaju to zašta su se upisali, gde su se upisali i školovali, a nikada do svoje starosti neće se zaposliti u struci za koju su se školovali. Molim vas, proverite to, pa ćete videti da danas imamo ljude sa 15 i 20 godina staža na zavodima sa nekim zanimanjima za koje niko nema potrebe, jednostavno ne postoji potreba u Srbiji za tim zanimanjima. Oni su to negde završili, ne bih sada pričao o tome kako, gde, na kom mestu itd, ali JS se zalaže i zalagala se za to da se omogući mladim ljudima da se školuju za ono zanimanje gde će vrlo brzo naći sebe, imati posao, obezbediti sebe i svoju porodicu da mogu da razmišljaju o budućnosti.

Zato ja ne razumem neku kritiku od strane nekih uvaženih koleginica i kolega, kritika radi kritike. Hajde, da kritikujem nešto, ali ja sam uvek voleo argumentovanu kritiku, ali kritiku radi kritike nikada nisam poštovao. Dajte molim vas kada nešto kritikujete, dajte suprotan predlog koji će biti bolji od onoga što je predloženo, a ne samo da kažem da nešto ne valja, a da ne znam šta je dobro. Zato JS daje jedinstvenu podršku, gospodine ministre, ovom zakonu i glasaću za njega.