Hvala lepo.
Naravno, postoje i predlozi zakona koji su poslati iz Ministarstva pravde i opšte je poznato da mi poštujemo sve što predlažem mlada ministarka, govorim apsolutno afirmativno bez bilo kakvih, da ne bude da neko brani nekoga sada ovde ponovo, ali nažalost tu ima loših primera i to nekoliko njih.
Recimo, da se zadržim na tri. Jedan je Zakon o uređenju sudova, odnosno o izmeni Zakona o uređenju sudova. Ja ću da pročitam srpskoj javnosti taj Zakon. On je na osmini jedne stranice i kaže da se u Zakonu o uređenju sudova, pa onda ide u tri reda koje su sve to izmene Zakona, u članu 1. se reči „1. januar 2019. godine“ zamenjuje rečima „1. januar 2020. godine“. To znači da je ovaj zakon trebalo da počne da važi od kao što piše 1. januara sledeće godine, ali da Ministarstvo ili neko, pored Ministarstva ili neko u Ministarstvu ili neko protiv Ministarstva, je sprečio da se dovede stanje u sudovima na to da se primeni ovaj zakon, pa se to odlaže za 1. januar 2020. godine. Ja nisam, imam puno godina i bio sam nešto i u ovim državnim organima i naravno znam šta rade sudovi, ali je potpuno neobjašnjivo da neko ne zna da organizuje sudove po Zakonu koji je sam doneo.
Da vam to bude, znači da gledaocima to bude još jasnije, ovaj zakon je inače trebalo da važi od 1. januara 2018. godine, pa je onda promenjen da važi od 1. januara 2019. godine, a sada se pomera da važi od 1. januara 2020. godine. Misterija, šta se to dešava? Ako je to toliko komplikovano, pa daj da ga poništimo skroz, da se ne primenjuje, ako može da se primenjuje onda neka se primenjuje u vremenu koje je, znači sposobno ministarstvo ako ima dobru nameru bi moglo do 1. januara 2019. godine da stvori sistem sudstva u Srbiji, a ne da ga samo uredi.
Imamo dva velika zakona, Zakon o lobiranju, koji je, trebalo bi da bude zakon koji treba da bude prihvaćen u svakom društvu ako su za to stvoreni društveni uslovi, zašta mislim da nisu u Srbiji, i ako se da u tekstu koji je takav da može da pozitivno odgovori na ono što jeste tema i nadležnost takvog zakona. Šta imamo ovde? Imamo kroz ovaj zakon, to je pokušaj legalizacije korupcije.
Očigledno je da iza tog kreiranja dobićemo kao u slučaju izvršitelja, kao u slučaju ovih kućepazitelja ili kako se već to zove, načelnika zgrada, pa i u slučaju ovom ćemo imati tu mahom ljude koji su bliski vladajućoj stranci ili vladajućim strankama, mada je to danas, nije sigurno koja je vladajuća koja nije, na današnji dan i da to bude čista legalizacija onoga što već sada imamo kao korupciju. Naravno, lepše je da se zoveš lobista nego koruptivni pripadnik režima i ja to razumem, ali to nije na dobro Srbije.
Zašto to govorim? Zato što je ovaj zakon napravljen tako da bude pun rupa koje će omogućiti da se lobiranje sprovodi na način koji je apsolutno protivan interesima države, građana, naroda i zato ja pozivam ministarku da povuče ovaj zakon, da uvaži primedbe koje su već izdate prema ovom zakonu i da nam u nekom sledećem roku izađe sa dobrim predlogom zakona, da ne bi smo došli do toga da se i Zakon o lobiranju koji treba da počne da važi, ne znam, osam dana od dana objavljivanja, da opet bude odloženo njegovo važenje za godinu-dve ili tri, kao što smo imali kod nekih drugih zakona iz istog ministarstva.
Konačno, imamo jako loš zakon. Naravno, za lobiranje, za Zakon o lobiranju naša poslanička grupa traži da se obriše ceo, sa jasnim obrazloženjem, a to isto važi i za zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Naravno da je to vrlo važna stvar. Naravno da je to nešto što svaka država koja makar i geografski pripada Evropi treba da ima u svojoj legislativi, to su važne stvari, to su stvari koje su posebno u ovoj eri zloupotreba podataka o ličnosti ne samo kod nas, ali intenzivno i u ovoj državi, da treba da se donese zakon, ali zakon koji ima smisla. Ovaj zakon je besmislen.
Ja vas pozivam, poštovane kolege, a pozivam i građane Srbije da se o tome izveste, obaveste na sajtu Poverenika za informacije od javnog značaja, da se pogledaju primedbe koje je još uvek poverenik, gospodin Rodoljub Šabić, dao na ovaj predlog zakona.
On je nekada bio u državnim organima, mislim da je bio ministar za državnu i lokalnu samoupravu, ima dug staž u radu u organima države, Poverenik je već ne znam koliko, nekoliko godina, pred kraj mandata i treba verovati onome što on navodi kao primedbe na ovaj zakon.
Ima ih puno, naravno, ovo je laički parlament i bilo bi potpuno besmisleno da ja sada govorim o svim detaljima koje mi, doktori pravnih nauka, čak i da nisu lažirani, koji su sada u većini, bi teško razumeli, ali da se fokusiram samo na jednu stvar, a to je da je i u Nacrtu ovog zakona, u članu 40. stajalo da se ograničenja prava na zaštitu ovih podataka o ličnosti, da mogu da budu ograničena zakonom.
Reč „zakon“ je izbrisana iz te rečenice, iz tog člana. To je u stvari metafora kako radi ova vlast. Ovaj zakon je donet da se izbriše zakon, da se izbriše zakonitost i stavlja se 90 ili nekoliko desetina primera gde je navodno iz viših interesa državnih, istrage, ovoga – onoga, ne primenjuje se zaštita podataka o ličnosti, nego svako može da provali u to. To je ono svaki dan. Imamo na svakim izborima u poslednjih čest-sedam godina da nam dolaze „kontrolori“ iz vladajućih stanaka sa biračkim spiskom u koje pišu imena ljudi koji treba da glasaju na tom biračkom mestu. To je očigledno, oni se time hvale, prozivaju ljude, zovu telefonom sa lica mesta, to je jedan od primera.
Imamo dnevnu osudu na društvenim mrežama, gde čim neko kaže nešto smisleno protiv, opravdano a ima razloga za to koliko god hoćete, režima da se objave njegovi podaci, da se objavi gde stanuje, da se slikaju njegova deca, njegovi rođaci, da kopaju, što je najgore ne samo istine nego i laži o njegovom životu. To imamo svaki dan.
Ovim zakonom gde vi stavljate na procenu da kroz podzakonske akte onima koji treba da sprovode ovaj zakon date mogućnost da praktično ne sprovode ovaj zakon, ako oni procene da postoji neki interes, to je….
(Blažo Knežević: Kako si ti procenio za „Sablju“?)
Za „Sablju“ ko se interesuje, ja sam spreman da mu ponovim sve, i da mu ispričam i da mu sprovedem…
Ja vas molim da me zaštitite od dobacivanja, ako je to po Poslovniku.
Vašim osmehom ste ih umirili. Hvala vam na tome.
Prema tome, moramo da se naučimo nekoliko stvari, posebno oni koji kažu da imaju apsolutnu podršku građana, dvotrećinsku većinu i ostale tra-la-la pesme, da bar poštuju minimum procedure, da kad dođe neki zakon, dajte jedno sedam dana, 15 dana, da se poslanici, javnost, eksperti, laici, upoznaju sa tim zakonom, možete i vi da iskoristite tih 15 dana da afirmišete stvari koje bi trebale da budu dobre za Srbiju, ako se ti zakoni usvoje, ali, bar malo procedure.
Ovako, ja to neću da kažem ali sam siguran da bi neki rekli da je to divljanje vlasti. Ja to naravno neću da kažem, vi znate da ja ne koristim teške izraze i ružne reči, neću to da učinim ni ovog trenutka.
Konačno, dokaz da većina od ovih zakona nisu dobri biće i u tome što će poslanici vlasti da daju nekoliko stotina amandmana na ove zakone, a amandmani se daju kad mislite da nešto treba da se popravi, a kad mislite da nešto treba da se popravi, to znači da nešto ne valja.
Ja vas pozivam, gospodo i dame iz vlasti, da stave amandmane, ako ih već nisu stavili, upravo na ova dva zakona za koja mislim da ih treba obrisati odmah, i to na način koji će stimulisati Ministarstvo pravde da sledeći put izađe sa ozbiljnim predlogom ovih zakona. Hvala.