Nekoliko elemenata, pošto se pričalo dosta o ovom aranžmanu. Vidite, interesantno je da čujem uglavnom političke stavove vaše partije, koja se dosta jasno protivi ulasku Srbije u EU. Moram da kažem da radikalna stranka ima jasan stav – protiv je ulaska Srbije u EU. Međutim, obrazlažući ovaj aranžman dali ste veliki broj argumenata koji nedvosmisleno ukazuju na to da bilo koja zemlja koja uđe u EU apsolutno se ne odriče svog suvereniteta.
Kao što ste i sami rekli, i najmoćniji predsednik Evropske komisije u poslednjih 40 godina, Žak Delor, vi ste ga citirali pa da ponovim, rekao je koliko ta komisija zapravo zavisi od onog prostora koji daju zemlje članice. I, sigurno je da EU nije mesto gde se prenosi suverenitet politički, na način da je to bez povratka.
Pomenuli ste Lisabonski sporazum. U nekim zemljama koje su izrazito evroskeptične, poput Velike Britanije, tražila se procedura ne samo za ulazak, nego i za izlazak iz EU. Po Lisabonskom sporazumu postoji pravno utemeljena procedura da se izađe iz te Evropske unije ukoliko narod, koji ostaje suveren u suverenoj državi, smatra da to više nije u njegovom interesu.
Zbog toga, kada nudimo evropski put, to je put u kome se vagaju i prednosti i mane. Ništa nije perfektno u životu, ali, kao što ste briljantno dokazali, gospodine Miroviću, na ovom finansijskom primeru, ne pada na pamet zemljama članicama EU da jedna komisija kroji njihovu sudbinu. Zbog toga mislim da bi radikalna stranka trebalo da revidira sopstvenu poziciju, jer sada ste govorili sa stanovišta realnosti Evropske unije.
U pravu ste, Evropska komisija ne može mnogo šta da uradi a da za to ne znaju zemlje članice i da to ne odobri KOREPER, koji ste pomenuli, koji predstavlja stalno telo ambasadora svih zemalja članica EU. I Srbija će, kada bude članica EU, imati sopstvenog ambasadora, koji će ravnopravno učestvovati u tim raspravama.
U tom smislu, EU zapravo jeste jedna forma ravnoteže, ravnoteže između onih domena gde postoji interes da se radi zajedno i drugih gde je bolje da se ostane na nacionalnom nivou. Tako će biti i u budućnosti.
Pošto ste pravnik, želim da vas podsetim da je Ustavni sud Nemačke u Karlsrueu pre dve godine, u momentu kada se raspravljalo o Lisabonskom sporazumu, doneo jednu mnogo važnu odluku, kojom je zapravo omeđio budući razvoj EU, ograničio mogućnost prenosa suvereniteta na tu EU i dodatno ojačao poziciju nemačkog parlamenta, koji mora (evo primera za Srbiju), kao izraz suvereniteta nemačkog naroda, da odobri poteze nemačke vlade u daljem proširenju EU. To će se, u to sam duboko uveren, i desiti u novembru mesecu ove godine, kada nemački parlament bude razmatrao pitanje dodeljivanja statusa kandidata našoj zemlji.
No, da se vratim na nekoliko tehničkih elemenata. Što se tiče Memoranduma o razumevanju, imao sam tu čast da ga potpišem sa Olijem Renom, koji je, kao što dobro znamo, bio komesar za proširenje, a sada je komesar za ekonomiju i finansije, tako da nije ni na koji način napravljena neka greška.
Mi smo, ulazeći u ovaj sporazum, imali potrebu da pregovaramo. Nije lako dobiti ovaj aranžman. Mogu vam reći da sam inicirao diskusiju o ovom aranžmanu sa jednim drugim komesarom, gospodinom Almunijom, koji je sada potpredsednik Evropske komisije i bavi se antimonopolskom politikom. Tada je on bio na mestu koje danas zauzima gospodin Oli Ren, i to je bilo leto 2008. godine, kada smo prvi put počeli da pričamo o ovom aranžmanu. Zašto? Zato što smo već tada videli da dolazi finansijska kriza. Zato što smo hteli da obezbedimo našoj zemlji mogućnost da se finansira na najjeftiniji mogući način.
Ono što piše ovde nedvosmisleno, to je da Evropska unija uopšte ne zarađuje na ovom aranžmanu. Jasan stav je u ugovoru da one uslove koje obezbedi za sebe... Jer, ona izlazi na tržište kapitala, ona izdaje obveznice i taj novac se posle prosleđuje našoj zemlji bez ikakve zarade. Do te mere se ništa ne zarađuje da su osetili potrebu da pomenu neke manje troškove ako dođe neko da nas obiđe i da vidi kako ide sprovođenje ovog kredita. Baš zbog toga, za razliku od nekih drugih aranžmana, jer ti troškovi su ugrađeni u kamatu i neke druge troškove, ovde ih nema. Zbog toga je sve drugo taksativno pomenuto.
Osam godina, po kamati koja, kada uračunate sve, u ovom momentu nikako ne može preći 2,5% - 3%. Složićemo se, to je neuporedivo bolje od onoga što Srbija može danas postići i na domaćem i na međunarodnom tržištu kapitala.
Kada govorite o onim drugim elementima, to su, a ja znam da vi to veoma dobro znate, nego pomenuli ste to kao neku specifičnost... Naravno, kada tražite kredit uvek postoji neka odredba koja kaže da onaj ko treba da vam obezbedi novac ne može vam ga dostaviti ukoliko i sam nije bio u stanju da ga obezbedi. To je „force majeure“, koji ste citirali, i to je klasični element u bilo kakvom ugovoru, pa i u ovome koji sada imamo sa EU. Zbog toga, gospodine Miroviću, hvala što ste dokazali da Srbija treba da uđe u Evropsku uniju. Hvala puno.

Gospodine Miroviću, ja bih vam predložio da radimo zajedno na afirmisanju EU. Dali ste dodatne argumente. Evo još jednog velikog argumenta koji ste dali. Znači, rekli ste da ta zla Nemačka i Francuska, koje izgleda ipak imaju neku autonomiju prema tom otuđenom Briselu, a drugi nemaju... Pa, vidite, u ovom momentu evropske konstrukcije, ona je naravno pogođena krizom, pronađen je kapacitet za solidarnost. Vi ste pomenuli cifru, u pravu ste, četiristo milijardi evra, ali to je nešto što će se sada biti revidirano i ukoliko bude potrebno (o tome je raspravljano i dogovoreno je), ta suma će biti povećana.
Danas, bez tog zaštitnog mehanizma jedna Grčka bi bankrotirala. To svi dobro znaju. Bez tog zaštitnog mehanizma jedna Irska bi bankrotirala. Sada ću da dam jedan podatak koji je možda manje poznat u našoj javnosti. Govorim o evrozoni. Grčka je deo evrozone, kao i Francuska, kao i Nemačka. Irska je deo evrozone, ali Velika Britanija nije. Velika Britanija nije, ali ono što je veoma interesantno, to je da u momentu kada je EU odlučila da obezbedi skoro sto milijardi evra podrške Irskoj da ne bankrotira, da zaštiti njene građane, da zaštiti mogućnost da se isplate plate, penzije, da funkcioniše ta država, da ne bude ostavljena sama na milost i nemilost međunarodnoj špekulaciji, jer i to je nešto što omogućava ova solidarnost, ovo što je finansijski instrument za iskazivanje solidarnosti između zemalja koje čine EU, ta Velika Britanija je ipak odlučila da izloži sopstvene javne finansije, u iznosu od nekih 12 milijardi funti, da bi podržala Irsku.
Da li to jedna Nemačka, Velika Britanija rade zbog toga što osećaju naročito dozu ljubavi, simpatija prema drugim narodima? Apsolutno ne. Iza svega ovoga postoji jedan zajednički interes. Taj zajednički interes jeste mogućnost koju formira jedno veliko tržište od petsto miliona potrošača, koje omogućava da i oni koji proizvode u EU imaju veće tržište.
Ako pogledate Veliku Britaniju, makar ne bila u evrozoni, ona učestvuje u mehanizmu spasavanja jedne Irske, zato što su njene banke izložene riziku zbog Irske i zato što je Irska drugo najveće tržište za izvoz iz Velike Britanije.
U tom smislu, nemojte kod mene tražiti evroentuzijastu. Nema ga. Ali, nema razloga da izmišljamo probleme tamo gde ih nema i nema nikakvog razloga da nipodaštavamo značajna dostignuća koja je formirala Evropska unija, ne zato što narodi vole jedni druge, ne zato što žele da prenesu suverenitet, nego zbog toga što su otkrile da u svetu, gde postoji jedna Amerika, gde postoji jedna Kina, gde postoje neke druge sile, koje će postati, postoje neki domeni gde je u interesu zemalja koje konstituišu geografski Evropu, a sve više EU, da rade zajedno.
Danas za Srbiju imamo makrofinansijsku podršku. Danas je ta makrofinansijska podrška, prema trenutno raspoloživim ciframa, nešto što će na razini od ovih dvadeset miliona evra uštedeti do šezdeset miliona evra našim građanima troškova kamate, koje nećemo platiti. Niko ne može da kaže da to nije u interesu naših građana. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da iskoristim ovu priliku da odgovorim na nekoliko pitanja i da se zahvalim na kvalitetu ove diskusije.
Što se tiče poreza, u pravu su oni poslanici koji kažu da moramo naći pravu ravnotežu i pravi ritam za jačanje onog dela našeg poreskog sistema koji ekonomisti zovu direktni porezi, tj. oni porezi koje plaća fizičko ili pravno lice direktno i koji imaju vezu sa ekonomskom snagom tog fizičkog ili pravnog lica.
Naravno, kada se krene tim putem, onda nailazimo na dosta neravan teren. I u debati koja je bila pre tri meseca, a i danas, što se tiče poreza na imovinu, videli smo da nije lako naslediti određenu situaciju, određenu strukturu, socijalnu, ekonomsku, raznih zona i onda misliti da je moguće preko noći preći u neki drugi sistem. To jednostavno nije ni pravično, niti je održivo. Jer, porez, da bi bio prihvaćen i plaćen, mora biti razumljiv i mora biti podnošljiv, kao što mora imati u sebi taj element prepoznavanja realnosti u kojoj živimo.
Zbog svega toga, ovo što se ovde predlaže, a to je maksimum u stopi, fleksibilnost lokalne samouprave da odredi ono što je valjano za određenu zonu, istovremeno maksimizacija ne samo date stope nego u dinamici u jednoj godini, maksimizacija povećanja poreza na 60%, to je sve nešto što treba da obezbedi da ta tranzicija bude prihvatljiva, a samim tim i prihvaćena.
U tom svetlu, a milo mi je što sam u ime Vlade čuo ovde ohrabrenja, ove izmene i dopune jesu mogle doći ranije, tačno je, ali ovde su danas, i to je tako. Vidimo da imamo i element koji obezbeđuje, ukoliko narodni poslanici usvoje ovaj zakon, da nemamo dva momenta u 2011. godini, od 1. januara pa do momenta stupanja na snagu, pa kasnije, nego da ovo što bude usvojeno danas bude zapravo i sistem, i stope i iznos koji će biti plaćen za ovu godinu.
Uočljivo je da postoji konsenzus da za one koji imaju aktivnost koja iziskuje upotrebu vozila koja imaju manje od tri i po tone i koja upotrebljavaju ne za sopstvene potrebe nego za privrednu aktivnost izjednačimo poreski tretman sa onim većim vozilima. To je nešto što će olakšati rad u ovoj teškoj godini onima koji se bave transportom poljoprivrednih proizvoda i raznim drugim aktivnostima.
Čini mi se da bi bilo uputno, ukoliko je to moguće, da se postigne konsenzus oko ova dva poreska zakona, jer se radi samo o tehničkim primedbama, a sve u cilju boljeg funkcionisanja našeg poreskog sistema.
Što se tiče finansijskih aranžmana, naravno da bi bilo najbolje kada bi Srbija već danas mogla da bude tamo gde je Zakon o budžetskom sistemu, koji je ovaj dom izmenio ujesen prošle godine, predvideo da bude 2015. godine, a to je da već sada imamo budžetski deficit od 1% BDP. Međutim, kao što je slučaj i sa porezima, bitno je imati ravnotežu i u domenu javnih finansija. Mi u svakom momentu ove teške krize moramo imati dobar balans između, s jedne strane, nužne aktivnosti pod našim okolnostima, koje mogu javne finansije da obezbede, da bi se, primera radi, podstakla izgradnja i, s druge strane, rizika koji bilo kakav iole veći deficit unosi u jednu zemlju koja, nažalost, još nema snažan izvozni sektor, tj. gde je izvozni sektor podosta uvozno zavisan, gde se bilo kakvi jači deficiti u javnim finansijama prelivaju u debalans naše spoljne trgovine, a samim tim i bilanse tekućih plaćanja. Na srpskom jeziku to znači da trošimo više nego što zaradimo. Jedini način da se to premosti jesu donacije, krediti ili, u krajnjem ishodu, smanjenje deviznih rezervi.
Zbog toga, čini nam se da ako sagledamo ovaj pristup... Govorilo se da nema strategije. Ima strategije, u smislu da je, kao što je juče predsednik Vlade izložio, pripremljen jedan makroplan, koji je dosta precizan, koji čak ima i veoma jasno otvorene pretpostavke o tipu zaduženja, tipu investicija, tipu, doduše manjih, donacija, nadamo se nešto većim kod EU, koje mogu da obezbede razvoj koji je predviđen u planu do 2020. godine. Tako da mislim da treba da se smanji taj jaz između kritike bilo kakve strategije na pet ili deset godina i, s druge strane, želje da postoji jasna pretpostavka kakav rast ćemo imati i kako ćemo ga finansirati.
U planu o kome je predsednik Vlade juče govorio su jasne pretpostavke i po ceni koju mislimo da ćemo plaćati za naše zaduženje. Danas, ako pogledamo kvalitet ovih izvora za deficit koji Srbija ima ove godine, koji predstavlja 4,1 odsto, to je ono što ste, poštovani narodni poslanici, izglasali decembra meseca, to je jedan od najnižih budžetskih deficita danas u Evropi i to je istovremeno nešto što moramo finansirati i evo izvora finansiranja.
Želim samo da kažem da se o tome veoma malo priča; jedan od uslova ovog finansijskog aranžmana sa Evropskom unijom, koji je izuzetno povoljan... To su najbolji uslovi, i Evropske unije i Svetske banke, i njena garancija kroz rejting od „triple A“ (AAA), najbolji mogući na svetu. To su stvari koje nam omogućavaju da imamo niske troškove nužnog finansiranja preostalog razumnog budžetskog deficita koji imamo.
S druge strane, vidimo da ovi infrastrukturni projekti, vodosnabdevanje na Kosovu, mogućnosti jačanja obnovljivih izvora energije, tj. hidropotencijala naše zemlje na Drini, to su sve stvari koje nedvosmisleno poboljšavaju svakodnevni život naših građana i približavaju nas nešto boljoj i održivoj poziciji u domenu naše energetike, gde smo, svi ćemo se složiti, još daleko od optimuma i u miksu izvora naše energije i u našoj energetskoj efikasnosti. Ovo je jedan korak napred.
Pošto je bilo reči i o mnogim drugim aspektima naših finansija i međunarodnih izvora, želeo bih nešto da kažem. Što se tiče kineskog kredita, to je bilo jedno od pitanja poslanika Čedomira Jovanovića, to je nešto što je bilo jasno naznačeno u momentu kada je u ovom domu ratifikovan zakon koji se ticao tog kredita. Da podsetim, takozvani kineski kredit za izgradnju mosta u Borči ima rok 18 godina, 15 godina sa tri godine počeka. On je izražen u dolarima i predstavlja 217.000.000 dolara, kamata je 3% godišnje. To je istovremeno nešto što nije komercijalno, što ima element donacije, bar u onom finansijskom smislu.
Cela umetnost je u tome da tako povoljni finansijski uslovi budu praćeni i veoma povoljnim tehničkim uslovima u izgradnji samog mosta i u dinamici onoga što se tu dešava. Sudeći po onome što se tu dešava, po poslednjem razvoju situacije i po onome što čujemo od strane naših evropskih partnera, oni misle da taj projekat ide u dobrom pravcu i da je u interesu naše zemlje.
Ako razmotrimo druge elemente, a bilo je pitanje o onome što će nam obezbediti „Sosijete ženeral“, jedna stvar je prošla nezapaženo u ovoj diskusiji; to je da smo prvi put na ovakvom obimu sredstava od 400.000.000 dolara kao zemlja dobili, nema ekvivalenta na srpskom jeziku, a radi se o „bullet“ otplati, tj. jednokratnoj otplati, tj. mogućnosti da tokom šest godina, koliko traje otplata ovog kredita, plaćamo samo kamatu i da se u potpunosti glavnica od 400.000.000 dolara plati na samom kraju otplate tog kredita.
Zašto je to bitno ovde istaći? Zbog toga što je ovo prvi put da jedan poverilac našoj zemlji daje tako veliki kredit, uz poverenje da će uslovi otplate, finansijski bonitet naše zemlje kroz šest godina biti takav da će, uz druge obaveze koje ćemo imati, Srbija biti u stanju da otplati četiristo miliona dolara. To je kvalitet više.
Zbog toga želim večeras da podvučem za naše građane, ne da kažem da su krediti sami po sebi dobri, ali kvalitet ovoga, po skromnom obimu onoga što sebi možemo da priuštimo kao deficit, jeste za više od dve nijanse bolji od onoga što smo mogli da dobijemo pre nekoliko godina.
Bilo je priče o rejtingu. Da li mi možemo biti zadovoljni rejtingom BB minus naše zemlje? Otvoreno kažem – ne. Kako se to meri? Tako što pogledamo one zemlje koje imaju isti kreditni rejting kao Srbija. Kada pogledamo tu grupu zemalja koje imaju isti rejting kao mi, konstatujemo da mi imamo bruto domaći proizvod po glavi stanovnika koji je 40% veći od proseka tih zemalja. To pokazuje da, nažalost, i dalje postoji percepcija rizika u našoj zemlji koja je veća nego kod onih zemalja koje dobijaju isti kreditni rejting kao mi.
S druge strane, niko ne može biti nezadovoljan zbog toga što je naša zemlja u prethodnoj godini od perspektive tog rejtinga koja je bila negativna prešla na stabilnu perspektivu, a još manje zbog činjenice da je u februaru prošle godine OECD, tj. organizacija za saradnju u domenu ekonomije, koja je bazirana u Parizu i koja drži model malo poznat u javnosti, koji služi kao baza za određivanje kreditnog rejtinga svih agencija za osiguranje poslovanja sa našom zemljom... Neke od njih su poznatije, kao „Hermes“, „Kofas“, nemačke ili francuske. One osiguravaju poslovanje sa našom zemljom za njihove firme i za njihove banke.
Zbog toga činjenica da je OECD podigao rejting Srbije, kao jedine zemlje u svetu čiji je rejting podignut u toj godini, jeste nešto što je pozitivno i pokazuje da u tom domenu rejtinga, gde, podvlačim, ne možemo biti u potpunosti zadovoljni, ipak idemo u dobrom pravcu.
Bilo je priča o tome kako je ta ili ova banka dobila taj posao. Veoma jednostavno, kada je napravljen dogovor sa Svetskom bankom, u saglasju sa njima je publikovan oglas u našem „Službenom glasniku“, s jedne strane, u „Fajnenšl tajmsu“, najčitanijem dnevnom listu u svetu u poslovnim krugovima, s druge strane. Prijavio se jedan broj banaka, „Sosijete ženeral“ je dala najbolje uslove, i to ne ova lokalna, jer ova lokalna nema dovoljno novca da jednu ovakvu operaciju sama isprati. Tu su bile i „Siti banka Evropa“, „Dojče banka“, „Kredit Svis“, „Džej Pi Morgan“, „Banka Inteza“ i „Rajfajzen“. Jednostavno, komisija je uporedila, to nije teško uraditi, jer tu su kriterijumi dosta jednostavni, radi se o novcu, šta je najjeftinije i ta ponuda je bila najjeftinija i samim tim je prihvaćena.
Dozvolite mi samo da kažem nešto što se tiče ove garancije za izgradnju sistema vodosnabdevanja na Kosmetu. Ko može biti protiv toga? Valjda je to, više nego bilo kakva druga deklaracija, izjava, način na koji se možemo baviti, nezavisno od etničke pripadnosti, životom ljudi na Kosovu. Siguran sam da ovako konkretno radeći, ne sa lokalnim samoupravama koje su iste političke kolorature kao Republička vlada, mi odgovaramo na ono što su prave potrebe građana koji žive na Kosovu i Metohiji. Zbog toga nema potrebe za bilo kakvom politizacijom. Nezavisno od toga za koga ti ljudi glasaju i koje su njihove ideje, potrebna im je pitka voda, potreban im je normalan život. Na ovaj način, posle mnogo godina, Republika Srbija veoma konkretno, sa devet miliona evra interveniše i poboljšava njihov život. U tom smislu, ovo je jedna ozbiljna stvar.
Na kraju, osvrnuo bih se i na jedan broj pitanja koja su postavljena tokom ove diskusije, a koja nisu bila direktno vezana za zakone koji su danas pred vama. Postavili ste pitanje javnog sektora. Da, pitanje restrukturiranja javnog sektora je pitanje koje je i dalje sa nama. Nije tačno da ništa nije urađeno u Srbiji poslednjih deset godina tim povodom. Tu i tamo, bolje je raditi tiho i sa jednim srednjoročnim planom, bez socijalnih potresa, nego imati neke gromoglasne planove koji se onda slome na socijalnom otporu i nikada ne budu realizovani.
Treba znati da su i „Železnice Srbije“ i EPS… A EPS je, uzgred budi rečeno, poslednjih deset godina vratio do poslednjeg dolara, evra i dinara dugove koje je imao, ipak to treba pomenuti, često se kritikuje. To nije slučaj sa „Železnicama Srbije“ i sa „Putevima Srbije“. Ono što je tačno, to je da su ta javna preduzeća odradila određeni deo sopstvenog restrukturiranja. Daleko od toga da je to kraj. Zbog toga je predsednik Vlade tokom ekspozea pomenuo da je ukidanje monopola i restrukturiranje javnog sektora nešto gde treba ići možda angažovanije i energičnije u nedeljama koje dolaze.
Kao potpredsednik za evropske integracije želim da kažem da ćemo u danima koji dolaze, zato što u utorak imamo Komitet za primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Evropskom komisijom, do tada, naravno, doneti određene odluke. Čekala se rekonstrukcija, ona je sada realnost i sa predsednikom Vlade ćemo u danima koji dolaze doneti odgovarajuću odluku. Naravno, ona najpogodnija je ta gde postoji zajednički interes svih zainteresovanih oko ovog pitanja, da se on realizuje, ako je moguće napraviti takav kompromis.
Ali, jedna stvar je sigurna, to vam garantujem – Vlada Republike Srbije neće dopustiti da bilo šta ugrozi naš evropski put, nećemo ni po koju cenu imati bilo kakav spor sa EU koji bi mogao da dovede do negativnog razvoja situacije za našu zemlju pred kraj godine. Hvala.

Naravno, moguće je probati da se obrazloži mnogo štošta, ali reći da nije u interesu Srbije da dobije uslove koje dobija institucija koja ima najjači kreditni rejting na svetu, poput EU, teško je braniti. Pod ovim uslovima koje ste vi sada pročitali, jedna stvar je jasna, a to je da mi dobijamo tačno one uslove koje će EU dobiti za sebe na međunarodnom tržištu kapitala.
Ko će obezbediti novac? Oni koji imaju višak novca danas u svetu. To su određene finansijske institucije zapadne Evrope i Amerike. Uopšte nije nemoguće da zapravo deo tog novca dođe iz Kine, koja je, kao što znamo, imala značajne viškove. To je pitanje koje se ne postavlja za Srbiju. Dogovor koji imamo, to je da EU, sa njenim kreditnim rejtingom koji je najjači u svetu, izađe i obezbedi dvesta miliona evra i taj novac obezbedi Srbiji. Veoma je jasno stavljeno do znanja u ovom ugovoru da ona ne uzima nikakvu proviziju i ukoliko ima troškova, oni su tu naznačeni, to su troškovi koji se tiču sprovođenja, administrativno govoreći, ovog sporazuma.
Kada govorimo o uslovima, želim za građane Republike Srbije da pročitam ono što je potpisano sa komesarom Olijem Renom. Imamo tačno deset uslova. Hajde da vidimo da li su ti uslovi neki zločesti uslovi, nešto što je protiv interesa građana Republike Srbije, protiv naše države.
Prvi uslov je da se usvoji izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, što je urađeno prošle jeseni suvereno u ovom domu. Drugi uslov je da se nacrt naše strategije reforme javnih finansija pošalje relevantnim institucijama na mišljenje, radi pripreme takve strategije koja bi trebalo da bude usvojena. Treći uslov je da se usvoje podzakonski akti koji regulišu vanbudžetske fondove, sa idejom da vanbudžetski fondovi budu transparentniji, da se zna na šta i kako se troši novac iz tih fondova. Četvrti uslov je da se zaposli interni revizor u Ministarstvu finansija.
Peti uslov je da počne da se sprovodi nova strategija javnog duga, posebno emitovanje državnih zapisa denominovanih u dinarima, sa rokom dospeća od 18 meseci. To je urađeno. To je urađeno sa dosta uspeha u našoj zemlji i to je u suštini deevroizacija, ide se ka afirmaciji dinara kao naše valute. Jer, sigurna je jedna stvar, a to je da sledeća valuta Srbije posle dinara jeste evro, ali to se neće desiti u sledećih 10-15 godina, zato što posle ove krize ni sama Evropska unija neće hteti da primi nove članice, niti je, otvoreno to danas kažem, u interesu Republike Srbije da u ovoj deceniji pristupi evrozoni.
Nismo spremni i nije u našem nacionalnom interesu da pristupamo toj evrozoni. Oni koji govore suprotno, niti znaju dovoljno ekonomiju, niti su možda dovoljno zainteresovani za našu zemlju. Ali, bilo kako bilo, jedan od uslova je zapravo da se jača uloga dinara i da Ministarstvo finansija zajedno sa Narodnom bankom Srbije postepeno jača svoje kapacitete i da u određenom periodu budemo u stanju da obezbedimo sredstva u dinarima za finansiranje naših potreba.
Šesti uslov je dalja integracija srednjoročnog okvira rashoda u budžetski proces, posebno uvođenjem trogodišnjih budžetskih limita. Pa zar je to loše za Skupštinu? Na taj način će se videti za ove veće kapitalne investicije u kom ritmu i kako se planira raditi, da ne bude kreni - stani. To je nešto što je merilo veće predvidivosti javnih finansija.
Sedmi uslov je usvajanje računovodstvenih standarda u javnom sektoru, u skladu sa međunarodnim standardima, tako da se zna i da se može uporediti kako se troši novac u javnim finansijama Srbije. Osmi uslov je usvajanje, od strane Narodne skupštine, izmene i dopune Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji. To je urađeno i ona je sada u stanju da jača sopstveni kapacitet. Deveti uslov je da DRI, pod jedan, izradi nacrt revizorskog izveštaja za završni račun Republike Srbije za 2009. godinu i, pod dva, da se pokrene revizija za tri javna preduzeća, i to je krenulo. Napokon, deseti uslov je očuvanje i razvoj administrativnih kapaciteta u Ministarstvu finansija koji rade u oblastima integracija u EU, kao što su sprovođenje decentralizovanog sistema i kontrola državne pomoći.
Poštovani narodni poslanici, da ne bude nikakve misterije, ovo su svi uslovi da naša zemlja dobije najjeftinije moguće kredite na svetu. Mislim da je to fer i da je to u interesu naših građana i apelujem na sve poslaničke grupe da izglasaju i ovaj, kao i druge zakone. Hvala puno na vašoj pažnji.

Prvo, nema razloga za povišeni ton, ovo su finansije. U svakom slučaju, kao što vidite iz samog tog sporazuma koji citirate, Srbija je suverena zemlja, nas niko ne tera da uzmemo ovo. Mi smo se za to izborili. Pokrenuo sam u ime naše države pre dve i po godine mogućnost, uz ogromne otpore Evropske unije, jer ona veoma retko, mimo određenih prirodnih katastrofa... Zapravo, taj instrument je u početku napravljen da bi se prenebregnuo određeni problem takve prirode u nekim zemljama. Argumentacija je bila da je ova ekonomska kriza zapravo bez presedana od tridesetih godina prošlog veka, da možda nije prirodna katastrofa, a da ekonomska nepogoda sigurno jeste. Mislim da je dobro za našu zemlju što smo se izborili za tu mogućnost. Jedina zemlja koja je posle toga pokrenula ovaj postupak uspešno, mnoge druge su pokrenule ali bezuspešno, jeste BiH. Oni još nisu došli do realizacije ovog sporazuma.
Šta mogu tu reći? Jasno je naznačeno da će EU da obezbedi Srbiji novac po najboljim uslovima, koje može da obezbedi za samu sebe. Imamo već nekoliko decenija veoma jasnih uslova pod kojima ona obezbeđuje novac sama za sebe. Ona neće da izađe na tržište kapitala i da kaže – evo, ovaj novac je za Srbiju. Ne, to će naravno biti, pošto se potrebe finansiranja EU mere desetinama milijardi evra... U jednom od programa privlačenja sredstava na međunarodnom tržištu kapitala jedan deo tih sredstava koja budu obezbeđena biće dat Srbiji. Srbija će biti obaveštena o uslovima koji su predloženi. Ti uslovi će biti najbolji mogući u tom momentu u svetu, zato što EU ima najjači kreditni rejting na svetu. Nije jedina, Svetska banka ima isti taj „tripl ej“ ili AAA rejting. Onda naša zemlja suvereno može da odluči da to prihvati ili da ne prihvati. Mi smo slobodni, ali budite uvereni da će to biti izuzetno povoljna stvar, koja je u našem interesu.

Hvala, gospođo predsednice. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, prvo da reagujem na ovo poslednje – ovo nije tema današnje rasprave, ali u slučaju da poštovani poslanik želi da uputi inicijativu, to je inicijativa za Ministarstvo finansija. MUP ima svoju politiku, koju sledi u tom domenu, a za oporezivanje je zaduženo Ministarstvo finansija.
Dozvolite mi da vam se na kraju zahvalim, svim političkim strankama, na ovoj sadržajnoj diskusiji.
Poštovani narodni poslanici, pred vama su dva zakona. Prvi će obezbediti veću socijalnu pravdu i fleksibilnost u oporezivanju imovine. To je izuzetno bitna tema, nešto što će uskladiti ovaj zakon sa drugim zakonima naše zemlje u domenu poreza, što će obezbediti da nemamo dve stope u jednoj kalendarskoj godini, te vas pozivam da izglasate zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.
Što se tiče Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, jasno je da se ovde cilja na izuzimanje od oporezivanja manjih kombi vozila, koja imaju manje od 3,5 tona, što su zapravo sredstva za rad, za privređivanje. To jeste bio previd i to se sada ispravlja, tako da u ovom teškom ekonomskom momentu dajemo bolje uslove mnogim ljudima koji imaju potrebu da transportuju za posao, a ne za sopstvene potrebe.
Napokon, imamo seriju finansijskih aranžmana. Dva su stvarno inovativna: ovaj sa EU od dvesta miliona evra, ovaj drugi sa Svetskom bankom, u iznosu četiristo miliona dolara.
Naravno, danas smo raspravljali o tome da li je potrebno Srbiji da se zadužuje. Način na koji jedna zemlja ne mora da se zaduži jeste da ima izbalansiran budžet, ali izbalansiran budžet je šansa manje za pokretanje ekonomske aktivnosti. Još od tridesetih godina, Kejnca i njegovih sledbenika, skoro sve zemlje u svetu imaju umerene budžete, koji ne ugrožavaju makroekonomsku stabilnost i monetu, a istovremeno doprinose aktiviranju potražnje i, samim tim, ekonomije.
To je u velikoj meri ono što su primenile neke zemlje koje su proklamovale ideologiju koja je bila daleko od socijaldemokratske, na primer liberalne, to je onaj instrument koji su upotrebile u ovom momentu velike ekonomske krize. Ne možemo, s jedne strane, reći potreban nam je umereni budžetski deficit (ponavljam, jedan od najnižih u Evropi danas, od 4,1% BDP) i s druge strane reći ne treba i ne želimo da se zadužimo. Zapravo, prava tema je kako pronaći najkvalitetnije izvore finansiranja deficita.
Pred sobom danas imamo nekoliko izuzetno povoljnih aranžmana. Dokaz za to je da su garanti za njih tri institucije koje imaju najbolju moguću kreditnu ocenu, „tripl ej“ ili AAA: EU, Svetska banka i Nemačka banka za razvoj, koje će obezbediti da se za naše potrebe, za budžet, a i za investicije u Hidroelektranu „Zvornik“ obezbede kvalitetni izvori.
Imamo još jedan aranžman koji je klasičan, ali i te kako politički bitan, ljudski bitan, a to je garancija jedne komercijalne banke za naše opštine na severu Kosova, koja će obezbediti da se posle toliko godina obnovi vodosnabdevanje i da za sve ljude, nezavisno od njihove etničke pripadnosti, život bude bolji.
Dame i gospodo, pred vama je jedan paket dosta raznolikih tekstova i domena, to je tačno, ali koji kao jednu zajedničku nit ima interes građana i zbog toga apelujem na sve političke stranke da ih izglasaju. U ime Vlade Republike Srbije vam se zahvaljujem. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu su danas dva zakona iz delokruga rada Ministarstva finansija i ja ću u ime moje koleginice Diane Dragutinović obrazlagati u ime Vlade Republike Srbije ova dva zakona. Radi se o dva domena, a oni su pre 10 godina bili predmet velike pažnje i koji bili su veoma problematični.

Setimo se, u to vreme je 90% vrednosti duvanskih proizvoda bilo švercovano, nije bilo u legalnim tokovima, a pitanje igara na sreću je bilo opterećeno prisustvom crnog kapitala kriminalnih struktura i, generalno, iz ove aktivnosti država i naši građani nisu imali skoro nikakve koristi.

Zbog toga, pre nego što obrazložim nekoliko instituta ova dva predložena zakona, dozvolite mi da se podsetimo na put koji smo zajedno proputovali u prethodnoj deceniji.

Dakle, u domenu duvana sa 90% švercovanih cigareta danas smo došli do toga da je tri lidera u svetu prisutno na našem tržištu, imamo uređeno tržište, ukoliko ima šverca ono je na niskom nivou i, zapravo, jedno od velikih pitanja jeste dalje usklađivanje našeg oporezivanja tih proizvoda sa evropskim normama. Više nego ikada, iz nedavno usvojenog zakona o pušenju na javnim mestima, jeste pitanje zdravstva, pitanje mogućnosti da što manje mladih ljudi, žena, počne da konzumira duvan i mnogo je manje pitanje vezano za bilo kakav kriminal ili problema u tom domenu.

Predložene izmene i dopune Zakona o duvanu ovde su, pre svega, da bi se obezbedile i sprovele u delo preporuke Strategije sveobuhvatne reforme propisa. Složićemo se da naša zemlja može dodatno unaprediti uslove poslovanja, pa se zbog toga preporuke koje su preporučene u domenu i delokrugu ovog zakona ovim izmenama stavljaju na dnevni red i nadam se da će veliki broj poslaničkih grupa izglasati ove izmene i dopune.

Pre svega, imamo mogućnosti komoditeta. Znamo da je prethodni zakon doveo do potpunog odvajanja transporta duvanskih proizvoda u domenu distribucije, a efekat koji se hteo postići je dostignut, a to je, da se zna ko, pod kojim uslovima i na koji način transportuje duvanske proizvode. Sada, kada je taj cilj dostignut, vreme je da imamo sluha za one koji se bave logistikom, transportom i da omogućimo, što je predloženo ovim izmenama i dopunama, da se transport, prevoz duvanskih proizvoda, može vršiti zajedno sa drugim proizvodima, naravno, ukoliko su od njih odvojeni u zasebnom pakovanju koja onemogućavaju prodor mirisa, kao i da ne ostvaruju direktan kontakt, da ne bi došlo do negativnih efekata.

Druga stvar, to je, efikasnija procedura objavljivanja rešenja, koja donosi Uprava za duvan, u "Službenom glasniku". To su tehničke, ali bitne stvari, da bi se smanjio trošak u ovoj industriji.

Drugi element, koji se ovim zakonom predlaže, to je kroz racionalizaciju broja izvršilaca u Ministarstvu finansija, da poslove koje su obavljali oni izvršioci koji su pre bili u Ministarstvu finansija, a sada više nisu tu, sada radi Uprava za duvan, koja je ustoličena donošenjem prvog Zakona o duvanu, pre sedam godina. Ideja je da te nadležnosti, naročito one koje se bave pripremanjem predloga izmena i dopuna zakona, mišljenja o njegovoj primeni, pripremi podzakonskih akata za njegovo sprovođenje i drugih administrativnih radnji, koje je pre radilo Ministarstvo finansija, sada budu u nadležnosti Uprave za duvan.

Treći element, to je objavljivanje onih maloprodajnih cena duvanskih proizvoda koji se prodaju u duty-free shop i njihovo obeležavanje zdravstvenim upozorenjem.

Mi smo sveli na apsolutni minimum mogućnosti prodaje kroz duty-free shop. Jedna Bugarska je, na primer, tek, prošle godine donela odluku da na granici oni budu ukinuti, a znamo da je to, tradicionalno, bio jedan od kanala šverca. I ono što je veoma bitno, jeste da smo ovde u Srbiji to sveli na minimum, na Aerodromu.

Ipak, postavlja se pitanje, kako obezbediti da i tu malu količinu cigareta koje se tako prodaju, kroz taj kanal, na koji način obeležiti zdravstvenim upozorenjem.

Ovde je omogućeno da to obeležavanje može da bude i na stranom jeziku, to je usklađivanje naše normalne prakse, da sve u našoj zemlji bude na srpskom jeziku, sa činjenicom da te duvanske proizvode kupuju ljudi koji odlaze iz naše zemlje i zbog toga je bitno da postoji to obeležavanje i na stranom jeziku.

Predlažemo da se ovaj zakon usvoji. Ove izmene i dopune zakona jesu tehničke prirode, treba na bazi onoga što je postignuto da idemo dalje u korak sa okruženjem.

Dozvolite mi sada da pređem na drugi zakon, a to su izmene i dopune Zakona o igrama na sreću. Sećam se vremena kada smo predložili prvi Zakon o igrama na sreću, kada smo u cilju socijalnog dijaloga imali raspravu sa jednim brojem tadašnjih priređivača igara na sreću. Jedan od njih je posle nekoliko dana bio uhapšen zato što je u njegovoj kući, u predgrađu Beograda, policija našla bukvalno arsenal, sa minobacačima, sa vatrenim oružjem. To je tradicionalno osetljivo oblast u svakoj zemlji. Takav je bio slučaj i u Srbiji. Ako pogledamo malo kako je bilo u prethodnom periodu, pre nego što pređem na izmene i dopune ovog zakona, želim samo da podsetim da klađenje, igre na sreću, lutrija, nisu značajno porasli kao fenomen u našem društvu. To postoji u svim društvima. Nema društva gde ovo ne postoji, ali, samo, razlika postoji između onih društava koja su dobro uredila ovaj domen i oni koji su ga slabije uredili.

Godine 2004, broj legalnih automata je bio 5.026. Na kraju prošle godine imali smo kroz 81 pravno lice, čak, 17.500 automata. To ne znači da se odjedanput pojavio ogroman broj dodatnih automata, nego to pokazuje ulazak u normalne, legalne tokove, onoga što je pre bila aktivnost mafije, koja je na taj način prala prljavi novac. Sada je to pitanje jedne aktivnosti koje je u legalnim tokovima i način na koji se to radi jeste u interesu naših građana.

Na primer, broj legalnih uplatno-isplatnih mesta, pre šest godina bilo ih je 300, a prošle godine ih je bilo 1.297. Ako pogledamo finansijske efekte pre 10 godina i ako pogledamo period od 2001. do 2003. godine, prihodi koji su legalno ubeleženi iz igara na sreću bili su na nivou od 26 miliona evra. Za period od 2004. do sada, imamo deset puta veći prihod, od toga: 60%, od tih 256 miliona evra, išlo je u budžet Republike Srbije za sve potrebne namene, a 40% je išlo ka lokalnim samoupravama za nekomercijalne i socijalne aktivnosti, kao što je i tradicija u Srbiji, ali i u drugim zemljama Evrope, u karitativne svrhe, za pomoć onim udruženjima koja se bave licima koja imaju specijalne potrebe.

Dakle, Srbija je u domenu igara na sreću, gde ima i uvek će postojati rizik, zbog toga što u tom domenu postoji dosta gotovine, napravila izuzetan napredak, koji je kroz ovaj zakon, koji sada predlažemo da dodatno unapredimo, omogućio značajan dobitak za sve građane Republike Srbije i obezbedio da u mnogo većoj meri to uđe u legalne tokove, da to bude legalni kapital, kroz jedan broj strateških partnerstava i kupovinu licence, kroz tendere međunarodnih igrača u tom domenu. Na primer, jedan austrijski igrač je platio značajna sredstva da dobije mogućnost da otvori jedan međunarodni kazino u Beogradu. Prema tome, to je domen koji je značajno unapređen.

Što se tiče predloženih izmena i dopuna ovog zakona u ime Vlade izdvojio bih sledeće: prvo, zabranjuje se ulazak maloletnih lica u objekte u kojima se priređuju posebne igre na sreću. To se možda podrazumevalo, ali to još nije bilo zakonski regulisano. Ukoliko, kao što očekujem, sve poslaničke grupe podrže ove izmene i dopune jasno ćemo poslati poruku i mladima i njihovim roditeljima i učiteljima, maloletnim licima nije mesto u kladionicama. Zbog toga, i dodatno, zabranjuje se priređivanje posebnih igara na sreću duže od 18.00 sati dnevno, jer imamo jedan broj mesta koja rade bukvalno danonoćno. Nikada nije bilo to intencija, sada se to smanjuje značajnije.

Istovremeno, zabranjuje se isticanje natpisa ''kazino'' (CASINO) na onim objektima u kojima se priređuju posebne igre na sreću na automatima. To su različite aktivnosti i zbog toga se zabranjuje isticanje ijedne aktivnosti koja se ne priređuje unutar tog lokala.

Na Predlog Ministarstva za rad i socijalnu politiku, precizira se, u ovim predloženim izmenama i dopunama Zakona o igrama na sreću, onaj broj subjekata koji mogu koristiti sredstva za realizaciju programa u cilju zaštite i unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i drugih lica u stanju socijalne potrebe, u sladu sa članom 6. Zakona o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana, propisuje se obaveza nadležnih ministara da utvrde način i kriterijum za raspodelu namenskih primanja budžeta od igara na sreću.

To su sada značajna sredstva i veoma je bitno da postoji velika transparenstnost na koji način i pod kojim kriterijumima se ta sredstva mogu raspodeliti. Nije nikakva tajna da veliki broj lokalnih samouprava očekuje podršku za njihove socijalne programe, i nije nikakva tajna da postoji veliki broj udruženja, asocijacija koje žele da kroz prihode koji su prikupljeni kroz ove aktivnosti dobiju sredstva za njihove namene.

Istovremeno, postoji jedan broj tehničkih preciziranja u ovom zakonu, koji se, ako se ne varam, po prvi put menja od 2004. godine. Tako da se posle šest godina primene predlažu sledeće promene: 1) predlaže se uvođenje pojma osnovnih igara na sreću, osnovne klasične igre na sreću, tako da je omogućeno da se fond dobitaka utvrdi u različitim iznosima, a to je bila jedna rigidnost u zakonu, koja je prepoznata, i to će doprineti povećanju prihoda budžeta Republike Srbije, 2) predlaže se i donošenje podzakonskog akta, kojim će se propisati bliži uslovi i način priređivanja igara na sreću putem interneta, telefona ili na drugi način putem telekomunikacionih veza, što do sad nije bilo uređeno zakonskom regulativom.

Videli smo i određene probleme u primeni proteklih nekoliko mesecu i godina. Vlada Republike Srbije predlaže da se reaguje. Predlažemo i videli smo da je jedan broj lica nedavno bio uhapšen u našoj zemlji, jer su nelegalno priređivali na internetu klađenje, ne za naše tržište, nego, pre svega, za tržište Evrope.

Ovaj zakon je donesen pre šest godina kad je priređivanje igara na sreću na internetu bilo samo u povoju, danas je situacija u mnogo čemu drugačija, pa će ove izmene i dopune zakona omogućiti da Srbija na jedan evropski način uredi i taj kanal kroz koji se sve više klade građani. Zbog toga imamo dodatne elemente, od pitanja promena strukture kapitala priređivača igara na sreću, što može da omogući utvrđivanje i poreklo kapitala koji ulazi na tržište po osnovu igara. Znamo da su igre na sreću, nažalost, bile jedan od načina kojim su kriminalne grupe pokušavale da operu prljavi kapital, a Srbija to ne želi. Zbog toga ove izmene i dopune zakona utvrđuju dodatne provere bilo kakvog kapitala koji pokušava da uđe u priređivanje igara na sreću u našoj zemlji.

Propisuje se da Vlada u javnom pozivu za davanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću navodi teritoriju na kojoj će biti locirana igračnica, i to u skladu sa zakonom kojim se uređuje ravnomeran regionalna razvoj Republike Srbije. Istovremeno, propisuje se da osim dokaza o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa na odgovarajućim prostorijama, u kojima će se priređivati posebne igre na sreću, može se podneti dokaz o pravu svojine, pravu korišćenja ili zakupa na zemljištu na kome će biti izgrađen objekat za priređivanje posebnih igara na sreću, u skladu sa intervencijom da povećamo grinfild investicije u našoj zemlji.

Istovremeno, hteo bih da kažem da se prilikom podnošenja prijave na javni pozitiv za dobijanje dozvole za priređivanje posebnih igara na sreću u igračnicama podnese i dokazi da podnosilac prijave ili njegov većinski osnivač poseduje učešće u najmanje jednoj igračnici, kao i da priređuje igre na sreću u igračnicama najmanje pet godina, što predstavlja ozbiljnu bitnu pretpostavku za uspešno poslovanje priređivača i obezbeđivanje redovnog priliva sredstava u budžet Republike Srbije.

U ovoj industriji, jer se radi o industriji, Srbija želi da ima čiste igrače, ozbiljne igrače, profesionalne igrače, na način da ono što je pojava oduvek u čovečanstvu, a to je da građani vole da se klade, vole da pokušaju kroz igre na sreću da dođu do sredstava, bude jedan domen koji je zakonski uređen u interesu naših građana i naročito budžeta Republike Srbije, koji prima 60% svih prihoda, koji su ovde značajni i 40% prihoda za lokalne samouprave i socijalne namene.

Zbog toga dame i gospodo, pred vama su dva zakona koja dodatno uređuju dve osetljive oblasti, gde Srbija imala značajan napredak u poslednjih deset godina i gde namerava da dalje napreduje. Hvala najlepše na vašoj pažnji. (Aplauz)

Gospodine Samardžiću, teško je ići protiv realnosti. Realnost je da je komesar za proširenje EU bio juče u Beogradu i doneo je upitnik. Ovaj upitnik je ključni momenat za dobijanje statusa kandidata za koji je i sam komesar rekao da ga očekuje sledeće godine, da je to u domenu realnosti i rekao je istovremeno da postoji i te kako mogućnost da Srbija do kraja mandata ove Vlade otpočne zvanične pregovore za ulazak u EU.
Gospodine Samardžiću, ne znam šta je za vas šuma, šta je drum, a šta jarak, ali ono što je sigurno to je da ona politika koju su građani Republike Srbije izabrali na prethodnim izborima daje rezultate. Ne samo da je prelazni trgovinski sporazum potpisan, ne samo da je EU odlučila da počne proces ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i već 11 zemalja je ratifikovalo taj dokument, što je veoma brz ritam koji potvrđuje opredeljenost zemalja EU da vidi Srbiju što pre kao punopravnu članicu.
Želim da se zahvalim i Republici Austriji jer prošle nedelje jednoglasno, a znamo da nema mnogo domena i u toj zemlji gde se bar svi slože oko jedne stvari, cela Austrija se složila da ratifikuje Sporazum o stabilizaciji sa našom zemljom. Napokon, 25. oktobra jednoglasno sve zemlje EU su dale zeleno svetlo Evropskoj komisiji da dođe do jučerašnje posete i da Srbija počne da radi na dobijanju statusa kandidata.
Ako nekome treba malo više dokaza od ovoga, ne znam da li vama treba više, ali mislim da su za sve naše građane stvari veoma jasne. Više od dve trećine naših građana želi da Srbija postane članica EU, a niko u našoj zemlji ili veoma retki idealizuju takvu konstrukciju. Raskorak postoji između procenta naših građana koji žele da Srbija bude punopravna članica i oni koji imaju pozitivno mišljenje o EU i mislim da je to dobro. Dobro je da nemamo iluzije oko činjenice da bi eventualno Evropa rešila sve naše probleme, jer se to desiti neće. Naše probleme moramo da rešimo sami.
Sa druge strane, naši građani dobro vide da je to jedan doprinos stabilnosti i miru i kroz značajne podrške evropskog budžeta. Evo, na primer, jutros, kroz podršku evropskog budžeta u Požarevcu smo dali 20 ključeva za interno raseljena lica, uglavnom Rome sa Kosova, to je 400.000 evra. Ne znam šta je realnost, ali verujte, ono što su oni nama rekli, to je da je jedan veliki doprinos za njihov život.
Sada, oko evroatlantskih integracija. Već pomenuta Austrija nije članica NATO, članica je EU. Potpredsednik Bajden, tokom posete prošle godine, rekao je u razgovorima i posle toga je to rekao i na konferenciji za novinare, da bi Amerika volela da Srbija postane članica NATO, ali da to nije po viđenju Amerike koja vodi tu alijansu uslov da uđe u EU.
Bio sam prisutan sa predsednikom Tadićem i na sastanku sa gospodinom Sarkozijem, koji je isto to posle toga potvrdio javno, da i Francuska koja se, uzgred budi rečeno, vratila u komandu NATO, posle dugog perioda odsustvovanja, ne očekuje od Srbije da pristupi NATO paktu, alijansi, da bi postala članica EU.
Tu su stvari veoma jasne i u ovom domu vaša partija i partija kojoj pripadam su glasale za rezoluciju koja proglašava vojnu neutralnost naše zemlje. Samim tim, ne treba se iznenaditi da ukoliko se govori o Srbiji, NATO alijansa, koja nije EU, i kada govori o odnosima sa našom zemljom, govori o evroatlantskim, jer ona je evroatlantska organizacija.
Želim da vas podsetim, gospodine Samardžiću, da je tokom Vlade koju je vodio predsednik vaše partije, Srbija postala članica Partnerstva za mir i kada je gospodin Koštunica dobio to u miraz od predsednika Tadića, koji je u velikom meri to obezbedio, ne samo da niste odbili taj poklon, nego ste pokrenuli vi i mimo DS, koja tada nije bila u Vladi, početak rada unutar Partnerstva za mir.
Mi vam na tome zahvaljujemo i zbog toga ova Vlada, naravno, nastavlja da radi u okvirima Partnerstva za mir. To je okvir za rad za Srbiju koja će to ispuniti u potpunosti na način na koji to, na primer, ispunjava jedna Ruska Federacija. Hvala puno.

Gospodine Samardžiću, mi smo zajedno bili u Vladi i moram da kažem da smo često imali veoma sadržajne rasprave, ali čini mi se da sve više srljate u neke skolastičke rasprave koje  nemaju veze sa onim što je realnost. To vam najiskrenije kažem.
Odakle vam ideja da kada NATO koji ne može ništa drugo da kaže osim da je evroatlantska organizacija jer je ona to, kada pozdravlja naše odnose koji postoje samo u onom zakonskom okviru, koje je definisano i rezolucijama koje je donela ova skupština, pokušavate da nađete neku formu analize ili psihoanalize NATO, šta bi oni hteli da kažu time što su nas pohvalili? Oni i ne žele, ne mogu da pohvale ništa drugo od onoga što mi radimo i što je zvanična politika naše domovine, naše zemlje a ona je vojna neutralnost.
Još jedna stvar, svestan sam da vi niste ekonomista. Ali, ipak za evropske integracije je bitno znati nekoliko cifara.
Da vam citiram nekoliko njih. Decembra 2000. godine EU je odlučila jednostrano da ukine carine na proizvode koji se izvoze iz Republike Srbije. Ta ušteda, sasvim zvanično, predstavlja više od dve milijarde evra, koje bi plaćali naši izvoznici da nije bilo takvih jednostrano dodeljenih trgovinskih preferencijala.
Cifra koju ste vi citirali predstavlja one carine, manjak carina, koje nismo naplatili zbog toga što smo, naravno, kao buduća članica EU, u skladu sa potpisanim Sporazumom o stabilizaciji, počeli da primenjujemo. Ni to nije bilo uzalud, jer kao što, veoma dobro znamo, u decembru mesecu prošle godine, EU je odlučila da prihvati primenu prelaznog trgovinskog sporazuma za 2009. godinu, kao dokaz našeg kapaciteta za primenu celog sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Na taj način smo uštedeli godinu dana u merenju onog prelaznog vremena, jer to je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju u prelasku stanja potpisanog Sporazuma i ulaska u EU.
Oko svega toga, pa i onih famoznih debata oko člana 135. Sporazuma o stabilizaciji, pa onda nekih pitanja, mislim da je najbolje za naše građane, koji nas gledaju, za one koji imaju Internet da idu na sajt Vlade Republike Srbije i da dobro vide na strani dva, da se, što se tiče ovog upitnika, kao što je bio slučaj i sa Sporazumom o stabilizaciji, pitanje Kosova vidi isključivo u svetlu Rezolucije 1244 SB UN.
Za one koji nemaju Internet, ovde je i na isti način kao što je bilo sa Sporazumom o stabilizaciji, gde smo zajedno pregovarali, gospodine Samardžiću, setite se, ovaj dokument je statusno neutralan po pitanju Kosova.
Kada govorimo o EU i Rezoluciji koju smo podneli, moram da vam kažem da način na koji predstavljate i način koji ne govori povoljno o vašem odnosu prema našim saveznicima po pitanju Kosova unutar EU, jer jedna Španija, jedna Grčka, jedna Slovačka, jedna Kipar, i te kako su bili naši saveznici da u podnošenju ove rezolucije bude veoma jasno da se ni na koji način ne priznaje nezavisnost Kosova, jer ima onih koji nisu priznali i suprotno onome što su mnogi govorili da će se desiti ukoliko Srbija podnese takvu rezoluciju UN, da će 50 zemalja priznati Kosovo, to nije slučaj.
Imamo Honduras, sa Vladom čiju legitimnost mnoge zemlje osporavaju u ovom momentu, naravno, to je državnost Hondurasa, tu je Kiribati i Tuvalu. Složićemo se, daleko smo od 50-60 zemalja o kojima su mnogi govorili da će se desiti kada se jedna takva rezolucija izglasa.
To je veoma jasno našim saveznicima i zbog toga, činjenica da smo podneli jednu rezoluciju i gde se pozivamo na dijalog sa Prištinom, očigledno je da nervoza postoji u Prištini, očigledno je da je sada veoma jasno da dijalog koji imamo sa punom podrškom svih zemalja EU i one koje su nažalost priznale Kosovo i one koje nisu priznale Kosovo su jak adut u našim rukama za predstojeći dijalog koji će biti mnogo manje asimetričan sa mnogo više ravnoteže, nego što je bio slučaj ranije.

Veliki broj naših građana zna da smo od decembra prošle godine, znači, više od godinu dana, odlučili da damo nalog našoj administraciji da pripremi odgovore na bazi upitnika koje su dobili naši susedi, koji su malo dalje u ovom procesu od nas.
To je urađeno i u maju ove godine mi smo pripremili sve odgovore, neki od njih su već bili prevedeni na engleski jezik, ne svi, na bazi tih tuđih upitnika. Prva paušalna analiza na bazi našeg zvaničnog upitnika pokazuje da negde između 80 i 90 odsto pitanja je nešto što je obuhvaćeno manje ili više, uglavnom više, nego manje, sa ovim prethodnim radom.
Zbog toga, kao što je bio slučaj sa primenom Prelaznog trgovinskog sporazuma, koji je u suštini uštedeo u Srbiji godinu dana, ovaj rad pokazuje da način na koji se Srbija ophodi prema evropskim integracijama nije neki, da kažem, pristup čekanja, odlaganja, da onda uradimo kad već moramo, nego smo ovim radom omogućili da Evropska komisija sa nama juče, i to je i predsednik Vlade najavio, dodatno ubrza i da suprotno onome što smo rekli do juče, a to je da ćemo pripremiti do kraja prvog tromesečja sledeće godine sve odgovore, mi ćemo to uraditi do kraja januara sledeće godine.
To je moguće, pre svega zahvaljujući ovom prethodnom radu. Zahvalan sam svim onima u našoj administraciji koje često zaboravljamo, koji su veoma predano i bez neke obaveze to već uradili. Juče smo već imali sastanak sa njima, u 10.00 časova smo imali sastanak sa gospodinom Fileom, u 12.00 smo imali sastanak sa Savetom za evropske integracije, koji će biti uključen, kao i ova skupština, kao i socijalni partneri, kao lokalna samouprava, civilno društvo, socijalni partneri, svi će biti uključeni u radu na odgovore na ovaj upitnik, jer želimo da ti odgovori ne budu samo neka suva formalna birokratska dela, nego da to stvarno bude način kojim ćemo ubrzati reforme u našem društvu.
Kako smo se organizovali? Tako što već danas, i to je bitno za naše građane, ćemo podvući da je ovaj upitnik organizovan oko svih budućih poglavlja na bazi kojih ćemo pregovarati za naš ulazak u EU. Drugim rečima, ako pogledamo koji mesec unapred, kada dovršimo posle na upitniku i u februaru, pa do juna meseca sledeće godine, dobijemo dodatno pitanja, Evropska komisija pošalje tehničke misije da vidi da li je sve stvarno onako kao što mi kažemo u ovom dopisu, imaćemo mišljenje Evropske komisije, koje, u to sam duboko uveren, neće samo preporučiti da Srbija dobije status kandidata na kraju sledeće godine, nego i ono što je još bitnije, to je da nam da datum kada će i početi formalni pregovori za ulazak u EU.
Želimo najbolje našim susedima, ali jednom rečju upozorenja, Crna Gora, kojoj čestitamo zbog preporuka Evropske komisije, koja će biti pretočena na dobijanje statusa kandidata u decembru ove godine, ta ista Crna Gora nije dobila datum za početak pregovora za ulazak u EU.
Albanija, kojoj čestitamo što je bila po očekivanju njihovih građana i koja je sada realnost, za koji dan, da mogu i oni, kao što je slučaj sa našim građanima, da putuju bez viza u šengenski prostor, Albanija nije dobila ni status kandidata, tako da ovaj proces za Srbiju izgleda dobro, ali nema garancije.
Naš trud, naš rad, rad na reformama u prvoj polovini sledeće godine na bazi odgovora, ali i akcionog plana, koji će Vlada Republike Srbije usvojiti sredinom sledećeg meseca, koji će se usredsrediti pre svega na one ključne tačke reformskog programa koji je identifikovan u izveštaju Evropske komisije, to je sve ono što nam daje uverenje da ćemo ne samo dobiti status kandidata, nego ćemo i početi pregovore.
Ono što budemo uradili sledeće godine će sa strane Evropske komisije biti njihova početna pozicija za pregovore i ono što ćemo utvrditi kroz rad na ovom upitniku i dobijanju statusa kandidata će biti početna pregovaračka pozicija Republike Srbije za ono što će biti višegodišnji proces pregovora i konačno, ulaska u EU. Hvala.

Gospodine Ostojiću, pošto sam bio prisutan mogu tačno da vam kažem šta je rečeno i tačno rečeno, da bi SAD volele da Srbija postane članica NATO, ali da što se njih tiče to nije preduslov da  bi Srbija ušla u EU.
Kada govorimo o troškovima, ono što moramo videti je da ukoliko nas NATO u onom domenu u kome sarađujemo sa njim ne pohvali, to je pozitivno, ali znamo koje je polje naše saradnje. To je polje saradnje unutar programa Partnerstva za mir. Ako sagledamo bezbednosnu situaciju u Evropi, moramo veoma pomno pratiti evoluciju koja postoji u odnosima između nekih zemalja i nekih alijansi.
Pogledajmo i neke nove tonove koji su se pojavili u Portugalu na samitu. Vidimo neke zajedničke projekte, neke uslove koje Ruska Federacija postavlja da bi ona učestvovala u određenim novim programima i samim tim Vlada RS i cela naša država će pomno pratiti tu evoluciju.
U ovom Domu predsednik Ruske Federacije je govorio o inicijativi koju ne želi da ima samo Ruska Federacija, ne želi da predloži celoj Evropi da bi se izgradila nova arhitektura bezbednosti našeg kontinenta. To su sve evolucije koje su vredne pažnje i koje će naša država i naša Vlada pomno pratiti. Do daljnjeg imamo našu doktrinu o kojoj sam pričao malopre.

Gospodine Ostojiću, oko jedne stvari ćemo se složiti, a to je da naša politika mora biti vođena isključivo oko naših nacionalnih interesa, ne tuđih interesa i zbog toga ne stoji primedba da bi mi trebalo da uđemo u NATO zato što je Rumunija ušla u NATO, jer veliki broj zemlja istočnog bloka su bile članice istočnog bloka, a bili su i članovi i članice jedne druge vojne alijanse, i prešli su iz jedne alijanse u drugu alijansu.
Istorija Srbije je drugačija. Istorija Jugoslavije je drugačija. Zbog toga će naš pristup NATO i takvim integracijama biti specifičan i u interesu naše zemlje. Samo oni koji su ili zlonamerni ili nedovoljno informisani mogu da opovrgnu činjenicu da je za Srbiju od velikog značaja da vidimo kakva će biti evolucija odnosa između NATO i Ruske Federacije. Hvala.

Kolega Popoviću, što se tiče softvera, neke od naših najuspešnijih softverskih firmi koje su u Srbiji rade za strane klijente. I dan-danas, vi ste pomenuli taj slučaj, imamo tri naše softverske firme koje rade danas sa puno uspeha u onome što se zove pametna mreža prenosa električne energije i nešto što će, u to sam uveren, biti posle tog inostranog iskustva od neprocenjive važnosti i vrednosti za našu zemlju jer i mi moramo da unapredimo način na koji se distribuira i menadžuje naša električna energija.
Kada govorimo o Telekomu, sigurno je da oni koji imaju kvalitetne proizvode ne treba ni na koji način da se boje nekog strateškog partnera. Naprotiv, dolaska strateškog partnera i načina na koji će njihovo znanje moći da se plasira ne samo u okvirima Telekoma Srbije, nego u okvirima tog budućeg strateškog partnera čini mi se da se samo boje oni koji su možda prodavali po ceni koja nije bila tržišna, određena saznanja koja nisu bila toliko moderna.
To nije greška Telekoma Srbije, nego je to problem kojim ćemo se mi pozabaviti u onom momentu kada dođe prava tržišna provera, o tome da li je ono znanje koje je prodavano stvarno na nivou ili nije.
Samo da kažem da kada smo, mislim da smo tu i te kako bili saglasni, išli u prodaju većinskog paketa NIS, ni vi, ni mi se nismo plašili toga da će eventualno znanje koje naši stručnjaci plasiraju sa NIS biti ugroženi od strane Gaspromnjefta, niti da oni naši specijalisti koji se bave gasom mogu biti ugroženi time što dolazi svetski gigant Gasprom.
Naprotiv, šta konstatujemo, to vam kažem iz direktnih kontakata sa tom firmom, mi imamo mogućnost da naše znanje na bolji način plasiramo svuda gde Gasprom i Gaspromnjeft funkcionišu i rade, i to je način na koji ćemo dodatno upotrebiti i vrednovati srpsku pamet i to što će biti slučaj, mislim da se oko toga slažemo, i u nafti i u gasu sa ruskim partnerom, tako će biti i u domenu komunikacija sa budućim strateškim partnerom Telekom Srbije. Hvala.

Ima momenata kada u javnom životu vidite smisao onoga što radite. Malopre je rečeno da evropske integracije ponekada nisu dovoljno dobro komunicirane, da nema jasnog efekta na život građana.
Jutros je bila sa nama jedna mala Anita, ona ima sedam godina, romske je nacionalnosti i kada sam je pitao kakve ima ocene, ona mi je rekla da bi mogla da ima bolje ocene da ima četvorke i jednu dvojku. Pitao sam, dobro, zašto nemaš bolje ocene kada mislim da možeš da imaš, a ona mi je rekla – zato što nemam struju, zato što su sada dani kraći, pa kada više nema dana, nemam više gde da učim. Zato sam srećna što imam moju sobu koju delim s mojom sestrom.
Na kraju ove ceremonije, kada smo svi mi nazovizvaničnici pričali, onda je izašao otac, glava jedne porodice, od onih 20 porodica koje su dobile krov nad glavom danas, kroz zajedničku akciju EU, grada Požarevca i podršku Vlade RS i on je jedva zadržavao suze, zato što je objasnio da je za njega ovaj momenat bitan, zato što su pre dve nedelje njegovo dete napali pacovi.
Mi govorimo ovde o veoma teškim stvarima i to pokazuje da situacija za romske porodice, za tu manjinu, da je veoma teška. Teško je danas u Srbiji, a nekima je naročito teško.
Hteo bih da vam kažem nekoliko reči, ne samo kao potpredsednik zadužen za evropske integracije, nego i kao predsednik Nacionalnog saveta za inkluziju Roma. Inkluzija Roma je pitanje etike, srca i realpolitike mozga. Etike iz srca, zbog toga što pripadnici romske manjine žive deset do petnaest godina kraće od većinskog naroda, zbog toga što dve trećine njih živi u nehigijenskim uslovima, zato što veoma mali broj njih dolazi do diplome.
Postoji napredak poslednjih godina, naročito u domenu edukacije i naročito to pozdravljam, napore Ministarstva prosvete, lokalnih samouprava i svi su oni obezbedili besplatne udžbenike i zbog toga sam bio srećan u ovoj bedi i teškim rečima da čujem da sva deca danas u Požarevcu, kada smo ih sreli, idu u školu i da niko od njih ko ide u školu nije odustao. Kada smo pitali njihove roditelje jednu stvar, rekli su, gospodine Đeliću, nastavite da nam dajete udžbenike.
Nisu tražili pare, tražili su udžbenike i uslove da njihova deca uče. To je nešto što je pravilno razmišljanje i nešto što naša država mora da podrži. Pitanje inkluzije Roma je i pitanje mozga i realpolitike. Ako vidimo probleme koje je imala Rumunija sa Francuskom, zbog toga što je došlo do nelegalnih emigracija, što je došlo do konflikata, zbog toga što nijedna zemlja ne želi da vrši inkluziju određenih manjina, pa i Roma, za račun i umesto zemlje iz koje ti pripadnici manjina dolaze.
Zbog toga je pitanje inkluzije Roma i prioritet koje naša zemlja daje tom pitanju, veoma važno i zbog realpolitike, da se ne bi desilo da pripadnici romske manjine budu žigosani, zbog toga što jedan broj njih, zbog toga što ne vidi perspektivu u našoj zemlji, odluči da ide ili traži azil ili ide putevima nelegalne emigracije.
Sve u svemu, ovo što ste dobro primetili, a to je predlog Republike Srbije da u tzv. višekorisničkom instrumentu obezbedi 30 miliona evra, delimično za edukaciju, za zapošljavanje i onaj trud koji mi uložimo u ovom domenu, jeste nešto što je već sada primećeno i zbog toga ćemo nastaviti da radimo ne kroz retoriku, nego kroz konkretne akcije sa našim oskudnim, ali bitnim nacionalnim, pokrajinskim, lokalnim resursima i na taj način tražiti podršku i EU.
Sutra će premijer Mađarske, gospodin Orban, biti u Beogradu i kao što je najavljeno, Mađarske će tokom prvog polugodišta, sledeće godine, tokom njihovog predsedavanja EU će imati među prioritetima i donošenje jedne evropske strategije za inkluziju Roma.
Republika Srbije će dati pun doprinos, zato što je to pitanje etike, srca, mozga i realpolitika. Hvala na pažnji.

Pa, dobro znate da sam po ocu Piroćanac, tako da u Pirot idem rado i često. Veoma sam srećan ovde da kažem da poslednja poseta je bila veoma berićetna, jer smo dogovorili jedan izvozno-investicioni aranžman za onaj srpski deo Tigra koji proizvodi sa puno uspeha proteklih nekoliko godina gumenu obuću, tehničke gume i druge elemente, jer vredni Piroćanci sa novcem koji su dobili od prodaje dela fabrike guma strateškom partneru iz Francuske, to nisu potrošili, nego su uložili u tu fabriku, tj. u dve fabrike, gde su veoma dobro prepoznali da je veoma bitno da ulažu u to da bi obezbedili sebi i svojoj deci i budućnosti Pirota nešto što će raditi.
Svaka im čast, jer su uspeli u protekle dve godine ne samo da povećaju svake godine za 90% izvoz na najzahtevnijim tržištima, nego su kupili i dve svetske poznate marke, jednu dansku i jednu englesku, tako da danas, mogu vam reći, kad sam ponekad na zapadu, skoknem u te specijalizovane prodavnice i vidim marku Hanter, a dobro znam da se pravi u Pirotu. Svaka čast, i živeo Pirot, i živeo Tigar.
Oko ovoga, pomenuste da sam otišao u Babušnicu. Imali smo, nažalost, kao što to često biva, malo vremena, i kada smo radili ovaj bitan posao od tog aranžmana od 12 miliona evra, da oni u budućnosti budu u stanju da osvoje nova tržišta, da razviju distribuciju u tim zemljama, uspeli su ovog leta da potpišu veliki sporazum sa najvećim lancem prodaje te robe, ''Dekatlonom", i već 180 hiljada pari su ugovorili. Mi smo se istovremeno dogovorili da taj novac bude upotrebljen za ono što je bitno na mestu sastanka između industrije i ekologije, mogućnosti da iskoriste njihovu prodajnu mrežu, da ubiraju istrošene gume i da se napravi u krugu već postojeće fabrike jedna fabrika za reciklažu. Svi ćemo biti na dobitku. Prvo zbog toga što to neće ružiti više našu zemlju, naročito naše reke, a sa druge strane, tako će "Tigar" obezbediti mnogo jeftiniji input za njihovu proizvodnju.
Dobili smo poziv, kada smo već pošli ka jugu Srbije, da posetimo Babušnicu. Nažalost, dugo niko nije iz Vlade Republike Srbije posetio Babušnicu, a tamo se veoma teško živi. U Babušnici smo pričali o mnogim projektima, naročito o mogućnosti da dve fabrike koje više ne rade, a imale su dobru radnu snagu, mogu biti jedna baza za buduća strateška partnerstva.
Tu smo u Babušnici već razgovarali o mogućnosti da ova investicija koja će doći u "Tigar", jer "Tigar", onaj deo koji se bavi sa druge strane gumama, ima jednu ispostavu u Babušnici, i to je veoma bitno. Već smo počeli da diskutujemo o tome da ta investicija u "Tigru" u Pirotu bude plus i za Babušnicu.
Nema nikakvog drugog razloga zašto nisam sreo rukovodstvo opštine Pirot. Ja sam, ne premijer, nego potpredsednik Vlade svih građana i ne samo onih koji glasaju za jednu ili drugu političku opciju. To je naša zakonska obaveza. To je naša moralna obaveza. Idemo u sve gradove, u sva sela na isti način. Dajemo podršku svim našim građanima, nezavisno od onoga šta su njihova politička opredeljenja.
Ovo što ste vi citirali, to je bio odgovor na neko drugo nepovezano pitanje oko političke situacije u samom Pirotu. Kao svaki građanin koji je proevropski orijentisan u našoj zemlji, samo sam postavio pitanje – zašto je neko porušio proevropsku koaliciju na lokalu, da bi gradio, a kaže da hoće Pirot u Evropi, koaliciju sa Radikalnom strankom, čija je politika, koju poštujem, to je vaša politika, da ne ulazimo u EU. Tu postoji jedna nelogičnost, i mislim da će biti bolje svima ukoliko želi da vodi Pirot u Evropu, da napravi jednu proevropsku koaliciju. To je sve. Hvala puno na vašoj pažnji.