Onoga dana kada je Savet ministara doneo jednoglasno odluku da prosledi kandidaturu Srbije, to je bila udarna vest na mnogim svetskim medijima, u pozitivnom smislu. Da se ne lažemo, postojala je jedna antikampanja protiv Srbije danima pre te odluke. Bilo je onih krugova koji su hteli da do tog razvoja situacije ne dođe. U neku ruku, poruka koju je poslala Evropa je bila za nas poželjna, za Evropu korisna i verujem za ceo svet pozitivno primljena.
Naravno, oni koji su najmanje prijatelji Srbije su bili tužni zbog te odluke, ali mi u ovom momentu kada razgovaramo sa investitorima koji su zainteresovani da uđu na naše tržište, igrom slučaja smo bili u Štutgartu na najvećem ekonomskog sajmu Baden Virtenberga, koji je najuspešniji region u Evropi, počevši od predsednika borda "Dojče banke", jedne od najvećih nemačkih banaka, preko predsednika pokrajine Baden Virtenberga, koja izvozi više od jedne Španije, npr, apostrofirano je kao jedan pozivan razvoj događaja prosleđivanje kandidature Srbije Evropskoj komisiji i to u prisustvu nekih 700 privrednika. To doprinosi sigurnosti investicija.
Ako govorimo o konkretnim stvarima, izdvojio bih dve. Prva je da, po dobijanju statusa kandidata i uz reforme našeg finansijskog sistema, Srbija može računati na povećanje transfera iz evropskog budžeta za nekih 30-ak%, a to znači dodatnih 70 miliona evra godišnje. Ono što je dosta bitno, to je da status kandidata, plus reforme finansijskog sistema znače da Srbija napokon ima pristup preostalim delovima evropskog budžeta, i to konkretno tri. Prvo, poljoprivreda, drugo, ravnomerni regionalni razvoj i infrastruktura i treće, razvoj ljudskih resursa.
Kao što sami vidimo, to su tri ključna pitanja za našu zemlju, tri ključna domena gde ćemo za početak imati značajnija sredstva. Naravno, ne krijemo da mi i oko nekih drugih projekata, to je sad drugi aspekt stvari, kao zemlja kandidat imaćemo mogućnost da prisustvujemo skoro svim sastancima EU, Evropske komisije, ne još kao zemlja koja glasa, ali bićemo mnogo više uključeni, dobijati mnogo više informacija, što će samim tim značiti mnogo više mogućnosti koje otvara evropski budžet.
Iskustvo je pokazalo da su zemlje kandidati bili još uspešniji od tih 30%, tako da preko Dunavske strategije, preko energetske zajednice jugoistočne Evrope, preko mogućnosti, kao što zna veoma dobro draga koleginica Matić, u domenu informacionog društva, informatike, telekomunikacija, mogućnosti da više osvojimo dela naučnog budžeta Evrope. To će biti konkretni projekti za mnogo konkretnije namene za naše građane.
Zbog toga, uz pravnu sigurnost i jasan signal investitorima u finansijskom smislu, to će značiti mnogo više mogućnosti za naše građane.

Pa, teško mi je da razumem što je sad rečeno, jer naravno da što se tiče hapšenja i izručenja radi se o našem zakonu, radi se o našim međunarodnim obavezama, a ovo što je Vlada danas uradila prihvatajući inicijativu Nacionalnog saveta za bezbednost samo je jedan način da dođe do poštovanja domaćeg i međunarodnog prava.

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, zahvaljujem se predstavnicima političkih grupa koji su izložili argumente. Hteo bih da u najkraćim crtama predstavim ovih sedam zakonskih predloga koji su danas pred vama. Imamo tri predloga koja su vezana za nauku, istraživanje, intelektualnu svojinu, tri koja su vezana za infrastrukturu naše zemlje i, napokon, važan sporazum o slobodnoj trgovini sa četiri evropske zemlje.
Dozvolite mi da vam tim redosledom predstavim argumente zbog kojih Vlada predlaže da Skupština usvoji ove zakonske predloge, imajući u vidu njihov karakter koji nedvosmisleno unapređuje ekonomsku situaciju u našoj zemlji i, što je veoma bitno, omogućuje nam da ubrzamo investicije u infrastrukturu, tzv. tradicionalnu, tvrdu, onu infrastrukturu koja će pomoći da se plovidba Dunavom lakše odvija, da žitelji našeg glavnog grada ali i svi oni koji dolaze da ga posete mogu bolje da cirkulišu. Takođe, pojavljuju se mogućnosti da mnogo bolje reagujemo na vanredne situacije poput onih koje trenutno imamo, nažalost, na jugu naše zemlje. Onda tek one investicije u ljude, u našu naučnu i tehnološku infrastrukturu i obezbeđivanje mnogo bolje pozicije za naše pronalazače u velikom svetskom pokretu, a naročito u Evropi, u domenu patenata i ekonomije znanja. To je sve ono što bi, čini mi se, moglo da obezbedi u ovom cenjenom domu ako ne potpuni konsenzus, onda se nadam da veliki broj političkih grupacija koje su u opoziciji može da podrži ove predloge.
Počevši od ova prva tri, u domenu nauke, istraživanja i intelektualne svojine, pred vama je ono što je predstavljeno u momentu rasprave u ovom domu, pre nekoliko nedelja, kao nužni komplement izmena Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i Zakona o inovacionoj delatnosti, a to je ovaj aranžman sa Evropskom investicionom bankom, koji na razini naše nauke stvarno ima istorijski karakter.
Ovo je prvi put da Srbija, u ovom momentu velike domaće i međunarodne krize, pronalazi dovoljno snage da kaže da će naša budućnost biti u domenu znanja, da će Srbija u 21. veku prestati da izvozi pametne ljude, da bi počela da izvozi u mnogo većem obimu pametne proizvode.
Ovaj aranžman sa Evropskom investicionom bankom jeste kredit, ali to je kredit pod uslovima najkvalitetnije finansijske institucije u svetu. Radi se o kreditu na dvadeset godina, sa šest godina počeka, i to pod sledećim finansijskim uslovima: radi se o okvirnom sporazumu, sa tranšama koje ne mogu biti manje od deset miliona evra, od kojih će svaka imati sopstvene finansijske uslove.
U ovom momentu, mogu da kažem da ono što će biti izbor za povlačenje svake od tih tranši, i tu ćemo imati tu dozu fleksibilnosti koju Evropska investiciona banka ne daje uvek, ali ovoga puta je dala Srbiji, u ovom momentu je fiksna kamata 4,021% na dvadeset godina, sa šest godina počeka, a promenljiva je euribor plus 0,812, što u ovom momentu predstavlja nešto manje od 1,8% na godišnjem nivou, tako da prva tranša... Kada, očekujem sa velikom većinom glasova ovog doma, operacionalizujemo ovaj istorijski sporazum za našu nauku, za naše istraživanje, mi ćemo sigurno krenuti sa ovom fiksnom kamatom, 1,8% na dvadeset godina, sa šest godina počeka.
To su izvanredni uslovi, naročito kada ih uporedimo sa namenama, o kojima je bilo reči u izlaganjima predstavnika političkih stranaka, ali dozvolite mi da ipak ponovim neke najbitnije. Na ovaj način finansiramo i neke stvari koje se finansiraju uglavnom sa kreditima koji su mnogo skuplji i mnogo kraći. Oprema, naučna oprema koja je toliko potrebna našim institutima i fakultetima, koja je potrebna da se izrode novi patenti za našu nauku, uglavnom se finansira kreditima od nekoliko godina, najduže pet. Ovog puta ćemo biti u stanju da je finansiramo i na dvadeset godina.
Ista je stvar sa bitnim elementom ovog programa, a to je povratak naše naučne dijaspore. Retko kad se može obezbediti novac za ovakvu namenu. Veoma je bitno to što ćemo mi to moći da uradimo na razini onoga što će biti puni efekat povratka naših koji su otišli u svet, da im damo dve decenije i, verujte, u tom periodu oni će višekratno vratiti naciji ovo ulaganje u njih, nema nikakve dvojbe.
Imamo u ovom aranžmanu jedan veoma pragmatičan i štedljiv princip. Polazi se od one infrastrukture koju imamo. Ne idemo na nešto što je nužno i spektakularno, nego na ono što je isplativo i efikasno. Zbog toga će adaptacija postojećih zgrada i laboratorija nositi dobar deo ovog aranžmana, nekih sedamdeset miliona evra ukupno sa opremom.
To znači, na primer: ona zgrada Rektorata u Novom Sadu koja odavno zvrji prazna kao avetinja, ili pak naša naučna „Venecija“, velika zgrada Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu koja tone već više od dvadeset godina, ili ono što je dobra ideja koja je pokrenuta pre više od dvadeset godina, kao istraživačke stanice na Zvezdari (danas je to samo nekoliko hektara sa nedovršenim zgradama), to su sve stvari koje ćemo ovim sredstvima u roku od tri do pet godina u potpunosti dovršiti.
Tako ćemo uložiti na najefikasniji i najštedljiviji mogući način i osposobiti i iskoristiti u potpunosti ono što su prethodne generacije odvojile, modernizovati i staviti u pogon za nešto što će biti ekonomija znanja za 21. vek.
Drugi element je investicija u ljude. Srbija ima jedno veliko bogatstvo, i samo jedno, a to su njeni ljudi: naši ljudi koji su u zemlji danas, oni koji su zbog teške nedavne istorije otišli, među kojima mnogi (i to su teške odluke) razmišljaju o tome da li su osposobljeni uslovi da bar deo karijere posvete ponovo našoj zemlji. Ovaj aranžman omogućava da dvadeset miliona evra bude upotrebljeno za ljudske resurse, za pregovore sa našim najistaknutijim naučnicima, jer povratak nije lak ni za njih, a ni za našu naučnu zajednicu. Moramo na svakom pojedinačnom slučaju dokazati da je to nešto što dodaje domaćoj naučnoj zajednici, a ne oduzima.
Zbog toga, uz povratak naših naučnika iz dijaspore imamo i šest miliona evra za dovršetak odavno započetih temelja za stabilnu infrastrukturu Istraživačke stanice Petnica, kao i značajna sredstva za izgradnju bar hiljadu nekomercijalnih stambenih jedinica za naše naučnike (preostalih pet lamela u Bloku 32b, kao i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu). U proteklih deset godina uočeno je da se one porodice koje u svojim redovima imaju vrhunske naučnike, inženjere, koje su u stanju da dobiju ovakvo stambeno rešenje, u mnogo većoj meri opredeljuju za Srbiju kao bazu sopstvenog života, i tu smo svi na dobitku.
Da bi celo društvo imalo pristup ekonomiji znanja, a zauzvrat, da bi ta ekonomija znanja, koja nije ništa drugo nego Srbija koja izvozi veoma skupe proizvode i na taj način, na jedini trajni način obezbeđuje bolje plate i penzije i stabilnost našeg dinara... To je razlog zašto idemo na formiranje i izgradnju jednog centra za popularizaciju nauke u Bloku 39, koji će imati mobilne jedinice u Srbiji.
Mogu već danas reći, od momenta kada smo počeli raspravu o ovim temama, od momenta kad smo razgovarali o aranžmanu, nekoliko opština iz unutrašnjosti je došlo sa veoma interesantnim projektima prema Ministarstvu nauke i tehnološkog razvoja, da u sopstvenim sredinama obezbede infrastrukturu koja će mladima i manje mladima u regionu, okrugu obezbediti pristup znanju. Mi ćemo takve projekte podržati. Očekujemo da svi osnovci i srednjoškolci sa njihovim roditeljima i učiteljima budu izloženi na jedan uzbudljiv način, primeren njihovom uzrastu, onome što ekonomija znanja nudi.
Poštovani poslanici, očekujem da i vi redovno budete gosti tog centra na jedan način koji će omogućiti vama, u vašoj ulozi da uočite ono što su izazovi ekonomije znanja za Srbiju, koju ulogu ona može da ima, koju ulogu vi možete imati u izgradnji jedne takve ekonomije znanja, kroz program seminara, kroz program rasprava, kroz dolazak naših eksperata iz dijaspore, stranih eksperata, poslanika koji rade u odborima za nauku i tehnologiju drugih parlamenata, da imate jednu infrastrukturu, mesto gde ćete moći na pravi način da raspravljate o ovim veoma bitnim stvarima. Naravno, neće biti zaboravljeni ni članovi izvršne vlasti, pre svega ministri, kao ni direktori domaćih i inostranih preduzeća.
To je važna infrastruktura, koja će u srcu Beograda pokazati u kom pravcu ide ne samo Beograd, nego cela naša zemlja.
Što se tiče delova koji se predviđaju za centre izvrsnosti, oni su naravno u korelaciji sa onim što su prioriteti upravo usvojene Strategije nauke i tehnološkog razvoja. Na taj način u Kragujevcu ćemo podržati napore Univerziteta i profesora Stojkovića, koji je odlučio da se vrati. Tako će biti izgrađen jedan moderan centar za istraživanje matičnih ćelija u Kragujevcu.
Što se tiče farmaceutske industrije, u krugu Kliničkog centra u Beogradu izdvojićemo šest hektara, u skladu sa radovima koji su predviđeni za revitalizaciju tog ključnog objekta, da bismo locirali naše potencijale i one koji će se tek razviti u domenu biomedicine, ali i imali matičnu instituciju za one pogone i ekipe koje ćemo imati i u Leskovcu, i u Zrenjaninu, i u Vršcu i u svim onim mestima u našoj zemlji gde postoji farmaceutska industrija. Mada se naučna i tehnološka politika ni na koji način ne može u potpunosti poistovećivati sa ravnomernim regionalnim razvojem, ona ima svoj komplement u tome.
Kada govorimo o centrima za poljoprivredu, mogu da kažem da imamo određene pogone, oni imaju teškoće u ovom momentu, ali od Čačka, preko Požege, Smederevske Palanke do Zaječara imamo interesantne mogućnosti u domenu onoga što, svi ćemo se složiti, jeste dobar deo naše ekonomske budućnosti, a to je poljoprivreda. Ali, ne poljoprivreda koja izvozi na tonu, ne poljoprivreda koja je ekstenzivna, ne poljoprivreda koja obezbeđuje drugima da formiraju dodatnu vrednost, nego poljoprivreda koja polazi od onoga što imamo kao kapacitet u domenu semenarske industrije, koja je danas pod velikim pritiskom velikih, moćnih kompanija. Ove investicije će ići ka tome da pomognu i Novom Sadu, i Zemun Polju i Kragujevcu da se izbore sa tom konkurencijom i da budu u stanju da u decenijama koje dolaze osvajaju naše, ali i regionalna i međunarodna tržišta.
Mogu samo reći da kroz ovo ide i infrastruktura u domenu superračunarstva, jer superračunarstvo jeste autoput ovog veka. Nacije koje ne budu u stanju da svojoj privredi i svojim naučnicima obezbede dovoljan kapacitet na računarima, da izvrše uvek zahtevnije eksperimente, do te mere… Danas su, primera radi, najnapredniji superračunari u stanju da simuliraju funkcionisanje ljudskog srca i efekte određenih potencijalnih terapija, na način da to bude ne samo neinvazivno, nego da bude u potpunosti bezopasno za ljudski život.
Od momenta kada je naša zemlja 2006. godine dobila od strane EU, to je jedan veliki kompliment posle nekoliko decenija od njegove smrti Milutinu Milankoviću koji je utemeljio početkom 20. veka u našoj zemlji jednu školu istraživanja efekata klimatskih promena, superračunarstvo je ono što će obezbediti i našem Hidrometeorološkom zavodu i mnogim drugim institucijama da postanemo referentni centar za praćenje klimatskih promena u jugoistočnoj Evropi; što je još važnije, da damo prave podatke, indicije i sugestije našoj poljoprivredi, da se sorte adaptiraju u odnosu na ono što je, po svemu sudeći, neminovno i što već danas vidimo (mnogo češće poplave, suše, erozija, tj. postepeno siromašenje onoga što je kvalitet naše zemlje).
Nije daleko, poštovani narodni poslanici, od jednog superračunara do onoga što naš seljak može da kultiviše i da zaradi. Taj put je kraći nego što je ikada bio. Glasajući za jedan ovakav sporazum, narodni poslanici, glasaćete zapravo za ono što će u velikoj meri biti ekonomska i socijalna budućnost naše zemlje.
Što se tiče preostala dva sporazuma u domenu intelektualne svojine, prvi je zakon o pristupanju Konvenciji o priznavanju evropskih patenata. Ona postoji još od 1977. godine i možda će se neki pitati zašto već tada tadašnja SFRJ nije pristupila toj konvenciji. Druga vremena, druga mišljenja; tada je bilo mišljenje da socijalistička zemlja Srbija ne treba da pristupi takvim aranžmanima. Zbog toga Srbija do sada nije mogla da iskoristi 4500 ispitivača koji rade pri Evropskom zavodu za patente. Naše ekipe u privredi i institutima, fakultetima imale su teže, komplikovanije uslove da, primera radi, mogu da deponujući patent u našem Zavodu za intelektualnu svojinu obezbede zaštitu njihovih ideja svuda u Evropi.
Ratifikujući ovu konvenciju, narodni poslanici, obezbedićete jednaku utakmicu nekima od najpametnijih među nama, onima koji danas imaju i znanje i preduzetnički duh da menjaju strukturu privrede Srbije i da deponuju patente koji će sutra biti novi proizvodi i nova dodatna vrednost kroz izvoz naše zemlje.
Treći element je predlog zakona o pristupanju Singapurskom ugovoru o žigovnom pravu. Radi se o nečemu gde smo mi već članica, a na ovaj način prihvatamo i one promene koje su usledile 2005. godine. U suštini, radi se o daljem pojednostavljenju procedure i mogućnosti da naši pronalazači na isti način kao i drugi, ovog puta ne na evropskom, nego na globalnom nivou, imaju mogućnost da prijave intelektualnu svojinu i da je zaštite svuda u svetu.
Nekoliko reči o tri zakona kojima se predlaže unapređenje naše infrastrukture. Prvi je donacija u iznosu od šest miliona evra, koja dolazi iz više korisničkih pretpristupnih fondova. Za one koji ne prate u detaljima, želim da kažem da je ovo budžet koji ne dolazi direktno iz našeg nacionalnog programa za pretpristupnu pomoć; postoji jedan deo koji u svakom finansijskom ciklusu Evropska komisija alocira za ceo region. Ovo je nešto gde je Srbija reagovala veoma brzo, koristeći odluku koja je donesena 9. decembra prošle godine kada je formiran i potpisan jedan okvir za finansiranje infrastrukture na zapadnom Balkanu; među prvima smo uspeli da predložimo projekte. U pitanju je šest miliona evra, koje ne moramo da povlačimo kao kredit, nego smo to sa konkretnim i jasnim projektima uspeli da dobijemo kao podršku.
To je nešto što ne znači samo (a znači mnogo) Beograđanima, jer to je u sklopu daljeg jačanja jednog aranžmana koji je potpisan pre sedam godina, za unapređenje celog sistema tramvaja i šina. Konkretno, za ovih šest miliona evra moći će da se izvedu radovi na rekonstrukciji tramvajske dvokolosečne pruge, tramvajske kontaktne mreže, kolovoza, trotoara, infrastrukture u Bulevaru kralja Aleksandra, od Vukovog spomenika do Ulice gospodara Vučića. Mislim da je ne samo u Beogradu, nego da je svima jasno zašto je toliko bitno da se ovi radovi što pre dovrše. Drugo, da se izvrše radovi na rekonstrukciji dvokolosečne tramvajske pruge, tramvajske kontaktne mreže, kolovoza, trotoara i instalacija u Karađorđevoj ulici.
Mislim da svi koji posete Beograd, a još više oni koji žive u Beogradu shvataju zašto su ove dve deonice od ključnog značaja za normalnu cirkulaciju u Beogradu i normalno odvijanje, ne samo ekonomsko, života u našem glavnom gradu.
Treća stvar se tiče potrebe pristupanja Republike Srbije Memorandumu o razumevanju o institucionalnom okviru inicijative za prevenciju i spremnost za nesreće za region jugoistočne Evrope. U najkraćem, naša zemlja nije još pristupila nečemu što je dogovoreno 2007. godine na nivou našeg regiona zato što još nismo institucionalno u tom momentu rešili ko se bavi vanrednim situacijama. Imali smo zatečenu situaciju da se delimično vojska, a delimično policija time bavila.
U međuvremenu je odlučeno da će taj kapacitet koji je toliko bitan, vidimo ga danas u Trgovištu, videli smo preko nedelje, nažalost, u Timočkoj Krajini… Sada je to locirano u specifičnom delu našeg MUP-a. Na ovaj način osposobljavamo našu zemlju da više ne bude prazne stolice kada kolege u jugoistočnoj Evropi dolaze da raspravljaju o nečemu što je i regionalno, jer vidimo i sami da su, nažalost, ovi problemi koje Srbija ima u ovom momentu problemi koje ima ceo region.
Znamo da ima dodatnih inicijativa i ideja. Znamo mogućnost da se u Nišu, zajedno sa Ruskom Federacijom, ojača jedan ovakav centar. Ovakva ratifikacija, tj. ovo potvrđivanje pristupanja Srbije je nužni preduslov. Poštovani narodni poslanici, mislim da nema apsolutno nikakvog razloga da oko ovakve stvari, toliko bitne za naše građane, ne postignemo maksimalni broj glasova u ovom cenjenom domu.
Napokon, sedmi zakon, bitan zakon, to je slobodna trgovina sa zemljama EFTA. Tu je nekada bilo mnogo više zemalja, ali većina njih su u međuvremenu postale punopravne članice Evropske unije. Pre svega, mislim na skandinavske zemlje i anglosaksonske zemlje kao što su Irska i Velika Britanija. Sada su u EFTA ostale dve velike i dve male zemlje. One veće, možda ne toliko po broju stanovnika, ali sigurno po uspešnosti njihovih privreda, jesu Švajcarska Konfederacija i Norveška. To su bitne zemlje za našu zemlju. Kada njima dodamo Island i Lihtenštajn imamo svake godine 255.000.000 evra razmene i, što je još bitnije, 1,8 milijardi evra direktnih investicija koje dolaze iz tih zemalja, pre svega iz Norveške, među njima je pre svega „Telenor“, ali i iz Švajcarske. Mogu vam reći da je jedna ovakva ratifikacija važan signal i za druga preduzeća iz Norveške i Švajcarske.
Imamo seriju drugih sporazuma koji se u ovo vreme dešavaju; naravno, ovi sporazumi ni na koji način ne ugrožavaju naš teritorijalni integritet. Srbija pristupa svim međunarodnim sporazumima u skladu sa svojim Ustavom i neće pristupiti ničemu što može na bilo koji način da ugrozi naš teritorijalni integritet. Ovo je jedan ekonomski sporazum, koji celovita Srbija potpisuje.
Ovo su, poštovani narodni poslanici, sporazumi koji su, s jedne strane u domenu intelektualne svojine, u domenu istraživanja i nauke, istorijski. Ovaj aranžman sa Evropskom investicionom bankom će nam omogućiti da idemo korak dalje i sa Bankom za razvoj Saveta Evrope. Ovo je baza koja nam je obezbedila da već danas, poštovani narodni poslanici, obezbedimo 23.000.000 evra za infrastrukturu naših fakulteta. Evo, u Novom Pazaru milion evra, za državni univerzitet u Novom Pazaru – 500.000 evra za opremanje, za taj naš najmlađi državni univerzitet, za laboratoriju koja će se baviti poljoprivredom, 360.000 evra za laboratoriju koja će se baviti energetskom efikasnošću i materijalima, 160.000 evra za opremanje jednog računarskog centra za taj centar. Sigurno da budućnost Novog Pazara u velikoj meri jeste u upotrebi te velike mladosti i energiji koja postoji u tom gradu i u tom regionu naše zemlje u ovom pravcu.
Nadam se iskreno da će sve poslaničke grupe na kraju, posle ove rasprave, videti razloge i argumente da podrže i ovaj sporazum sa Evropskom investicionom bankom i ove ratifikacije u vezi s intelektualnom svojinom, a za ovo drugo valjda je u interesu svih da i grad Beograd dobije šest miliona evra donacija, da se mnogo lakše ide i prema Zvezdari i prema Voždovcu, da ovo u Karađorđevoj ulici mnogo bolje funkcioniše; da možemo da u domenu plovidbe (to je sporazum koji nisam do sada spomenuo) na mnogo lakši način funkcionišemo sa Republikom Hrvatskom. Znamo da je kod Apatina potrebno mnogo više raditi da bi Dunav bio prohodan i na tom mestu. To je velika šansa, jer Srbija u ovom momentu punopravno učestvuje u izradi makroekonomske strategije za Dunav, koja će imati ishod sledeće godine tokom mađarskog predsedavanja i ratifikacije. I, da možemo da budemo prisutni kada se raspravlja na nivou jugoistočne Evrope o vanrednim situacijama, tj. da Srbija bez ikakve zadrške i bez ikakvih smetnji trguje sa četiri uspešne zemlje našeg kontinenta.
Čini mi se, poštovani narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, da ovde imamo elemente koji su nedvosmisleno pozitivni za budućnost naše zemlje, te apelujem na sve poslanike da se pridruže glasanju za ovaj zakonski predlog. Hvala puno na vašoj pažnji.

Hvala, gospođo predsednice. Pošto je to pomenuto više puta, komentarisao bih stanje javnog duga u našoj zemlji. Republika Srbija ima, kada gledamo javni dug, a javni dug uključuje sve dugove koje imaju centralna vlast, lokalna vlast i javna preduzeća u celokupnom obimu, drugim rečima i za one dugove za koje, primera radi, garantuje Republika Srbija, za EPS, a EPS do sada servisira sve međunarodne ugovore koji su povučeni, ipak su registrovani u stoprocentnom iznosu kao javni dug naše zemlje...
To je konzervativan način obračuna tog duga, koji nemaju sve zemlje, ali koji Srbija ima od samog početka reforme javnih finansija, koju sam imao čast da predložim pre nekoliko godina ovoj skupštini, a koju su moji naslednici nastavili, naročito kroz Zakon o javnom dugu. To je nešto što omogućava da se sagleda celokupni javni dug. To je 32% BDP naše zemlje.
Poređenja radi, one zemlje koje u ovom momentu imaju probleme, oko kojih se mobilisala cela Evropska unija, imaju suvereni spoljni dug koji iznosi između 80 i 120% BDP. To jeste jedno merilo koje pokazuje da je Srbija daleko ispod proseka regiona i Evrope. U tom smislu, ne stoje argumenti prema kojima je Srbija blizu dužničke krize.
Mi moramo da kažemo celu stvar, celu priču, a to je da nije dovoljno da kažemo da Srbija danas ima dug od 32% BDP. Jedan od uslova za ulazak u EU jeste da se poštuju tzv. ekonomski kriterijumi i jedan od njih jeste da zemlja ne može imati suvereni dug veći od 60% BDP.
Mogao bih, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, da kažem – Srbija jedva da ima malo više od polovine tog duga, sve je u redu. Ali, ne bi to bilo nešto što bi trebalo reći zato što je naša zemlja istovremeno, ako gledamo prošlu godinu, koja je bila teška, imala izvoz koji je predstavljao neka 24% našeg BDP, i to nije dovoljno. U tom smislu, kada govorimo o dugu ne treba ga samo uporediti sa bruto društvenim proizvodom, nego ga treba porediti i sa onim što je zapravo generator devize koja će obezbediti da se isplati taj dug, a to je... nije samo, ali je važno pratiti ono što se dešava sa našim izvozom.
U tom smislu, sve dok Srbija ne bude imala mnogo snažniji izvozni sektor, a na tome naša vlada radi, nećemo nikada reći da je optimalni nivo duga za Srbiju 60% BDP. Naprotiv, u ovom momentu Vlada Republike Srbije priprema jedan zakon o fiskalnoj odgovornosti i mogu vam reći da je u nacrtu, koji će biti predmet javne rasprave pre nego što dođe na raspravu u ovom cenjenom domu, cifra o kojoj se govori kao maksimumu duga značajno ispod tih 60%.
To je mera opreznosti, koja mora postojati da Srbija nikada više ne upadne u bilo kakvu formu dužničke krize. Od demokratskih promena do danas Srbija je platila sve svoje dugove na dan i u cent. To je renome koji postepeno naša zemlja gradi u domaćim i međunarodnim poslovnim i finansijskim krugovima, koji je veoma važan i koji obezbeđuje da danas možemo da povlačimo sredstva, poput sredstava Evropske investicione banke. Tako ćemo u momentu kada izglasate, kada ovaj sporazum bude operativan birati između varijabilne kamate od nešto manje od 1,8% na dvadeset godina, šest godina počeka, i 4%, nešto manje - 3,6%, što se tiče fiksne kamate. To je realnost.
Ono što je bitno u vezi s dugom, kao što rekoh, to je da ga vidimo u globalu prema nacionalnom bogatstvu, da ga vidimo prema izvozu, ali, naravno, ne možemo stati na onome što je statika, nego treba gledati i evoluciju. Tu su u pravu oni koji kažu da Srbija mora biti obazriva u daljim koracima zaduživanja. Srbija ne može brzo povećati sopstveni spoljni dug, to ne bi bilo celishodno, jer mi moramo u svakom momentu obezbediti i ekonomiju koja može servisirati taj dug.
Zbog toga Vlada Republike Srbije nikada neće predložiti ubrzano zaduživanje. Zbog toga ono što objektivno imamo kao određenu dozu fleksibilnosti u tom domenu mora biti optimalno iskorišćeno. To znači da po postepenom izlasku iz krize Srbija ne treba da se zadužuje da bi servisirala tekuće obaveze. U datoj godini deficit i njegovo finansiranje mora jasno biti upotrebljeno da se finansiraju isključivo infrastrukturni projekti, u domenu tradicionalne infrastrukture (železnice, energetike i puteva), ali isto tako i ljudske infrastrukture (za edukaciju, istraživanje i nauku).
U tom smislu danas Srbija uopšte nema problem spoljnog duga, ali u pravu su svi oni koji upozoravaju da Srbija nema toliki prostor za zaduživanje, imajući u vidu njen izvozni sektor i ono što je njena ekonomija. Zbog toga ćemo, i mislim da ćemo tu biti složni, biti veoma obazrivi sa dodatnim zaduživanjima. Hvala puno na vašoj pažnji.

Citirali ste cifre. Ja sam bio precizan, govorio sam o onome što je spoljni suvereni dug, što je prošlo proceduru ovog parlamenta. I, kao za svaki dug, neko ko je pozajmio novac nekome traži da dobije neku garanciju.
Kada je garancija budžet Republike Srbije, onda je to spoljni suvereni dug Republike Srbije i to je ono što se po međunarodnim merilima gleda. Ono što ste pomenuli jeste međunarodna obaveza NBS, to je pre svega program sa MMF-om. Tamo gde je suvereni dug garancija je budžet, tamo gde je NBS garancije su devizne rezerve.
S druge strane, ono što ste pomenuli, a to je, na primer, nešto što je pozitivno, grad Beograd je dobio pre nekoliko godina zajam od Evropske banke za obnovu i razvoju u iznosu od, ako se dobro sećam, devedeset miliona evra za infrastrukturu, gde ta banka nije tražila suverenu garanciju, smatrala je da je kapacitet grada Beograda dovoljan da ne traži garanciju budžeta Republike Srbije. Samim tim, on nije ušao u obračun, jer ne postoji garancija da u slučaju da grad Beograd ne servisira (što se neće desiti) Evropska banka za obnovu i razvoj za taj zajam može da se okrene ka budžetu Republike Srbije i da traži da se servisira iz tog izvora.
Ipak, govornici su danas u pravu. Mislim da je dobro što u našoj javnosti postoji rasprava o tome koliki je naš spoljni dug, koliki su dugovi u našoj ekonomiji.
Verujem da je jedan broj zemalja ušao u te probleme zato što nije bilo dovoljno te javne debate. To vidim kao jednu od bitnih stvari da naša zemlja u decenijama, ne u sledeće dve-tri godine, nego u decenijama koje dolaze vodi sopstvene javne finansije i sopstvenu ekonomsku politiku na način da ne upadne u bilo kakvu dužničku krizu. To jeste jedan od poželjnih, neizostavnih ciljeva bilo koje vlade.
Dodaću još nešto, o čemu nisu govornici pričali, a to je privatni dug. Vi ste govorili, gospodine Raduloviću. Mada ne postoji nikakva garancija države, ni Narodne banke, ni Beograda, ni lokalne samouprave, razvoj privatnog duga ne može biti nešto što može ostaviti vodeće nosioce ekonomske politike, pa i parlament, ravnodušnim. Zašto? Zato što kada nešto postaje društveni problem, to postaje i državni problem.
U određenim zemljama zbog loše regulative, koju mi nemamo, jedan broj ljudi je ušao na ličnoj razini, bez ikakve garancije, u ozbiljan dužnički problem.
S druge strane, ima zemalja gde je pušteno preveliko zaduživanje preduzeća, bez ikakve državne garancije. Šta danas konstatujemo? Konstatujemo da su to privatna preduzeća sa privatnim dugovima, ali sa velikim brojem zaposlenih, sa velikim efektom na ekonomiju. Samim tim, te države ne mogu da kažu – dobro, neka se snađu kako žele. Ne, moramo gledati dug.
Ono što je najtvrđe i centralno, to je suvereni spoljni dug Srbije. Postoji i suvereni unutrašnji dug Srbije, da ne zaboravimo; postoji i naše servisiranje stare devizne štednje, i to je nemali dug, on je unutrašnji dug, on je suveren; postoji dug lokalnih samouprava; postoji dug javnih preduzeća, kada više nije garantovan; postoji privatni dug. Moramo imati celu sliku stalno na umu i uvek obezbediti, naša zemlja, da nijedan segment ne upadne u dužničku krizu.
Danas takvog rizika nema, ali poštovani narodni poslanici su apsolutno u pravu – ova i bilo koja buduća vlada mora veoma pažljivo pratiti taj razvoj događaja, da nikada ne prebacimo na buduće generacije ono što nismo u stanju mi da rešimo.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim da vam se zahvalim na ovoj diskusiji.
Danas je rasprava vođena, čini mi se, o sedam veoma pozitivnih zakona, koji će nedvosmisleno, svaki u svom domenu, obezbediti da naša zemlja napreduje: tri zakona koja se tiču znanja, intelektualne svojine, tri zakona koja se tiču izgradnje infrastrukture u našoj zemlji i jedan koji nas povezuje sa najuspešnijim zemljama u Evropi i svetu.
Zbog toga, želim samo da kažem, pred nama su ogromni izazovi, koji znače da moramo da se mobilišemo. Kada govorimo o našim talentima, kao što smo i raspravljali pre koju nedelju kada smo ovde debatovali o matičnim zakonima iz naučnoistraživačke delatnosti u Srbiji, pomenuli smo i ono što će biti veliki rat u godinama koje dolaze, jer najsnažnije zemlje neće smanjiti, naprotiv, povećaće napor da privuku najtalentovanije ljude iz sveta, ma gde se oni danas nalazili.
Zbog toga ovaj sporazum sa Evropskom investicionom bankom, mogu vam reći, u neposrednim kontaktima sa našim naučnicima... Hteo bih da pozovem sve narodne poslanike da dođu 23. maja u 11.00 časova u Sava centar, imaćemo predstavljanje novog poziva za finansiranje projekata u domenu nauke i tehnologije. Imaćemo isto tako, nadajmo se, posle uspešne rasprave ovde, mogućnost da onima koji drže taj deo naše budućnosti u rukama saopštimo činjenicu da je Narodna skupština glasala za ovakav sporazum.
Moramo da shvatimo da će bogatstvo određene nacije u 21. veku biti u njenom kapacitetu da na najbolji mogući način usmeri znanje onih koji znaju više od drugih. Kada kažemo više od drugih, to nije samo u datom društvu, nego i u poređenju sa drugim nacijama, da možemo da proizvedemo i da plasiramo u svetu nešto što neko drugi nema, jer ukoliko plasiramo samo ono što nam je priroda dala, od običnih poljoprivrednih proizvoda, delimično metala, to će biti jedan život koji će imati veoma uske okvire.
Ukoliko uspemo da mobilišemo talenat naših naučnika, inženjera, visokoobrazovanih radnika, jer ne treba definisati inovaciju i znanje samo po tome da li neko ima određenu akademsku titulu, to bi bila velika greška... Naravno, ne bi trebalo to definisati u našem slučaju sa onima koji su u ovom momentu unutar naših granica, nego se u potpunosti otvoriti sa onima koji su iz raznih razloga otišli napolje.
Zbog toga apelujem da prihvatite i ove zakone o inovaciji, nauci, intelektualnoj svojini, kao i one zakone koji se tiču obezbeđivanja, veoma brzo, šest miliona evra donacija, besplatnih sredstava EU, da u Beogradu bude popravljeno sve od Vukovog spomenika do Zvezdare, Voždovca i da Karađorđeva ulica bude popravljena; da možemo napokon da radimo sa Republikom Hrvatskom na unapređenju plovidbe na Dunavu, naročito u onom delu oko Apatina koji je veoma problematičan dobrim delom godine; da budemo u stanju da stolica Srbije bude ispunjena kada se sreću naše kolege iz jugoistočne Evrope da bi raspravljali o mehanizmima za suočavanje sa vanrednim situacijama; napokon, da budemo u mogućnosti da ponudimo investitorima iz Švajcarske, Norveške i drugih zemalja iz EFTA da nađu pravnu sigurnost po meri jedne uspešne zemlje.
Ovo su, čini mi se, predlozi koje bi svaka politička grupacija mogla da podrži. Nadam se da će takvu poruku poslati svima, a naročito onima koji nas danas gledaju, a to su oni naši građani koji ili završavaju doktorat ili će videti preko satelita ovu raspravu negde u Torontu, Americi ili Stokholmu i videće ovde neki odraz odnosa i naših prioriteta. Ovaj sporazum sa Evropskom investicionom bankom u tom domenu ima potencijal da bude prekretnica, istorijski momenat kada je Srbija decidno odlučila da više nikad ne bude poznata po tome da izvozi pametne ljude, nego da će te pametne ljude čuvati kod kuće i da će izvoziti pametne proizvode. Hvala puno.

Gospođo predsednice, ukratko mogu samo reći da stoji ono što je rekao kolega Mrkonjić, a to je da ćemo do 2012. godine završiti Koridor 10. Jedini mogući izuzetak je Grdelička klisura. Komplikovano je, kao što znate, iz dobro poznatih razloga. Grčka, koja je trebalo da finansira jedan deo tog kraka, od Leskovca prema našoj granici s Makedonijom, u ovom momentu nije u stanju da izdvoji takva sredstva. Konkretno, za te prepreke i za datum dovršetka ove deonice nemam sada odgovor za vas. Naravno, komuniciraću s kolegom Mrkonjićem i dobićete, u skladu sa članom 201. stav 1, pisani odgovor na vaše pitanje.
Što se tiče pitanja privatizovanih preduzeća, problem privatizovanih preduzeća je istovremeno i odraz trenutne ekonomske krize i činjenice da u jednom broju slučajeva, koji, prema statistikama Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj, ne prelazi 22% ukupnog broja potpisanih sporazuma, novi vlasnici nisu ispunili jedan broj ili bilo koju od obaveza koje su preuzeli u momentu privatizacije.
Poznat je ishod u tom slučaju. Ukoliko i posle obnovljenih pregovora i dodatnih rokova (eventualno, ukoliko je to celishodno) nisu ispunjene obaveze, dolazi do prekida tog ugovora, preduzeće se vraća u prvobitno stanje, tj. mora se ići ponovo u proceduru ili restrukturiranje subjekta privatizacije.
Vlada Republike Srbije je jasno rekla da finansijska sredstva za pokrivanje ličnih dohodaka u preduzećima posle privatizacije nema, da postoji mogućnost (kao što se videlo u nekoliko slučajeva) za određenu socijalnu pomoć, a da će Vlada uložiti maksimalne napore da se staž, s jedne strane, i zdravstveno osiguranje, svuda gde je to moguće, obezbede. Zbog ozbiljnosti ovog pitanja tražiću od kolege mr Mlađana Dinkića da vam odgovori i u pisanoj formi.

Na ova pitanja koja je postavio mr Velimir Ilić odgovorićemo, u skladu sa članom 201. stav 1, pisanim putem, pošto nemam informacija sada.

Gospodine Iliću, biće izbora u ustavno-zakonski propisanim rokovima i ponosan sam na mog predsednika, koji je dokazao, politikom koju je branio, da ni na koji način ne upotrebljava nasilje. A da ima ogromnu energiju, ima je. I zbog toga ćemo ponovo pobediti. Hvala.

Da, gospodine Jovanoviću, 12. marta, kada je ubijen predsednik Vlade, u zgradi Vlade Republike Srbije mi je prišao čovek za koga se nekoliko dana kasnije saznalo i postojala je osnovana sumnja da je bio informator onih koji su ubili premijera. On je bio zamenik republičkog javnog tužioca.
Tačno je da ova tragedija ima svoje korene u nereformisanom našem pravosudnom sistemu i tačno je da je to jedna od važnih motivacija za ove promene. Isto je tačno da postoje kritike. Kao što je i sama ministarka pravde rekla, ukoliko postoje određene individualne greške, one će biti ispravljene.
Isto je tačno da je Evropska komisija bila u njenoj funkciji kada je, reagujući na kritike određenih bivših ili trenutnih nosilaca tih funkcija, htela da ponudi njenu podršku. Ta podrška ni na koji način ne može i neće biti uplitanje u našu unutrašnju organizaciju, ali sigurno je da je jedan od veoma važnih elemenata evropskih integracija dostizanje evropskih standarda u domenu pravosuđa.
Sigurno nije evropski standard što je, prema statistikama koje je pokazao Visoki savet sudstva, 80% presuda za one koji trguju drogom zastarelo ili su osuđeni na minimalnim legalnim granicama i što je veliki broj namerno ili nenamerno zastarelih predmeta koji su omogućili onima koji su kršili zakon da pobegnu od lica pravde.
Ovo jeste, potvrđujemo, izuzetno bitna reforma, reforma koja će doprineti, u Vladi smo u to uvereni, da situacija u Srbiji bude mnogo bolja, da ova borba protiv organizovanog kriminala ima i pravosudni ishod. Ukoliko ima individualnih grešaka, one će biti ispravljene, a dokaz uspešnosti ćemo videti, u to sam uveren, u mesecima i godinama koje dolaze, kroz konkretne slučajeve i konkretne presude. Hvala puno.

Mi se slažemo. Ne bi bilo prvi put u poslednjih deset godina da se pokuša zamena teza, da oni koji se bore protiv mafije budu proglašeni mafijom, da oni koji su imali hrabrosti da pogledaju Legiji u oči kada su mnogi bežali od odgovornosti na bazi dokaza izreknu tu osudu i da jedna takva presuda bude i potvrđena.
I možda nije iznenađenje, možda je malo razočarenje, da toliko godina kasnije vidimo da ti otpori i dalje postoje, da razne veze koje su postojale očigledno i dalje, kroz politizaciju, pokušavaju da ožive ponovo. Mi to nećemo dopustiti.
Čini mi se da najbolja odbrana ove reforme jeste nepodeljena podrška koju dajemo ministarki pravde, nepodeljena podrška koju daje Vlada ovoj reformi, nepodeljena podrška, mogu vam sada reći, i naših evropskih partnera, čija briga nije u tome da oskrnave ovu reformu, za koju i oni znaju da je od ključnog značaja za našu zemlju.
Dokaz za to su i problemi koje imaju zemlje koje su ušle u EU i koje možda imaju dobre ekonomske performanse, ali zbog toga što nisu sprovele jednu reformu poput ove koju mi, uz sve ove teškoće, sprovodimo, zašto je ona bitna. Njihova briga je na mestu, a to je da ona bude sprovedena bez ikakve greške. Tako da nema mesta za vašu brigu, ova reforma će biti sprovedena do kraja, jer se u njoj vidi i očitava budućnost naše zemlje.

Gospodine Jovanoviću, odnosi između EU i Evropske komisije i Srbije su odlični. Ti odnosi su složeni. To je 27 zemalja članica i Evropska komisija. A ono što mogu da vam kažem, to je da ljage nikakve nema.
Gospodin Štefan File je u prvom radnom danu, njegov prvi sastanak je bio s predstavnicima Srbije i prva tačka o kojoj smo razgovarali je bila reforma našeg pravosudnog sistema. U poslednja dva i po meseca, koliko je on tu, sreli smo se u četiri navrata s njim i s drugim predstavnicima, i za deset dana ponovo u Evropskom parlamentu i na susretima s evropskim komesarima imaćemo prilike da pokažemo ispravnost ove reforme, u koju niko u Evropi ne sumnja.
Tako da mislim da je ovo jedan od ključnih momenata i verujem da će jedna od ključnih reformi koja će obeležiti rad ove vlade i ove skupštine, jer ovo jedno bez drugog ne može, biti zapravo ova reforma pravosudnog sistema. To će biti od onih baza koje će obezbediti pravi razvoj naše zemlje, razvoj u borbi protiv organizovanog kriminala, ali isto tako i pravi razvoj našeg privrednog sistema.

Gospođo Banović, nekako smo mi malo susedi. Vi ste iz Dimitrovgrada ili Bosilegrada. Iz Dimitrovgrada, je li tako? Vidite, u januaru prošle godine, na sastanku s predsednikom francuskog "Mišlena" bilo je pitanje kako bismo mogli da imamo značajno povećanje kapaciteta fabrike u Pirotu. Devet miliona guma godišnje proizvede, centar je za motocikle i za određene gumne zamene, uspešna je firma. Naravno, teškoće su u poslednje vreme, ali sada je ponovo proizvodnja počela. Znači, da bismo se borili protiv siromaštva i nerazvijenosti, ne samo u Pirotu, nego u celom regionu – kako bismo mogli značajno da povećamo kapacitet "Mišlena"?
Odgovor je da bi, ukoliko Srbija razvije trgovinske odnose, naročito mogućnost da se industrijski proizvodi mogu izvoziti bez carina u Tursku, to bila velika šansa za "Mišlen", iz razloga što oni nemaju fabriku u Turskoj i dva puta im je skuplje da razviju novu fabriku, nego da prošire postojeći kapacitet. Do tada im je, pre svega, bilo na umu da to urade iz njihove postojeće fabrike u Rumuniji, ali da, eto (čestitam Piroćancima i nama južnjacima), oni smatraju da je ta fabrika u Pirotu jedna od najboljih, ako ne i najbolja u svetu.
Zbog toga sam veoma srećan da vam kažem da je naša aktivnost, tj. pregovori, zaključenje i potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Turskom nešto što je dovelo do odluke "Mišlena" da značajno poveća kapacitet proizvodnje u Pirotu, do te mere da dobro raspravimo da ono što će biti Koridor 10, koji ide prema granici sa Bugarskom, ni na koji način ne može da smeta daljem širenju njihove fabrike. O tome govorimo.
Govorimo o tome da će Turska u 21. biti zemlja čija će populacija preći sa sadašnjih 73 miliona stanovnika na sto miliona stanovnika. Govorimo o tome da ona raspolaže značajnim resursima, industrijskim i ljudskim, i mogućnostima da odigra značajnu ulogu u regionu. Srbija, koja nikada neće odustati od cilja ulaska u EU, naravno, i te kako vidi korist, i ekonomsku i geopolitičku, da razvija veoma prisne i prijateljske odnose sa Turskom. Naravno, ne odstupajući ni za milimetar od onih naših državnih interesa i nijednog momenta ne zaobilazeći problem priznanja nažalost nelegalno proglašene nezavisnosti Kosova od strane Turske i ponekad određenih nastupa nekih njihovih zvaničnika, koji svaki put, budite uvereni, imaju i diplomatski ishod.
Ovo što ste citirali, ukoliko sam upoznat, jeste jedan uvod, ali treba čitati knjigu koju je gospodin Davutoglu publikovao pre nego što je postao ministar. Jedna stvar je biti intelektualac, druga je stvar biti ministar, ali ta knjiga pokazuje cilj koji je mirnodopski, cilj modernizacije i Tursku s kojom Srbija i te kako može raditi za dobrobit njenih građana i celog regiona.
"Mišlen" najveći razvoj u Evropi u ovom momentu vidi u Turskoj. Turska će ove godine, tamo gde će evrozona, po poslednjim raspoloživim prognozama MMF-a, rasti 1%, Turska će rasti 5%. Zbog demografske aktivnosti, zbog onoga što su uspeli da urade u poslednjih 20-ak godina, to će biti jedna od velikih ekonomskih i privrednih šansi.
Srbija će, ne odstupajući ni pedalj od svoje državne politike ni u zemlji ni u regionu, naći načina da sarađuje sa Turskom i da njen razvoj istovremeno bude i razvoj Republike Srbije. To je vizionarska spoljna politika Srbije. Spoljna politika Srbije nije da se boji bilo koga, nego da hrabro širi partnerstva, širi prijateljstva i da od toga imaju korist naši građani i svi pripadnici srpskog naroda, ma gde se nalazili. Hvala puno.

Stvari su jasne od samita u Solunu 2003. godine, jasno je naznačeno da ceo Zapadni Balkan ima evropsku budućnost, i to je sijaset puta potvrđeno. Znamo da je pozicija raznih zemalja članica EU prema Turskoj različita, ima različitih pozicija i sigurno je da ne postoji konsenzus unutar EU oko pitanja ulaska Turske u EU kao što postoji konsenzus zemalja članica EU za ulazak Srbije i drugih zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Ali, gospođo Banović, teško mi je razumeti da DSS svaki put kad dođem u ovaj parlament pokušava da nađe neprijatelja tamo gde ga nema. Danas u Turskoj, prethodni put je bio problem sa "Fijatom" i sa investicijama. Pitam vas – gde ćemo mi južnjaci prodavati te gume? Gde ćemo prodavati i te automobile? Gde ćemo naći podršku i za, na momente dosta komplikovane, regionalne odnose, nego tamo gde postoji ključ za njihovo razrešenje?
Treba nam jedna višeslojna, aktivna spoljna politika, koja ima jasan cilj, strateški centralni cilj, a to je ulazak u EU i sve ono drugo što može unaprediti rad i život naših građana u našoj zemlji, a sigurno ne može biti budućnost Srbije u 21. veku da od svih napravimo neprijatelje. Hvala vam.

Hvala. Trenutna situacija na tržištu kapitala je dosta dramatična jer je naša susedna i prijateljska Grčka doživela nekoliko smanjenja sopstvene ocene, u poslednjih nekoliko dana ona je izgubila i rang investicionog područja, tj. sišla je na nivo rejtinga i ocenjivanja koji je daleko ispod onoga što imaju druge članice evrozone (da podsetim, to je grupa 15 zemalja).
Pre svega, želim da kažem da Vlada Republike Srbije, a uveren sam i svi naši građani, žele da ove ekonomske i finansijske teškoće Grčke što pre budu prevaziđene. To je u interesu naše zemlje. Zato što je Grčka među prva tri investitora u našoj zemlji, sa 120 investicija koje su u velikom broju sektora i nalaze se svuda na našoj teritoriji, i zbog toga što grčke banke imaju učešće nekih 16% u našem bankarskom tržištu.
Samim tim je bitno i za našu privrednu aktivnost, za radna mesta u Srbiji, da teškoće koje trenutno ima Grčka budu što pre sanirane i rešene. Posle nekoliko dana kamata koje je morala da plaća Grčka na srednjoročni dug je dostigla i 12-13% na godišnjem nivou u evrima. To pokazuje kolika je bila pometnja na tržištu kapitala.
Međutim, istovremeno konstatujem da će, posle dosta teškoća u usaglašavanju jednog ovakvog paketa sa MMF-om, EU obezbediti i više od 30 milijardi evra finansiranja za Grčku u mesecima koji dolaze da bi mogla u svakom momentu da obezbedi i likvidnost i solventnost finansijskog sistema. To pokazuje i koliko je bitna evropska solidarnost i koliko je bitno za zemlje poput Srbije da budu što pre učlanjene u EU.
S druge strane, treba reći da trenutne teškoće Grčke generalno nisu pogodne za atmosferu za proširenje EU. To je, jednostavno, tako. Kada jedna članica EU već 30 godina, Grčka, koja je članica od početka evrozone, ima ovakve teškoće, to nije dobro ni za nas ni za ceo Zapadni Balkan. I zbog toga i zbog tih ekonomskih, finansijskih i poslovnih razloga veoma je bitno, a i Grčka je, kao što znamo, jedna od naših najčvršćih saveznika u okviru EU, da se ta situacija što pre sanira i stabilizuje.
O vašem drugom pitanju, o Strategiji 2020, želim prvo da kažem da to ni na koji način, pošto sam imao i takva pitanja od strane građana i medija, ne znači da je naša evropska integracija sada pomerena u neku dalju budućnost. Apsolutno ne. Jednostavno, u martu ove godine Evropska komisija je, posle više od dve godine usaglašavanja, obelodanila ono što je naslednik tzv. Lisabonske agende, koja je pokrivala strateške ciljeve EU u protekloj deceniji.
Strategija 2020 EU pokriva strateške ciljeve EU u ovoj deceniji. Učeći možda na određenim nedostacima prethodne strategije, gde je bilo puno teksta, mnogo cifara i sijaset ciljeva, koje je bilo teško pratiti, a još više objasniti građanima EU, ovoga puta se išlo na tri ključna domena, a to je, prvo, da se traži inteligentni rast, i odatle cilj EU da se sa trenutnih 1,9% BDP do 2020. godine pređe na 3% izdvajanja za nauku i tehnologiju u smislu učešća BDP.
Da vas podsetim, naša zemlja i naš budžet su ove godine predvideli 0,3% BDP, ali zahvaljujući onome što je izglasano u ovom cenjenom domu prošlog meseca i što ćete usvojiti, nadam se, pošto je to uvršćeno u dnevni red naredne sednice, sporazum sa Evropskom investicionom bankom za ulaganje u našu naučnotehnološku infrastrukturu, vrednosti 200 miliona evra, mi ćemo krenuti na tom putu i imati značajnija sredstva.
S druge strane, imamo kao drugi blok ono što se zove održivi rast, koji pre svega predstavlja infrastrukturu i ekologiju, kao i energetiku. Poznat je cilj EU da do 2020. godine proizvede bar 20% sopstvene energije iz obnovljivih izvora energije, da energetska efikasnost bude poboljšana za 20% i da emisije SO2 u atmosferu budu za 20% niže nego što su bile 1990. godine.
Što se tiče naše zemlje, energetska efikasnost mora biti jedan od ključnih ciljeva naše zemlje. Zapravo, i o tome se nedovoljno priča i u našoj javnosti i u Vladi, verovatno, i u ovom cenjenom domu, naša energetska efikasnost je danas pet puta lošija od energetske efikasnosti EU. Drugim rečima, mi trošimo pet puta više energije da proizvedemo istu količinu bruto domaćeg proizvoda. To je situacija koja ni na koji način ne može biti prihvatljiva i to mora biti jedan od strateških pravaca naše zemlje u godinama koje dolaze.
Treći deo u ovom programu EU jeste inkluzivni rast, tj. rast koji ne ostavlja nijednu socijalnu kategoriju van dobrobiti i boljitka. Konkretno, to znači da i u EU postoji problem određenih kategorija koje prerano napuštaju školu i nema dovoljno, to će možda iznenaditi naše građane, ljudi koji imaju fakultetsku diplomu unutar EU. Kod nas se ta pitanja postavljaju i te kako i postoji cilj da se smanji razlika u društvu, tj. da procenat onih koji imaju plate i primanja 60% manje od proseka bude smanjen.
Samim tim je, sad završavam odgovore na vaša pitanja, na inicijativu predsednika Republike formirana grupa, o tome smo razgovarali i s gospodinom Frankom Fratinijem juče tokom njegove zvanične posete i imamo njegovu podršku, a mogu vam reći da imamo i podršku španskog predsedavanja da 2. juna u Sarajevu, na Samitu EU Zapadni Balkan, integralni deo diskusije bude baš ova perspektiva.
Drugim rečima, da domet tog sastanka ne bude samo to što se on održao i što je snimljena još jedna lepa zajednička slika, nego moramo govoriti i o konkretnoj perspektivi Zapadnog Balkana. To znači da će, u ovim domenima o kojima sam sada pričao, Srbija i druge zemlje Zapadnog Balkana biti pozvane da predlože projekte, a nikoga neće iznenaditi da mi istovremeno očekujemo od EU da na bazi tih projekata koji su od zajedničkog interesa dobijemo izdašniju podršku iz evropskog budžeta.
Eto, u nekoliko reči. Mislim da će se u maju obelodaniti i prva verzija tog plana Srbije za ovu deceniju. Hvala puno na vašoj pažnji.