Poštovani poslaniče, zanemariću ono što ste pričali na moj račun, što se tiče ovog slučaja, molim vas da dostavite sve dokumente na moj kabinet i kao predsednik Nacionalnog saveta za inkluziju Roma ispitaćemo do kraja taj slučaj.
Ukoliko se ispostavi bilo kakva forma diskriminacije, ona će biti kažnjena po zakonu, uključujući i smenu ljudi koji su to radili, jer svi građani naše zemlje moraju da imaju mogućnost da se izdignu iz sopstvene kondicije u datom momentu, tako što će pokazati talenat i trud. Ukoliko se to ukine to nije samo problem za romsku manjinu, to je problem za sve građane Republike Srbije.

Samo da potvrdim da ćemo tako i postupiti i da pomenem zato što je to veliko pitanje u ovom momentu, prethodnih nekoliko godina nekih dve stotine romskih studenata je imalo pristup budžetu i to je bilo nešto što je imalo veliki uspeh i veliki broj sudbina je tako unapređen.
Moram da kažem u ovom momentu, za sada sredstva za to za sledeću godinu nisu obezbeđena, ali s mojim kolegom Žarkom Obradovićem ćemo raditi na tome da to bude obezbeđeno, kao što je bio slučaj i u prethodnim godinama, jer se to pokazalo kao jedno od najboljih načina za unapređenje stanja unutar naše romske manjine.

Mogu samo reći da ćemo proslediti ovo dodatno pitanje gospodinu Dačiću. Sigurno da Republika Srbija garantuje ista prava svim njenim građanima. Naravno, ne znam dovoljno o ovom pojedinačnom slučaju, pa ćemo se dodatno raspitati.

Gospodine Iliću, u jednome ste u pravu, to je da se u Srbiji danas teško živi. Srbija je pogođena, kao i sve druge zemlje sveta, ekonomskom, finansijskom krizom, koja sigurno nije počela u našoj zemlji, već je imala začetak u spekulaciji na finansijskim tržištima SAD.
Evropska unija će danas i sutra na Samitu ministara, tj. premijera i predsednika preduzeti mere sanacije zbog te velike krize koja ih je zadesila i videli smo i da su neke zemlje koje su nama susedi, koje su već neko vreme članice EU imale velike probleme. Ali, za naše građane to nije toliko bitno. Ono što je najbitnije, to je kako se živi u Srbiji.
Najveći problem danas u Srbiji je stopa nezaposlenosti. I najveći problem danas u Srbiji jeste činjenica da i oni koji imaju radno mesto strepe oko mogućnosti da sačuvaju to radno mesto. Mi smo veoma svesni toga i zbog toga će Vlada Republike Srbije prvo u rebalansu, a potom u budžetu za 2011. godinu ojačati socijalne mere i aktivne mere za zapošljavanje.
Naravno, istovremeno teku velike aktivnosti da se privuče što veći broj investicija. Videli smo ovih dana da se jedan broj novih fabrika otvara, nova radna mesta se formiraju. Srbija danas ima, u relativnom smislu, najbrži rast u regionu od nekih 1,9% predviđeno ove godine, ali nažalost, taj rast za sada ne omogućava značajnije smanjenje stope nezaposlenosti.
To je veliki cilj ove Vlade da tokom meseci koji dolaze, ova tendencija, koja je bila nametnuta ekonomskom krizom bude prvo zaustavljena kao što je sada slučaj, a posle toga da ta stopa nezaposlenosti, naročito među mladima, i naročito u manje razvijenijim opštinama, bude smanjena.
Vlada Republike Srbije je, zajedno sa Narodnom bankom Srbije, uložila značajne napore za stabilizaciju inflacije i oscilacija kursa evra tj. dinara. Skoro tri milijarde evra je upotrebljeno u protekle dve godine za tu namenu.
Kao što vidimo, što se tiče kursa dinara, on je u proteklih nekoliko nedelja i meseci bio stabilan, u poslednjih nekoliko dana je došlo do određenog pokretanja, ali Narodna banka Srbije nas je informisala da će preduzeti veoma aktivne mere za stabilizaciju na tržištu u tom domenu.
Naravno da razmišljamo o onome što se dešava u Srbiji. Svi članovi Vlade konstantno obilaze Srbiju. Niko od nas ne sedi u kabinetu. Mada moj resor je Evropa i nauka, u proteklih mesec dana obišao sam dvadesetak opština u Srbiji i to naročito one gde se teško živi.
Od Aleksinca, Babušnice, preko Novog Pazara, Pirota i drugih mesta i tačno je da ćemo morati u predstojećem periodu da dobro razmislimo šta je sa određenim brojem privatizacije koje nisu dale rezultat na lokalnom nivou. Bilo je nekoliko inicijativa, ali mislim da nas očekuje i pronalaženje novih strateških investitora u određenim situacijama.
Mi u ovom momentu moramo da uložimo naročiti napor da stabilnost koja je postignuta proteklih nekoliko godina bude očuvana. U Srbiji se danas ne živi onako kako bi svi mi hteli da se živi, ali ova Vlada je obezbedila makroekonomsku stabilnost. Nismo bili predmet spekulativnih napada.
Naš finansijski sistem je imao takvu stabilnost da nije morao da bude dokapitalizovan. Naš budžetski deficit je na nivou od 4,7% ove godine i budžet sledeće godine će omogućiti da on bude smanjen na 4% i ova Vlada, posle vraćanja dugova putarima od nekih 300 miliona evra koje smo zatekli od prethodne Vlade, angažovala je dodatna značajna sredstva, zaokružila 1,4 milijardi evra za izgradnju Koridora 10 i seriju drugih aranžmana.
Na primer, sa turskim partnerima za mogućnost izgrađivanja auto-puta do granice prema Crnoj Gori i verujte da u ovom momentu ekonomske krize, mada to nije nikakva uteha za naše građane, u relativnom smislu Srbija je nešto bolje, ali ponavljam veoma smo svesni problema nezaposlenosti.
Problem nezaposlenosti je centralni problem Srbije danas i samim tim centralni problem i pitanje kojim će se baviti naša Vlada u mesecima i u godini koliko je ostalo u mandatu da se time pozabavi.
Što se tiče tržišta, nije tačno da u Srbiji nema mesa i jaja. Tačno je da je bilo određenih poremećaja na tržištu mlečnih proizvoda, Vlada je usvojila uredbu kojom je obavezala proizvođače da bar 40% njihove proizvodnje usmere ka svežem mleku za upotrebu. Mi ćemo nastaviti da kroz veoma konkretne mere odgovaramo na veoma konkretne i ozbiljne probleme koje naši građani imaju u njihovom svakodnevnom životu. Hvala puno.

Kada govorimo o korupciji, dva direktora javnog preduzeća su trenutno ne samo pod istragom, nego uhapšena, Puteva i Železnice. Videćemo, na istražnim organima je da vidimo šta ti direktori iz prethodne vlade su radili ili nisu, tako da o korupciji treba govoriti argumentovano.
Što se tiče situacije na tržištu, naravno da Srbija, koja će ove godine imati rekordni izvoz poljoprivrednih proizvoda, nije zemlja čija poljoprivreda slabi. Ima određenih problema koji su konjuktivne prirode i sa kojima ćemo se mi suočiti i, kao što sam rekao, Vlada je već preuzela energične mere u tom pravcu.
Srbija ove godine ima povećanje njenog izvoza od nekih 19%. Srbija će imati rast njene ekonomije od nekih 2%. Očekujemo 3% sledeće godine i vidimo, poslednjih meseci, mogu vam reći iz neposrednih kontakata sa velikim brojem investitora da postoji značajno interesovanje, naročito iz zemalja EU, ali i nekih drugih regiona sveta, za iskorišćavanje potencijala koje otvara naša zemlja.
Tako da, tačno je da je situacija teška, tačno je isto da, kao što rekoh, problem nezaposlenosti je centralni problem naše zemlje danas, ali istovremeno ne treba prikazivati nepotpune i netačne činjenice.
Republika Srbija postepeno izlazi iz najteže krize koja je postojala, koju je uopšte video svet od Drugog svetskog rata, čak i one krize tridesetih godina. Penzije se isplaćuju redovno, penzioneri su dobili obećanu jednokratnu pomoć o kojoj smo govorili. Isto je bio slučaj sa ljudima iz administracije pre leta. Ono što smo rekli, a to je da će kao teret pre svega pretrpeti država kroz određeno smanjenje broja zaposlenih, to se i desilo na nacionalnom i lokalnom nivou.
Tako da ovo jeste jedan težak period, ali sigurno da Srbija u ovom momentu će uspeti da prebrodi na bolji način od brojnih drugih suseda koje ima. To nije nikakvo hvalisanje ili neki kompliment koji neko može da da sam sebi, to su činjenice.
Srbija je imala manji pad ekonomije nego bilo koji njeni susedi, Srbija danas ima brži rast od svih suseda. To je u relativnom smislu dobro, ali ponavljam, još nije dovoljno da se značajnije smanji stopa nezaposlenosti. To je sledeći cilj naše Vlade, da se stopa nezaposlenosti, naročito za mlade i naročito za one koji žive u manje razvijenim opštinama, da smanji stopu nezaposlenosti, to je naš cilj.

Gospodine Damjanoviću, kao što verovatno znate, istovremeno sam i predsednik Nacionalnog saveta za inkluziju Roma.
Pitanje Roma je istovremeno i pitanje etike i pitanje real-politike. Pitanje etike je zato što prema poslednjem popisu iz 2002. godine u našoj zemlji zvanično živi 108.000 pripadnika romske nacionalnosti. Realnost je da verovatno živi dva do tri puta više pripadnika romske manjine.
Znaćemo mnogo bolje sledeće godine kada se bude organizovalo na pravi način jedan cenzus za koji se već pod okriljem Republičkog zavoda za statistiku pripremaju i romski anketari, koji će obezbediti da i tamo gde do sada, na primer, u još nelegalizovanim naseljima idu anketari, da dobijemo pravu sliku koja je i brojčano, demografska, ali i ekonomska i socijalna, na način na koji žive svi u Srbiji, pa i pripadnici romske manjine.
Nedvosmisleno, oni izuzetno teško žive. Njihov životni vek je 10 do 15 godina kraći od većinskog naroda. Procenjuje se da dve trećine pripadnika romske manjine živi u nehigijenskim naseljima, u svakom slučaju, ne na način na koji bi bilo ko trebalo da živi danas u 21. veku u Evropi.
Samim tim, pitanje inkluzije romske manjine jeste pitanje etike, ali i pitanje real-politike, zato što manjak inkluzije Roma ima i svoj određeni ekonomski trošak. Srbija nema jaku demografiju. Svako ko ima mladost, snagu, ukoliko bude upotrebljen do maksimuma njegovih i njenih kapaciteta će doprineti našoj ekonomiji, našoj državi.
Zbog toga je naša i ne samo moralna obaveza, nego i interes Srbije, da romska manjina bude integrisana na pravi način, ne asimilovana, ali integrisana.
Zbog toga vidimo ovu krizu koja trenutno traje i u Evropi oko pitanja romske manjine, krize koja je počela određenim akcijama Francuske pre leta i imali smo prilike kao delegacija Vlade Republike Srbije, koju sam predvodio prošle nedelje u sredu u Strazburu, kada je prvi put organizovana jedna debata oko pitanja inkluzije Roma, vidimo da Evropa postepeno postaje svesna da ta najveća manjina od nekih 12 miliona stanovnika ima specifične probleme koje moraju prvo rešiti zemlje gde žive Romi, ali isto tako gde je potreban jedan odgovor na evropskom nivou.
Ohrabruje nas to što je premijer Mađarske, zemlje koja će predsedavati EU u prvoj polovini sledeće godine, najavio da će inkluzija Roma i donošenje evropske strategije za Rome biti jedan od tri prioriteta Mađarske tokom njihovog predsedavanja.
Republika Srbija je nastupila konkretno. Ona nastupa konkretno tako što smo već usvojili, kao što već verovatno znate, Strategiju i Akcioni plan i što imamo danas iz budžeta Republike Srbije, budžeta lokalnih samouprava, konkretne akcije. Na primer, 100 miliona dinara iz budžeta Nacionalnog investicionog plana je usmereno za infrastrukturne probleme Koordinacionog tela.
Isto tako, imamo specifične programe, verovatno će moj kolega Obradović hteti da kaže više u domenu obrazovanja, koje idu ka tom putu.
Ono što mene ohrabruje kao nekoga ko često posećuje romska naselja, ključno pitanje koje mi postavljaju roditelji romske dece nije pitanje para, odmah. Naravno da su pare problem zaposlenja, kao i za sve druge građane, svuda prisutni, ali pitanje koje mi uvek postavljaju je pitanje udžbenika i knjiga za njihovu decu, jer i romska manjina, kao i svi mi ovde prisutni, dobro znamo da je pravo rešenje za inkluziju obrazovanje i mogućnost da se kroz to obrazovanje dođe do dobrog radnog mesta.
Srbija je kandidovala dva projekta u iznosu od 36 miliona evra i očekujemo da u decembru mesecu IPA komitet na nivou EU ih odobri, jedan za zapošljavanje, drugi za obezbeđenje jeftinog stanovanja, za sve, ne samo za Rome, za sve građane naše zemlje koji imaju socijalne probleme.
Očekujemo da ćemo uz podršku naših evropskih partnera, počevši od našeg budžeta, lokalnih budžeta, nastaviti određene trendove koji se vide i koji su pozitivni, npr. povećanje broja romske dece, koje formalno ulazi i što je još važnije, ostaje u našem prosvetnom sistemu, obezbeđenje 150 romskih prosvetnih asistenata. Evo, bio sam u jednoj školi u Adi i konkretno videli smo sa učiteljima i sa decom da sva ona deca koja su imala mogućnost da dobiju podršku jednog takvog asistenta su imala ocene koje su bile ili prosečne ili iznad proseka. Nema tu nekog prokletstva ili nemogućnosti.
Mislim da će biti važno da budemo veoma energični (Predsedavajuća: Tri minuta.) i da budemo u stanju da zajedno radimo na inkluziji Roma, koja je istovremeno i etičko pitanje, ali i pitanje golog interesa cele naše nacije. Hvala.

Hvala. Ne znam za tu izjavu. U svakom slučaju, postoji samo jedna stvar, a to je i rezolucija koju su i vaša partija i moja partija zajedno izglasali ovde, to je da je Srbija vojno neutralna zemlja i to je politika Republike Srbije. Republika Srbija, poput Ruske Federacije i mnogih drugih zemalja, učestvuje u Partnerstvu za mir NATO. Naša zemlja sarađuje sa tom alijansom u tom okviru. Kao što vam je poznato, mi ćemo učestvovati i u misijama EU, svuda gde postoji odobrenje UN za njih.
Otpočeli smo, generalno, pregovore formirajući pre dve nedelje na Vladi Republike Srbije odgovarajuću ekipu za te pregovore, da zajedno sa EU definišemo modalitete takvog učešća. Na taj način Srbija će biti izvoznik stabilnosti, iskorišćavajući kapacitet koji imaju naše bezbednosne snage, na način na koji će to naši evropski partneri vrednovati.
Tako da mi smo suverena zemlja koja ima suvereno pravo da učestvuje ili ne u određenim integracijama. To je slučaj i sa pitanjem NATO i kao što je jasno, bilo kakvo pitanje promena ovakve doktrine bi iziskivalo i referendum na kome bi trebalo da se izjasne naši građani.

Nema puzanja, nema skrivenih aktivnosti, postoji zvanična politika, ona je formirana u ovom domu. Bilo kakva promena takve politike mora prvo biti ovde verifikovana i kao što su mnogobrojne druge zemlje koje su pristupile bilo kakvim vojnim alijansama, ne samo toj koju danas pominjete, ono će morati da bude sankcionisano, to je naše uverenje, referendumom. Sa druge strane, to pitanje nije na dnevnom redu.
Podsetio bih vas, pošto stalno postoji pitanje da li postoji neki skriveni pritisak na koji mi, navodno, skriveno reagujemo, ali nekako ne smemo da otkrijemo našoj javnosti, nema skrivenih aktivnosti ni sa strane onih koji su danas članice alijanse, niti skrivenih aktivnosti naše zemlje.
Podsetio bih poštovane narodne poslanike da potpredsednik SAD gospodin Bajden, tokom njegove posete u maju prošle godine, veoma zvanično na konferenciji za štampu je rekao da što se tiče SAD koje su vodeća nacija NATO alijanse ne vide nikakvu obavezu Srbije da pristupi NATO da bi pristupila EU. To je zvanična politika SAD.

Gospodine Miroviću, mi smo pre nekoliko meseci imali neku raspravu o tome kakve su to sad kategorije u svetu posle ove krize, šta je to liberalizam, šta je to etatizam, i negde smo se složili da u neku ruku ti modeli su se podosta približili.
Imali smo, i to je slučaj sa ovom bankom koju ste pomenuli, nekoliko finansijskih institucija koje su zbog nesmotrenih radnji raznih načina došle u takvu nevolju da su mogle da povuku u propast cele finansijske sisteme. Zbog toga jedan broj zemalja, nije to samo Austrija, to je slučaj i sa Belgijom, i sa Holandijom, i sa Amerikom, suprotno onome što su u neku ruku bile proklamovane ideologije, je pribeglo nacionalizaciji tih banaka. To jeste tačno.
Samim tim možemo biti zadovoljni što u Srbiji zbog veoma odgovorne monetarne politike, politike nadzora bankarskog sektora, posle provera koje su uradile i MMF i centralna banka kod nas, i uz podršku evropske centralne banke koju ste pomenuli, nijedna banka u Srbiji ne iziskuje ni jedan evro od dokapitalizacije.
Tako da to pitanje nije prisutno ovde kod nas i neku bude možda kao neki podsetnik da mimo promena vlada neke stvari moraju biti stabilne, kao što je pitanje stroge monetarne politike i strogog nadzora finansijskog sektora.
Sada kada već govorimo o "Telekomu", konstatujmo da skoro nigde u svetu, onom razvijenom svetu, nisu "Telekom" operatori u rukama države. Ima nekoliko izuzetaka, poznajete ih i vi, poznajem i ja, međutim, u razvijenom svetu veliki broj tih preduzeća jeste privatizovan. Tu i tamo nije, zbog ogromnih otpora koji su postojali. Ne kažem da takvih nema i u zemljama oko nas i kod nas, ali u suštini stvar je sledeća.
Prethodna vlada u kojoj moja partija ni ja lično nismo bili, tj. ona prava, prvi kabinet gospodina Koštunice je podržao program Telekoma Srbije za kupovinu Telekoma Srpske. To smo podržali kao iskorak, kao mogućnost da se sa jedne strane u ekonomskom smislu izvrši obim poslovanja, da se povežu sistemi i podržan je isto i ulazak na tržište Crne Gore.
Razvoj se nastavio i određene sinergije su uspostavljene na ta tri tržišta. Ne treba uvoditi ideologiju tamo gde joj nema mesta. Nema nikakvog strateškog razloga, ukoliko kao što ćemo naravno obezbediti u određene elemente bezbednosti naše zemlje, od bilo kakvog mogućeg strateškog partnera, da država bude većinski vlasnik Telekoma Srbije.
U ovom momentu država kao vlasnik je uložila i garantovala Telekom uz velike napore, a jedan deo, veći deo onog zajma koji je uzeo za kupovinu Telekoma Srpske je vratio i u ovom momentu postavlja se malo šire pitanje – iz kojih sredstava možemo danas, a da ne prezadužimo našu zemlju, da obezbedimo dalji razvoj njene infrastrukture? Kako obezbediti za buduće generacije jednu efikasniju konkurentniju Srbiju?
Na jednom tako državnom nivou realizacija ovako obezbeđenog napretka Telekoma Srbije, gde se procenjuje da država kao vlasnik ne može mnogo više dodati, već dalji napredak i za one koji su zaposleni u Telekomu Srbije može doći od grupisanja sa većim firmama, jer će se tu obezbediti dodatna snaga na nivou kupovine onoga što je potrebno, od prostora za reklame, preko onoga što je možda tehnički bolje razumljivo za građane, a to je za sva ona postrojenja aparata, koje je nužno. Pripadnost u jednoj mnogo većoj grupaciji će obezbediti lakši pristup, stabilnija radna mesta i nešto stabilniju perspektivu za sve one koji budu radili u Telekomu.
S druge strane, za našu zemlju, sada bih hteo da citiram nešto što jeste zvanična, ali neobavezujuća, procena vrednosti Telekoma Srbije, to su 2,3 milijarde evra koje je procenitelj uradio, vidimo da je moguće kroz prodaju nekih 50%, možda malo više kapitala Telekoma Srbije, da naši građani dobiju šansu da razvijaju druge delove naše infrastrukture. Pre svega mislimo na putnu infrastrukturu. Pre svega, mislimo na ono što će obezbediti dalji razvoj naše ekonomije.
Ekonomija je takva, stvari se razvijaju u talasima, nije sve isto. Banka kada preti da ugrozi ceo finansijski sistem mora biti nacionalizovana, a što se tiče Telekoma Srbije, uz garancije koje ćemo dobiti, neće biti nikakva opasnost po naše građane da ono bude u sklopu jedne veće firme. Naprotiv, tu će se obezbediti bolji uslovi za napredovanje i za poslovanje i za one koji budu radili za Telekom Srbije. Telekom Srbije neće nigde otići, ostaće u Srbiji i verujem da će uz strateškog partnera obezbediti još jaču regionalnu poziciju naše zemlje u domenu telekomunikacija, a nova šansa će se pojaviti bez zaduživanja naših građana. Hvala.

Gospodine Miroviću, kako da vam kažem, večeras mi govorimo pred građanima Republike Srbije i, ako sam vas dobro shvatio, vi kažete građanima Kraljeva da ne treba da se izgradi auto-put do njih, vi kažete građanima Čačka, Požege, Užica, Pazara da ne treba da se gradi put. Naravno da treba da se gradi put, slažemo se oko toga.
Izuzetno je bitno da ono što oni budu proizveli, zbog komunikacije između ljudi, se oformi prava putna mreža, i ne samo putna mreža, nego i železnica i, sa Dunavskom strategijom, iskorišćavanje naših plovnih puteva, Dunava i drugih pritoka. Naravno da u ovom momentu, ako razmišljamo državnički, prioritet će biti da obezbedimo da nacionalna infrastruktura, pre svega u domenu putne infrastrukture, železničke infrastrukture, energetike, bude obezbeđena.
"Telekom Srbija" je uspeh. Čestitam i menadžmentu, a pre svega svim zaposlenima u "Telekomu" koji se skoro 10 godina sa uspehom nose na međunarodnom konkurencijom na domaćem tržištu i koji su uspeli da dokažu da je moguće to uraditi sa prevashodno srpskom ekipom koja će ostati, naravno.
Očekuje da ona bude jedna od vodećih u budućnosti i u tom velikom međunarodnom partneru, ukoliko dođe do dovoljno dobrih ponuda i u domenu novca i u domenu socijalnog programa i u domenu investicija, raznih garancija koje ćemo, naravno, tražiti da dobijemo od bilo kakvog partnera, tako bitnog ekonomskog subjekta kao što je "Telekom Srbija".
Da ne zaboravimo, kada govorimo o "Telekomu Srbija", tu je i fiksna mreža koja više nije monopol, od pre nekoliko meseci, ali sigurno je da jedna od onih garancija koje ćemo dobiti od bilo koga, to je da oni koji imaju danas fiksni servis i mogućnost da imate fiksnu telefoniju i druge usluge, da to bude nešto što će biti zajamčeno svim građanima Republike Srbije, jer sigurno je da, kada govorimo o telekomunikacija, ne može se sve prepustiti samo nekoj ekonomskoj logici, nego ćemo morati da dobijemo određene garancije.
Reći da ne treba da gradimo puteve, da ne treba da obezbedimo jug naše zemlje, pre svega dostupnost putnoj mreži, kvalitetu auto- puteva, siguran da nije to ono što ste hteli da kažete.

Prvo, želim da kažem da je izuzetno bitno to što je ova odluka donesena jednoglasno. U svakom slučaju, krajem sledeće godine, kada očekujemo da će se lideri Evrope odrediti prema predlogu Evropske komisije, biće potrebna saglasnost svih. Zbog toga je mnogo bolje da krenemo sa konsenzusom, da bi stigli do konsenzus, a ne kao što su neki govorili, da se eventualno ide kroz tehnički put, da bi moglo da se glasa kroz kvalifikovanu većinu.
Šta je, tu je. Ministri EU su jednoglasno naložili Evropskoj komisiji da pripremi mišljenje na bazi kandidature koju je predsednik Tadić uručio švedskom premijeru 22. decembra prošle godine. Pred nama su sledeće etape. Prvo, oko garancije želim da vam kažem da kroz intervenciju sa lica mesta jednog broja očigledno veoma snažnih saveznika, došlo je i do promene onog zaključka koji je postojao na samom početku te sednice.
Možda izgleda kao detalj, ali ono što je urađeno garantuje da niko ne može da obustavi rad Evropske komisije i Srbije sve do pripreme i podnošenja tog mišljenja komisije ka zemljama članica. Drugim rečima, ne može se obustaviti ovaj put sve do onog momenta, kao što očekujemo krajem sledeće godine, ministri, lideri Evrope odluče da li Srbija ili ne može dobiti status kandidata.
Naravno, da mi očekujemo da naše reforme obezbede da odluka krajem sledeće godine bude ne samo pozitivna u smislu dobijanja statusa kandidata, nego da Srbija dobije početak pregovora za ulazak u EU. Mi ćemo 24. novembra ugostiti gospodina Štefana Filea, koji je htelo lično da donese i uruči upitnik Evropske komisije.
Za očekivati je da on ima četiri do pet hiljada pitanja, za očekivati je da to bude jedan razgranat dokument koji će nam obezbediti da veoma temeljno do kraja prvog tromesečja sledeće godine odgovorimo na pitanja.
Ono što su nam rekli predstavnici Evropske komisije je da ćemo mi imati mogućnosti kroz dopunska pitanja i one misije na terenu da do leta završimo taj posao, da onda Evropska komisija pripremi njeno mišljenje koje će biti objavljeno u septembru, oktobru mesecu sledeće godine i da onda prođe internu proceduru Evropske unije i bude stavljena na dnevni red Samita Evropske unije, kao što rekoh, u decembru mesecu sledeće godine.
Bez ulaska u detalje, jer mislim da će taj momenat biti kada se od 9. novembra predstavi godišnji izveštaj Evropske unije, tog dana ćemo videti i one elemente koji se očekuju od nas da bi došli do tog stepena evropskih integracija, ali kao što je bilo vidljivo i kroz izjave evropskih zvaničnika i onoga što sam lično komunicirao posle tog sastanka, postoji nekih desetak ključnih elemenata.
Prvi, to je da se dovrši saradnja sa Haškim tribunalom, drugi, to je da Srbija unapredi i dalje reformu pravosuđa, treće, da Srbija dalje radi na regionalnim integracija, i četvrto da se reši pitanje mandata u ovom domu na stabilan način, prihvatljiv za našu celu naciju.
Da radimo na inkluziji Roma, gospodin Damjanović, koji više nije ovde, to je apostrofirao, da se reši pitanje povećanja broja zahteva za azil koji postoji u proteklih nekoliko nedelja, naročito u Švedskoj, da radimo dalje na ekonomskoj reformi, da se izglasa novi zakon o finansiranju političkih partija i još nekoliko elemenata. To će biti veoma konkretne reforme.
U zaključku samo bih hteo da kažem da te reforme nisu tu da bi mi pod znacima navoda samo ispunili neki evropski kriterijum. To su veoma bitne reforme za život naših građana, za budućnost naše privrede. Zbog toga evropske integracije i u ovom momentu treba videti kao u neku ruku jedan način da unapredimo funkcionisanje naše države i kvalitet života u njoj.

Slažemo se. Imao bih nekoliko ne toliko svetlih primera nekih zemalja koje su prošle ovaj put pre nas. Ne bih da dajem konkretna imena, shvatićete zašto, gde bi se na primer u jednom danu izglasalo 120 zakona na engleskom jeziku zato što se kasnilo, zato što se nije debatovalo, a u suštini možemo napraviti dosta jasnu vezu između takvog načina funkcionisanja i zapravo relativno slabog doprinosa evropskih integracija tim zemljama i relativno slabom uspehu tih zemalja unutar EU.
Tako da, mislim da prethodna godina i mislimo da ćemo videti u ovom izveštaju i pohvale na račun na Narodne skupštine Republike Srbije zbog obima posla, ali isto tako verovatno će se apostrofirati i ovo što ste upravo rekli gospođo Marjanović da debata i količina zakona je bitna, ali kvalitet, istinsko uvažavanje na jedan svojstveni način našoj naciji i njenoj pravnoj tradiciji je izuzetno bitan, naročito u onim domenima Aki komunitera koji su u neku ruku više anglosaksonska tradicija, koja se više oslanjaju na neku sudsku praksu koja nije tradicija Srbije i mnogobrojnih drugih zemalja evropskog kontinenta tj. kontinentalne Evrope.
Zbog toga će biti veoma bitno u raznim domenima da mi stvarno ono što će biti neka forma evropskog standarda upodobimo, integrišemo, asimiliramo na jedan način koji će biti upotrebljiv za naše građane i za našu privredu.

Hvala. Prvo da kažem da su činjenice sledeće. U novembru dolazi misija evropske rukometne asocijacije da proveri mogućnost adaptacije "Čaira". Nije tačno da se već odlučilo da se neće igrati jedan broj utakmica u Nišu. Naravno, borićemo se da do toga dođe.
Moja poruka građanima Niša jeste sledeća, bitno bi bilo da jedna sportska manifestacija bude održana, ali verujem da će neke druge stvari biti i te kako bitne. Setimo se da smo prošle nedelje potpisali sa gradom, univerzitetom i vi kao neko ko radi na univerzitetu to veoma dobro znate, gospodine Ranđeloviću, za jednu investiciju od 14 miliona evra, za jedan tehnološki park, koji će napokon omogućiti da veliki broj talentovanih Nišlija bude u stanju da razvija softverske i druge visoko tehnološke kompanije.
Znamo da smo radili na seriji dolaska inostranih investitora u Niš, od "Dajteka" preko "Sažema" i mnogih drugih u domenu autokomponenti i nastavićemo tim pravcem.
Niš je ne samo bitan za jug Srbije nego je bitan za celu našu državu. Nije moguće zamisliti da se razvije Pirot, Babušnica ukoliko ne počnemo od jednog snažnog Niša. Zbog toga je ova Vlada jedinstvena u tome da obezbedi sve moguće šanse za građane Niša i celog regiona i nastavićemo i kroz ono što je rekla gospođa Kalanović, ali i svih drugih instrumenata politike, da favorizujemo sve one investicije koje mogu doći u taj deo naše zemlje.
Evropski fondovi po prioritetu će biti tamo locirani. Podsećam vas da smo u Vranju preko koji mesec potpisali i program od 18,7 miliona evra za pomoć jugu i jugozapadu naše zemlje i to je samo početak onoga što ćemo uraditi, tako da pitanje rukometa još nije rešeno. Trudićemo se da jedno razumno rešenje bude nađeno, ali ima mnogo toga drugog i neke stvari sam ovde napomenuo koje su veoma bitne za Niš i za ceo jug Srbije i koji ćemo zajedno raditi kao Vlada u nedeljama i mesecima koji dolaze. Hvala.

Gospodine Martinoviću, mislim da u najmanju ruku nema svrhe na taj način pokušati da se približi ono što jeste jedna teška socijalna situacija jednog broja izolovanih ljudi jer, koliko vidimo iz ovog slučaja, jedan od problema koji postoje je izolovanost te porodice koja je živela veoma daleko od bilo kakvog drugog naseljenog mesta i očigledno je da su neke socijalne službe ovde zakazale.
Mi kao Srbija moramo da pazimo svakog građanina ove zemlje. Ta porodica je imala jednu penziju. Naravno, ona je bila mala, ali očigledno je bilo i dodatnih problema u toj porodici i bilo je, očigledno, nužno da relevantne službe daju specijalnu negu i pažnju toj porodici. To što se desilo jeste poraz svih nas i ne smemo dozvoliti da se takve lične tragedije ponavljaju.
S druge strane, na preporuku Nacionalnog saveta za bezbednost Vlada Republike Srbije jeste odlučila danas da poveća načelnu naknadu za one koji budu davali relevantne informacije za rešavanje ovog problema i ovog pitanja koje tako dugo opterećuje naš napredak u domenu evropskih integracija i generalno, možemo reći, postavlja pitanje poštovanja našeg zakona, ali isto tako i naših obaveza.
Želim da vas podsetim da je Haški tribunal formiran u momentu kada je potpisan Dejtonski sporazum. To je jedna institucija UN. Mi smo članica UN i u ovom domu, a u to vreme je to bio dom savezne države, usvojen je domaći zakon koji dovodi do obaveza svih, kao što je slučaj sa svim drugim ljudima koji su traženi po bilo kakvom krivičnom postupku, da se omogući da oni izađu pred lice pravde.
Vaš bivši partijski saputnik, gospodin Nikolić, u datom momentu govorio je o tome, i mnogi drugi, da bi bilo najuputnije u ovom momentu za nas, imajući u vidu kakve su državne teške okolnosti, da jedan general u ovom momentu odluči u interesu cele nacije da izađe pred lice pravde i da odgovara za ono što mu se stavlja kao teret, da na taj način cela naša nacija, ukoliko ima krivice, omogući da ona bude individualizovana, a ne ovako, da to pitanje opterećuje sve građane naše zemlje.
Zbog toga je odluka onakva kakvu znamo. Isplata, ukoliko dođe do nje, neće biti iz budžeta Republike Srbije. Stvari su veoma dobro poznate. Niko nije rekao da mi u Vladi Republike Srbije radimo samo lake stvari. Niko nije rekao da se samo suočavamo sa prijatnim pitanjima. Jednostavno, kada vodite državu, morate da upotrebite instrumente koji mogu da nas dovedu bliže cilju.

Prvo želim da se obratim našim prijateljima iz Bugarske i da kažem da smo svesni teškoća, ali da sa puno poštovanja pratimo napredak te zemlje i mnogobrojnih zajedničkih projekata koje ćemo imati sa Bugarskom. Nedavni sastanak predsednika Tadića sa premijerom Borisovim je pokazao da su ti projekti i realni i uzajamno korisni. Sigurno je da EU nije ni na koji način pogrešila time što je proširenje uradila na Rumuniju i Bugarsku.
Moram da kažem da ni vi ni ja ne možemo da govorimo u ime EU, ali sigurno je da činjenica da su Bugarska i Rumunija ušle u EU jeste nešto što olakšava i pristup naše zemlje, jer na taj način se Evropa pokazala da se širi na ceo region jugoistočne Evrope.
Ponavljam, oko ovog teškog pitanja, ukoliko dođe do isplate, doći će iz budžeta Republike Srbije. Nedavno usvojene izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu omogućavaju određenu fleksibilnost u upotrebi fiskalnih prihoda. Ne krijemo se iza bilo koga, jednostavno to je odgovornost kada vodite državu da uradite i nešto što je teško.
Ponavljam, najčasniji način za časnog vojnika, kao što je rečeno i sa strane pozicije i opozicije, jeste da u interesu svih građana naše zemlje izađe pred lice pravde. To neće biti samo ušteda za naše građane, nego će biti i najbolji mogući način da se ovo pitanje reši.
Što se tiče drugih uslova, mislim da na pitanje koje ste postavili malopre sam nedvosmisleno odgovorio. U pravu ste, nije samo to pitanje prisutno, ima mnogo drugih pitanja, i ona koja ste vi pomenuli, i neka druga koja sam pomenuo. Pred nama je veliki posao. Srbija ima šansu da postane konkurentna i uspešna zemlja, ali trebaće nam mnogo posla da dostignemo taj nivo.