Što se tiče IPA fondova, Srbija je u novembru 2007. godine potpisala finansijski sporazum sa EU, koji pokriva period 2007-2011. godine, koji vredi više od milijardu evra. Naravno, sledeći koraci, dobijanje statusa kandidata i posle toga punopravno članstvo, povući će mnogo značajnija sredstva za našu poljoprivredu, za regionalni razvoj, za razvoj ljudskih resursa.
U ovim ciframa o kojima sam govorio nisam pomenuo jedan broj evropskih projekata tipa Tempus, gde naša zemlja, među zemljama koje nisu članice EU, posle Rusije, povlači najviše sredstava. To je na čast našim studentima i njihovim profesorima.
Što se tiče pojedinačnih kompanija, naravno da moramo zaštititi ono što je za nas strateško. O tome smo pričali, radi se o primarnoj proizvodnji u domenu poljoprivrede i određenim strateškim industrijskim branšama. Ali, sa druge strane, ova liberalizacija je zapravo ono što pogoduje pre svega potrošaču, jer onda robu i usluge možete uvoziti sa mnogo manje zaštite, i to jača konkurenciju.
U tom smislu imamo u ovom pokretu liberalizacije u domenu trgovine sa Evropom najbolju moguću podršku liberalizaciji u svim formama našeg društva i pritisak na sve proizvođače i trgovce da imaju što niže marže i da predlažu što bolje cene našim potrošačima.
Neću komentarisati jednu i drugu firmu, jer za jednu koju ste pomenuli mogu reći seriju firmi, ali ono što je za nas najmerodavnije, to je da je i Privredna komora Srbije, koja je bila uključena u pregovore za SSP u potpunosti, i to grana po grana, na jedan pravi način, koji je uvažavao i dugoročan interes potrošača i srednjoročni interes da štitimo ono gde imamo nacionalni interes, pohvalila SSP. Hvala puno.

Što se tiče prvog pitanja, vizne liberalizacije, podsetio sam malo ranije koji su bili momenti i, kada se podsetimo toga, vidimo da su se stvari relativno brzo odvijale.
One su bile otežane posle, zbog institucionalnih i ekonomskih problema u koje je ušla sama EU, to su i sami evropski zvaničnici, državnici zemalja članica, više puta sami priznali.
Da je bio ratifikovan i prihvaćen Lisabon, da nije bilo ove krize, stvari bi izgledale drugačije, ne samo za Evropu nego i u našim odnosima sa Evropom.
To, naravno, ne znači da je ovaj dijalog bio usporen. Vidimo da se to brzo odvijalo i sada ću biti precizan oko vaših pitanja.
Nema nikakvih političkih uslova za beli šengen. U ovom momentu je Komisija predočila dva pitanja do kojih moramo da dođemo, do dodatnih razrešenja. Ja sam ih, mada verujem da niste bili u sali u tom momentu, već napomenuo, pa ću u kratkim crtama to ponovo reći.
Kao što sam malopre rekao gospođi Trivan, odluka za beli šengen se donosi za svaku zemlju ponaosob, ali su ipak neke zemlje članice, to je njihovo pravo, postavile pitanje da li može doći do destabilizujućih efekata na BiH ukoliko Srbija bude stavljena na belu šengen listu. Mi smo to pitanje razmotrili, prikazali smo zakon o dvojnom državljanstvu, kakva je procedura, i to pitanje više nije pitanje.
Drugo pitanje je bilo oko izdavanja putnih isprava našim građanima sa prebivalištem KiM. Sa jedne strane smo, naravno, nedvosmisleno rekli da Srbija ostaje pri svojoj državnoj politici da ni na koji način neće kršiti ni svoj Ustav ni svoje zakone, te ni na koji način neće biti prisiljena da direktno ili indirektno priznaje Kosovo da bi dobila beli šengen. Govorim jasnim srpskim jezikom. Ali to od nas Evropa ne traži. To je još prošle nedelje predsednik Sarkozi jasno rekao predsedniku Tadiću tokom te posete.
Ono što želimo i na čemu radimo u ovom momentu, to je da nađemo administrativni način da izdavanje putnih isprava za naše građane koji imaju prebivalište na KiM bude usklađen sa realnošću, a to je Rezolucija 1244, da unapredimo tu proceduru da naša putna isprava ne dođe u pogrešne ruke. Jer, suštinski, deset godina nemamo prisustvo našeg MUP na teritoriji KiM, naše južne pokrajine i mi moramo imati proceduru koja to prepoznaje i na adekvatan način uređuje proceduru dobijanja te putne isprave.
Nekih 620.000 putnih isprava je izdato, manje od 5.000 je izdato onima koji imaju prebivalište na Kosovu. To pitanje smo u neposrednom kontaktu prošle nedelje sa ministrom za imigraciju Republike Francuske gospodinom Besonom razmotrili i on je rekao da je ono što predviđamo da uradimo zadovoljavajuće za Republiku Francusku. Isti takvi kontakti postoje i sa drugim važnim članicama šengenskog prostora. Mi očekujemo i da se Evropska komisija jasno izjasni oko tog pitanja i da nađemo jednu proceduru koja će biti prihvatljiva za sve.
Vizna liberalizacija, koja je toliko važna za sve naše građane, nije laka tema u ovom momentu u zemljama članicama šengenskog prostora. U suštini, mi radimo sve što je u našoj moći i radićemo da što pre dođemo do pozitivnog ishoda. Sada vidimo da Evropljani daju rokove, oni govore kada očekuju. Češka aktivno radi na tome da već 15. juna to bude na neki način, mada niko ne očekuje odluku u tom momentu, razmatrano na ministarskom samitu EU. Očekujemo da na jesen, pre kraja godine, dođe do pozitivne odluke za nas. To je prvo pitanje koje ste imali.
Što se tiče Holandije, imamo sijaset bilateralnih kontakata na svim nivoima. Oni su na nivou država, na nivou raznih delegacija koje posećuju našu zemlju. Znam da postoje i određeni kontakti koji idu i preko civilnog društva.
Verujem da je veoma važno da u ovom momentu, kao što su nam sugerisali sami Holanđani, jedna delegacija ovog cenjenog doma poseti holandski parlament, da predoči sve što je uradila. A ono što je Vlada Republike Srbije uradila i što je prepoznala i vlada SAD, to je da je unapredila saradnju sa Haškim tribunalom, tako da je od danas i zvanična politika Amerike da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.
Gospodin Bramerc će biti prisutan na sastanku ministara u Luksemburgu 15. juna i izložiće ono što je u njegovom izveštaju, koji je evocirao moj kolega Šutanovac. Tu nedvosmisleno stoji da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom. Da li će to biti dovoljno za Holandiju, videćemo. Hvala. (Aplauz.)

Prvo, želim da kažem da naša vlada uopšte nije pasivna. Imali smo seriju kontakata. Ministar spoljnih poslova je sreo ministra spoljnih poslova Holandije. Setimo se prošle godine holandskih parlamentaraca, uključujući predsednika Komiteta za spoljne poslove. On je ostao nekoliko dana u našoj zemlji, sreo je predstavnike Vlade i otišao sa pozitivnim utiskom. Mi radimo na tome.
Ne možete reći da činjenica da sada zvanično i formalno Amerika priznaje punu saradnju Srbije sa Haškim tribunalom nema nikakve važnosti. Niko nije rekao da će sada Holandija da bude pritisnuta od strane Amerike. Ne možete reći da nije činjenica kada predsednik Sarkozi, predsednik jedne od dve ili tri najveće zemlje u EU, nedvosmisleno kaže i meni ponovi ministar za evropske poslove gospodin Le Mar da je dobio jasnu instrukciju da 15. juna brani poziciju odmrzavanja primene Prelaznog sporazuma. To je činjenica i to su sve efekti koji su napredak.
Što se tiče Holandije, ona je suverena zemlja. Odluka oko primene Prelaznog trgovinskog sporazuma je jedna od onih odluka gde mora da se postigne konsenzus u EU. Najbolja strategija je da mi dovršimo tu saradnju sa Haškim tribunalom, ali istovremeno, kao što je i sama Holandija rekla, ona će se osloniti na izveštaj gospodina Serža Bramerca, koji je bio dovoljan da Amerika ovoga puta ima jasan stav. Nadamo se da će to biti slučaj i sa Holandijom.

Poštovani profesore Mićunoviću, oko posete prošle nedelje, mislim da svi dobro znaju da sam ja malo i francuski đak i moram da kažem da mi je bila izuzetna čast da se, kada je u Domu invalida, gde je pohranjen Napoleon i gde se čuva pamćenje vojske Francuske kroz režime, bio naš predsednik sa sekretarom za odbranu, kojeg je gospodin Šutanovac sreo neko vreme pre toga, čula i naša i francuska himna i otkrivena je jedna spomen-ploča koja je podsetila na herojsko savezništvo koje smo imali tokom dva svetska rata sa Francuskom.
Kada govorimo o strateškom partnerstvu, tu vidimo da ulazak u EU ne znači i abdikaciju suvereniteta, naročito u domenu spoljne politike, gde se Evropa u ovom momentu gradi. Francuska jeste jedan od stubova spoljne politike EU. Lisabonski sporazum, koji smo nekoliko puta evocirali danas, uvodi inovaciju, utoliko što će se formirati i novo mesto ministra spoljnih poslova (da pojednostavimo, jer se to tehnički zove malo drugačije), ali i jačanje i spoljne i bezbednosne politike EU.
Ali do daljnjeg, zemlje članice i te kako imaju i sopstvenu spoljnu politiku i bezbednosnu politiku. Samim tim, Francuska ima mogućnost da na bilateralnoj osnovi potpiše i strateško partnerstvo, koje je najviši nivo koji Francuska može imati, sa bilo kojom državom.
Gospođo predsednice, poštovani poslanici, to je mera napretka kojeg je imala naša zemlja u poslednjih nekoliko godina.
Prošle nedelje smo dobili ponudu da do kraja ove godine izradimo nacrt sporazuma o strateškom partnerstvu, i to sa Francuskom, koja za sada na evropskom tlu nema takvo strateško partnerstvo ni sa jednom drugom zemljom koja nije članica EU. Ima slične, na tom nivou, odnose sa Rumunijom i Mađarskom, ali one su, kao što dobro znamo, članice EU. Mi bismo bili prva, uveren sam da ćemo biti prva evropska zemlja mimo Evropske unije koja će postići taj nivo odnosa sa Francuskom.
Mogu vam reći da smo već prošle nedelje razradili teme koje će biti predmet tog strateškog partnerstva. Prva tema – kultura, prosveta i nauka; druga tema – bezbednost, treća tema – evropske integracije i četvrta tema – privreda i investicije.
Očekujemo da će predsednik Sarkozi, kao što je i sam naznačio tokom tog sastanka, posetiti našu zemlju krajem ove ili početkom sledeće godine, da potpiše u ime Republike Francuske i to strateško partnerstvo.
Ne kažem da će to rešiti sve probleme i da će odjedanput Francuska postati veoma jak podržavalac, ili bespogovorni podržavalac Srbije na njenom evropskom putu, ali sigurno je da ovo što se desilo prošle nedelje u Francuskoj ima, na razini naših bilateralnih odnosa, istorijski značaj. Hvala puno.

Mada je to van teme danas, mislim da je važno pa ću u najkraćim crtama reći da, što se tiče naše državne politike, Srbija je pokrenula jednu inicijativu koju je pozdravila međunarodna zajednica. To se videlo tako što je ona sada ne inicijativa Srbije, već Skupštine UN, koja traži principijelni odgovor na jedno principijelno pitanje.
Poruka koju šalje Srbija nije - sačekajte, nego da one zemlje koje su pod ogromnim pritiskom u ovom momentu od strane određenih velikih sila shvate da ima mnogo potencijalnih sličnih problema u svetu, a veoma često i u samim tim zemljama. Tako da Srbija ne lobira, nego samo pokazuje gde se nalazi sopstveni interes i određenih zemalja, a i cele međunarodne zajednice.
Mi, naravno, znamo da će zaključak, tj. konsultativno mišljenje koje će doneti Međunarodni sud pravde biti u korist naše zemlje i to je za nas onaj momenat kada postoje sve okolnosti da krenu istinski pregovori, koji, nažalost, ne zbog našeg htenja, nego zbog određenih pritisaka, nije bilo i da dođemo do istorijskog pravog kompromisa između Beograda i Prištine. Hvala.

Verovatno ste mislili na izveštaj o viznoj liberalizaciji, je l' tako? Mi taj izveštaj nismo dobili zvanično, ali nije nikakva tajna da se on pojavio na mnogim sajtovima nevladinih organizacija širom Evrope, tako da smo ga pročitali.
Mogu vam reći da je on pozitivan za našu zemlju i da je objektivan, što je veoma važno.
To je kompliment i ovom domu, jer je veoma jasno naznačeno da je velika aktivnost Narodne skupštine Republike Srbije omogućila da Srbija u potpunosti ispuni zakonodavni deo agende oko dobijanja belog šengena za naše građane.
S druge strane, na nivou delovanja Vlade dobili smo pozitivan izveštaj i ostalo je nekoliko pitanja, o kojima sam već u dva navrata ovde pričao pa, ako mi dozvolite, ne bih i treći put. Samo da kažem da očekujemo da u nedeljama koje dolaze, posle konsultacija koje u ovom momentu sprovodi Evropska komisija sa zemljama članicama šengenskog prostora, imamo i formalnu komunikaciju sa Evropskom komisijom, da doradimo neke stvari ukoliko moraju biti dorađene, i na taj način upotpunimo izveštaj.
Sada da kažem šta su sledeći koraci. Češka, kao predsedavajuća, pokušava da do leta (oni su tu do kraja juna, a u julu je tu već Švedska) imaju na jednom od saveta ministara jedan pozitivan momenat, koji neće biti odluka, ali da se naznači da su zemlje Zapadnog Balkana, a možda naznači i one zemlje koje su ispunile te uslove, na dobrom putu da dobiju beli šengen.
Posle toga, zato što su to pravila EU, taj dokument će ići ka onome što će biti na jesen, sa jedne strane, konsultativno mišljenje Evropskog parlamenta, jer je ono nužno, i sa druge strane, da na nivou ministara unutrašnjih poslova i ministara pravde EU dođe do stava, a posle toga da i na samitu ministara EU dođe do konkretne odluke.
Zbog toga, što ne kažem sada ja, jer više puta su poštovani narodni poslanici danas postavili pitanje oko rokova, nego što je rekao i komesar Ren, što je rekao ministar spoljnih poslova Italije, što je nedvosmisleno rekao i predsednik Francuske prošle nedelje, da Francuska hoće da građani Srbije putuju bez viza u Francusku i druge zemlje šengena sledeće godine, to je sada stav, to su i rokovi koje sada nama kažu naši evropski partneri.
Neću danas govoriti o rokovima, ali sami vidite prema čemu mi u ovome radimo i koji je momenat kada očekujemo pozitivnu odluku za naše građane. Znači, odgovor na vaše pitanje je nedvosmisleno – izveštaj Evropske komisije je pozitivan za našu zemlju i naša zemlja će ispuniti, budite uvereni, sve uslove da već sledeće godine naši građani putuju bez viza u Evropu. Hvala.

Poštovani gospodine Buha, ekonomija je jedna dinamička stvar. To jeste i čudo za one koji znaju, a Srbija će biti snažna i veoma uspešna ekonomija. Ona je poslednjih godina bila u stanju da privuče 16 milijardi dolara investicija.
Kada govorite o liberalizaciji, krenimo od regiona. Ja nisam bio u Vladi kada je naša zemlja ispregovarala, posle toga usvojila i ovaj cenjeni dom ratifikovao CEFTA sporazum. U ovom momentu krize, statistički podaci o kojima ste pričali (sviđa mi se taj način pristupa rešavanju problema, kroz činjenice) pokazuju da je Srbija pobednica Cefte. Mi smo proteklih godina povećavali svake godine za 40% naš izvoz u toj zoni. Ukoliko pogledamo našu performansu, koja, svi ćemo se složiti, nije zadovoljavajuća u domenu izvoza, one zemlje gde imamo suficit, tj. gde više izvozimo nego što uvozimo, zapravo su zemlje u okruženju, članice Cefte. To se ponavlja i u ovim teškim godinama.
Zbog toga, kada pogledamo efekte liberalizacije, moramo to staviti u jedan širi kontekst. Prvo, od decembra 2000. godine EU je ukinula carine na izvoz srpskih proizvoda na to tržište, koje sada broji 500 miliona potrošača (to je najveće tržište na svetu u ovom momentu). Ima tu samo nekoliko izuzetaka, koji se tiču poljoprivrednih proizvoda, ali tu smo dobili i one kvote koje se primenjuju, npr. za šećer ili u domenu vinarstva.
Druga stvar koju moramo da vidimo jeste da su tamo gde želimo da izvezemo i oni koji žele da investiraju. U suštini, tu je povezanost između trgovine i investicija. Stabilne trgovinske veze sa EU, to će vam svaki ozbiljniji investitor reći, najvažnija su odrednica za bilo kog investitora iz EU za investicije u Srbiji. Niko od ozbiljnijih i većih firmi ne razmatra samo investicije da bi se pokrilo srpsko tržište, jer ono, prema onome što je evropsko tržište, nije veliko, nego se traži mogućnost, zahvaljujući talentu naših građana i ovom zakonskom okviru na kome ćemo svi zajedno raditi da bude još bolji, da mogu da proizvode i da izvoze svuda u svetu.
Moram da upotpunim ono što je rekao moj dragi kolega Šutanovac za Tursku. Tu su odnosi i u domenu bezbednosti, ali juče je potpisan i nadam se da će ovaj cenjeni dom brzo ratifikovati slobodnu trgovinu sa Turskom.
Ona nije članica Evropske unije, ali ima carinsku uniju sa EU već nekoliko desetina godina. Zašto je to važno? Daću vam samo jedan primer i da pričamo malo o Pirotu.
Na sastanku sa direktorom "Mišlena" u Davosu, koji je najveći proizvođač guma u svetu, na direktno pitanje - šta je to što Srbija može uraditi da bi se povećala proizvodnja u Pirotu i Srbiji onih proizvoda koje proizvodi "Mišlen", odgovor me je iznenadio, ali to vam je ta dinamika ekonomije, a odgovor je bio - potpišite sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom.
Razlog je što je Turska poslednje veliko tržište gde ta velika multinacionalna kompanija nema fabriku i zbog toga im je, to je čista industrijska logika, dva puta jeftinije da povećaju kapacitet kada za to dođe vreme, kada se završi ova kriza, i da se u Pirotu proizvodi mnogo više guma. Govorili su o tri puta većoj proizvodnji, o povećanju sa sadašnjih šest na 18 miliona guma godišnje. Ne za Srbiju, nego da, kao što je slučaj da 90% proizvodnje ide u izvoz, to ide u Tursku.
To je ta dinamika stvari. Imamo računicu, više puta sam govorio o njoj, radi se o pet miliona evra mesečno. U to su uračunati efekti koji nisu čisto efekti SSP-a, jer je naša zemlja odlučila da dodatno smanji, a na to nas nije obavezao SSP, carine na uvoz automobila. S druge strane, imamo mogućnosti da izvozimo. Ako pogledate izvoz prošle godine, da nemamo te odnose sa EU, naši izvoznici, domaći ili strani, morali bi da plate 385 miliona evra carine EU. To je na mesečnom nivou sedam puta više nego ovo što je manjak u državnoj kasi.
Samim tim, kada sagledamo i ove carinske odnose i investicije i region i mogućnosti koje to otvara u širem spektru stvari, vidimo da je korektna strategija za zemlju Srbiju da ima jednu otvorenu ekonomiju, da sklapa sporazume koji će omogućiti da naši građani proizvode za ceo svet. Hvala puno.

Gospodine Buha, čini mi se da je moje izlaganje baš bilo puno podataka, ali hajde ponovo. Analiza postoji, nadležna služba za to je Upravna carina, koja je u sklopu Ministarstva finansija. Od momenta kada je stupio na snagu SSP mi smo napravili analizu šta bi bilo da nije primenjena razlika u carinama koje su primenjene na tri meseca i odgovor je - 17 miliona evra.
U to su, ponavljam, uključeni efekti koji su značajni, između trećine i polovine toga. Činjenica je da smo otišli, umesto predviđenih 16,6% carine na uvoz automobila, na 10% kao pogodnost za naše građane koji žele da kupe automobil.
U tom smislu dao sam jednu drugu cifru, koja mora da se uporedi, a to je - da nemamo ove trgovinske odnose sa Evropom, naši izvoznici bi morali da plate 385 miliona evra. To je na mesečnom nivou sedam puta više carine koju bismo mi morali da platimo nego koliko smo imali smanjenje carina sa naše strane. Moramo gledati i jednu i drugu stranu.
Što se tiče proizvodnje i analiza, naravno da mi radimo analize. Uzmite Svetsku banku, uzmite Evropsku komisiju, uzmite OECD, uzmite MMF, to su neki od međunarodnih izvora podataka na makroekonomskom nivou. Nikada, a ovo pratim već tridesetak godina (da, dosta sam rano počeo s tim), nisam video da u tako brzoj sukcesiji, tako brzo i tako često menjaju prognoze.
Ova kriza je najdublja koja se desila posle Drugog svetskog rata i njena propagacija je bila najbrža od svih recesija koje smo do sada videli. Primera radi, Evropska unija, koja je očekivala rast od 2% ove godine, prešla je na nulu i na minus četiri posto za šest meseci.
U tom smislu, ono što vidimo u proteklih nekoliko meseci, a to je da smo imali od oktobra do januara-februara ubrzavanje pada svuda u Evropi, u svetu, pa i kod nas. Po raznim indikatorima se ta stvar sada stabilizuje na određenom, nažalost niskom nivou i pratimo pomno ono što se dešava.
Na vaše pitanje koje se tiče budžetskog deficita, Republika Srbija sa planiranim budžetskim deficitom od 3% je na najmanjem budžetskom nivou od svih evropskih zemalja.
Ne kažem da je to primer, ali npr. Velika Britanija će imati 12% deficita kada ga izrazi u BDP, Nemačka 6%, Holandija 7%, Francuska oko 5%. Tako da je, u principu, ovaj budžetski deficit, koji imamo pod ovim okolnostima, skroman.
Nije toliko pitanje koliki je deficit i da li veći deficit može da ugrozi makroekonomsku stabilnost, tj. dinar i inflaciju. Više je pitanje, a to je pitanje opreznosti sa kojom mora da se vode javne finansije, da li naša zemlja može da finansira veći deficit. Procena koju imamo u Vladi, i to je iskustvo koje smo imali u protekla dva meseca, jeste da Srbija može finansirati budžetski deficit od 4%, a da ne mora da poseže za merama poput povećanja PDV-a.

Da podsetim, za sve zemlje koje su u procesu priključenja EU, a od avgusta 2003. godine i odluke Saveta ministara EU sve zemlje Zapadnog Balkana imaju tu perspektivu, punopravno članstvo u EU, imamo proces pridruživanja i za svaku od tih zemalja se svake godine priprema godišnji izveštaj, koji je sinteza svih reformi koje su sprovedene. Isto tako, one se, dok se registruju, mere prema određenim standardima koji nisu slobodna procena EU, već ono što se meri prema tzv. "akiko minoteru", tj. pravnim tekovinama EU. Znači, nije po babu i stričevima, nego prema onome što postoji kao konkretan zajednički korpus pravila funkcionisanja svih 27 zemalja članica EU. Samim tim, publikacija tog godišnjeg izveštaja je značajna za sve zemlje, pa i za našu.
Bilo je važno konstatovati prošle godine da je naša zemlja pohvaljena oko određenih domena. Saradnja sa Haškim tribunalom - prvi put smo dobili jednu značajnu pozitivnu ocenu u tom domenu. Istovremeno imamo seriju domena gde napredak može biti samo u nekom kontinuitetu. Ako govorimo o usvajanju one pravne tekovine koja se zove "akiko minoter", naravno to je proces koji traje nekoliko godina i ne treba očekivati ove godine da odjedanput imamo neuporedivo bolju ocenu, tj. apresijaciju onoga što smo radili.
Želim da vam pokažem ovo što je novo i što je urađeno ove godine. Znači, ovo je Nacionalni program za integraciju Srbije u EU. Ne bih čitao svih 800 i nešto stranica, ali to je rad koji se odvijao tokom dve vlade Republike Srbije. Počeli smo da radimo u novembru-decembru 2007. godine. U maju je prva verzija usvojena. U oktobru prošle godine, prekasno za prošlogodišnji izveštaj, ali na vreme za ovogodišnji, usvojili smo ovaj program.
Cilj ovog programa nije toliko komplikovan. To je da do kraja 2012. godine sve naše administracije usvoje u potpunosti pravne tekovine EU. U dva navrata smo u ovom cenjenom domu mogli da predstavimo i ocenu koju mi radimo, ne EU. Mi merimo da li smo napredovali prema planovima ne Evropske unije, nego prema sopstvenom planu napretka. Videli ste da je prva procena bila 29% ispunjenosti, druga 53% ispunjenosti. Stvari rastu, naročito po broju zakona koje je usvojila Narodna skupština, ali isto tako i performanse mnogobrojnih ministarstva.
Možemo očekivati da će Evropska komisija priznati veliki napor koji predstavlja ovaj program. Zapravo, on je već napomenut u nekoliko slučajeva. Mogu reći da je u momentu dobijanja budžetske podrške od sto miliona evra on bio jedan od dokaza posvećenosti Srbije evropskim integracijama. Zbog toga je njegova valjana, profesionalna primena od prvoklasnog značaja.
Naravno, to nije štivo koje će možda zainteresovati sve, kada znate da imamo tri stranice o bojlerima, tri stranice o liftovima, ali veoma je važno da znamo da imamo standarde prema kojima je funkcionisanje i u jednom drugom domenu po evropskim standardima. Jer, kada stvari imaju disfunkcionisanje, znamo do kojih katastrofa može doći i u tom domenu.
Istovremeno, ovaj program je i šansa za našu privredu. Primera radi, kada govorite sa našim privrednicima, u drvnoj industriji, u metalskom kompleksu ili sa ljudima koji se bave primarnom proizvodnjom, uvek stvari dođu do evropskih standarda. Ne zato što oni imaju neko idolopoklonstvo prema tim standardima, nego iz razloga što je to uslov da oni mogu da plasiraju svoje proizvode u Evropskoj uniji, ali isto tako u zemljama Cefte. U tom smislu, ovaj posao je veoma važan.
Želim da kažem da očekujemo da bude naročito apostrofiran napredak u domenu reforme bezbednosti (Vojska i policija), a isto tako, usvojen je ceo set zakona koji se tiče reforme pravosuđa.
U junu se očekuje i mišljenje koje je naša zemlja zatražila od Venecijanske komisije oko kriterijuma za sprovođenje eventualnog reizbora sudija i tužilaca. To je važan momenat, da se izvrši profesionalizacija, a ne politizacija.
Kao što znamo, jedan broj važnih institucija koje su predviđene ovim pravosudnim zakonima koji vode reformu pravosuđa tek treba da se iskažu u punoj meri.
U tom smislu očekujemo da u tom ključnom domenu vidimo velike komplimente za zakone, velike komplimente za one korake koji su preduzeti, ali isto tako očekivanja da npr. Agencija za borbu protiv korupcije, koja treba da u potpunosti profunkcioniše od prvog januara sledeće godine... (Predsedavajuća: Pet minuta.) ...novi nivoi u sudstvu koji tek treba da se iskažu u tom momentu.
Znači, kao i uvek, biće i dobroga i onoga što se tek očekuje, ali znam (Predsedavajuća: Pet minuta.) da će taj izveštaj biti dovoljan kada se ispuni haški uslov da naša zemlja dobije status kandidata.

U ekonomskom smislu, pošto je bila ideja da vidimo šta ćemo izvoziti i uvoziti, želeo bih da kažem nekoliko činjenica zbog kojih je Turska, kao ekonomski partner, od  veoma velikog interesovanja i značaja za našu zemlju. Radi se o zemlji koja trenutno ima 72 miliona stanovnika i u sledećih 25 godina predviđeno je da se taj broj stanovnika poveća na 100 miliona. To je jedina zemlja u bližem okruženju koja će imati takvu demografsku dinamičnost. Ko kaže to, kaže – nove mogućnosti, nove potrebe, razvoj i novi poslovi za našu privredu.
Istovremeno želim da vas obavestim da će u mesecima koji dolaze Turska završiti jedan veliki projekat. Radi se o tunelu ispod Bosfora, koji će biti osposobljen i za železnički transport. To znači da ono što je dugo bila utopija, a to je da roba ne mora ići samo okeanima, nego je moguće da trgovina između Bliskog istoka, Dalekog istoka i Evrope ide i železnicom, postaje realnost.
Napori naše države, namerno ne kažem naše Vlade, jer to je projekat koji je važan za našu državu i činjenica je da smo obezbedili finansijsku konstrukciju za izgradnju Koridora 10, putnog, koji će ići prema Bugarskoj, a posle toga prema Turskoj, od prvoklasnog je značaja. To će omogućiti i za Niš i za Pirot i za Babušnicu i za ceo jug naše zemlje da ima još veći značaj u godinama koje dolaze. Mnogo lakše će se tamo investirati.
Istovremeno, sledeći korak je da uz ono što je obezbeđeno, a to je elektrifikacija pruge u potpunosti od Niša do Dimitrovgrada, bude postepeno, i to neće biti moguće uraditi veoma brzo, jer se radi o veoma značajnim investicijama, da obezbedimo da i Koridor 10, železnički, prolazi kroz Srbiju.
To je ta vizija - i drum i železnica.
Srbija koja će biti tranzitna zemlja, Srbija gde će se locirati investicije, Srbija koja će postati veoma značajan partner turskoj privredi, a istovremeno, kao što sam dao primer za "Mišlen", jer mislim da je za Piroćance i te kako bitno da se sa šest miliona guma pređe na proizvodnju od 18 miliona, to znači mnogo više radnih mesta, to znači rešavanje na trajniji način problema nezaposlenosti na našem jugu.
Mislim da nije u redu da na taj način gledamo na to, jer sam uveren da će naši partneri u Turskoj naći prave partnere u Srbiji za izgradnju, za trgovinu, i na taj način će onaj deo naše zemlje koji nažalost nema nivo života koji zaslužuje, dobiti mnogo bolju budućnost. Hvala puno na vašoj pažnji.

Cifre su sledeće – 2001. godine ukupni iznos duga, koji ne može da se gleda sam po sebi, to je isto kao i za carine, uvek morate da sagledate stvar u globalu, predstavljao je 120% bruto domaćeg proizvoda Srbije. Drugim rečima, dug je bio veći od nacionalnog bogatstva koji je proizvodila naša zemlja.
Današnje, poslednje cifre, od aprila ove godine, su - spoljni dug, gde postoji suverena garancija naše zemlje, predstavlja 30% bruto domaćeg proizvoda. Prema našoj ekonomiji, koja raste u proseku 6,5% od 2004. do 2008. godine, imamo sada u proporciji tri puta manji suvereni dug, na koji postoji garancija našeg budžeta. To je, jednostavno, činjenica.
Druga stvar koju ste rekli, da su neke banke iznosile novac, e pa, to je drugi deo priče koju ste pomenuli, to je da se u međuvremenu jedan broj naših preduzeća, razvijajući se i ne dobijajući nikakvu instrukciju od strane bilo koga, nego osvajajući tržišta u regionu i nešto šire, zadužio kod banaka. To je sad privatni dug, koji predstavlja ostatak.
Ali ipak, kada u globalu pogledate, cifre koje ste rekli su tačne, ali moraju da se uporede sa bruto domaćim proizvodom Srbije, koji predstavlja nekih 45 milijardi dolara. U zavisnosti od kursa dolar-evro, to predstavlja nekih 33-34 milijarde evra.
To znači da ukupni dug, i onaj koji je suveren, koji predstavlja 30%, i onaj koji je privatni, koji predstavlja otprilike isto 30%, u globalu prestavlja nekih 60% bruto domaćeg proizvoda naše zemlje, što je i dalje dva puta manje od onoga što smo imali 2001. godine, i što je u skladu sa tzv. Mastriht kriterijumima koji omogućavaju zemlji da uđe u Evropsku uniju.

Poštovani gospodine  Milivojeviću, želim da kažem da je, naravno, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala izuzetno važan deo naših evropskih integracija, ali i generalno reformi u našoj zemlji. Ne bih da to ispadne neka kritika, ali dobro znamo da je jedna susedna zemlja, koja je nedavno postala članica EU, iz razloga što nije imala dovoljno jasan način upotrebe evropskih fondova, i to je prvenac u istoriji EU, koja je sada duga već 52 godine, doživela da joj se trajno oduzme 220 miliona evra pomoći sopstvenoj poljoprivredi, sa rizikom na nekih milijardu evra. Zbog toga, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala jeste naša evropska obaveza, ali je i te kako i obaveza prema našim građanima.
Što se tiče situacije u Kruševcu, ne znam o čemu je reč, ali vam mogu reći da ću to proslediti ministarki finansija, jer je budžetska inspekcija u njenim okvirima. Hvala puno.

Hvala, gospođo Toman. Prvo da se zahvalim na poklonu, knjizi koju ste mi poklonili. Pročitaću je i mislim da je uvek važno da, kada se i ne slažemo, čitamo šta pišu oni koji ne misle isto kao mi.
Što se tiče vašeg pitanja, ono je legitimno. Naravno da niko ne može biti zadovoljan prosečnom platom 300-320 evra u neto iznosu u našoj zemlji, penzijom koja iznosi nekih 65% tog iznosa u proseku. Niko ne može biti zadovoljan standardom koji je dostignut. S druge strane, ne bih sada da nastavim sa ciframa i pokazateljima kolika je kupovna moć u poslednjim godinama napredovala, već bih vam predložio da odgovorim na neka vaša pitanja, koja nisu striktno u ovom pitanju, ali su važna za budućnost i perspektivu naših građana.
Povratne karte u slučaju ako dosta rano planirate da krenete mogu dostići 200 evra u proseku, ako idete po nekom organizovanom putovanju to će vas nešto jeftinije koštati, a ako u poslednji momenat krenete biće mnogo skuplje. Naravno, kako iza ovog što ste rekli verovatno stoji činjenica da otvaranje granica Evrope ne znači po automatizmu da će veliki i široki slojevi našeg društva biti u stanju da sebi priušte posetu tom kontinentu. Vi ste tu u pravu, ali, kao i često, stvari su povezane. Ako pogledamo naše napore u domenu evropskih integracija, daću vam nekoliko primera te povezanosti.
Put ka belom šengenu je obezbedio da našim građanima dostavimo veoma kvalitetnu i jednu od najboljih putnih isprava, a to je direktno vezano sa pitanjem bezbednosti. Reforme koje smo sproveli, koje bismo i onako sproveli, a verovatno smo ih brže i bolje uradili zbog tog velikog cilja koji se zove beli šengen, dovodi do bolje kontrole naše granice. Uveren sam, to i poslednje statistike pokazuju, da će na taj način Srbija biti viđena kao stabilna zemlja, zemlja koja neće biti tranzit negativnih stvari. U tom smislu, beli šengen ima vezu i sa našom bezbednošću.
S druge strane, ovaj cenjeni dom je na prethodnoj sednici izglasao (na to se čekalo, ako se ne varam, pune tri godine) tzv. open sky ili otvoreno nebo, način na koji mi otvaramo naš vazdušni prostor, ali isto tako dobijamo iste privilegije i na ostatku vazdušnog prostora EU.
Imao sam prilike da govorim sa generalnim direktorima brojnih kompanija, i sa predsednikom „Izidžeta“ i sa predsednikom „Rajanera“ razgovarao sam oko tog pitanja, imao sam prilike da ih sretnem u Davosu i na drugim međunarodnim forumima, pitanje je veoma jasno - kada ćete otvoriti vaše linije i prema Srbiji? Jer onda, to se vidi u drugim zemljama u tranziciji, karte su mnogo jeftinije, mora se predvideti dosta unapred, ali sigurno je jeftinije od onih cifara o kojima smo pričali.
Odgovor je bio da je preduslov za to da Srbija bude u sistemu otvorenog neba, a to je sada ispunjeno. Drugi uslov i preduslov da bi to bilo isplativo i za aviotransportere je, naravno, da putovanja budu olakšana. U tom smislu dobijanje belog šengena povlači sa sobom mnogo jasnije mogućnosti da privučemo te niskobudžetne ili low cost transportere.
Tako da su stvari povezane. Time što ispunjavamo uslove da dobijemo beli šengen, istovremeno ispunjavamo uslove da privučemo i niskobudžetne aviokompanije. One su trenutno u krizi, kao što je ceo aviokompleks svuda u Evropi i u svetu, ali imamo preduslove. Od onog momenta kada kažete da imate otvoreno nebo, da imate beli šengen, u paketu (sada vam ne govorim o nekim planovima, već je to ono što se dešava u Slovačkoj, u Mađarskoj, u Rumuniji), onda imate mogućnosti da imate i pakete koje kombinuju i aviotransport i mogućnosti posete i letovanja po nižem budžetu.
Naravno, to samo po sebi neće rešiti pitanje životnog standarda naših građana, ali nadam se da smo ovako ilustrovali koliko je jedan pozitivan pristup Srbije, koja ide i na privlačenje investicija i jačanje podrške evropskog budžeta i jačanje naših sopstvenih kapaciteta i belog šengena i drugih reformi, ono što će kombinovano omogućiti da što veći broj naših građana bude ne samo formalno, nego i u realnosti u mogućnosti da poseti ostatak našeg kontinenta. To je razlog zašto više od 95% naših građana podržava dobijanje belog šengena. Hvala puno.

Gospođo Toman, bio sam ministar finansija kad je prosečna plata ovde bila 20 evra, kada je prosečna penzija bila 15 evra, kada smo imali dug koji je bio veći od naše cele ekonomije. Zatekli smo kašnjenje od dve godine za sva socijalna davanja.
Imali smo situaciju kada nismo imali nijednu ozbiljniju banku gde može da se dobije iole ozbiljniji kredit da se pokrene bilo kakav posao. Imali smo situaciju gde je bila misaona imenica da neko može da krene i da dobije kredit i da počne da dobija mogućnosti da obezbedi sebi krov nad glavom.
Naravno, ne kažem da je u Srbiji sada sve perfektno. Daleko od toga. To je proces koji traje i koji će trajati. Ali, ako pogledamo i po broju, ako već govorite o turizmu, aranžmana koji su prodati i ove i prošle godine, prema onome što je bio slučaj pre nekoliko godina, vidimo da, nažalost, mogućnost turizma još uvek nije otvorena širokim masama našeg građanstva, i na tome moramo da radimo, ali je to nešto što se generalizuje.
S druge strane, naravno da nije beli šengen sve, i zbog toga, ako pogledate i mere Vlade Republike Srbije, prvi paket je usvojen krajem januara ove godine, a drugi je usvojen u aprilu ove godine, njihov cilj je veoma jasan, a to je očuvanje radnih mesta. To je cilj ove godine. Mi bismo voleli da smo u stanju da postavimo neke druge, još ambicioznije ciljeve, ali to je surova realnost ekonomske krize.
Naš cilj je da sačuvamo sva radna mesta koja možemo da sačuvamo, naš cilj je da nijedno preduzeće koje ima izglede na tržištu ne bude obuhvaćeno generalnom krizom likvidnošću, zbog toga smo obezbedili u drugom paketu dodatnih 40 milijardi dinara, da bi se obezbedila likvidnost naše privrede.
Na bazi toga mogu da kažem da smo u rekordnom vremenu, da bi sa istim ciljem povećali sredstva koja su u našem raspolaganju, obezbedili dodatnu kreditnu liniju od 250 miliona evra od Evropske investicione banke, tzv. "Apeks 3" program, koji će omogućiti našim preduzećima da ne upadnu u krizu likvidnosti u ovim teškim momentima.
Ponavljam, u Srbiji se bolje živi nego pre nekoliko godina. I dalje se ne živi dovoljno dobro. Imamo u ovom momentu postepeno formiranje srednje klase. Nedvosmisleno imamo i regione i preduzeća i socijalne klase našeg društva koji ne žive dovoljno dobro. Naš zadatak je da obezbedimo u godinama koje dolaze da jedan normalniji život bude predmet svih i na tome radimo.
Ne kažem da jedna vlada može u potpunosti završiti ovaj posao, ali ove godine je cilj da se očuvaju radna mesta u Srbiji, cilj je da nijedno preduzeće koje ima izgled na tržištu ne propadne, cilj je da ni na koji način ne dopustimo dodatno socijalno raslojavanje. Jer, veliki plus koji se desio po metodologiji Svetske banke je da smo od 2003. do 2007. godine uspeli da prepolovimo broj ljudi koji su u tzv. dubokom siromaštvu. Sa milion smo prešli na nekih 500.000 ljudi. To je i dalje previše. Sada se to veliko siromaštvo koncentriše u određenim regionima, u određenim socijalnim klasama, ali to je i dalje mnogo.
Ono što konstatujemo istovremeno, to je da je prošle godine stopa siromaštva prvi put ostala stabilna, nije nastavila da pada. Ona je padala od januara do juna prošle godine i počela je ponovo da raste od jula prošle godine do ove godine. Naš cilj je da ne dozvolimo raslojavanje u našoj zemlji, da upregnemo sve naše kapacitete koji su ne samo finansije, nego su i način na koji ćemo i na nacionalnom i na lokalnom nivou obezbediti da kroz ovaj težak momenat krize nijedna porodica ne prođe kroz velike probleme. To je naš cilj i siguran sam da delimo jednu takvu zajedničku ambiciju.
Tačno je da u ovom momentu možda za neke naše građane ta perspektiva belog šengena i putovanja na neke daleke destinacije nije bliska, ali verujte, kada se obezbedi ta mogućnost, pokrenuće se neki procesi koji će pojeftiniti i tu perspektivu. I sami vidite da i u onim bogatim zemljama ne putuju svi na isti način, ali veliki broj ljudi putuje. I jeste cilj da, počevši od naših mladih, svi u Srbiji, a da to ne bude privilegija jednog grada, jednog univerziteta, jedne socijalne klase, imaju mogućnost da se upoznaju sa onim što je naš kontinent. Hvala puno na vašoj pažnji.