Poštovani gospodine predsedniče, gospođice i gospođe potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih u sledećih 10 minuta da vam kažem samo dve uvodne reči i privučem vašu pažnju na tri ključne tačke oko ovog poreskog paketa.
Prva uvodna reč se tiče onoga što je prvi govornik, prof. dr Ivković rekao oko povrede Poslovnika. Prvo, hteo bih da kažem da ja ni u kom momentu nisam hteo nikoga da uvredim, niti je to stil ove vlade, a sigurno da nije ni moj stil. Želeo sam samo da ukažem da smo u poslednjih 10 godina imali, na žalost, i tu nema nikakvog ideološkog naboja niti ikakvog likovanja, uz ove zakonski uređene načine oporezivanja našeg stanovništva, još dve forme oporezivanja sa kojima se mi ne slažemo, i u ovom poreskom sistemu i vođenju javnih finansija želimo da raskrstimo.
Prvi način je vođenje budžetskih stavki kroz specijalne račune. O tome smo već puno pričali u momentu prihvatanja ovog budžeta. Hteo bih da kažem da smo čuli iz usta opozicionih poslanika da se oni sada slažu sa tim opredeljenjem. Toga više nema. Na rashodnoj strani vidimo sve ili skoro sve, a tako je danas i na prihodnoj strani i tako treba da bude. Jedan od govornika je malopre govorio da je budžet 1994. godine bio na neki način precizniji. Bilo je nekoliko stavki gde je taj budžet bio precizniji i to je tačno. Moram vam reći da ćete za najduže dva meseca dobiti novi nacrt zakona o budžetskom postupku, jer mislim da ovaj budžet, kakav je danas, nije dovoljno precizan da bi vi, narodni poslanici, a samim tim i naš narod, imali dovoljan uvid i dovoljnu kontrolu nad time šta se radi. Čvrsto je moje uverenje, ako tako budete izglasali za koju nedelju, da će sledeći budžet za 2002. godinu biti izglasan baš po tom budžetskom postupku i baš sa tom dodatnom transparentnošću, a ja bih rekao poštenjem.
Znači, to je prvi vid sa kojim smo mi raskrstili. U našim javnim finansijama iskazaćemo svako zahvatanje iz naše privrede i od naših građana. To je ono što je dobro.
Postoji jedan drugi vid i jutros imamo klasičnu ilustraciju tog drugog vida, a to je da su naši građani dobili neku vrstu poreza kroz nepredviđena zahvatanja. To je stara devizna štednja, jer nisu očekivali da njima to država neće vratiti, verovali su u državne i društvene banke, a sa druge strane, postoji zakon, i da ne govorim o drugim vidovima - zajam za preporod Srbije, koji još nije vraćen i imamo nagomilane dugove naše zemlje. Milo mi je da vidim redove ispred naših banaka i veliki je ponos što je Republika Srbija direktno kroz budžet Republike obezbedila 56% svih sredstava za vraćanje devizne štednje, a pošto, na žalost, znamo da poreski obveznici iz Crne Gore ne uplaćuju u federalni budžet, tako je skoro 2/3 celih sredstava za vraćanje devizne štednje obezbeđeno kroz naš sistem javnih finansija. To je dobro, mi možemo svi biti ponosni na to.
Danas je prva rata od 110 maraka, ove godine sa još tri rate ćemo uspeti da obezbedimo novac, a taj novac će obezbediti 80% štediša, skoro dva miliona ljudi, da im se vrati ono što im je oduzeto. To je ono što je dobro, jer time počinjemo ponovo da postepeno vraćamo, i to će biti mukotrpan posao, poverenje naših poreskih obveznika prema državi i prema vlasti, ma ko bio na vlasti.
To je prva stvar koja je veoma važna.
Drugo što bih hteo da kažem u ovoj uvodnoj reči, a i kolega je malopre pričao kakav je bio budžet 1994. godine, potrudio sam se da vidim kada se zadnji put u ovoj skupštini vodila debata o poreskom sistemu na ovom nivou. Čini mi se, možda grešim, ono što sam uspeo da nađem ovog vikenda, to je da je ovo prvi put posle nekih 10 godina da je došlo do ovakve rasprave u celosti, o svim ovim tekstovima. Čini mi se da je to dobro i čini mi se da je to pošteno, ali samim tim što smo pokazali na istom mestu, u isto vreme, sva zahvatanja koja naši građani i preduzeća imaju, ne treba izvesti dva zaključka. Prvo, da smo uveli neke nove poreze. To nije tačno.
Ja želim da budem pošten do kraja. Ima jedna stvar koja je nova, to su porezi na čamce. To jeste jedina stvar, ali kroz amandmane Vlade posle javne rasprave, mi smo njih dodatno smanjili, kao što je jedan narodni poslanik malopre kazao. Nema ni jednog drugog novog poreza. Ne uvode se nova zahvatanja, nove poreske forme, nema ničega novog u tome, zbog toga što nije primereno u ovom momentu podizati zahvate našem narodu. Ja se slažem i Vlada se slaže da ekonomska snaga našeg naroda nije takva da se ide u dodatna zahvatanja od našeg naroda.
Druga stvar koja ne stoji, čini mi se, to je ono što se veoma često čulo, a to je da će ove promene dovesti do haosa, do nestabilnosti i do dodatnog siromaštva našeg naroda. Od toga se možemo najbolje braniti činjenicama. Pre tri nedelje kada je ovaj parlament usvojio novi porez na promet, i tu je bilo promene, mnogi opozicioni poslanici sa ovima iz DOS-a, rekli su da je to dobra reforma jer time smo zatvorili jedan veliki prostor za aludiranje, a neko bi rekao, čak i za neke druge forme pregovaranja između privrednih subjekata i države. U tom momentu se nagoveštavalo da će inflatorni efekat biti 20%, 15% i 25%. Šta konstatujemo? Podsećam sve narodne poslanike da već živimo sa tim novim zakonom dve i po nedelje. Konstatujemo ono što smo mi predvideli i ono što sam ja za ovom govornicom nagovestio - da bi inflatorni efekat trebalo da bude nekih 3%. On je podeljen na dva meseca, čak se ni to nije desilo i neću da kažem, zato što je, eto, poreska reforma imala neutralni efekat, to je zbog slabe kupovne moći našeg stanovništva i mnogih trgovačkih kuća, eto što je kupovna moć mala, a efekat poreskih reformi tog poreza na promet je veoma mali i oni su odlučili da to preuzmu na svoju maržu, da podele sa proizvođačima. Znači, od tog poreskog šoka nema ništa, kao što je jedna novina rekla - za sada nije strašno, i rekao bih, ovaj drugi deo poreskih zakona će pokazati da nema tu ničega strašnog, to su jednostavno nešto moderniji i nešto bolji poreski zakoni, za dobrobit naših građana. To su te dve prve uvodne reči koje sam hteo da kažem. Hteo bih da u sledeća tri minuta kažem nekoliko reči o tri ključne tačke ovoga.
Prvo, čulo se da smo mnogo toga sačuvali. Ako uzmete neku malo širu perspektivu, šta se radi u ovom prvom koraku poreskih reformi, u suštini, mi smo sačuvali ono što je bilo dobro u reformi početkom 1990. godine, jer bilo je dobrih stvari. U tom momentu ta reforma je davala mogućnost Srbiji da bude na istom nivou kao druge zemlje centralne i istočne Evrope. Tamo gde je dobro i gde je praksa pokazala dobre rezultate, nismo menjali. Ima tu nekih stvari kao što su veoma niske stope, na primer porez na dobit sa 20%. To je najniža stopa u Evropi, Mađarska ima 18%, ali ima drugih kvaka tamo i vidi se da i oni imaju nešto više. To je ono dobro, imajući u vidu kakva je situacija u našoj privredi, 14% na zarade, podsećam nekada je to bilo i 30% i 19%, a danas je 14% i to je na dobrom nivou i tako smo sačuvali.
Znači, ima tu mnogih stvari koje su dobre. Sa ovim promenama, na primer prelaskom na jedinstvenu stopu poreza na promet, i jutros je ponovo bilo o tome reči, napravili smo jedan veliki korak u pripremanju poreza na dobit vrednosti i naravno, to je sledeći korak. Na žalost, u poslednjih devet godina nije dovoljno urađeno, najverovatnije zbog manjka sredstava i kadrova, da se pripremi informatički sistem koji bi to omogućio. Naša čvrsta namera je da to bude za 18 do 24 meseci i, u pravu ste, u tome ćemo videti koje su ingerencije između Savezne i Republičke vlade. Bilo je pitanja o tome. Nemojte biti iznenađeni ako je jezički sve bilo identično, naravno da smo veoma duboko konsultovali i veoma puno radili sa našim kolegama na saveznom nivou, da bi to bilo usklađeno. Tu niko nije prepisivao drugoga, to je rađeno zajedno i ta koordinacija je i te kako nužna u našem sistemu i u našoj državi kako je uređeno danas.
Znači, to je prva stvar - sačuvali smo sve ono što nam se činilo primereno i što je dobra baza, uz neke promene, za sledeće korake.
Druga stvar koju bih hteo da pomenem tiče se onoga što smo promenili. U suštini, mi dovodimo naše javne finansije u red. Hteo bih da vam to malo razložim kroz šest kratkih primera.
Prvo, što se tiče akciznih proizvoda, mnogi poslanici su primetili da tu očekujemo veći priliv sredstava i to je tačno i to je pravično. Tu ćete moći vi, narodni poslanici, da vidite da li imamo uspeha u borbi protiv sive ekonomije i organizovanog kriminala. Da li, uistinu, u onome što smo radili, imamo uspeha. Ako ne uspemo u domenu nafte i naftnih derivata i cigareta, naravno da nećemo moći tolika sredstva da uberemo i tu imate kontrolu nad onim što radi Vlada i to je pošteno i pravično. Zbog toga smo predvideli te stvari, zbog toga je, ako gledate kod nafte, ona iznuđena i privremena i kao što je bilo prošle nedelje govoreno, ona već daje neke rezultate.
Što se tiče cigareta, videćete ovih nedelja, tu smo spremni i idemo u jednu veoma odlučnu borbu protiv sive ekonomije u tom domenu.
Druga stvar se tiče razumne progresivnosti. Neki kažu - trebalo je još više da zahvatite od ljudi koji imaju džipove, koji imaju vile, zašto samo toliko. Tu moramo biti razumni. Važno je da se dalje grade vile u našoj zemlji, zbog građevinarstva, važno je da ljudi koji imaju novca troše, to je dobro za privredu, ali je važno i to da krenemo i neko je jutros govorio o tome, da počnemo da oporezujemo prema ekonomskoj snazi naših privrednih subjekata. Ne možemo to preko noći. Ovaj sistem kroz tri-četiri godine treba progresivno da ostavi sve više mesta porezu na dodatnu vrednost, porezu na dobit preduzeća i sintetičkom porezu na dohodak građana. To su oni pravi porezi, ali njih ne možemo razviti odjedanput.
Najzad, treća stvar koju bih hteo da napomenem, tiče se podsticaja za ulaganje u kulturu i to je jedan veliki prvi korak za kulturu; 1,5% od ukupnog dohotka može se odbiti od oporezivanja za one koji ulažu u tu sferu i to je važno, i 3,5%, to je još veće, za sport, za duhovne aktivnosti i tako dalje. To je dobro u jednom momentu, da bi održali duh naše nacije i ono što je bilo dobro poslednjih deset godina.
Četvrta stvar se tiče odbrane najugroženijih slojeva. Tu treba staviti stvari na pravo mesto. Kroz poresku politiku vođeno je bilo mnogo politika. Ako smem tako da se izrazim, na rkače poreske politike su bile stavljene i razvojna, i socijalna politika, a sa tim nije bilo dovoljno mesta na rashodnoj strani da se do toga dođe. Hteo bih danas da napomenem da ćemo mi ove godine, i to je novina, unapred isplatiti i one obveznice za dečje dodatke koje tek dolaze sledeće godine. To je zahvaljujući ovoj poreskoj politici, racionalizaciji onoga što radi naša administracija i to je prostor kada dođe avgust da damo dodatna sredstva, ne samo uz dečje dodatke, koje ćemo redovno isplaćivati, a ne kasniti dve godine, ne samo kroz ovaj fond za jednokratnu socijalnu pomoć, nego ćemo naći dodatna sredstva da pomognemo onima kojima je nužno i kojima uistinu treba pomoći da nadoknade podizanje cena nekih artikala. To je naravno predviđeno.
Što se tiče prelaska na bruto plate, i tu bih završio sa onim kako dovodimo stvari u red, ne bih ponovo govorio o toj teškoj tempiranoj bombi u srcu Srbije. Neki su jutros ponovo o tome govorili. Ne možemo više prodavati budućnost naših sugrađana, ne možemo više odlagati probleme. Neki poslanici su primetili, i oni su u pravu, da će prelaženje na bruto plate u nekim slučajevima iziskivati dodatna sredstva od nekih preduzeća, ali mnogo je bolje staviti stvari na prave noge, na prave baze, na zdrav temelj i onda pošteno, direktno pomoći i naći rešenje sa tim preduzećima, gde će eventualno doći i do nekih problema, a ne iskriviti ceo sistem i prodati celu generaciju, dve generacije naših ljudi samo zbog toga što imamo nekoliko problema u nekim preduzećima. To je onaj pravi način i zbog toga smo predvideli četiri milijarde dinara na rashodnoj strani našeg budžeta, baš zbog tih slučajeva, baš zbog "Zastave", baš zbog drugih takvih preduzeća, gde će biti potrebno dodatnih sredstava da bi mogli da prebrode ove promene i ovaj momenat. To je, čini mi se, pravi način da krenemo u reformu.
Treća ključna tačka koju bih hteo da napomenem - mnogi poslanici, i ja se sa njima slažem, Vlada se slaže, kažu da budžet i poreski zakoni ne mogu sve, da ukoliko našoj privredi ne krene nabolje ovo će biti teško izvršiti. Oni su u pravu. Mi smo predvideli u ovom budžetu i čini mi se da je to realistična prognoza, realni rast od 5% našeg bruto nacionalnog dohotka. Neki kažu da je to previše pesimistično, meni se čini da je to konzervativno, jer budžet se mora graditi na konzervativnom razvoju, ali očigledno je da ovaj budžet već ima mnogo toga za privredu. Pomenuo sam već ove četiri milijarde za ona preduzeća koja će imati teškoće. Predviđeno je 5,1 milijardi u Agrarnom budžetu kroz dodatne efekte poreske reforme i, verujte mi, ovog vikenda smo bili na terenu, seljaci su dobro shvatili da su ovo veoma pozitivni koraci za njih.
Samo, to nije dovoljno. Ako pogledate poreske zakone videćete da tu imamo ne samo podsticaj za investicione poduhvate, a ne ventile za moguće pranje prljavog kapitala, koji je ili iznesen iz naše zemlje jednog momenta, pa se sada vraća na neoporezovani način, to nije primereno, već za one prave investitore predviđene su one beneficije i podsticaji na malo duže staze. Jutros je ponovo bilo priča o tome, i to je čvrsta namera naše Vlade, da privučemo baš one strane investitore koji će biti sa nama na duge staze, a ne one koji bi došli da očerupaju privredu i da odu sa brzo zarađenim novcem. Nije to naše opredeljenje i baš zbog toga u poreskom sistemu imamo podsticaj za one koji će biti dugoročni investitori i koji će deliti sudbinu naše privrede i našeg naroda na duge staze.
Naravno, ako pogledate budžet i poreske zakone, oni naravno nisu dovoljni, situacija u privredi je teška i svi to znamo, ali pogledajte šta se uradilo već u nekoliko nedelja. Da napomenem, prošle nedelje imali smo simultano ipak tri dobre vesti. Prva je otvaranje prve banke za mikrokreditiranje, doduše sa malim kapitalom od 20 miliona maraka. Već 30 projekata je podneseno, dva su već odobrena i evo šanse za naše preduzetnike da krenu u nove poslove, da iskoriste novi ambijent. Evropska banka za razvoj je odobrila 125 miliona maraka za obrtna sredstva. Naša Vlada, sa Narodnom bankom Jugoslavije i sa poslovnim bankama, obezbedila je dodatnih oko 100 miliona maraka za izvozne programe. Ovog vikenda mi smo obrađivali razne projekte i računamo da će u sledeće dve-tri nedelje doći do odobravanja nekih 20 do 30 izvoznih projekata. To je samo početak.
Šta nas očekuje što se tiče inostranstva? Očekuje nas 400 miliona maraka iz Evropske banke za razvoj, 400 miliona maraka iz kredita Svetske banke, 400 miliona maraka iz sredstava Međunarodnog monetarnog fonda, a što se tiče donatorske konferencije, ona je potvrđena za jun i tu očekujemo dodatnih 600 miliona do milijardu dolara, tj. 1,2-2 milijarde maraka. Da li je to dovoljno za našu zemlju? Da li je to delimično i nadoknada za ono što je urađeno u našoj zemlji?
U svakom slučaju, i na diplomatskom i na ekonomskom planu, ova vlada, Savezna vlada i Narodna banka Jugoslavije složno rade na tome da uradimo sve što je u našoj mogućnosti da se privuče sveži kapital i da se omogući našoj privredi da krene nabolje.
Zadnja stvar koju bih hteo da napomenem, jeste da je na zadnjoj sednici Vlade Republike Srbije formirana Komisija za regulisanje problema unutrašnjih dugova u našoj privredi. Mi nameravamo da to regulisanje uradimo za sledećih šest nedelja i da odblokiramo našu privredu, jer svi dolazite iz okolnih sredina i znam da su ta nelikvidnost, blokirani žiro-računi, velika prepreka u našoj privredi. Sada smo krenuli u rešavanje tog problema i nadam se da ćemo za šest nedelja imati pozitivne vesti na tom planu.
Da zaključim, ako pogledamo ove poreske zakone, oni nisu niti sasvim novi, niti su dovoljni da budu proglašeni za celishodne za sveukupnu poresku reformu, ali oni su veoma značajan korak koje naša zemlja, ako glasate za njih, može napraviti, da ono što je naše kašnjenje od nekih 10 godina od one poreske reforme početkom 90-ih godina svedemo na dve-tri godine; a da sledeće godine zatvorimo taj jaz i zakašnjenje i da najzad uđemo ukorak i sa drugim zemljama u našem okruženju, ne Francuskom, Nemačkom, nego sa Bugarskom, Hrvatskom, Mađarskom i da za dve tri-godine dostignemo ne samo na poreskom sistemu, nego i u privredi njihove performanse. To je dinamika. Neće biti lako, ali verujte sa ovim budžetom i ovim poreskim zakonima najzad naši građani i naša privreda imaju perspektivu. Biće puno prepreka, ali dinamika je najzad na našoj strani, a što se tiče poreza imam samo jednu poruku za vas. Sve je ovo u formi - pomozite nam da vam pomognemo. To će biti pošteno urađeno, država neće više trošiti nenamenski i sve ono što bude ubrano će biti upotrebljeno za korist naših građana i naše privrede.

Gospodin Šešelj je u pravu i baš zbog toga smo promenili tu odredbu. Kao što ste videli u onom tekstu koji je dostavljen, amandmanom Vlade je predviđeno da se pređe na saglasnost sa onim što je na saveznom nivou, što je gospođica Jovanović malopre rekla.
Znači, zatezna kamata će biti usklađena sa saveznim zakonom. Savezni zakon kaže: stopa cena na malo mesečno, plus 0,5%. To bi bilo plus 1,2% do pre dva meseca i to je amandmanom u Saveznoj skupštini smanjeno na 0,5%.
Doduše, ima zateznih kamata koje su dosta visoke. Ako smo već na tome, hteo bih samo da napomenem da će eskontna stopa Narodne banke Jugoslavije možda u doglednoj budućnosti moći da postane baza za računanje zatezne kamate, ali ne sada. Jer, ako računamo zateznu kamatu kao što je gospodin Šešelj rekao, ona mora biti bar realno pozitivna. Međutim, eskontna stopa Narodne banke Jugoslavije poslednjih godina nikada nije bila realno pozitivna, čak ni danas nije realno pozitivna. Zbog toga, ako želimo finansijsku disciplinu, a mislim da se svi slažemo sa tim, moramo naći drugu bazu, drugu osnovicu za to, a stopa rasta cena na malo je baš ta sigurnost da će zatezna kamata igrati svoju ulogu, da ne kazni one koji redovno plaćaju, nego ipak postoji neka mala disciplina za one koji kasne.
Zašto se nismo odlučili za veću naplatu, možda vas i to interesuje, zbog toga što smo očekivali odluku Saveznog ustava. Proverili smo, i oni su prošle nedelje odlučili da predlože da bude baš to, znači, da ta zatezna kamata bude baš u skladu sa saveznim zakonom i da to bude stopa cena rasta na malo, plus 0,5%.

Hteo bih samo da napomenem da imamo dva pojma. Jedan su troškovi života, a drugi rast cena na malo. U saveznom zakonu se radi o rastu cena na malo, to nisu uvek iste cifre.
Drugo, što se tiče godišnjeg ili mesečnog iznosa, projektovana inflacija je 30%, kao što smo već videli u prvom tromesečju, takva će biti i u drugom tromesečju. Rast inflacije neće biti jednak svakog meseca. Znači, projektovati unapred i podeliti na 12 ne bi bila dobra mera, jer u nekim mesecima će biti viša, u drugima manja. Nekada ljudi kasne samo mesec dana. Nema nikakve intencije da inflacija bude veća.

Samo dve stvari. Prethodnik je rekao ... (Vojislav Šešelj: koji prethodnik? Nisam ja za tebe prethodnik, ja sam za tebe gospodin Vojislav Šešelj.)
Prof.dr Vojislav Šešelj je rekao i može se razumeti da rast cena na malo nema nikakve veze sa troškovima života. To nije tačno. Ako pogledate pondere kako se meri rast cena na malo, naravno da to nije odeljeno od onoga kako ljudi žive. Kako se to dešava? U onome što se meri svakog meseca, mere se svi proizvodi, ali oni koji su važni za život imaju veći ponder. Zbog toga veoma često imamo korelaciju, znači troškovi života i cene na malo idu zajedno. Ima manjih odstupanja od toga, ali uglavnom to ide zajedno.
Što se tiče carina, pogledajmo konkretan predlog koji je Savezna vlada predložila Saveznoj skupštini. U tom predlogu se dobro vidi da u stvari u mnogim segmentima ono što je bilo, da ga nazovem uvoznički lobi, je nekim akciznim proizvodima skinuto, čak se može govoriti o tome da neke nelogičnosti, koje su još postojale u prelaznoj vladi, sada su skinute. Pogledajte šta se dešava npr. sa uvoznim cigaretama. Ako govorimo o toj industriji, ljudi koji rade u Vranju i Nišu, danas smo dobili dopise, izuzetno su zadovoljni sa novom ravnotežom koja je postignuta u tom domenu. Tako je, mogao bih reći, i u domenu automobila. Istina je da oni koji proizvode automobile, traže još veće protekcije, ali su oni već danas na jednom normalnom nivou.
Kada sve uporedimo, vidimo da imamo nešto uravnoteženo. To nije ingerencija republičkog nivoa, ali pošto već pričamo o tome, želim samo da kažem da taj zakon o carinama ne samo da je urađen kroz dosta veliku javnu raspravu, da je dostavljen komorama i prošao je veliku raspravu i danas ide prema Saveznoj skupštini koja će glasati o tome na sednici 9. maja i nadam se da će biti usvojen u toj formi. (Poslanik Šešelj traži repliku.)

Prof. dr Šešelj je u pravu, ne bi  bilo primereno da radnici koji nemaju visoke prihode plaćaju porez i zbog toga pozivam sve poslanike da pročitaju član 12, pretposlednji stav, koji glasi: "Porez na imovinu na pravo svojine na akcije, izdate na ime i na udele u društvima sa ograničenom odgovornošću ne plaća obveznik koji je to pravo stekao po osnovu upisa ili kupovinom sa popustom u postupku svojinske transformacije, pet godina, računato od dana kada je stekao to pravo".
Znači, to je odgovor na to pitanje.
Dodajem, u drugom tekstu, a to je porez na dohodak, mi smo dodatno dali podsticaj na sticanje akcija, s tim što smo oslobodili od poreza na dohodak ovog puta 50% od dohotka, od dividendi. Hvala.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: replika)

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, teško je ne reagovati na takve netačne prikaze. Teško je prihvatiti od onih koji su deset godina i više vodili javne finansije takve neistine. Reći da je ovaj budžet tri i po puta veći od onoga što se pre radilo, nije istina i hteo bih da podsetim naše građane i poštovane poslanike na nekoliko činjenica.
Prvo, jedno od velikih iznenađenja za nekog novog ministra finansija i ekonomije je da otkrije da je budžet za 2000. godinu bio planiran sa 11 penzija, 11 dečijih dodataka i 11 plata. Takav ste način imali i takve su bile javne finansije. U startu predviđate da zakidate, u startu predviđate da lažete, u startu predviđate da ne smete (aplauz u sali) ljudima da kažete - imate zakonski utemeljena prava, a onda planirate 11 plata, 11 dečijih dodataka i 11 penzija. U startu planirate i kažete da će biti nulta inflacija, i tako je planiran budžet za 2000. godinu. (Čuje se žagor poslanika SRS.)

I kakav je rezultat svega toga? Naravno, inflacija od 113%, naravno posle promašene politike administrativnih cena, depresijacija koja proizvodi samo nelogičnosti u ekonomiji i nestašice, a odjedanput se to izbegne, odjedanput to propusti i samim tim što je hteo da se napravi neki metež i haos na tržištu, kada je demokratska vlast pokušavala da preuzme ponovo vlast.
Da podsetim na nekoliko činjenica ponovo - oktobra 2000. godine se kasnilo tri godine za penzije seljaka, oktobra 2000. godine se kasnilo dve godine za dečije dodatke, oktobra 2000. godine se kasnilo 26 meseci za materijalno obezbeđenje porodice, oktobra 2000. godine se kasnilo 32 meseca za tuđu negu i pomoć. To je bila ta socijalna politika.
Najzad, da podsetim na nekoliko činjenica još - za 2000. godinu, naravno da nije došlo do promene vlasti, ponovo bi danas pred vama dolazila neka nebuloza u vidu završnog računa budžeta za 2000. godinu, gde bi dakako sve bilo izbalansirano.
Tu se ne bi računala sva dodatna zakašnjenja o kojima sam govorio, nekih 200 miliona maraka zakašnjenja u penzijama i socijalnim davanjima, još 200 miliona maraka kašnjenje za druge korisnike budžeta i milijardu maraka nagomilanih gubitaka javnih preduzeća. Kroz takvu politiku cene struje, gde se sve prelamalo preko EPS-a već 10 godina, tamo se sve prelamalo, tu su se gurale dubioze i sve se pokušavalo kroz izrabljivanje tih sistema. Danas zbog toga imamo tolike teškoće i nažalost, zbog toga danas značajan deo onoga što dolazi iz inostranstva moramo premestiti i tamo preusmeriti. To je jedini način da obnovima taj veliki sistem. Da ne govorim o tome da se i kroz taj budžet i politiku javnih finansija ulazi u docnje prema dobavljačima, tako je i vojska danas došla u docnje prvi put u dugom nizu godina da danas ona bude dužna tri -četiri milijardi dinara njenim dobavljačima, prvi put u dugom nizu godina.
Najzad, da ne govorim o tome da se prošle godine nije našlo mesta da se isplati dug našim građanima u vidu stare devizne štednje. Ove godine smo mi obezbedili 440 maraka po štediši i već sledeće nedelje, to je ona prava politika, već u utorak se kreće sa prvom ratom od 110 maraka po štediši. Da ne govorim o tome da je već 11 godina naša zemlja izvan svakih finansijskih tokova. Naravno, nije isplaćivala ništa od starog duga, od onih 12,2 milijarde dolara, ali zbog toga nije mogla da dobije ni jedan kredit. Ove godine mi već krećemo, doduše u male sume, da postanemo normalna zemlja, počinjemo da isplaćujemo taj spoljni dug i moći ćemo ponovo da dobijamo nove kredite. Videćete, novi krediti, što se tiče MMF-a i Svetske banke, biće već u junu. Pre dva dana - 10. aprila imali smo tri simultane dobre vesti: 150 miliona evra od strane Evropske unije, 125 miliona maraka od strane Evropske banke za razvoj za obrtna sredstva naše privrede i 10 miliona evra u mikrokreditiranju za naše preduzetnike. To je istina, to je odgovorno vođenje naše zemlje, a ne laž. Hvala.

Samo da vam kažem, prvo, nisam hteo nikoga da uvredim, ali jedino mislim da mi možemo biti uvređeni, uvređeni načinom na koji se vodila ova zemlja i ova politika javnih finansija već 10, 15 godina. Teško je ipak, ne želeći da se uvredi bilo ko lično, jer to ne želim nikada uraditi, prihvatiti da se ovaj budžet naziva inflatornim, kada znamo da smo za prvi kvartal imali 7,3% inflacije, a imali smo već uklanjanje dispariteta cena u komunalijama, koje su sada završene. Teško je to prihvatiti od onih koji su vodili javne finansije, a proizveli dve hiper-inflacije, od kojih je jedna bila druga najveća u istoriji čovečanstva, teško je prihvatiti od onih koji su vodili javne finansije jedno zahvatanje od naroda, ne želim da ponovim sve ono što se krilo, što se krilo preko EPS-a, što se krilo, a to nisam napomenuo prošli put, preko tzv. poslovnih banaka, koje su ustvari bile "protočni bojler" jednog političkog vrha, koji je davao nalog za štampanje novca, i onda davao novac nekim izabranim preduzećima, a da neki nisu ni znali, i to je isto tako deficit, i danas, rezultat svega toga je negativni kapital našeg bankarskog sektora od 6 milijardi maraka.
Evo, i to je jedna druga računica, i još jedna druga dubioza, još jedan ogroman deficit, koji nam ostavlja bivša vlast. Najzad, hteo bih da napomenem da se ne sme tako licitirati pred javnošću, čini mi se, sa time da neko negde sprema neku revalorizaciju. Ponavljam - sve revalorizacije su završene, one su pred vama kao na dlanu, i čini mi se, ne samo transparentno, nego i pošteno, ovo što je danas pred vama izloženo u dinarskim iznosima, i ništa se tu neće menjati, i ovih dana baš spremamo veoma preciznu računicu, da naši građani vide na čemu su.
Kao što je bila neka vrsta, možda i straha oko ovog poreza na promet, vidimo danas da nikakvog velikog poreskog šoka tu nema. Isto tako će svi naši normalni građani videti da nema tu ničega nenormalnog, ničega novog, ničega specijalnog, novog zahvatanja, a i neće biti. Onoga što je bilo najveće zahvatanje možda u istoriji dvadesetog svetskog veka u jednom malom narodu, kao u našem. To zahvatanje se zove inflacija, to se zove hiperinflacija. To je porez svih poreza. Sadam Husein bi rekao - to je majka svih poreza. (Aplauz.)
To je ono, to je onaj porez "na kvarnjaka", onaj koji hvata one najsiromašnije, one koji žive od budžeta, one koji ne mogu da se snađu, one koji nemaju veze, one koji ne mogu da pretvore njihove jadne dinare u devize što pre, pre nego što se obezvrede. I u tome je naš problem, i naš narod je već dva puta u jednoj deceniji bio izložen tome, i one dve hiper-inflacije su ostavile tolike tragove, da se mi nikada više ne smemo igrati sa time. To je prva stvar.
Najveće zahvatanje i najveći harač je bio ono što se zvala stara devizna štednja. Neverovatan šok, psihološki, naših građana, koji su odjedanput saznali da ono što su godinama, decenijama štedeli, što su mislili da će biti za njihove stare dane, što su mislili da će biti za njihovu decu, što su mislili da će biti za školovanje, jednoga dana je taj režim njima rekao - to vredi onoliko kao onaj papir na kome je to naštampano (apaluz.).
To je taj porez od 6-7 milijardi maraka, i taj porez, evo danas, postepeno počinjemo da vraćamo našim ljudima, od utorka pa nadalje, i tako ćemo i nastaviti. A da ne govorim o tome, imamo danas i dokaza o tome, da to nije bila samo neka privatna stvar, videli smo da je bilo nekih tzv. privatnih banaka, koje su tu bile i na drugi, još možda kvarljiviji način, bile spremne da još jedanput uzmu od naših građana neke devize, koje su pokušali nekako da sačuvaju.
Tome je došao kraj. Više takvih strašnih poreza, takvih strašnih lomova, takvih ogromnih psiholoških trauma nećemo imati. A ovo što se govori o nekim gliserima, čamcima, naši građani će shvatiti da je to povratak u normalu, jedan sasvim normalan primereni poreski sistem za našu zemlju kakva je danas i ovo je prvi, doduše nedovoljni, ali čini mi se primeran korak prema jednoj normalnoj balkanskoj zemlji. Hvala. (Apaluz.)

Želim da dam kratku napomenu. Očigledno bi bilo bolje u našem zakonodavnom sistemu, naročito poreskom, da možemo ostvariti prostor za diskusiju i diskreciju. Međutim, što se tiče paušalaca - ne govorim o nekim pojedinačnim primerima - većina njih je radila, zarađivala i plaćala porez.
Međutim, kao što su mnogi govornici juče pomenuli, jedan od razloga za promenu ovog paušalnog oporezivanja je to što je, ipak, došlo do mnogih zloupotreba. Mislim da u ovom momentu, imajući u vidu kakva nam je uređenost zemlje, kakva je opremljenost i mogućnost Republičke uprave javnih prihoda, ne bi bilo dobro vreme da se ulazi u veće diskrecije Republičke uprave javnih prihoda ili države da može da obračunava poreze, naročito u ovom domenu.
S jedne strane, bilo bi protivrečno - što se tiče paušalaca, pokušavamo da uvedemo red, a s druge strane otvaramo jedan prostor koji, čini mi se, u ovom momentu nije primeren za diskreciju i, ne daj Bože, za neke zloupotrebe.

U principu, mislim da će doći taj momenat kada ćemo moći razne finese da uradimo u našem poreskom zakonu. Međutim, ako pogledamo praksu prošlih godina u našoj zemlji, svaki put kada se za nešto što je zarada naprave velike razlike između raznih tipova zarada, dođe do problema. Verujte, testirali smo te ideje. Sigurno, ako promenimo tu stopu i ona bude različita od drugih vidova dohotka, svi su nam unapred rekli da će se mnogo štošta prekvalifikovati u tzv. autorska prava, i što je možda još lošije, mnogi ljudi koji imaju normalno radno mesto, gde se plaćaju porezi i doprinosi, sprema i penzija, najverovatnije će, biti otpušteni, da bi se prebacili u neki tzv. novi nezavisni status, da bi im se plaćala samo ta autorska prava. To je prvi problem.
Druga stvar, o tome smo pričali i juče, nije dovoljno samo pogledati jednu stopu i reći da je to celo zahvatanje. Što se tiče poljoprivrednika, onih 20% ne pokazuje kakvo je stvarno zahvatanje kod te kategorije stanovništva. U stvari, kada se pogleda cela situacija, onda vidimo da je to zahvatanje znatno manje. Ovde je važno da imamo istu stopu zahvatanja, da se nešto ne bi prekvalifikovalo. Ali, da bi videli specifičnost situacije, imamo već u ovom poretku normirane troškove koji omogućavaju da se toj kategoriji smanji zahvatanje sa nekih 7 do 16%, maksimalno. Zato mislim da ne bi bilo dobro u ovom momentu, kada idemo u pojednostavljenje, transparentnost i poštenje u sistemu, da uvodimo mogućnost da se razne stvari ponovo prekvalifikuju, da otvaramo druge ventile. Samim tim možemo da saniramo tu situaciju kroz normirane troškove. Hvala.

Hteo bih da dodam nekoliko činjenica na ovo što je narodni poslanik napomenula i da odgovorim delimično na ono što je poslanik Borislav Pelević malo ranije rekao. U našem sistemu, kao i u svim zemljama, imamo stope i posle normirane troškove. Dozvolite da dam nekoliko činjenica o tome šta to donosi. Ako pogledate videćete da što se tiče kulture i tu smo se uporedili sa mnogim zemljama u okruženju i na Zapadu, a što se tiče poreza mi smo veoma blagi prema tom segmentu i to je dobro. Mislim da je kultura u ovim strašnim godinama koje smo preživeli, jedan od temelja koji je najbolje izdržao i čini mi se, mada nisam bio stalno ovde, pomogao da se opstane. Zbog toga imamo takve normirane troškove gde vajarstvo plaća u stvari efektivnu stopu. U članu 56, to su autorska prava, a u autorskim pravima imamo selektivnu stopu od 7%, slikarstvo 9%, ako gledate autore i književna dela to je 10% poreza sve ukupno, ako pogledate prevode to je 11%, a na kraju, ako pogledamo estradu, Lepu Lukić i sve one kojima se i ja ponosim to je 18% kroz one normirane troškove. Ako pogledamo ekonomsku snagu onih koji to rade, čini mi se da nije baš neprimereno, čini mi se da je razumno.

Hteo bih samo da kažem da je ovde u pitanju procena. I ovo je već nekoliko godina u praksi našeg zakonodavstva. Jedino procenat videti da li ako je 300.000 dinara taj limit, ispod toga taj porez se ne plaća. Znači, samo za one koji imaju više od 300.000 dinara, što znači ako podelite sa 12, vidite da su to oni koji imaju šest puta više od prosečne plate. U našoj Republici, ako pogledamo januar, da li to treba da bude taj limit iznad koga se počinje plaćati jedan od blagih poreza. Ako pogledate stope poreza na dohodak u Evropi gde je progresivno...
Kao što vidite, ovde u predlogu se pravično pristupa i ne pobija. U stvari, za godinu dana imaćemo sintetičko oporezivanje dohotka građana koje će biti blago, progresivno. Jedino je sada pitanje da li treba taj limit sačuvati na šest puta, što se čini dosta, dosta iznad proseka naše zemlje, iznad proseka onoga što naši građani doživljavaju, iznad onoga što doživljavaju naši privrednici, a da ne govorim o penzionerima, pošto je prosečna penzija ispod toga, ili treba u jednom datom momentu taj limit prebaciti sa 6 na 7,5, kao što je ovde predloženo. Ostavljam poslanicima da to prosude. Čini mi se da je 6 puta prosek dovoljan.

Poštovani potpredsednici, kolege ministri, dame i gospodo, hteo bih da vam u nekoliko minuta izložim ključne tačke ovih pet predloženih poreskih zakona. Utoliko bih hteo da budem precizan, jer je bilo dosta debate i priče oko ovih mera. Ovo, da budemo veoma jasni, nisu oni najveći porezi, ne donose oni najviše u budžet. Do neke mere to je loše, jer ako pogledamo neke od njih, tu vidimo neke zakone koji bi trebalo kroz koju godinu da budu baš ono što treba da nosi dobar deo budžeta, jer imamo odredbe koje oporezuju prema ekonomskoj snazi subjekata. To je ono što bi trebalo da bude baza našeg poreskog sistema, jer je to pravičnije. Međutim, to je u datom momentu nemoguće. Zbog toga mislim da je važno, da ipak, ma koliko ovi porezi ne bili oni koji donose najviše novca u budžet ove godine, da ih dobro pogledamo, pretresemo i da vidimo da li su oni primereni našoj zemlji.

Za predložene zakone mislim da su dobri, s tim što je za ove dve poslednje nedelje, došlo što je veoma poželjno, do jedne velike javne rasprave o tome da li nam je potreban porez za mobilni telefon, da li treba da platimo neki porez na puške, da li treba da platimo neke poreze, i kakve, na nekretnine. To je dobro i moram reći da je kroz tu raspravu, kao što se vidi po amandmanima koje je Vlada donela, a prošlo je već nedelju dana kako je predložila, došlo do nekih promena i ja bih hteo da razložim zbog čega, i kakve su one. To je dobro, to je ilustracija onog pristupa koji mi želimo da donesemo našoj javnoj debati, a to je da ono što se zahvata od građana, od privrede, bude veoma javno, veoma zvanično, veoma svečano, da vi kao izraz narodne volje imate celokupni uvid u sve ono što se uzima od naših građana.

Ako pogledate ovih pet poreskih zakona, videćete, kao prvo, da tu nema nijednog novog zahvatanja od naših građana. Jedino što se ovde uradilo, to su dve stvari. Prvo, sve ono što je bilo uvedeno krišom (ponekad, ne za sve zakone i takse), na brzinu i bez uvida Narodne skupštine, ovog puta se vidi kao na dlanu u zakonu i o tome će moći, od sada da odlučuje samo narodna volja, koju vi izražavate. To je jedna veoma važna stvar. Sa ovih pet zakona, mi smo objedinili mnoge takse, dažbine, stvari koje su neki ministri ili Vlada mogli sami da uvedu, a da vi kao Narodna skupština, a samim tim narodna volja i narod, niste mogli da odlučujete. Ovim zakonima i sa onim što ste do sada izglasali, stali smo tome na put, kao demokratska država Srbija. Od sada ćemo odlučivati o ovim ključnim stvarima kao što su porezi, ovde gde im je mesto, u Skupštini. To je ona prva i ključna stvar koju radimo sa ovih pet poreskih zakona.

Druga stvar koja se desila, to je neka suštinska promena koja je uvedena ovim zakonom, to je da smo uveli, ma koliko oni danas bili mali deo prihoda budžeta (na žalost), jednu dozu progresivnosti. Ta progresivnost se odražava u tome da će sa ovim zakonima, oni koji imaju nova i sa veoma jakom kubikažom kola, više platiti proporcionalno, nego oni koji imaju "floridu" i "zastavu". To se svuda radi i to je pravično. Oni koji imaju velike kuće na veoma traženim lokacijama, oni će proporcionalno više platiti od onih koji imaju stan, od običnih građana, i to je isto tako dobro. Sada dolazimo do tačke - oni koji imaju danas mobilni telefon - a imajući u vidu našu strukturu, mislim da će na duže staze taj zakon i porez, kada dođe do proširenja, držanja mobilnih telefona u našoj državi, biti smanjen. U ovom momentu, ipak, posedovanje mobilnog telefona, kao i drugih stvari koje sam napomenuo, jedan je od najpouzdanijih znakova ekonomske volje i moći naših građana.

Samim tim, uvodimo kroz ovu progresivnost i kroz ove zakone, rekao bih, veću pravičnost u naš sistem i krećemo ovim, doduše skromnim, ali decidnim korakom u preobražavanje našeg poreskog sistema da se oporezuje po ekonomskoj moći i to ima jednu umerenu dozu progresivnosti. Kažem - umerenu - prevelika progresivnost dovodi do bekstva kapitala i tu moramo da se merimo prema drugim zemljama i onome što se daje našim ljudima. Progresivnost je isto jedna mera jednog uređenog evropskog društva, ne samo Francuske ili Nemačke, već i zemalja oko nas. Pogledajte zemlje gde nema progresivnosti, mislim da imaju socijalni model koji, eto nije onaj koji oseća sanaciju zemlje i nije baš onaj koji je primeren i oko koga nema socijalnog konsenzusa.

Dozvolite sada da pređem malo u pojedinosti ovih raznih zakona. Ako pogledate Zakon o porezu na dobit preduzeća, prva stvar koja treba da se napomene je da je sa 20% naša zemlja veoma konkurentna. U celoj Evropi to je najniža stopa, osim Mađarske. U Rusiji se priča o nekoj nižoj stopi, a ona je za sada uvedena samo za građane. Znači, sa tom stopom koja je do sada bila, čini nam se da je to primerena niska stopa koja sagledava kakvo je stanje u našoj privredi u ovom momentu, sa jedne strane, ali isto tako je ali jedan od ključnih argumenata za strane investicije. To je ono što će uz mnoge druge stvari doprineti obnavljanju našeg privrednog rasta i aktivnosti.

Ako pogledamo šta se desilo u osnovici, samo tu, to su svi oni koji su radili na Predlogu koji je danas pred vama proučavali, pogledali smo praksu baš Srbije i sva ona rešenja koja su imali i mnogi drugi, pa smo razdvojili ono što je dalo dobre rezultate i ono što je dovelo do zloupotreba. Samim tim, doveli smo do nekih smanjenja, do neke čvršće osnovice za ono što treba da se oporezuje. Moram reći da je ogromna većina privrednika sa kojima smo pričali, i društvenih i privatnih preduzeća, to podržala. Podržali su, zbog toga što, ako treba da postoji jedan porez na dobit preduzeća kao svuda u svetu, on mora biti pravičan i ne može u sebi nositi neke odredbe koje otvaraju velike ventile za zloupotrebe. To je ono što smo mi pokušali u ovom momentu da izbegnemo.

Ako pogledamo šta se u istom mahu desilo, a tu smo videli, pred vama je amandman grupe poslanika, koji su prihvatili svi odbori, to je da se u ovom momentu našoj zemlji ipak odobri malo veći deo za oslobađanje od poreza na dobit preduzeća, za neke namene i pogledajte koje su to. Mi uvodimo jedan porez, bilo je dosta priča o kulturi, evo jedne jake poruke za kulturu, prvi put u poreskoj istoriji Srbije uvedeno je i odvojeno 1,5% maksimalnog prihoda, koji se može dati za kulturu i koji može da se odbije za dobit preduzeća. To je veoma jaka poruka za našu kulturu, to je veoma jaka poruka za sve one koji su u svim tim delatnostima. Mislim da ćemo i dalje jačati jedan ključni segment našeg društva, a to je tradicionalno naša jaka tačka. Samim tim, idemo dalje i omogućavamo svim preduzećima, i malim i velikim, da naprave neki pomak na tom polju i da ulože u kulturu, a i ova poreska olakšica prema državi im to omogućuje. Ali, kada smo pogledali i sport, i humanitarne svrhe i sve ono što je plemenito, u šta neka preduzeća mogu uložiti, tu smo prešli sa tri na 3,5%, povećali smo taj udeo. I, kada pogledate zbirno, prešli smo sa tri na 5% onoga što može biti odbijeno od poreza na dobit preduzeća, ako je uloženo u ovom momentu.

Znamo dobro da budžet ne može mnogo tih sredstava da podrži. Otvaramo time mogućnost preduzećima, naročito onima koji dobro posluju, jer naravno na njih i mislimo, da ono što su dobili poštenim poslovanjem, vrate našoj zemlji, našim građanima, u ono što je najplemenitije, a to je sigurno kultura, duhovne aktivnosti, sport ili pak humanitarna akcija. Eto šta je sadržano u ovom porezu. Hteo bih jednostavno da na kraju za ovaj porez napomenem još jednu stvar, pošto je bilo dosta rasprave oko inostranih ulaganja, i jednog predloga koji je sadržan u ovom zakonu, gde se ukidaju olakšice koje su postojale automatski za novoosnovana preduzeća.

Na žalost, praksa je pokazala, u poslednjih 10 godina, dve stvari. Prvo, da su ti strani ulagači, imajući u vidu kakva je bila situacija u zemlji, često bili oni sa Devičanskih ostrva, iz Lihtenštajna. To su, na žalost, često bili oni koji su prvo prebacili kapital krišom, a posle ga vraćali na ovaj ili onaj način, i ne samo da su uspeli da tako operu kapital, nego su uspeli da izbegnu i porez.

Naravno da taj problem bekstva kapitala ne može da se reši ovim zakonom, ali je očigledno da, ako se gleda strani kapital koji želi legitimno da uđe u ovu zemlju, to nije bila odredba koja je za njih bila ključna, i verujte, mi smo i govorili sa stranim ulagačima o ovim odredbama, i sa onima koji su ovde, i sa onima koji tek treba da dođu, i već u ovom zakonu imamo ono što je primereno. To je da sva preduzeća koja u prvih pet godina prave gubitke, stvaraju takav poreski kredit koji onda mogu da prebijaju za buduće dobitke. To je ono što je dobro, jer onda stvaramo jedan ambijent, stvaramo interes i tim investitorima, a ne da uđu u našu zemlju, oslobode se poreza, operu neki kapital, i posle pobegnu.

Ovde imamo odredbu koja je već bila u zakonu, i koja je ona prava - da privučemo one investitore koji su ovde na duge staze i koji žele da dele sudbinu ove zemlje i ovog naroda i žele da investiraju na dugo ovde. To je ono što svuda postoji i daje dobre rezultate. To je ono što je prava stvar.

Naravno, kao što sam već napomenuo, vrlo brzo, kroz koju nedelju, uz novi nacrt zakona o privatizaciji biće doneti novi predlog zakona o stranim ulaganjima, koji će dodatno poboljšati ambijent da, eto, taj kapital, koji nije u našoj zemlji, dođe i to na pravi način, a ne da budemo magnet za neki kapital koji želi da se opere, ne da budemo magnet za neki kapital koji neće dobrobit naše zemlje, već želi ovde da uđe na kratko i da posle toga ode opran, bez bilo kakvih dobrih ekonomskih efekata za naše građane ili našu privredu.

Ako pogledate, u ovom zakonu imamo još dve ključne i važne odredbe. One će pomoći našim građanima i našoj privredi. Pre svega, ako pogledate mala preduzeća, ona imaju čak i poreski kredit koji može doći do 30% izvršenog ulaganja. Tu imamo jednu jaku poruku za mala i srednja preduzeća, time im dajemo čak i nešto više od onih velikih preduzeća, jer svi znamo da će oni biti jedan od ključnih pokretača privredne aktivnosti u našoj zemlji.

Na kraju, ako pogledate preduzeća koja su novoosnovana u poslovnoj jedinici u nedovoljno razvijenim područjima, njima će se porez na dobit smanjiti u trajanju od dve godine, srazmerno učešću tako ostvarene dobiti u ukupnoj dobiti preduzeća. Na žalost, u našoj situaciji, nemamo dovoljno novca u budžetu da možemo nekim jakim programima ići u teritorijalni podstrek, u razvijanje nerazvijenih opština.

Ima mnogo toga u fiskalnoj decentralizaciji, o kojoj smo pričali pre dve-tri nedelje i koja će u tome pomoći, ali i ova odredba cilja na pravo mesto i pomaže onim preduzećima koja žele da osnuju jedinice u nerazvijenim preduzećima u nerazvijenim područjima, da to urade i da imaju poreske olakšice za to.

Želim sada da pređem na ostala četiri zakona.

Što se tiče Zakona o porezu na imovinu tu je bilo dosta priče. Jednostavno, što se tiče naših građana, onih koji žive u stanu u kome su bili odavno, tu ništa nismo promenili. Za one naše građane koji žive u ovim sredinama, u njihovim porodičnim stanovima, ono što je bilo smanjeno u prvom mahu što se tiče amortizacije, amandmanom je vraćeno na prvobitni iznos, to je 70%, i ako pogledate one dinarske iznose koje treba da plate, tu se ništa nije promenilo. To je, jednostavno, revalorizacija koja se radila i prošlih godina za inflaciju koja je bila prošle godine, a za sledeću godinu će ona biti još manja. Tako da se za njih neće ništa promeniti.

One priče koje su bile oko toga da ima zemljoradničkih kuća koje su velike i da u njima žive seljaci koji su, eto, sagradili nešto veću kuću, pošto je bilo i boljih vremena, i danas nemaju velike prihode i neće moći izdržati te poreze, to jednostavno nije tačno. Pogledaćemo računicu u ovoj raspravi, u ovom pretresu. Sa ovom amortizacijom i osnovicom, koja naravno gleda gde se nalazi ta kuća ili stan, ne vrednuje se jedna kuća na selu kao neka kuća na Dedinju.

Naravno, i te kako se to mnogo manje vrednuje, jer ti ljudi ne mogu izdati tu kuću i znamo, pošto je to naša ekonomska realnost, da u tim kućama žive ljudi čija je ekonomska snaga mnogo manja i niža od onih koji žive u vilama na Dedinju. Kada već pričamo o vilama na Dedinju - tu je promena. Tu imamo po prvi put, što je prava stvar za nas, za naš narod, za naš poreski sistem, imamo razumnu progresivnost.

Ponavljam - razumnu, jer u ovom momentu nije primereno imati ekstremnu progresivnost. Za to postoji jedan drugi zakon o kome ćemo pričati za koju nedelju, zakon na ekstra dohodak i ekstra profit. Taj drugi problem, o kome danas nećemo pričati leči se na taj način a ne ovim porezom. Ne bi bilo primereno da imamo ogromnu progresivnost u ovom momentu, jer bi to moglo da koči i neke investicije u izgradnju, da koči građevinarstvo, a to nije ono što mi želimo u ovom momentu.

Međutim, ova progresivnost će omogućiti da oni koji imaju velike stanove ili velike kuće, kao svuda na svetu plate proporcionalno više, u stvari progresivno više, što je dobro. Da oni koji imaju stanove ili vile čija vrednost premašuje veći iznos u nemačkim markama, da to ide i do 2% vrednosti.

Znači, za naše građane i dalje smo na 0,40%. Oni koji imaju velike vile, srazmerno veću ekonomsku moć, što je dobro i ja se nadam da će mnogo takvih građana biti, sve više u našoj zemlji, plaćaće nešto što ja zovem - umerenu progresivnost, to jest 2%.

Ako sada pređemo na Zakon o porezima na upotrebu, držanje i nošenje određenih dobara i tu smo imali jednu veliku raspravu. To je jedan izraz jednog novog kvaliteta demokratije u našoj zemlji, a samim tim što je Vlada usvojila neke amandmane, pokazujemo da je ta rasprava bila potrebna, nužna i dobra.

Dozvolite da napomenem samo još dve-tri stvari.

Prvo, tim porezom se ne uvodi nikakav novi zahvat u odnosu na naše građane. Ništa novo. Jednostavno, kao što sam već napomenuo, ono što je uvedeno krišom, ovog puta je sada pred vama. Možemo i danas i u buduće meriti rezultate takvih poreza, a naravno jednog momenta, koji nije danas, odlučiti da li tu nešto treba drastičnije promeniti ili ukinuti.

Što se tiče mobilnog telefona, on je i danas jedan od pouzdanih znakova nešto veće ekonomske moći. Ako pogledate porez koji je na to nametnut pogledajmo na onih 85%, onih koji imaju pripejd kartice, kod njih revalorizacija koju smo napravili ne dostiže ono što je preneta i dodatna inflacija. Znači, oni realno čak manje plaćaju.

Što se tiče onih 15% koji su na postpejd ili na računima tu je jednostavno urađena ona uobičajena revalorizacija koja je postojala i prošle godine. Znači, tu nema ničeg novog. Tu nema ničeg potresnog. Kroz koju godinu moći ćemo da pogledamo da li je to primereno onom momentu kada dođe do velike preraspodele mobilnih telefona u našem društvu, kada to zahvati veliki deo naše srednje klase, pa čak i nižih slojeva. Mislim da bi bilo primereno da se u tom momentu ponovo razmotri taj zakon.

Ako pogledamo ono što se govorilo oko nekih objekata, ako uzmemo čamce, napominjem da želimo da i tu postoji progresivnost. Imamo ugostiteljske objekte ili ljude koji imaju veće objekte. Samim tim što nemamo sintetičko oporezivanje prihoda naših građana, moramo na ovaj način tzv. odvojeni ili celularni, da gledamo gde je ta ekonomska moć i da ponovo jednom umerenom i razumnom progresivnošću zahvatamo tamo gde ima neke veće ekonomske moći.

To nije upereno protiv tih ljudi. To je, jednostavno, normalan pristup. Ako pogledamo šta smo uradili posle javne rasprave, vidimo da smo dodatno smanjili ono što je bilo na malim čamcima, do 5 metara, sa ili bez kabine, mi smo to dodatno smanjili na 300 dinara za najmanje i bez kabine.

Imali smo puno kontakata sa onima koji imaju to u posedu, i doduše, ja to veoma otvoreno kažem, tu smo za nekoliko desetina, pa čak i stotina dinara, loše gađali. Kroz ovu raspravu, i dodatnu raspravu i debatu, mislim da smo sada dobro pogodili, samim tim što i oni koji danas imaju te objekte, daju saglasnost da su ove stvari primerene i dobre.

Isto tako, ako govorimo o kolima, to je ponovo ista priča. Neću da zamaram narodne poslanike ponovo nekim prevelikim detaljima, ali dozvolite da kažem dva-tri konkretna primera. I u nema ničega novog, to je postojalo, i tu je, jednostavno, napravljena revalorizacija i uvođena ta umerena progresivnost.

Doduše, ako pogledate ona najjača kola, možemo se pitati da li je za neki novi džip, neke marke, da im ne pravim nepotrebnu reklamu - tu govorimo o hiljadu maraka godišnje. Međutim, ako pogledamo cenu tih kola i ako pogledamo ta nova kola, u tom slučaju nema te amortizacije, koja je amandmanom prešla sa 30 na 40%. Znači, tekst koji vama ovde predlaže 40% amortizacije, znači nije više 6 nego 8 godina, to je ono što će omogućiti onima kojima je nešto stariji džip, da smanje taj porez, a i za nove džipove, čini mi se da je hiljadu maraka godišnje primerena stvar, i to je ta umerena progresivnost.

To je možda jedan veoma čest slučaj kod naših građana, koji su kupili npr. polovna kola, neke srednje kubikaže, ja ovog momenta ne bih naveo neke marke, pošto su strane. U tom slučaju, ljudi koji su uvezli u jednom momentu polovan automobil, koji je imao 6 godina starosti, po našim računicama, koje smo proverili sa onima koji imaju ta kola i koji se bave tim poslom, to će biti negde oko 3 do 5 maraka mesečno za takva kola. Znači, zahvatanje ne prevazilazi 2-3 paklice cigareta (doduše sa akciznom markicom), i mislimo da je to sasvim umereno, dobro i primereno jednoj srednjoj klasi, koja često ima ta kola.

Ako pređemo ovog puta na domaća kola, dozvolite da pričam ovog puta o "zastavi", o "floridi", tu vidimo da se stvari nisu promenile, čak, rekao bih, ako pogledamo revalorizaciju, to je nešto niže. Ova Vlada će dokazati kroz niz poteza da će podržati "Zastavu", podržati ceo kombinat, ali naravno i onaj deo što proizvodi automobile, tu se stvari nisu promenile. Ako pogledate amortizaciju, tu smo negde na oko 460 dinara godišnje, nema tu ničega potresavajućeg, nema tu ničeg neprimerenog.

Mislim da u ovoj državi Srbiji, za nekoga ko ima starije vozilo od "Zastave", ko plaća 460 dinara godišnje, i nekoga ko je negde na vrhu neke ekonomske moći, koji ima novi džip, i to plaća hiljadu maraka, čini mi se da smo stigli negde, što bih ja nazvao, ponovo do neke umerene i razumne progresivnosti u ovom momentu.

Što se tiče oružja, imamo istu situaciju. To je postojalo, međutim, zbog toga što MUP nikada nije hteo da dostavi listu onih koji su prijavili oružje, ovaj zakon se jednostavno nije ni primenjivao. Ako u ovom momentu sagledamo našu tešku istoriju u poslednjih 10 godina, ovaj porez postavlja možda nešto šire pitanje, ne postavlja pitanje - da li naši seljaci treba da imaju lovačku pušku. Ne, i već je bilo jutros malo priča o tome. Mislim da na tu lovačku pušku oni ne treba da plaćaju veliki porez, i ponovo ovde želim da napomenem da smo sa ovih 600 dinara, koliko je bilo, smanjili na 300 dinara, tako da smo ovog puta, i kroz dodatne konsultacije, napravili pomak i mislim da smo još bolje pogodili ono što se zove umerena progresivnost prema ekonomskoj moći naših građana.

Međutim, ako pogledate malo šire pitanje nošenja i držanja oružja, ako imamo oko milion komada oružja u našoj državi, na jednu populaciju od 8,5 miliona građana, danas možda nije momenat da se o tome vodi neka veća rasprava, ali danas imamo najzad i činjenice da vi, kao izraz narodne volje, možete o tome da porazgovarate i da se pitamo - da li je u Srbiji primereno imati baš toliko oružja, da li je u redu da neka fizička lica imaju po 30-50 komada oružja.

I danas kada pitaju - pa je ne mogu taj porez platiti, zašto ne date neki rabat - naravno da je moguće i zamisliti da postoji neka vrsta degresivnosti tu. Na vama je da o tome porazgovarate. Vlada misli da u ovom momentu nikakva degresivnost tu nije u meri, već je veoma dobro postaviti pitanje - zašto neki naši građani imaju po 20, pa i do 50 komada oružja? Zašto je njima potreban jedan takav arsenal? Zbog čega? Koje su to svrhe?

Da li je nekome za bilo kakvu bezbednost to potrebno? U svakom slučaju, i ovim amandmanima koje smo doneli, mi smo smanjili zahvatanje na ona manja oružja, kao što je lovačka puška, i mislimo da smo ovde isto tako našli umerenu i razumnu progresivnost.

Dozvolite samo da završim sa četvrtim Zakonom o porezu na finansijske transakcije. Imali smo veoma žustru javnu debatu oko toga - pa zašto nam treba porez na finansijske transakcije? Bankari, ljudi iz preduzeća, preduzetnici, rekli su to i došli sa računicama, rekli su da u mnogo čemu taj porez može dovesti do povećanja troška kapitala i do dodatnog zahvatanja kod njih.

Mislim da je ta rasprava veoma dobra, dobro je što se ona sada desila, jer smo najzad sada objedinili ono što su bile dve takse koje su uvedene bez vašeg znanja, i danas znamo na čemu smo. Mislimo da je u ovom momentu primereno ovih 0,30%, imajući u vidu kakvo je stanje, i ono što može da se uradi. Verujete da ćemo to veoma pomno pratiti, i sigurno je da jedno od zahvatanja naše privrede, koje će biti prvo na redu kada sredimo situaciju, da će biti ovo, jer uistinu, ako pogledamo ne samo to zahvatanje, nego i ono dodatno, o kome danas ne govorimo, jer je na saveznom nivou, a to je ona provizija koju uzima ZOP na svaku finansijsku transakciju, moraćemo budno to pratiti i progresivno to smanjivati.

Danas javno to izjavljujem pred vama i to će biti jedan od prioriteta, da bi u isto vreme smanjili troškove privređivanja u našoj privredi i smanjili ono što uistinu može ostvariti veći trošak kapitala.

Najzad, peti i poslednji zakon koji je pred vama danas, Zakon o porezu na fond zarada - i tu bih hteo da objasnim malo možda preciznije o čemu se radi. Ovaj zakon o porezu na fond zarada je konstitutivni deo onoga što ste izglasali pre dve - tri nedelje, a to je prvi obećavajući pomak prema fiskalnoj decentralizaciji.

Dozvoliću kolegi Šumarcu da vam izloži zbog čega u ovome nema ničega protiv građevine, kroz dodatne konsultacije, šta smo odlučili, i možda još jasnije, ne samo kroz obrazloženje, nego i kroz neke amandmane, koji će biti pred vama na sledećoj sednici, pokazati da se time ne ukida želja ove vlasti i Skupštine koja podržava, da se ide protiv solidarne stambene izgradnje.

Jednostavno, objedinjavanjem onoga što je bilo pre, tj. dve lokalne dažbine, naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa i doprinosa za solidarnu stambenu izgradnju, ako pogledate procente, tu ćete videti da imamo, naravno, i efekat prelaska na bruto platu. Ako pogledate zbir, izgleda manji, ali u stvari, to je ista stvar. Jer, uračunat je prelazak na bruto plate, da nismo smanjili te poreze, bilo bi veće zahvatanje od privrede, i to sigurno nije nešto što mi želimo u ovom momentu.

Zbog toga, ovaj zbir koji vam je danas predložen, do 3,5%, je ona prava stvar. I ne zaboravimo jednu drugu stvar - i tu bih zaključio oko tog zakona - on je prvi, možda skroman, ali veoma važan korak prema fiskalnoj decentralizaciji. Manje namensko trošenje, negde iz centra, za ta sredstva, je ono za šta su lokalne samouprave i te kako zainteresovane.

Time se otvara, doduše mali, nedovoljan, ali istinski prostor za delovanje, mi kažemo za gazdovanje, da primerenije u svojim lokalnim sredinama troše ta sredstva, da imaju više slobode i prostora da za ta sredstva odrede šta je najbolje raditi u okviru lokalne samouprave. To je ono što je dobro, jer se u centralizaciji otišlo predaleko. Ovo je prvi korak.

Ono što se neće desiti, to je decentralizacija kontrole, jer deoba naše zemlje nije ono što je primereno. Ali, ovo je prvi značajni korak. Zbog toga mislim da taj zakon valja izglasati, podržati ga, jer bismo u protivnom bili u raskoraku sa onim što je bio budžet.

Da zaključim, ovim zakonima radimo tri stvari.

Prvo, vi danas, kao i ceo naš narod, imate ovo na dlanu. Možemo o tome raspravljati i danas, i sutra, i mesecima koji su pred nama. To je pošteno. Ja više volim ovo nego reč "transparentno".

Drugo, ovim prvi put uvodimo umerenu i razumnu progresivnost kada je reč o ekonomskoj snazi. To je dobro. Time se približavamo ne nekoj zapadnoj zemlji, nego našem okruženju i nekom vidu normalnosti i uređenosti naše zemlje.

Najzad, ovim pravimo jedan, doduše skroman, ali veoma značajan korak prema fiskalnoj decentralizaciji. To je nužno. Približavajući odluke i mogućnost da se donose odluke tamo gde su najprimerenije, jer se tamo najbolje zna kako se najbolje upravlja sredstvima, biće bolje ne samo Republici, nego i svim našim građanima koji žive u tim lokalnim samoupravama.

Hvala vam lepo.

(Aplauz u sali.)

Ja bih hteo da vas podsetim da su oni oslobođeni u početku onim Zakonom o izborima, koji ste vi izglasali u početku. To je samo usklađivanje. Znači, vi ste to prvi uveli i mi smo to sačuvali.

Hteo bih samo da napomenem da ako pogledamo stope koje su ovde predložene, one su ujednačene. Znači, to je princip pravičnosti i neutralnosti poreske politike koja je ovde predložena, koji je doduše i bio u prethodnom zakonu, odnosno prethodnim verzijama ovog zakona.
Kao što smo videli to je već u prvoj primeni ovog poreza na promet pravi put. Bilo bi veoma loše u ovom momentu, kada idemo u mnogo jednostavniji sistem, poreski sistem, a to od nas očekuje cela privreda, poljoprivreda, građani, sada unositi neke komplikacije i neke različite stope u ovome što je dan danas dobro primljeno.
Mogu reći da smo imali dosta kontakata i sa predstavnicima poljoprivrede i sa poljoprivrednicima, i ovo nije jedan od njihovih glavnih problema danas. Jer, kada pogledate šta je osnovica za taj porez, to je katastarski prihod, koji već pet godina nije revalorizovan. Mi ga nismo revalorizovali ni ove godine. Kada pogledate koji su to iznosi, videćete da je to u stvari jedan marginalni teret na našu poljoprivredu, sigurno mnogo manji nego njegov udeo u ekonomskom životu, tako da to nije veliki problem danas i bilo bi veoma loše, čak bih rekao i pogubno, da sada idemo da gušimo ovaj naš poreski sistem, koji najzad stavljamo u red time što pokušavamo, rekao bih na neki demagoški način, da rešavamo problem koji, eto, danas nije najveći problem poljoprivrede.
Ako pričamo o poljoprivredi, mogu vam reći o prvim reakcijama sa terena, naravno, nije dovoljno novca nigde, pa ni u poljoprivredi, ali agrarni budžet koji je ipak obezbedio 5,1 milijardi dinara, koji je realno veći nego što je bio prošle godine, i ako pogledamo šta se desilo u porezu na promet, u skladu sa šestom direktivom EU, vidimo da su tu, ne samo veštačko đubrivo i obezbeđenje biljaka, koje je pre bilo oporezovano sa 9%, a sada je oslobođeno, nego tu imamo isto tako i hranu za stoku.
Danas imamo veoma dobru bazu, ne samo da poljoprivreda ponovo krene, nego da najzad i počnemo da obnavljamo naš stočni fond.
Da zaključim, za poljoprivredu u ovom budžetu i ovom poreskom paketu je dosta urađeno, nedovoljno sigurno, kao u bilo kojem segmentu našeg društva, ali prve reakcije kojih ima su pozitivne.
Što se tiče ovog poreza, mislim da ne bi bilo primereno u ovom momentu menjati nešto gde nema velikog problema. Nije bilo nikakvih negativnih reakcija, niti velikih zahteva traženja za to.