Ako pogledate član 24. istoga zakona, tu piše: "Naručilac može da počne postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u planu nabavki i ako su za tu nabavku predviđena sredstva u budžetu Republike Srbije, teritorijalne autonomije itd."
Znači, u ovom zakonu već postoji ta odredba, a dodatno se taj materijal dalje reguliše u Zakonu o budžetskom sistemu; jer, biće nabavki koje treba da se troše više godina. Znači, predviđen je višegodišnji plan, koji ćete videti po prvi put kada dođe na dnevni red budžet za 2003. godinu. Hvala.

Mogu da kažem da je za poslednjih 16 meseci ovo prvi put da predlagač amandmana u samoj diskusiji prizna da amandman nije celishodan, kao što je rekao predlagač amandmana. Ovo je izlišno, jer je materija ovde uređena krivično procesnim pravom na saveznom nivou, tako da ovaj amandman uopšte nije nužan.
Što se tiče samog stava 2. on je ovde, i to je bilo dobro zapažanje, a u mnogim našim upravnim organima unutrašnje uređenje ne predviđa dovoljno na isti način neke postupke i pošto je ovo veoma važna materija ovde se traži da oni postupe prema stavu 2. Jer, i to je možda veza sa prethodnim govornikom koji je rekao - da li ovo može da postane neka vrsta mahinacije, mogućnost da neko isključi nekoga samo sa tim što bi rekao da je njemu jedanput neko ponudio mito ili je čuo da je neko nekome drugom u komisiji ponudio mito.
Da bi se izbegle te izvitoperenosti primene ovog zakona predviđen je ovaj stav 2, koji traži od onoga koji kupuje da prikupi dovoljnu dokumentaciju, da u pisanoj formi dostavi višem organu i upravi za javne nabavke celishodnu dokumentaciju, tako da onda može da se krene prema tom krivično-procesnom pravu i da se počinje gonjenje. Znači, to je brana protiv nekih loših aspekata, doušništva ili nekih takvih pojava koje nisu nužne u primeni ovog zakona.

Danas posle podne imali smo nekoliko elemenata za antologiju parlamentarizma. Jedan poslanik je malopre počeo da obrazlaže jedan amandman i dok ga je obrazlagao sam se složio sa tim da je on izlišan, jer sve ono što je bilo napisano u tom amandmanu reguliše se krivično-procesnim pravom na saveznom nivou i samim tim je sam sebe demantovao.
Sada smo videli da je taj poslanik počeo da obrazlaže (član 27.), tačku 6. i dok je pričao video je da je posredi greška i da sam amandman priča o stavu 6, pa je brže-bolje prešao na taj stav 6. i onda ponovo pogrešio. Naravno, neko ko je dobro propitao zakon vidi da se ni u kom slučaju ovde ne priča o tome da Ministarstvo finansija i ekonomije ulazi u celishodnost ili pak, u konkretne javne nabavke. Ovde se govori samo o nekim propisima; koji naravno, kao što je kroz dalju diskusiju onaj koji je malopre pričao i sam uvideo, ovde se govori o nečemu što samo uvodi jedan podzakonski akt i samo se glavne, rekao bih tipske stvari, ovde uređuju, tako da imamo homogeniju situaciju svuda. Dobro, čuli smo interesantne stvari.

Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, poštovani novi članovi Vlade, danas je objedinjena diskusija za ove dve tačke dnevnog reda i želeo bih da dam nekoliko napomena, rekao bih zbog celishodnosti predloženih mera i njihovih efekata.
Hteo bih da počnem od prihodne strane, da kažem nekoliko rečenica o predlogu promena Zakona o porezu na finansijske transakcije. Ovaj porez nije najbolji porez koji imamo, a to smo rekli od samog početka. On je uveden u nekoliko faza jer to je jedan lakši porez za ubiranje, on se izražava u momentu kada se plaćaju plate, kada se daju krediti ili kada neko ko ima platežnu sposobnost želi da plati nekoga za njegove usluge ili proizvode. Kao što smo najavili, u momentu kada se steknu okolnosti da se ovaj porez u potpunosti ukine, mi ćemo to uraditi, i taj momenat nije došao.
Međutim, zahvaljujući nešto boljoj finansijskoj disciplini, mi smo danas u stanju da vam predložimo ukidanje ovog poreza i paralelno ukidanje provizije ZOP-a na jednom broju transakcija koje su veoma važne u našoj ekonomiji, a istovremeno i značajno smanjenje za sve druge vidove transakcija u našoj ekonomiji. Celokupni trošak ili manjak prihoda koji planiramo ovim povodom je između četiri i pet milijardi dinara. U srži, ne samo da smanjujemo dažbine našim građanima i našoj privredi, nego uvodimo, u vidu ubiranja poreza i provizije ZOP-a, ekonomski princip, gde se izražavaju pravi troškovi platnog prometa. To znači da tamo gde je sve pre bilo linearno i ubirao se jedan porez od 0,45% i jedna provizija ZOP-a od 0,15% ma kakva bila transakcija, jedan dinar ili 150 miliona dinara, predlažemo sada skalu koja će omogućiti ono što je jedna od odrednica naše vlade, a to je da se sve više transakcije sprovode kroz račune na legalan i istovremeno siguran način za sve one koji su u tom prometu.
Uistinu, taj linearni princip nije nigde primenjen u svetu i mi smo sa kolegama iz ZOP-a došli do predložene skale koja će omogućiti da one velike transakcije budu manje opterećene, jer je u pređašnjem sistemu opterećenje od 0,6% na nekim velikim transakcijama dovodilo do velikih suma, što je u velikoj meri davalo povoda nekim ljudima da pokušaju da to urade preko gotovine i da izbegnu promet preko računa.
Zbog toga vam u ovom predlogu zakona predlažemo šest različitih stopa (to nije teško za implementiranje zato što sve ide elektronski) koje će u ukupnosti smanjiti ono što je bilo 0,6 do sada na 0,55 za naloge do 50.000 dinara, pa sve do 0,30% za najveće, iznad pet miliona dinara. To je ono što izražava realnost troškova u platnom prometu i istovremeno će doprineti, siguran sam u to, da se što manji broj velikih transakcija dešava preko gotovine.
Kao što vidite, za sve transakcije je jeftinije - i za one najmanje prelazimo sa 0,6 na 0,55, ali naravno najjači podsticaj je za one krupne, koje ovim putem želimo da vratimo u legalne tokove. U tome sam porez će biti od 0,41% za najmanje transakcije do 0,22% za one najveće. To je samo deo priče.
Ono što je možda istovremeno veoma važno, to je da smo za ovo što je uobičajeno plaćanje u našoj ekonomiji, predvideli u ovom predlogu, i vama predlažemo da to izglasate, da se izostavi ovaj porez na finansijske transakcije, a istovremeno Narodna banka Jugoslavije će ukinuti i proviziju ZOP-a, tako da će zbirno od trećine biti nula na sledeće veoma važne elemente našeg života.
Prvo ono što će odmah imati efekat za naše građane, preduzetnike i privrednike, to je da se ukida (ako se usvoji ovaj predlog) porez na finansijske transakcije na sve vidove kreditiranja, na davanje kredita i na vraćanje sredstava iz kredita. Banke su često govorile da je taj porez i ta dažbina za ZOP jedan od velikih elemenata u visini kamate i mi očekujemo (i imali smo odgovarajuće dogovore sa bankama) da posle usvajanja, ako usvojite ovaj zakon, kamate, odnosno trošak kapitala bude manji za naša preduzeća za nekih 1-1,5% na mesečnom nivou. Znači, veoma značajan efekat za smanjenje troškova kapitala.
Danas kada ste preduzetnik i kada uzmete kredit, vi ne plaćate samo onu kamatu koja je napisana i koju bankari u njihovom kodeksu predviđaju, vi plaćate i dažbine banke, plaćate i ovo što je bio porez na finansijske transakcije i proviziju ZOP-a.
Znači, tu prvo smanjujemo to što nije bilo kamata, zbog toga što je inflacija, kao što vidimo, u prvih pet meseci manje od 10% godišnje; mi i dalje planiramo 20%, a očekujemo da u stvari to bude između 15 i 20%.
Očekujemo da kamata dodatno padne, tako da ono suma-sumarum što je danas 4-5% mesečno troškova kapitala (novca) u našoj zemlji spadne za nekih 2% u veoma kratkom roku, tako da niko u našoj zemlji ne plaća kamate na mesečnom nivou, koje su već od 2-2,5% mesečno, a za one najbolje komitente značajno manje. Naravno, tu je politika Komercijalne banke u koju ne zadiremo.
Očekujemo istovremeno, uz povraćaj štednje u banke, ulazak novih banaka i finansijskih institucija na naše tržište, da se pojača konkurencija između banaka, jer uistinu teško je shvatiti zašto danas i dalje banke uračunavaju između 1 i 2% mesečnih troškova njihovih dažbina na cene kapitala. Veoma pomno ćemo to pratiti, pošto su evropske vlasti našle za shodno da kazne, i to veoma značajno, pre neku nedelju austrijske banke sa nekoliko stotina miliona evra zato što su sprovodile jedan kartel, a mi imamo neke od tih banaka danas na našoj teritoriji; ne bih da dajem imena, pošto nema razloga da dajemo ni pozitivnu, ni negativnu reklamu.
Mogu da kažem da dogovaranje u Udruženju banaka na momente liči na kartelizaciju i mi ćemo se i te kako, a to je poruka za banke, pozabaviti njima, da vidimo da li uopšte ima valjanih ekonomskih razloga da se kamate i njihovi troškovi drže na tako visokim nivoima. Ne možemo manje uraditi kao država i kao vlada da bi obezbedili našim preduzetnicima, građanima i preduzećima što jeftiniji prilaz novcu.
To nije jedini vid; najvažniji je ovaj što se tiče kredita; ali, imamo u ovom predlogu zakona značajne podsticaje i za sprovođenje procesa privatizacije, jer prenos akcija i državnih obveznica u primarnom i u sekundarnom tržištu na berzi je oslobođen poreza na finansijske transakcije i biće oslobođen provizije ZOP. Sva sredstva ostvarena u postupku privatizacije su isto oslobođena. Znači, tu je dodatni podsticaj, ne samo za privatizaciju nego i za razvoj našeg tržišta i kapitala. To dolazi u dobar momenat, jer danas ćemo potpisati važan dogovor sa Atinskom berzom, posle godinu dana mukotrpnog pregovaranja sa njima. Mnogo štošta mora da se popravi na Beogradskoj berzi, ali ovo je snažan podsticaj za razvoj i poslovanje u toj instituciji.
Isto tako, sredstva za realizaciju socijalnog programa Vlade Republike Srbije neće plaćati ove dažbine, kao što neće ni transakcije između banaka i između banaka i Narodne banke Jugoslavije. Videćemo kroz amandmane i to ćemo dodatno proširiti, da ono što je na samom izvoru novca ne bude oporezovano, tako da se taj trošak ne bi prelamao posle kroz ekonomiju.
Kao što krv prolazi kroz organizam, na nama je ovde, i to se trudimo da uradimo, da u okviru raspoloživih sredstava oslobodimo maksimalno ono što je na izvoru novca. Znači, i pre davanja kredita, za one transakcije koje se dešavaju između Narodne banke Jugoslavije i banaka i između poslovnih banaka one neće plaćati porez na finansijske transakcije, ukoliko usvojite ovaj predlog. Kada novac dođe do preduzeća, preduzetnika, građana, da bude što je moguće jeftiniji, a tu očekuje Vlada da Antimonopolska komisija gleda da li ima kartelizacije. Uz to, mnogo niža inflacija i naš cilj kroz sve ovo je da novac bude što jeftiniji.
Zadnja stvar, koja je veoma važna, znači sa jedne strane imamo što jeftinije kredite, neplaćanje ovog poreza na transakcije između banaka i Narodne banke Jugoslavije, tako da kada dođe kredit bude što jeftiniji.
Druga stvar je podsticaj za privatizaciju i sprovođenje socijalnog programa; treća stvar, koju bih hteo da napomenem, kao nešto što smo predložili da oslobodimo od poreza na finansijske transakcije, to je ono što se tiče bezgotovinskog plaćanja u našoj ekonomiji. Danas situacija ni u kom slučaju nije zadovoljavajuća. U tzv. masi M1 novca gotovina u našoj državi učestvuje sa 40,7%. Primera radi, u zemljama u okruženju to učešće, dosta je heterogena i različita situacija po zemljama, negde je između 20 i 30%. U razvijenim zemljama Zapada, sa izuzetkom Nemačke, gde nikada gotovina do kraja nije istisnuta, ako uzmete zemlje kao što je Italija, Francuska i druge, gotovina je veoma mala, tek nekoliko procenata u toj masi novca. Kod nas sa 41% očigledno je tu siva ekonomija, tu su ljudi koji ne plaćaju poreze, tu su oni koji prebacuju teret plaćanja za ono što je nužno za državu na nekog drugog.
Na nama je da kroz podsticajne mere, ali istovremeno i kroz pojačavanje kaznenih mera, suzimo učešće gotovine u našoj ekonomiji i zbog toga ove podsticajne mere danas i to u dva vida. Sve isplate plata koje idu na račun u bezgotovinskom načinu će biti oslobođena poreza na finansijske transakcije i provizije ZOP-a. Znači, za sva preduzeća koja imaju akciju da njihovi radnici i zaposleni posluju i dobijaju plate preko računa, tu ostaju i ne isplaćuju se posle u kešu, to će biti oslobođeno i to će biti značajna sredstva.
Druga stvar se tiče plaćanja čekovima i mogu da kažem da smo danas na Odboru za privredu i finansije prihvatili amandman koji je dolazio u više načina da se oslobodi i promet u platnim karticama. Platne kartice su ne samo jedan način da se suzbije siva ekonomija, nego je to i najefikasniji vid plaćanja i platnog prometa u bilo kojoj ekonomiji. Mi kaskamo u tom pogledu.
U Sloveniji na 2 miliona stanovnika ima 2,2 miliona kartica, u Hrvatskoj sa 4 miliona stanovnika ima oko milion - milion i po. U našoj zemlji ima negde oko 15-20 hiljada kartica. Znači, krećemo sa nule i na nama je, do one mere koliko je moguće, da pređemo sa gotovine na platne kartice, ne prelazeći kroz onu međustepenicu koja je ček, dosta rasprostranjen kod nas i učestvuje u trgovini na malo sa nekih 30%, ali je dosta skup u poslovanju. Možemo, pošto je to bezgotovinsko plaćanje, da damo maksimalni podsticaj; ovo je danas prvi korak koji ćemo predložiti, prihvatajući ovaj amandman, da se ceo promet kroz platne kartice oslobodi poreza na finansijske transakcije. Toliko o o ovom prvom predlogu zakona.
Želim samo da kažem da ovo ni u kom slučaju ne bi bilo moguće da Vlada, uz podršku svih uprava, nije imala značajne uspehe u suzbijanju šverca, pre svega nafte, isto tako cigareta i nešto bolja finansijska disciplina od strane naših građana i preduzetnika. Ona još nije na zavidnom nivou, ali zahvaljujući tome, mi smo danas u stanju da predložimo ovu meru koja košta između 4 i 5 milijardi dinara. Verujte, koliko se bude sužavala ta siva ekonomija, ukoliko više ljudi bude plaćalo porez, utoliko ćemo na svakom koraku iskoristiti to da smanjimo opterećenje naše privrede i građana.
Neki kažu: smanjite poreze i onda će se osnovica povećati. Naravno, biće i toga, ali jednostavno svi ćete shvatiti da ne možemo ispustiti prihode koje imamo danas, jer svakih 15 dana valja obezbediti po 5-6 milijardi dinara za isplatu penzija i za one minimalne troškove za funkcionisanje naše države. Evo jednog veoma lepog primera, čim se nađe prostora mi ćemo izaći u susret našoj privredi i našim građanima i smanjiti dažbine koliko je god moguće. Toliko o ovom prvom zakonu.
Što se tiče samog rebalansa budžeta, vi ste glasali u decembru za Predlog budžeta za 2002. godinu. Pred vama je danas Predlog rebalansa ovog budžeta i on je pred vama iz tri ključna razloga; naravno, svi su predviđeni Zakonom o budžetskom sistemu koji ste izglasali u februaru mesecu ove godine.
Prvi razlog i ključni povod je glasanje sa vaše strane u februaru mesecu za omnibus zakon o prelazu jednog broja ingerencija na nivo AP Vojvodine. U ovom predlogu to se iskazuje i reći ću nekoliko reči o tome.
Drugi povod je izglasavanje Zakona o ministarstvima, koji je uveo neka nova ministarstva i donekle promenio strukturu državne uprave, to se sada preslikava i vidi u ovom rebalansu budžeta. Treći razlog, sada kada smo na sredini ove budžetske godine otprilike smo sagledali kretanja, imate izveštaj za prva četiri meseca izvršenja ovog budžeta; mislim da je ovo prvi put u istoriji da je jedna vlada u toku izvršenja budžeta dostavila ovako precizne elemente Skupštini, i to imate na kraju ovog izveštaja, imate izvršenje po svim ključnim stavkama budžeta 2002. godine. Našli smo prostora na jednom mestu, a koje smo upotrebili za neke druge veoma važne stvari.
Veoma kratko, što se tiče prvog povoda, znači rebalansa koji sprovodi u realnost i kroz novac ono što ste izglasali. Mogu da kažem da smo imali iscrpne razgovore sa našim kolegama iz AP i želim da im se zahvalim. Došli smo danas do prvog koraka koji je predviđen tim zakonom, a koji obezbeđuje jedan budžet od 8,7 milijardi dinara za AP Vojvodinu.
Na to, AP Vojvodina iz sredstava privatizacije i nekih drugih sredstava će dopuniti to do nekih 9,08 milijardi dinara budžeta za celu godinu. Znači, to nije dodatno od juna pa do sada, nego za celu 2002. godinu. U tome imamo sredstva koja su obezbeđena od dve milijarde 136 miliona dinara, a od čega izvorni prihodi su 1,2 milijarde, a povereni poslovi oko milijardu dinara. Uz to, imamo transfer za plate u prosveti, nekih 5,9 milijardi dinara. Tako dolazimo do budžeta AP Vojvodine.
Što se tiče izvornih poslova, da bi se to obezbedilo, povećano je značajno učešće Vojvodine u one dve fiskalne forme poreza na dobit i poreza na prihod koji su pre bile, da bi se obezbedila ta sredstva. Mislim da time, uz ono što je urađeno za nivo lokalne samouprave, imamo još jedan veoma značajan korak za decentralizaciju naše zemlje. Kolege u Vojvodini su dosta profesionalno to pripremile. Tako imaju sisteme i trezor koji je, čini mi se, spreman da ovo, čim izglasate, bude sprovedeno u realnost.
Druga stavka se tiče formiranja novih ministarstava. Tu se ne radi o nekim velikim ciframa, ali je važno bilo da se obezbede cifre, tako da nova ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, kao i za ekologiju mogu da profunkcionišu. To je sada predviđeno u ovom zakonu.
Hteo bih samo da kažem nekoliko rečenica o trećem povodu; ako pogledate ovaj budžet, on u iznosu rashoda nije porastao niti se smanjio. Znači, predviđamo na makroekonomskom nivou i na fiskalnom nivou iste razmere kao i na kraju prošle godine. Međutim, u ovoj realokaciji, naravno, zbog toga što Vojvodina ima neke izvorne prihode, utoliko su smanjeni prihodi budžeta Republike Srbije.
Istovremeno, uočili smo u toku godine, i to smo hteli da iskoristimo da izrazimo u ovom rebalansu, neke promene. Sećate se, u momentu izglasavanja ovog budžeta, naznačio sam, u ime Vlade Republike Srbije, da je za povećanje budžeta prema bruto-nacionalnom dohotku jedan od razloga bio - otplata inostranih kamata. Ne bih hteo da kažem da tu imamo dobru vest, tu nema ni dobre ni loše vesti, nego postoje samo rezultati pregovora. Mogu da kažem da zbog dosta efikasnih pregovora sa našim bilateralnim poveriocima i pošto je MMF 13. maja izglasao trogodišnji program, mi smo u startu već ove godine potpisali jedan broj bilateralnih ugovora za smanjenje našeg duga za 51%. Videli ste pre neki dan, potpredsednik Labus je u Beču potpisao jedan takav bilateralni ugovor sa Austrijom.
Samim tim, iznosi koje treba da platimo za Pariski klub ove godine su sniženi, prema onome što smo mogli da procenimo u momentu kada je pravljen budžet. Dodatno, pregovori sa Londonskim klubom se nastavljaju, ali zbog toga što tu ima nekoliko komercijalnih banaka koje dosta tvrdo ostaju pri svom stavu. Po ovom rebalansu, mi ne predviđamo da će sredstva biti locirana u ovoj budžetskoj godini za otplatu tih dugova. Nisu nestali, možemo da ih očekujemo sledeće godine. Znači, sledeće godine možemo očekivati i otplatu kamata za Londonski klub, a nadam se da ćemo zaključiti sporazum do tada. U ovoj budžetskoj godini toga neće biti.
Dodatno, da ne bih ulazio u tehničke detalje, neka plaćanja koja su bila predviđena pri kraju godine, zbog birokratije i na drugoj strani naših poverioca, ostavljena su za nekoliko meseci kasnije. Tako ćemo u budžetu za 2003. godinu naći neka plaćanja kojih nemamo ove godine. Međutim, to otvara prostor otprilike od 8 milijardi dinara ove godine, koji smo hteli da iskoristimo za finansiranje nečega što se pokazuje kao veoma važno za sprovođenje reforme u našoj zemlji. Želim samo da navedem ključne stavke, a zahvaljujući tom novom prostoru, koje u istom obimu omogućavaju sledeća obećanja.
Prva stvar, što se tiče penzionera; znamo da su penzije realno povećane za nekih 40%, april na april prošle i ove godine. Očekujemo povećanje za 6,4% za koju nedelju. One će po novoj indeksaciji nastaviti da rastu. Samo želim da iskoristim ovu priliku i dakažem, da ono što se nekada plasira u javnosti da su penzije pale, apsolutno nije tačno. U stvari, prošle godine su penzije imale najveći realni porast u zadnjih 12 godina. A to ne samo zbog toga što su veće u iznosu u dinarima ili evrima, nego zato što su porasle značajno iznad rasta troškova života.
Da li su sada penzije na zavidnom novu? Naravno da nisu. Dobar broj penzionera i dalje veoma teško živi i mi smo svesni toga. Zbog toga ćemo imati dodatna davanja njima ove godine, da ublažimo koliko-toliko onima kojima je najteže. Penzije su nastavile da rastu i one će da rastu i dalje; da bismo obezbedili ta sredstva, odlučeno je na Vladi i predloženo je za usvajanje povećanja dotacije, tj. transfera iz budžeta Republike Srbije prema PIO fondu od 1,4 milijarde dinara, a što sa onih 44,6, koliko je bilo pre, vidite koliki je to napor, premijer je juče u njegovom govoru to napomenuo.
Znači, imamo danas jedan veliki nacionalni napor da bi se obezbedile penzije. PIO fond zahteva 127 milijarde dinara ove godine i skoro polovina tog novca dolazi iz budžeta. Naši penzioneri mogu da vide koliki je nacionalni napor da se njihove penzije isplaćuju u ovom obimu i na vreme. Kao što vidimo, dok je isplata penzija kada smo mi došli na vlast bila početak vesti na televiziji i na prvoj strani novina, danas se skoro podrazumeva da je to jedna velika sigurnost koju mogu da imaju naši nešto stariji sugrađani. Mi hoćemo tako da nastavimo i zbog toga vam predlažemo da se ova dotacija poveća za 1,4 milijarde dinara.
Dodatno, pošto želimo da se pojačaju usluge u zdravstvu, a kao što ste i uočili, uz pregovor sa sindikatom zdravstva odlučeno je da se za jedan broj ljudi u zdravstvu povećaju plate. Govorim dosta jednostavno. Uočeno je da u zadnjih 5-6 godina stari raspon plata od 1:4 u zdravstvu i u tim javnim ustanovama, vremenom i kroz neka socijalna davanja, kao topli obrok, regres i takve stvari, preveden je u uravnilovku, sa rasponom između plata od 1:2,4.
Pre koju nedelju, Vlada Republike Srbije je predložila, uz saglasnost svih relevantnih sindikata, da promeni koeficijente za nosioce poslova. To nisu samo doktori, to su ljudi koji treba da nose poslove i nema tog motiva da ti ljudi ostanu u zemlji, da se bore da dođu na ta odgovorna mesta, gde odgovaraju. Isto tako, naše društvo, i to je ono što je ovde sažeto, tih 500 miliona dodatnih dinara što je predloženo da se obezbedi, dovoljno je za njihove plate.
To je ono što je predloženo da bi se obezbedio nešto veći platni fond, a da zauzvrat snabdevanje lekovima i ono drugo što treba da ide prema našim građanima ne trpi uopšte. Predloženo je ovo povećanje obima sredstava za Republički zavod za zdravstvo.
Mogu da kažem, mada još nije sve perfektno u tom i u domenu nabavki i to će biti još bolje kada izglasate zakon o javnim nabavkama, više nema onih štetnih pojava; a videli ste u domenu onkologije šta se dešavalo prošlih godina. Sada naši građani mogu biti sigurni da sredstva koja idu prema tom zdravstvenom fondu idu na prave namene, a ne na neke tajne račune u inostranstvu.
Što se tiče drugih elemenata, javnih ustanova i socijale, želeo bih samo da napomenem da je predviđeno, zbog teške situacije naših građana na Kosovu, da se jednokratni socijalni fond poveća za 400 miliona dinara. Znači, povećavamo sredstva za naše građane i sugrađane na Kosovu i Metohiji za 400 miliona dinara. Tu će biti dodatna sredstva da bi se pomoglo u ovoj godini i u ovoj teškoj situaciji.
Najzad, što se tiče samog zbrinjavanja radnika u procesu tranzicije, predviđeno je da se tranzicioni fond, koji sprovodi socijalnu politiku naše Vlade, poveća za milijardu dinara. Time bih završio taj prvi paket povećanja.
Kao što vidite, prva namena je za penzije, socijalnu pomoć, ono što omogućava da svi slojevi našeg društva mogu da prođu kroz ovu tranziciju a da ne plate tu cenu; to je predviđeno ovim rebalansom. Dodatno, za taj ključni segment zdravstva, kao jedan od tri prioriteta koje smo naznačili za ovu godinu, izdvajamo 500 miliona dinara, tako da nosioci posla budu podstaknuti. Uz to, imamo jedan drugi deo koji se tiče privrede. Znači, socijalna davanja, javne ustanove i sledeći prioritet je privreda. Uočeno je, zbog velikih teškoća u domenu energetike, biće nužno pojačati subvencije; one su već tri milijarde i 990 miliona u budžetu koji ste usvojili prošle godine, a sada ih povećavamo za EPS sa 750 miliona dinara.
Samo da kažem da to nije za plate zaposlenih u EPS-u, to je za pojačanje sredstava za remonte. Isto tako, što se tiče železnice, predviđeno je još 700 miliona dinara za njihove remonte. To su sredstva koja neće ni ući u ta preduzeća, nego će po već uhodanom sistemu koji smo imali prošle godine ona biti plaćena njihovim dobavljačima, to jest našoj privredi za repromaterijale i za plate. Rekao bih da je to zamajac za našu ekonomiju koji je pozitivan. Ovo što je predviđeno budžetom, plus rebalans, plus oni zajmovi za koje ste izglasali garancije ili kontragarancije, sve to će pomoći da ta dva sistema profunkcionišu i da imaju lančani efekat na ostatak ekonomije.
Druga stvar, koja je inovacija? Inovacija je došla iz razmišljanja i mnogih razgovora koje smo imali sa našim privrednicima i prevashodno sa preduzetnicima. Formiramo jednu aproprijaciju, sredstva od milijardu i dvesta miliona dinara, koja će omogućiti da se pokrene nekoliko novih institucija u našem domenu, koje treba da doprinesu da oni kojima je potreban novac i kredit dobiju taj novac.
Što se tiče ukidanja poreza na finansijske transakcije i svega onoga što ćemo uraditi da se ta kamata i cena kapitala smanji, to je samo jedan deo priče. Postoji jedan drugi deo priče i tih priča ima mnogo, mi bismo hteli da ih ima i još više, a to su preduzetnici koji imaju ideju; imaju tržište, često čak imaju i prve mašine, ali ne mogu da dođu do kredita, jer banka traži hipoteku, zalog, a oni nemaju tu kuću ili kuća postoji ali nije proknjižena, ne mogu legalno da je založe ili da je stave kao hipoteku. Ti ljudi, mada neki od njih imaju najbolje ideje, ne mogu da dođu do kredita, jer banke sada žele da posluju i te kako strogo, poštujući sve odredbe koje su nužne za finansijsku disciplinu.
Zbog toga predlažemo formiranje jednog garantnog fonda za kreditiranje preduzetnika i poljoprivrednika. Znači, za preduzetnike, bilo da su oni u trgovini, bilo da su u industriji, bilo da su u poljoprivredi, koji će na taj način moći lakše da dođu do kredita. To nije fond koji treba da daje kredite, to je fond koji treba da garantuje deo glavnice bankama koje daju kredite. Na bankama je da odrede koji su to komitentni sa kojima bi hteli da idu i da se delimično osiguraju kod tog fonda. Za početak predviđamo aproprijaciju od nekih 600 miliona dinara za te svrhe. Već mesecima traju razgovori sa raznim donatorima. Mogu da vam kažem da su mnoge zemlje i te kako voljne da pomognu, da podstaknu ovo, da povećaju taj fond, tako da mnogi naši preduzetnici dođu do tog novca.
Dodatno sa tim, imamo jednu instituciju koju želimo da formiramo iz te aproprijacije, a to je institucija koja će da pomogne finansiranje izgradnje lokalne infrastrukture. Znam da će to zainteresovati mnoge u ovoj sali. Ponovo, tu se ne predviđa banka za finansiranje lokalne infrastrukture, ali predviđa se kompanija koja će biti fokalno mesto; ne Beograd, Kragujevac, Novi Sad i Niš, jer ti gradovi imaju stručne službe, imaju fiskalni kapacitet da direktno pregovaraju sa nekim finansijskim institucijama. Ne, ovo je predviđeno za manje lokalne samouprave.
Vidimo svi da voda, reciklaža, transport, toplane, sve je to od ključnog intresa za naše građane, ali nema u sistemu institucije koja će moći da pomogne lokalnim samoupravama da formiraju projekte; istovremeno da im pomogne u ugovaranju mnogo većih zajmova od Evropske banke za razvoj, Evropske investicione banke, Mađarske banke za razvoj, Nemačke banke za razvoj i drugih komercijalnih banaka, tako da postoji jedan portfelj gde će lokalne samouprave biti akcionari. Znači, to nije pitanje samo za Vladu. To je zajednički projekat lokalnih samouprava Vojvodine, što da ne i Vlade, to jest države, da formiramo tu kompaniju koja će obezbeđivati sredstva. Na te zajmove, ako treba, biće date suverene garancije. Za to smo predvideli nekoliko stotina miliona dinara.
Zadnja stvar koju želim da napomenem, to je da su tu i sredstva za osposbljavanje Srbije da uđe u kapital Nacionalne štedionice, koja je bila stvorena mimo našeg znanja. Pošto se zove Nacionalna, a to je srpska, što postoji, de fakto, neka vrsta garancije prema našim građanima, kao državne institucije, država će obezbediti bar trećinu kapitala za sebe da bi bolje kontrolisala to što se dešava u toj instituciji, koja ima predestinaciju da bude, na kraju krajeva, privatizovana. To je ono što se tiče ključnih interesa za privredu.
Najzad, nekoliko elemenata koji su važni za modernizaciju naše države. Imamo, to su sada nešto manje sume, jačanje sredstava za Zavod za informatiku i internet, koji je imao veoma mali budžet. Ovde je predloženo nekih 270 miliona dinara. To je, za početak, digitalizacija državne uprave, mogućnost našim građanima da preko kompjutera budu u kontaktu sa upravom. Daleko smo od nivoa koji obezbeđuju druge zemlje u okruženju, ali to je jedan početak.
Što se tiče kulture, to je već dosta poznato, godinama nije bilo proizvodnje nekih naših domaćih filmova. Tu je jedan mali fond, ali važan fond za nekih šest do sedam filmova. To nije dotacija, to će biti zajam da bi se pokrenula ponovo ta proizvodnja. To postoji u svim većim zemljama koje drže do svoje lokalne, domaće kinematografije. Sigurno da mi kao zemlja, ako ima nekoliko jakih tačaka, to je jedna i tu obezbeđujemo jedan zamajac da bi se to pokrenulo. To je ono što bih hteo da napomenem.
Da sumiram, što se tiče prve prihodne strane, eto jednog veoma lepog primera kada se uspostavi neka jača finansijska disciplina i red u javnim finansijama, mogućnost da se smanje dažbine i to za nekih četiri do pet milijardi dinara. Tu predlažemo smanjenje za sve, ali najviše za one koji su najviše izbegavali, tako da se sve vrati u legalne tokove. Prevashodno ciljamo na sami izvor novca, da on bude što jeftiniji za naše građane. Imamo tu jak podsticaj za privatizaciju i razvoj tržišnog kapitala. Isto tako, imamo podsticaj za sve što je socijalni program.
S druge strane, na rashodnoj strani rebalansa budžeta, ako glasate za ovaj predlog rebalansa, omogućićete sprovođenje omnibus zakona koji prenosi jedan broj ingerencija na nivo AP Vojvodine, omogućićete nesmetano funkcionisanje novih ministarstava. Zbog toga što smo bili, rekao bih, konzervativni, a možda i ne tako loši pregovarači, u ovoj godini smo u mogućnosti da nešto manje platimo ino-kamate, što nam omogućava da u istom obimu, bez povećanja taksi, jedino što radimo to je da smanjujemo obaveze i da upotrebimo ova sredstva za socijalne namene, uključujući naše građane na Kosovu, kao i s jedne strane za zdravstvo, sa druge za privredu. Tu imamo veoma važne institucije koje želimo da pokrenemo ove godine za garantovanje kredita za naše preduzetnike i farmere i za zamajac kroz remonte ŽTP i EPS-a.
Najzad, nekoliko važnih stvari oko informatizacije naše države i podsticaj proizvodnje naše domaće kinematografije.
Toliko i zbog toga, u ime Vlade Republike Srbije, poštovani poslanici, apelujem na vas da izglasate ova dva predloga.

Želeo bih samo da kažem nekoliko reči o specifičnosti predloženog zakona o kontragaranciji, imajući u vidu da je dobar deo argumenata izložen juče, u raspravi o prethodnoj tački dnevnog reda.
Što se tiče predloga o davanju kontragarancije Saveznoj Republici Jugoslaviji za jedan kredit od 100 miliona evra za potrebe JP "Elektroprivreda Srbije", hteo bih samo da napomenem nekoliko rečenica oko tri tačke - koji su finansijski uslovi, koje su namene tog kredita i, najzad, koji je širi ekonomski i privredni interes ovog zajma. Znači, da kažem nekoliko reči o te tri teme.
Što se tiče prve teme - finansijski uslovi su veoma slični onim uslovima koji su predloženi za ŽTP. Jedina razlika je u iznosu i ovog puta se radi o 100 miliona evra, datumi otplate su za koji dan i za koji mesec različiti, međutim, sama dužina tog zajma je istovetna. Zadnja otplata se očekuje 7. marta 2016. godine. Uslovi su isti, tj. euribor plus jedan posto, a euribor je sada otprilike 3,5% i ukupna kamata bi trebalo da bude 4-5%. Svi ostali uslovi su istovetni i imate u belešci koja je juče podeljena.
EPS je jedan od najvećih primalaca budžeta prošle godine, to je 3,6 milijardi dinara iz budžeta za potrebe remonta; isto tako, EPS je primio veliki broj velikih donacija i dobar deo međunarodne pomoći u 2000. godini, pa i u 2001. godini, bio je usmeren prema njemu, jer taj sistem je bio na rubu propasti. Zahvaljujući tim naporima, naporima koje je napravio srpski poreski obveznik kroz te dotacije iz budžeta, ali i građanin Srbije koji je pretrpeo tri povećanja cene električne energije (uzgred budi rečeno, dobili su cenu samo do jednog realnog nivoa oktobra 2000. godine, znači, nije bilo realnog povećanja u agregatu), imali smo mirnu zimu, a ona je bila najhladnija i najsurovija koju smo imali u zadnjih 25 godina. Naravno, i struja je kao zdravlje - kada je imate to je normalno i minimum koji treba da se obezbedi, međutim, dobro znamo i naročito smo videli u našoj zemlji zadnjih deset godina šta znači kada se nema električne energije.
Međutim, ovaj kredit, i tu je njegov interes, jeste mogućnost da se ide korak dalje, a korak dalje je da se uđe u tzv. kapitalne investicije, ne samo redovne remonte, nego i da se nešto dublje uradi u sistemu. Druga veoma važna namena ovog kredita jeste da se radi na prenosnoj mreži, jer u našoj zemlji se oko 19% električne energije izgubi od momenta kada se proizvede pa dok dođe do potrošača. Imamo puno problema sa tzv. krađom struje i nelegalnim priključcima na mrežu. Međutim, iskustvo zadnjih godinu dana, ako je verovati nalazima sa terena EPS-a i nadležnog ministarstva, pokazuju da to postoji kao fenomen, ali naravno uopšteno objašnjavam zašto smo danas kao zemlja u najlošijoj situaciji tim povodom.
Ne samo to, naša zemlja je već godinama odsečena od prenosne mreže u Evropi i ovaj zajam je značajan korak da se ponovo priključimo. Ako pogledamo revitalizaciju i remonte nekih postrojenja, imamo 3,3 miliona evra za revitalizaciju "Kolubare A5", za kotlovsko postrojenje i pumpe za vodu, finansiranje i izvođenje dela građevinskih radova. Zatim, imamo remont "Kostolca B" za 21,5 miliona evra - to je prevashodno oprema za povećanje kapaciteta u delu kotlovskog postrojenja u oba bloka i time će najzad to postrojenje, koje je već godinama projektovano na mnogo većim parametrima, doći do tog nivoa. Znači, imamo jedno postrojenje koje će mnogo više električne energije proizvoditi i time ćemo smanjiti taj debalans koji danas imamo i koji nas obavezuje da uvozimo električnu energiju.
Najzad, tu je i HE "Pirot" i tu je završetak skretnice reke u akumulaciono jezero u Zavoju i to je 2.500 metara, ako se dobro sećam, čime se kapacitet ove elektrane povećava za 30%. Znači, ta tri ključna kapitalna postrojenja ove investicije će podići na onaj nivo koji je trebalo da imaju prema onome što je bilo projektovano i time ćemo bez nekih ogromnih dodatnih investicija da se grade nove termo ili hidroelektrane, biti u stanju da podignemo značajno našu proizvodnju električne energije. Za "Pirot" je 13 miliona evra i tu je nekih 40 miliona evra za prvu namenu.
Isto tako, 42,4 miliona evra je za trafo-stanice, jer je situacija mnogih naših trafo-stanica izuzetno loša i ovaj kredit će omogućiti da "Jagodina 4", "Sremska Mitrovica", "Beograd 20" i "Sombor 3" budu ili izgrađeni (što se tiče "Jagodine 4" i "Beograda 20") ili pak prošireni (što je slučaj sa "Sremskom Mitrovicom" i "Somborom 3"). To su četiri ključne trafo-stanice na našoj teritoriji, a ovim se pouzdanost prenosa električne energije značajno povećava. To je druga namena.
Treća i zadnja namena je prenos i tu je predviđeno 18 miliona evra. To je izgradnja prenosa Subotica - "Sombor 3" i revitalizacija oko 100 kilometara ključnih prenosnih vodova Valjevo-Zvornik-Beograd-Kostolac, koji su izgrađeni između 1954. i 1956. godine i koji od onda nisu značajno popravljeni. Znači, 50 godina kasnije najzad će i te prenosne mreže biti popravljene; time se sprema priključak u evropsku mrežu, koji će nam omogućiti mnogo lakšu razmenu električne energije i mnogo više izvora u slučaju da nam je potreban uvoz ili ako možemo da izvozimo električnu energiju. To je što se tiče drugog dela i te tri ključne namene ovog kredita.
Zadnja stvar je širi privredni značaj ovog kredita, naravno kroz mnogobrojne javne nabavke. Ima dosta opreme koju naša zemlja nikada nije proizvodila, biće tu posla za neke međunarodne kuće koje to proizvode, ali biće tu i te kako puno posla i za naše domaće dobavljače. Kroz remont EPS-a (koji je pokazao prošle godine lančani efekat kada je prvi put u dugom nizu godina napravljen) ceo niz naših preduzeća je bio uposlen; dobar deo metalskog kompleksa, građevinskog kompleksa je živnuo zahvaljujući tom remontu.
Ono što je predviđeno u budžetu ove godine, to je 3,9 milijardi dinara i predložićemo u rebalansu budžeta da se to poveća za 750 miliona dinara za dodatne potrebe EPS-a. Ovaj kredit plus druga tranša, sećate se garancije koju ste izglasali pre dva ili tri meseca, sve to omogućava da ove godine EPS posle 15 godina napravi jedan pravi korak, u pravom pravcu za njegovu revitalizaciju. To je šansa za njihove dobavljače kooperante, ali isto tako pouzdanije snabdevanje električnom energijom, pouzdanije trafo-stanice, manje gubitka na prenosu; sve to znači sutra izbegavanje uvoza struje, koja puno košta. Jedna normalna energetska situacija u našoj zemlji, železnice, putevi, cela infrastruktura je ključni preduslov za privlačenje domaćih i inostranih investicija. Zbog toga predlažemo da usvojite ovaj zakon o kontragaranciji.

Želeo bih samo nekoliko rečenica, da odgovorim na neka pitanja i neke nedoumice koje su se rodile u diskusiji.

Prvo, što se tiče situacije u samom EPS-u, ne bih govorio u ime resornog ministra, ali očigledno da je i to jedna od stvari koja nije dovoljno odrađena u zadnjih 16 meseci; to nije samo u javnim preduzećima, to se tiče i onih organizacija gde sam i ja odgovoran.

Da kažem diplomatski - nije došlo do dovoljnog osveženja kadrova, to je nešto što nas očekuje i na tome se puno radi. A, to je razlog zbog čega ćete imati jednu tačku dnevnog reda sledeće sednice, mislim da je to treća tačka, ukoliko usvojite taj dnevni red, gde se govori o jednoj novoj mogućnosti za preispitivanje efikasnosti onih koji rade na ovaj ili onaj način za državu. To će omogućiti starešinama u ministarstvima, direkcijama i na raznim mestima da izvrše to nužno osveženje. Znači, na tome se radi - priprema se i mislim da će druga polovina ove godine dovesti do velikog napretka u tom domenu.

Što se tiče železnice, sve do aprila prošle godine, sigurno se sećate, čak 3% poreza na promet je trebalo da ide na obnovu infrastrukture ŽTP-a Beograd. To je tako trebalo da bude. Kada pročitate ono za šta je novac treblao da se potroši, onda vidite da od onih silnih šina, lokomotiva, remonta i tako dalje nije bilo ništa. Ali, velikih kabineta, nenamenskog trošenja novca i te kako je bilo, kao i sumnjivog reeksporta i mnogih drugih radnji koje su sada predmet nekoliko krivičnih prijava. Mogu da kažem da se na tom poslu i te kako puno radi u ovom momentu. Više ćemo o tome razgovarati kada dođe završni račun budžeta 2000. godine i dodatni izveštaj budžetske inspekcije; videćete da tu ŽTP sigurno nije zaobiđen.

Što se tiče EPS-a, naravno, kada dobijete umesto finansijskog jedan robni kredit, tu je i te kako važno da se proveri kvalitet robe - jer, sve se onda odigrva u paritetu i kvalitetu onoga što ste eventualno mogli da dobijete; u slučaju da idete kroz finansijski kredit i da onda sprovedete javne nabavke. Naravno, objektivne okolnosti na koje sada ne bih hteo da se osvrnem, možda nisu omogućavale zemlji u to vreme da se zaduži. Sigurno je da imamo sijaset problema, a ovo je jedan od primera gde roba nije bila ono što je trebalo da bude, ili nije došla na vreme. Imamo dosta zarđalih stvari koje stoje na skladištima EPS-a i koje nisu upotrebljene. Taj novac danas Rusija traži da se vrati.

Zadnja stvar, što se tiče samog upošljavanja naše privrede, da dam samo nekoliko imena preduzeća koja će sigurno učestvovati, a to je veliki posao za njih u sledećih nekoliko godina; to su: "Termoelektro", "Minel", "Vunizol", "Šamot" - Aranđelovac, "Kablovi" - Jagodini o kojoj smo pričali, Građevinska operativa "Energoprojekt-a", "Sever" - Subotica i sijaset drugih. Prošle godine negde između 40 i 60.000 radnika je bilo direktno uključeno u remont EPS-a. Ove godine, kroz ove dodatne investicije, očekujemo da će ta cifra biti znatno veća. Zbog toga vam predlažemo da na dan glasanja usvojite ovu kontragaranciju. Hvala vam puno.

Hvala vam, gospođo predsedavajuća, dame i gospodo, danas u ime Vlade Republike Srbije predlažemo vam glasanje o Predlogu zakona o davanju kontragarancije Republike Srbije Saveznoj Republici Jugoslaviji za otplatu obaveza po zaduženju ŽTP "Beograd" kod Evropske banke za obnovu i razvoj; to je ova tačka dnevnog reda; i, kao što vidite, sledeća tačka dnevnog reda će biti veoma slična - davanje kontragaracija na jedan veoma slični zajam, ovoga puta za Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (mislim da to nije objedinjeno, nije; znači, počinjemo sa železnicom).
Obrazložiću vam kroz tri tačke celishodnost: prvo, finansijske uslove ovog zajma za železnicu; drugo, namenu tih sredstava; i treće, malo širi značaj ovoga zajma za našu privredu.
U ovom momentu, pošto ste išli nešto brže nego što smo predvideli, sada se vama deli jedna beleška, koja će obrazložiti oba zajma; imaćete nekoliko elemenata za oba zajma, i dodatno, što je bio element dogovora, kada je u februaru ovde bila izglasana, u ovom domu, garancija zajma Nemačke banke za razvoj dat EPS-u.
Svim šefovima poslaničkih grupa se danas dostavlja i ceo tekst ugovora, tako da svaka poslanička grupa može da vidi ceo tekst koji je potpisan, na koji je posle toga SRJ izglasala garanciju, i danas se vama predlaže da izglasate kontragaranciju.
Što se tiče prvog zajma, svima je jasno da je naša železnica, koja je bila jedna od najnaprednijih u istočnoj Evropi do kraja osamdesetih godina, doživela potpunu katastrofu; to je jedno preduzeće gde nije bilo ozbiljnijih investicija deset godina. Danas je, u poređenju sa drugim zemljama, učešće naše železnice u transportu, ne samo putnika, nego što je možda i važnije, roba, na izuzetno niskom nivou; negde oko 16% ukupnog prevoza ide preko železnice.
To je višestruko manje nego u drugim zemljama, a to ima kao posledicu mnogo veće učešće drumskog saobraćaja, što znači veće raubovanje puteva, da ne govorim o ekološkim efektima i o tome da to znači više uvoza i dizela i benzina. Znači, to ima jedan lančani efekat, to loše stanje naše železnice se veoma direktno odražava i na druge privredne grane; da ne govorim o tome da je i sam obim prevoza prošle godine bio šest puta manji nego 1990. godine; železnica, koja je koliko-toliko pokrivala dobar deo njenih troškova, postala je velika budžetska stavka, jer nije u stanju da pokrije svoje elementarne troškove.
Primera radi, završni račun za prošlu godinu pokazuje da u prihodima železnice čak dve trećine dolazi iz budžeta, i to je jedna poražavajuća činjenica. Budžet ove godine - a to će biti istovetno, ukoliko usvojite i rebalans budžeta, tu nema mnogo promena - oko osam milijardi dinara odvaja za železnicu. To je za platni fond i to je za one minimalne troškove, jer u ovom momentu ona ne prodaje svoje usluge ni za putnike, ni za robe u onom obimu u kome bi bilo nužno da pokrije svoj platni fond, a kamoli da pokrije amortizaciju; da ne govorim o nekim nužnim investicijama.
Posle promena vlasti, već u novembru, decembru, pa onda od uspostavljanja srpske vlade, počeli su intenzivni pregovori sa svim mogućim poveriocima, koji bi mogli da ubrizgaju taj sveži novac, kao pomoć železnici da izađe iz te duboke rupe gde se danas nalazi i, nažalost, svi oni zaposleni tamo.
Znači, nužno je naći dodatne izvore, tako da bi se nužne investicije napravile u ovom momentu, da bi železnica postala konkurentna i jedan kredibilni, alternativni vid prevoza putnika i robe, tako da i sama bude u stanju da pokriva mnogo više troškova, da više ne bude budžetska stavka u obimu u kome znamo; samim tim, da povuče ovoga puta pozitivne efekte po ostatak privrede, nasuprot onih negativnih, o kojima sam pričao malopre.
To je, rekao bih, obrazloženje zbog čega se pristupilo traženju najpovoljnijih mogućih sredstava i mogu da kažem, Evropska banka za razvoj, sa Evropskom investicionom bankom - ali o tom-potom, reći ću nekoliko reči o tome i šta ovaj zajam može da obezbedi za ŽTP - pretstavljaju dva moguća izvora za našu zemlju u ovom momentu.
Finansijski uslovi kredita - prvo, obim kredita je 57 miliona eura, što u apsolutnom iznosu može da izgleda puno, a međutim je samo početak u obnovi naše železnice. Period počeka na ovom kreditu traje do 5. aprila 2006. godine, a rok otplate glavnice je od aprila 2006. do oktobra 2016. godine. Znači, to je jedan veoma dugoročan kredit, koji naša zemlja i Javno preduzeće ŽTP ne bi mogli da dobiju na tržištu kapitala. Zahvaljujući postojanju tih međunarodnih finansijskih institucija, kao što je Evropska banka, mi smo u stanju da dobijemo poček od pet godina od momenta potpisivanja ovog ugovora, koji se desio 25. oktobra prošle godine, pa jedan rok otplate koji je čak 10 godina što se tiče glavnice.
Glavnica se plaća dva puta godišnje, a kamata je euribor plus 1%, i ta kamata će se fiksirati neposredno pre odobravanja ovoga kredita. Euribor je u ovom momentu oko 3,5%, a to znači da će ukupna kamata biti euribor plus jedan, a to je otprilike 4,5% na godišnjem nivou. Kao što vidimo, to je veoma povoljna kamata; preko nje Evropska banka za razvoj, koja ima jak kapital, jak rejting na međunarodnom tržištu kapitala, prenosi taj rejting u našu zemlju.
Zauzvrat, naravno, i zato smo danas ovde, zato se i predlaže ovaj zakon, oni traže tzv. suverenu garanciju, garanciju SRJ, koja je članica Evropske banke za obnovu i razvoj, i same Srbije, kao kontragaranta.
Imamo i dva troška koja su uobičajena. Rekao bih da smo došli, kroz veoma žustre pregovore ekipa iz Vlade Srbije i ŽTP-a, do toga da se ti troškovi smanje do minimuma, ali postoji i 0,5 odsto naknade na nepovučena sredstva i 1% provizije u momentu sklapanja ovog ugovora.
Toliko o finansijskim uslovima. Oni su povoljni; najpovoljniji koje daje Evropska banka za razvoj u ovom momentu i to je najpovoljniji izvor finansiranja da bi ŽTP krenuo sa mrtve tačke.
Sada bih prešao na drugu tačku - koje su namene tih sredstava, tih 57 miliona evra. Imamo tri ključne namene ovog zajma: prva, to je najzad posle 10 godina u tom preduzeću - 60 električnih lokomotiva će biti remontovano i opremano; imamo mogućnost da 60 lokomotiva, za svaku će se investirati otprilike 400 hiljada evra, budu obnovljene; to je onaj famozni vozni park o kome se stalno govori, o nemogućnosti železnice čak i da opsluži onu ponudu koja se traži, jer validnih lokomotiva u funkciji nema.
Zahvaljujući ovom prvom delu od 25 miliona evra (od 57 miliona evra) ŽTP će najzad da revitalizuje taj električni fond. Mogu da kažem da ovde nema dizelica, jer one zagađuju, a politika Evropske banke je da ona ne daje zajmove za to. To omogućava da ta sredstva koja su oslobođena za to - električno, budu upotrebljena za neke druge namene i tu se već nazire mogućnost učešća nekih naših domaćih firmi u tom samom remontu. Konkretno, MIN iz Niša konkuriše i on će biti u svim kombinacijama, izgleda, jedan od onih koji će dobiti značajne poslove, kroz javne nabavke koje će uslediti posle usvajanja ove kontra garancije.
Drugi element je nabavka teške mehanizacije za održavanje koloseka, kao i lake mehanizacije za rad na koloseku. Radi se o infrastrukturi. Nije reč samo o tome da ŽTP nema danas dovoljno lokomotiva, nego i o tome da same šine nisu u stanju da podnesu nešto jači transport. Deset godina nije obnavljana laka i teška oprema, mehanizacija; zahvaljujući 20 miliona evra to će biti omogućeno i rad na šinama će pomalo početi.
Za ostatak postoji značajna stavka, otprilike 10 miliona evra za restrukturiranje samog preduzeća i za finansiranje jednog socijalnog programa za smanjenje broja radnih mesta u samom ŽTP-u; ono je danas, kao što sam napomenuo, u obimu novca kojim raspolaže od šest do devet puta manje preduzeće nego što je bilo pre, a ima nešto veću radnu snagu nego što je bila početkom 90-tih; taj debalans mora da se reši. Naravno, ne kroz neku šok terapiju, nego kroz višegodišnji socijalni program adaptacije: odlazak u penziju, finansiranje malih i srednjih preduzeća, odnosno njihovo kreditiranje; jednom rečju, smanjenje obima radne snage na onaj nivo koji će omogućiti namenu ovih sredstava, da ŽTP bude mnogo manji teret za poreskog obveznika Republike Srbije kroz budžet.
Koji su širi efekti ove kontragarancije? Pa, prvo, to je da ćemo kroz ovakav zajam omogućiti da železnica ponovo postane vidljiva na mapi evrope, i to u momentu kada se spremamo za popravku koridora 10 na putnom stanju, jer isti takav koridor postoji i u domenu železnice. Godine 2004. će biti olimpijske igre u Atini i veoma je važno da naša železnica bude u stanju da izvrši prevoz i roba i ljudi koji žele da učestvuju u pripremi tog događaja i u samom događaju.
Kao što smo videli, mnoga naša preduzeća danas, kada odlučuju koje prevozno sredstvo da upotrebe, često ne razmišljaju o železnici kao alternativi; a ona je u velikom broju slučajeva, ukoliko se uspostavi minimum uslova da vozovi idu na vreme, da šine omoguće prevoz, da se to radi pod nekim konkurentnim uslovima, najpovoljnija opcija; ovaj zajam će biti prvi korak da se to uspostavi.
Najzad, to znači i da će se na ovaj način rasteretiti putevi, a za one koji žele da se transportuju drumom, stvari će biti povoljnije. Tu je naravno i finansijski efekat. Očekuje se da kroz sprovođenje ovog kredita sam ŽTP, naravno očekuje se i dodatni kredit od Evropske investicione banke koja čeka da se uspostavi ovaj kredit, postane za nekoliko godina - ne bih rekao profitabilno preduzeće, jer, ruku na srce, teško je naći železnicu u Evropi i svetu koja je veoma profitabilno preduzeće, ali razuman cilj bi trebalo da bude da sredstva koja odvajaju srpski poreski obaveznici, kroz budžet, budu znatno manja - što manje budžetski korisnik.
Eto, toliko. To su razlozi zbog kojih vam Vlada Republike Srbije predlaže da usvojite ovaj zakon o kontragaranciji.

Ovde ima više stvari. Koliko sam čuo, bila su tri pitanja. Prvo, zašto nam se daju krediti da vratimo zajmove, one stare dugove; drugo, zašto Evropska, tj. Svetska banka nije oprostila više; i treće, da li mi imamo neke povlastice zbog naše spoljne finansijske situacije?
Što se tiče prve situacije, rekao bih, od onog momenta kada smo mi uistinu, kao bivša Jugoslavija, jedan od osnivača, tu je postojao jedan status i od onda Svetska banka i sve njene članice posluju po istom principu, a to je da kao institucija koja će uvek sačuvati najviši rejting na tržištu kapitala, tzv. tri "a"; - da bi mogla da prenosi taj jefitiniji kapital na zemlje koje žele da dobiju kredit kao što smo i mi dobili - ne odobrava smanjenje duga; znači, kako bi rekao naš narod - ne može i jare i pare. To smo mi kao osnivači potpisali u to vreme, znali su se od početka već 50 godina, ti uslovi igre, i to je jedina institucija, sa još nekoliko manjih, gde je to činjenica. Znači, ne može se očekivati da dobijemo veoma povoljne kredite.
A da napomenem, mi kao zemlja, uz onaj kredit o kome ste pričali, dobili smo 540 miliona dolara, sa nula kamatom, dodatnih sredstava da finansiramo naše potrebe u budžetu, prevashodno. Kao što ste čuli, pre neki dan je njihov bord odobrio još 85 miliona dolara, koje ćemo moći da povučemo dosta brzo. Sa jedne strane, imamo ta, ne jeftina, nego nulta kamatna sredstva koja smo mi dobili, a sa druge se mora prihvatiti činjenica da takva jedna institucija, da bi mogla da održi takav rejting na tržištu kapitala, ne oprašta njene stare dugove.
Međutim, ako uđete u detalje, u tehniku i pogledate šta se desilo u pregovorima i sa tom institucijom, možete da vidite da je ona nama kroz produženje roka otplate, kroz momente kada se pravio presek kalkulisanja kamate, kao i zatezne kamate - i ne samo to, nego i kroz smanjenje nekih zateznih kamata, brisanje velikog broja njih i onoga što je ostalo od kamate - videćete da je ona nama u okvirima statuta, gde smo mi potpisali kao osnivač, maksimalno izašla u susret, koliko je to moguće.
Toliko o prvom pitanju. Da nam nisu odobrili taj zajam ne bismo mogli da povlačimo ni ove kredite i to je bio način da uđemo ponovo u igru.
Što se tiče drugog elementa, mislim da sam već odgovorio; ima nekoliko institucija kao ona koja zbog poslovanja ne može da stavi potpis; ali pogledajte šta se desilo u svim onim drugim situacijama. Vi ste govorili o 2,1 milijarde dolara i u pravu ste, ali naš ukupni dug je 12,1 milijardi dolara i naravno da se zna, skoro do zadnjeg miliona dolara, šta duguje Srbija, a šta duguje Crna Gora; razlučili smo do kraja šta duguju preduzeća koja su na teritoriji Kosova i tražimo u pregovorima sa UMNIK-om, u sklopu Rezlucije 1244, da onaj koji ubira javne prihode na teritoriji naše provincije danas bude i onaj koji će otplaćivati te kredite. To nisu male sume. Na 2,1 milijarde dolara, ako se dobro sećam, 200 miliona dolara otpada na Crnu Goru, a 400 miliona otpada na preduzeća koja se nalaze na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Znači, to nije mala para.
Dugovi su odvojeni i na onome što je zatečeno, a to nije izuzetak Svetske banke, tu su nam naši poverioci izašli u susret, kao što nisu izašli u susret ni jednoj srednje razvijenoj zemlji u onih 45 godina Pariskog kluba. Tamo gde je Hrvatska dobila nula otpisa mi smo dobili 66% otpisa. Sada, sa glasanjem i potpisivanjem trogodišnjeg aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom, omogućeno je smanjenje u ovom momentu za 51%.
Ni Poljska nije imala takvu privilegiju. Ona je dobila 50% otpisa duga, ali ne u istom koraku i ne u istom ritmu kao što smo mi dobili. Znači, od svih zemalja našeg ranga i gabarita mi smo dobili najpovoljniji tretman našeg duga, koji je ikada dao Pariski klub. Sada su u toku pregovori sa tzv. Londonskim klubom, gde se nalaze komercijalne banke i tu je naravno čist komercijalni interes, ali sudeći po zadnjim indicijama, mislim da ćemo uspeti da dođemo do i te kako povoljnih uslova za otpis i reprogram našeg duga. Od svih republika bivše Jugoslavije, Srbija tj. SRJ je sa Bosnom i Hercegovinom dobila najpovoljnije uslove za otplatu.
Treća stvar; ako pogledate odobravanje novih kredita, mogu da kažem da smo imali priliku sa gospodinom Labusom, koji je vodio Delegaciju SRJ u Bukurešt na godišnju sednicu Evropske banke za razvoj i obnovu, da vidimo kako je u dve godine razvoja novih poslova sa našom zemljom, Srbija, ako se koncentrišem na nju, sa 230 miliona evra već odobrenog kredita, 57 miliona evra i ovih 100 miliona evra su naravno deo toga, kao i onoga što se očekuje ove godine, ukupno oko pola milijarde evra, privukla u vidu svežeg novca, samo iz te institucije više novca nego što su Makedonija, Bosna, Slovenija ili bilo koja druga bivša republika, sa izuzetkom Hrvatske, privukle u zadnjih 10 godina.
To pokazuje interesovanje i angažman ekipa koje su radile na ovome. Mogu da kažem da su rukovodstva EPS-a i ŽTP-a pobrala visoke ocene za profesionalnost u izradi ove dokumentacije. Zbog toga smo u stanju da relativno brzo predložimo ovo i da taj svež novac, koji je toliko nužan za revitalizaciju ŽTP-a i EPS-a, dođe u ta preduzeća. Znači, ono o čemu ste pričali je ono na šta je Jugoslavije pristala davne 1945. godine; a za sve ostalo najbolji uslovi od bilo koje zemlje u Evropi.

U ovom izlaganju je bilo puno stvari koje su bile mnogo šire od same tačke dnevnog reda. Ipak, neke stvari su se ticale kredita. Prvo, što se tiče pristizanja donacija. U momentu rebalansa budžeta vi ćete imati jedan deo tog teksta, a tiče se onih donacija koje su došle u našu zemlju od početka godine; gospodin Pitić će u tom momentu doći da vam izloži gde je otišao novac. On je to već jedanput uradio ovde u vreme diskusije budžeta za 2002. godinu.
Veliki broj donacija 2000/2001. išao je gde smo imali, rekao bih, vatru u kući, a to je ponovo energetika - za ono što je bilo urgentno u vidu uvoza električne energije. Nismo bili u stanju da proizvedemo dovoljno. Isto tako, bilo je tu za lekove, a bogami i za poljoprivredu, a to poljoprivrednici dobro znaju, donacije Italije i Japana su išle u veštačko đubrivo i za regresiranje cene dizela prošle godine.
Što se tiče same poljoprivrede, u toku su pregovori da jedan deo od onih 540 miliona veoma povoljnih dolara, koje sam pomenuo malopre, budu usmereni baš u poljoprivredu. Mislim da je to u redu. Vlada Republike Srbije u ovom momentu razrađuje sa resornim ministarstvom odgovarajući program. Mislim da poljoprivreda, koja danas predstavlja 28% našeg društveno-nacionalnog proizvoda, zavređuje našu pažnju.
Ne samo kroz jedan kredit u zadnjih 16 meseci, to je ono što smo čuli malopre, neto prvi put od Drugog svetskog rata sada se isplaćuje avansno premija za šećernu repu; dve trećine, a ostatak će biti u novembru mesecu. Prvi put od Drugog svetskog rata, druge godine zaredom, naši seljaci znaju kolika će biti cena otkupa pšenice. Prošle godine ona je bila otkupljena na vreme, u realnom novcu, bez devalvacija i bez inflacije. Tako će biti i ove godine.
Ko je bio na Sajmu poljoprivrede u Novom Sadu pre koju nedelju, video je ambijent, poslove koji se sklapaju i kombajne koji se kupuju; očigledno je golim okom da ide bolje. Da ne govorimo o tome da je ova vlada ukinula porez na promet na sve što ulazi u proizvodnju poljoprivrede, od onoga što treba da zaštiti biljke od štetočina, preko stočne hrane, pa sve do ukidanja poreza na promet koji ste izglasali za svežu hranu, voće, povrće, meso, ribu i jaja. To je dovelo do značajnog skoka proizvodnje ove godine i pada cena. To je samo početak i očekujemo dalji pad cena mesa ove godine.
Ako na to nadovežemo ovo što će sada doći, sveža sredstva za poljoprivredu, a neki krediti su već krenuli preko Agrobanke, preko mnogih drugih banaka, formira se novi fond o kome ću malo više govoriti u momentu rebalansa budžeta za naše seljake, možemo da kažemo da je poljoprivreda bila jedan od naših prioriteta. Uistinu, bolji klimatski uslovi su doprineli veoma jakom rastu prošle godine. Ove godine oni nisu ništa bolji, a ipak proizvodnja ide mnogo, mnogo bolje. Ova vlast je mnogo više uradila poslednjih 16 meseci za poljoprivredu, nego bilo šta što je urađeno za zadnjih 10 godina, to seljaci dobro znaju.
Sada, što se tiče penzionera. Naravno, to nije danas tema. Sigurno je da je za njih mnogo bolje da danas, kao što je bilo u ponedeljak, početak isplate penzije više nije nekakva vest. Penzije dolaze na vreme i mogu da računaju na nešto što je izvesno i što je realno poraslo.
Što se tiče toga, gde ćemo biti 2006. godine, hajde da se vidimo u Jagodini. Prijatno.

Hvala. Želeo bih samo da dam nekoliko elemenata na nekoliko pitanja koja su postavljena za vreme rasprave. Prvo, što se tiče striktno ove tačke dnevnog reda, želeo bih samo da kažem da će ovo naravno imati jedan pozitivan efekat na našu privredu. Najpovoljniji efekat ovog zajma za ŽTP će se odraziti na MIN "Niš" i MIN "Svrljig" koji će raditi svuda gde oni imaju proizvodne kapacitete. Oni će, a to je veoma jasno naznačeno u samom zajmu, najmanje 40% vrednosti radova  uraditi. To možemo reći kroz ovaj zajam, kroz ovaj svež novac. Tri godine obimnog posla za jedno od naših najvažnijih preduzeća u jednom najvažnijem gradu.

Istovremeno 20. juna ove godine, a to je nešto što nisam napomenuo u uvodnoj reči, postoji jedan drugi kredit Evropske investicione banke koji iznosi 70 miliona eura, a koji je uslovljen izglasavanjem ove kontragarancije. Znači, bila bi priča da li je to dovoljno ili nije dovoljno. Naravno, ni dodatnih 70 miliona eura koji se sada nalaze u proceduri u Saveznoj skupštini neće biti dovoljno da reše sve probleme ŽTP-a.

Međutim, ovaj drugi, a to je podela rada, ako hoćete, između te dve institucije, fokusiran je na pruge, konstrukciju koloseka i signalno - sigurnosna postrojenja iz sistema telekomunikacija. Ovaj drugi zajam počeće, a dobićete kroz koju nedelju ako ne i kroz koji mesec, isto kontragaranciju za taj zajam, da se primenjuje, i tu je razlika između Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj.

Garancija koja bude izglasana u Saveznoj skupštini će biti dovoljna da počne izvršenje tog zajma. U tom zajmu će se obnoviti sledeće pruge: Niš-Dimitrovgrad, Čortanovci-Petrovaradin, Kusadak-Velika Plana, kao i Resnik-Valjevo. Ako pogledamo one propratne radove o kojima sam pričao, tu je ceo niz naših građevinskih preduzeća: "Standard", "Planum", "Energoprojekt", kao i preduzeća koja rade na gornjem stroju, a tu je naše najveće i jedino preduzeće u tom domenu "Zgob" Novi Sad. Znači, i fabrika signalnih uređaja EI "Efesum", "Sigma" Subotica i mnoge manje fabrike i radnje koje će raditi sa tim velikim preduzećima.

To je dodatna injekcija i, naravno, nije slučajno što zemlje koje su u rekonstrukciji kao i naša zemlja prvo traže sredstva za obnovu infrastrukture, jer infrastruktura, železnica, energetika, putevi i mnogo šta drugo ima lančani efekat na ostatak ekonomije, a to ponovo pokreće taj točak.

Još nekoliko napomena. Što se tiče jedne primedbe, pošto je jedan poslanik uspeo (i čestitam mu) dosta brzo da pročita i sam ugovor, uistinu postoji odredba prema kojoj sada novi poverioci žele da vide šta se dešava sa novim zaduženjima. To je dobro. Samim tim to je dodatni mehanizam da izbegnemo ponovno preterano zaduživanje javnog preduzeća ŽTP "Beograd", pošto će se uz njega tražiti i suverena garancija naše države. To vidim kao veoma pozitivnu stvar.

Najzad, a to sad malo izlazi iz striktnog okvira ove rasprave, bilo je puno pitanja oko toga da li ide kreditiranje naše privrede. Naravno da ide. Ista institucija, Evropska banka za razvoj i obnovu, na naše insistiranje je napravila jedan specifičan program kreditiranja za obrtna sredstva. Nekoliko preduzeća, "Tigar" u Pirotu ili pak "Hemofarm", već su dobila višemilionska sredstva za te namene.

Uz to, ta ista institucija uz pomoć raznih drugih institucija, formirala je aprila prošle godine tzv. Majkro fajnens banku (Micro finance bank) koja finansira preduzetnike. Naravno, kamate bi mogle da budu niže, ali one odražavaju ono što ćete smanjiti, a to su sporedne finansijske transakcije, kao i provizije; isto tako, rizik poslovanja kod nas. Vidimo da je više od 20.000 preduzetnika dobilo na taj način kredit.

To je samo početak, sa vraćanjem štednje u naše banke, milijardu i 600 nemačkih maraka; dolazak novih banaka na naše tržište; uz smanjenje inflacije, a evo sada na 9,6% na godišnjem nivou; uz smanjenje poreza na finansijske transakcije, ukoliko to usvojite na sledećoj sednici, (a to je tačka 3, mislim dnevnog reda), kao i ukidanje provizije ZOP-a, imaćemo značajno jeftinije cene kapitala u našoj zemlji. Što se tiče naše privrede, ona će dobiti značajan avans.

Zadnja stvar koju želim da napomenem je ono što je predviđeno u rebalansu budžeta; to je formiranje jednog garantnog fonda za finansiranje naših preduzetnika u koje se ubrajaju i seljaci, a koji danas ne mogu da dođu do kredita, jer nemaju mogućnosti da ispune uslove za hipoteku, pošto nemaju nekretninu ili ako imaju, ona nije uknjižena, a to je naše nasledstvo. Zbog toga, da bi pomogli tržištu da omogućimo i tim preduzetnicima da dođu do kredita, Vlada Republike Srbije će vam predložiti formiranje jednog fonda od otprilike 600 miliona dinara u rebalansu budžeta da bi podstakli davanje kredita i u tom domenu.

Da zaključim, nadam se da ćete glasati u danu glasanja za ovu kontragaranciju. To je stvarno jedan veoma važan element pokretanja, ne samo naše železnice, nego i naše privrede u celini. Hvala.

U vezi sa porezom na promet i akcizama, pa i sa porezom na dobit preduzeća, a naročito za one koji su dugo u ovoj skupštini, oni mogu sada da uporede situaciju kada je carovao šverc naftnih derivata, kada su se tim novcem punili privatni džepovi raznih mafija i da uporede sa današnjom situacijom, kada se uredno uvozi sirova nafta, prerađuje i onda slobodno prodaje svima. Danas taj novac koji se broji milijardama dinara ide za penzije, ide za sve one plemenite stvari koje isplaćuje ovaj budžet, a ne u privatne džepove mafija, koje posle potkupljuju ljude i pokušavaju da pritiskaju ovaj sistem.
(Tomislav Nikolić: Replika.)

Znači, imamo predlog amandmana i mogu da kažem da ću posle konsultacija koje smo imali sinoć i jutros, predložiti da glasate za ovaj amandman zbog toga što je u duhu ovog zakona.    Ali, pre nego što kažem zašto mislim da treba glasati za ovaj amandman, hteo bih da kažem zašto su u prvobitnom tekstu stope bile drugačije i zašto je Vlada na Odboru prvobitno predložila da se on odbije.
Zbog toga što ako pogledate efekte, a pre svega da napomenem da ovaj novac i cilj ovog trećeg izvora javnih finansija jeste za iskazivanje solidarnosti na nivou cele Republike, tu je novac i odatle novac i stope koje treba da dopune budžete naročito u onim lokalnim samoupravama i gradovima gde fiskalni potencijal nije dovoljno jak da bi mogao sam da podmiri ono što je zakonom uređeno i što očekuju građani koji žive u toj lokalnoj samoupravi ili gradu.
Zbog toga, ako pogledate predloženi amandman, rekao bih da taj isti kalup za sve, 50 prema 50, u manjoj meri uvažava razlike koje postoje na lokalnom nivou. Ako pogledate listu gradova, ne postoji to kao jedinstven princip, ali uglavnom u onim lokalnim samoupravama i gradovima gde je fiskalni potencijal slabiji tu su po pravilu izvedene stope veće. Zbog toga, ako usvojite ovaj amandman, kao što osećam da hoćete uraditi za koji sekund, samo želim da vas upozorim i da vam kažem da će tako uređene preraspodele viška favorizovati lokalne samouprave i gradove koje imaju jači fiskalni potencijal. Drugim rečima, amandman u ovako sročenom smislu će favorizovati Beograd, Novi Sad, Niš i neke druge gradove, Pančevo, a biće manje povoljan za neke lokalne sredine gde su stope iznad 50%, tako da za ono što prebaci okvir, stopa će biti ne ona koja je viša od 50%, nego 50%. Samo bih hteo da pre glasanja budete upoznati sa tom činjenicom.
Međutim, da se vratim sada na sam duh ovog predloga. On jeste u duhu ne da se uzme sa jednog nivoa za drugi, nego da se zajednički republičke službe i službe lokalnih samouprava i gradova bore protiv sive ekonomije, ne zbog toga da bi se još više novca uzelo, nego da bi se napravio jedan sistem gde bi svi po istom aršinu plaćali porez sa jedne strane, a kada se proširi osnovica to treba da dovede do tih uslova gde bi mogli da smanjimo stope. Tako da fiskalno opterećenje bude još niže u našoj zemlji.
Uz to mislim, kao što je kolega Milosavljević rekao malopre, da je važno, to da ovaj novac ni u kom slučaju ne bude povod da plate na lokalnom nivou porastu, jer imamo puno indicija da su one u nekim sredinama i te kako porasle do te mere da postaje čak i problem, a pre svega za ljude koji su sebi podigli toliko plate, jer ima nekih veoma siromašnih sredina gde su lokalne samouprave sebi dele visoke plate.
Želim samo da kažem dve stvari - prvo da možete očekivati predlog od strane ove vlade, u saradnji sa lokalnom samoupravom, o izmenama u Zakonu o platama u državnoj upravi, jer on kakav jeste može biti poboljšan sa jedne strane, ali sa druge strane će doći do češćih i žešćih kontrola budžetske inspekcije, da se vidi da li se plate isplaćuju po Zakonu, koji treba da bude primeren i primenjen prema svima po istom aršinu.
Druga stvar, to znači da je ovo ovde pre svega da bismo se zajednički borili protiv sive ekonomije, što znači da ćemo odmah posle izglasavanja ovog zakona, i na to ću se vratiti u zaključnim napomenama, ići u jednu bližu saradnju između lokalne samouprave i svih inspekcija koje mogu da pomognu lokalnoj samoupravi u toj borbi. I, najzad, nadam se da ćete svi prihvatiti ideju da na kraju ove godine pogledamo kakve su efekte imale ove nove odredbe, jer ovo je novitet i da vidimo da li treba nešto menjati ili sačuvati ovu novu odredbu. Samim tim, zaključujem i jednostavno vas pozivam da glasate za ovaj amandman.

Gospođo Mićić, poštovani poslanici, dame i gospodo, pre nego što glasate, nadam se pozitivno, za ovaj zakon, sa prihvaćenim amandmanima, hteo bih samo da napomenem nekoliko stvari. Mislim da je ovaj zakon izuzetno povoljan za lokalne samouprave i gradove. Mada možda decentralizacija nije sprovedena do kraja, jer za to treba čekati dosledno sprovođenje Zakona o lokalnoj samoupravi i nekih dodatnih zakona da bi ona u potpunosti zaživela. Ovim se, neko je za govornicom to rekao, pravi jedan veliki korak.
Za samo dve godine, oni prihodi lokalne samouprave i gradova gde nema ograničenja prešali su određeni rast sa nekih 70%, a rekao bih sada, mada će to biti teže izračunati, videćemo na kraju godine, ovaj drugi deo negde 10-15%. Znači, došli smo stvarno u finansijskom smislu do jednog ogromnog stepena decentralizacije. I ne samo to, ako govorimo o ciframa, vidimo da sveukupni budžet lokalne samouprave raste ove godine za 48,5% ili 18 skoro 19% realno. Ovaj deo o kome pričamo danas raste do 8,6 i u slučaju da zajednička borba protiv sive ekonomije uspe, pa možda čak naraste i do 10-11 milijardi dinara. To znači da nominalni rast neće biti 70 nego možda 80 ili 90%, a realni rast će biti nekih ne 35%, već možda čak i 40%. Videćemo na kraju godine.
Kao što sam napomenuo, naročito sa promenama u članu 4, od velike je važnosti da taj novac naravno ne ide na samoodržavanje lokalne birokratije ili samoupave, već da bude upotrebljen u one prave svrhe. Zbog toga, mislim da će biti veoma važno, a u slučaju da je to potrebno, da se promeni Zakon o platama u državnoj upravi ako nije dovoljno dobar u ovom momentu pa da se onda dosledno primeni tako da plate budu isplaćene po jednom istom aršinu svuda na našoj teritoriji, a što nije slučaj danas. Ne samo to, mislim da je veoma važno da od ovog momenta počne ona prava decentralizacija, ali ona ne znači samo više novca na jednom mestu, to znači i podeljena odgovornost. Od danas je veća odgovornost, jer je više sredstava u rukama lokalne samouprave. Znam da ste mnogi od vas na toj poziciji, pa to je dobro, zbog toga da bismo uspeli dodatno da suzbijemo tu sivu ekonomiju koja krši princip pravičnosti poreza, prebacujući teret poreza samo na one koji pošteno rade i pošteno plaćaju dažbine.
Najavljujem da su pozvani svi predstavnici lokalne samouprave da se nađu u ovom domu 12. aprila, u petak, u 11,00 časova ne samo da sagledamo posledice i, rekao bih pre svega pozitivne efekte ovog zakona, nego i da razmotrimo sva druga pitanja koja su nužna da bi lokalna samouprava bila što uspešnija. Jer, uspešna lokalna samouprava, to je jedan od prvih efekata i najvidljiviji za život naših građana. To će biti ujedno jedna uspešna Srbija. Hvala puno.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred vama Predlog zakona o obimu sredstava i učešću opština i gradova u porezu na zarade i porezu na promet u 2002. godini. Taj zakon, po logici, trebalo bi da bude izglasan u isto vreme kada i budžet, ali, kao što se sećate, prošle godine je Predlog zakona bio povučen zbog toga što se očekivalo usvajanje, kao što se i desilo, Zakona o lokalnoj samoupravi, koje je promenilo neke kritertijume i neke stvari koje su imale uticaj na ovaj zakon. Ovo je drugi put da ovakav zakon imam čast da predložim Skupštini.

Ovaj zakon je interesantan jer govori o parama i podeli para između lokalne samouprave, gradova i Republike. Mnogi od vas su predstavnici lokalne samouprave. Naravno, u ovom momentu postoji uvek pitanje ravnoteže između onoga što je nužno da bi se sprovele sve ove funkcije na lokalnom nivou, ali isto tako i da se obezbedi dovoljno sredstava za sve one funkcije koje su predviđene budžetom Republike Srbije, koji ste izglasali krajem prošle godine. Finansiranje jedinica lokalne samouprave u našoj zemlji je sada uređeno sa tri sistemska zakona, i to: Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima, Zakonom o budžetskom sistemu i Zakonom o lokalnoj samoupravi. Na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi svake godine se predlaže zakon o obimu sredstava koji je danas pred vama.

Predmet i cilj ovog zakona nije da se obezbedi novi mehanizam prikupljanja novca za lokalnu samoupravu. Mislim da se godinama, izvorni cilj ovog zakona i ovog učešća lokalne samouprave u porezu na zarade i porezu na promet malo izgubio. Hteo bih samo da podsetim narodne poslanike zbog čega postoji jedan ovakav zakon.

Kreće se od ingerencija lokalne samouprave i sada novih ingerencija utvrđenih Zakonom o lokalnoj samoupravi. Mere su budžeti koji su nužni. Istovremeno, imate jednu procenu izvornih prihoda i onih prihoda koji su ustupljeni van ograničenja. Ovaj deo koji danas dolazi je samo deo koji treba da obezbedi dovoljno sredstava u svim opštinama. Znači, ovaj deo sredstava za koja ćete glasati danas, sutra i u danima koji dolaze je ono što treba da ujednači situaciju na našoj teritoriji.

Ako hoćete, to je zakon koji omogućava onu solidarnost koja je nužna između lokalnih samouprava; kako da se ne desi zbog toga što je fiskalni kapacitet datog rada ili lokalne samouprave nedovoljan, da oni ne budu u stanju da izvrše ono što je nužno zakonom i što omogućava normalno i nesmetano funkcionisanje grada ili lokalne samouprave.

Važno je setiti se toga i napomenuti da je novac o kome ovde govorimo, otprilike 8,6 milijardi dinara sredstava za lokalnu samoupravu za 2002. godinu - to treba uporediti sa ukupnim sredstvima koja su predviđena za ovu godinu za gradove i lokalnu samoupravu, od 45,3 milijarde dinara.

Znači, ovde govorimo o nekih 19% prihoda lokalne samouprave. Šta to znači? To znači da smo mi već danas u velikoj meri sproveli ono što je istinska decentralizacija u fiskalnom smislu, jer 80% svih prihoda lokalne samouprave, tj. gradova dolazi iz izvornih prihoda, a oni za ovu godinu predstavljaju 20,5 milijardi dinara ili, pak, iz ustupljenih prihoda republičkih poreza van ograničenja, koji predstavljaju 16,2 milijarde dinara.

Cilj ovog novca nije dodatni novac za nove ingerencije, već samo onih 19% u proseku sredstava koja treba da ujednače situaciju svuda na teritoriji Republike, naročito za one lokalne samouprave koje su u teškoj situaciji i sa manje fiskalnog kapaciteta. Time se izražava solidarnost na teritoriji cele Republike. Zbog toga imate u procentima učešća ovog trećeg dela prihoda, veće učešće u nekim lokalnim samoupravama.Izvori za ova prva dva dela sredstava, tj. lokalni, stvarni, izvorni fiskalni kapacitet u pojedinim opštinama je nešto veći. Hteo sam to da napomenem jer se već godinama, što je i debata na Odboru ove godine pokazala ta izvorna intencija i cilj malo gube iz vida svih nas.

Zbog toga smo odradili onaj tehnički posao koji je bio nužan da bi se ovaj zakon uskladio sa novim Zakonom o lokalnoj samoupravi, a samo da napomenem da je on uveo tri nova kriterijuma koja su ovde respektovana: prvi kriterijum je broj objekata u osnovnim i srednjim školama, što je novi kriterijum za preraspodelu sredstava; drugi je broj objekata društvene brige o deci; treći je status životne sredine. Prva dva kriterijuma su u potpunosti ispoštovana. Što se tiče trećeg, mi smo napravili procenu i još nema dovoljno dobrih podataka za status životne sredine u svim sredinama. Sledeće godine, nadamo se, uz dodatni rad, sve to će biti obezbeđeno i u potpunosti.

Želeo bih da pređem na ono što je možda jedna stvar o kojoj se uvek priča kada imam kontakte sa lokalnom samoupravom, a to je da taj zid koji se zove limit poreza na promet treba probiti. To je zato što se zaboravlja zašto dolazi taj novac.

Novac o kome ovde pričamo je ono što je određeno. Stopa je izvedena veličina, prema potencijalu koji se očekuje u porezu na promet i porezu na fond zarada u datom gradu i lokalnoj samoupravi. Međutim, zato što smo svi kolektivno malo izgubili iz vida o čemu se ovde radi, velike bitke se biju oko tog procenta koji nije ništa drugo nego izvedena veličina između dodatnog novca, nužne solidarnosti za datu lokalnu samoupravu ili grad i potencijala poreza na promet. Taj procenat je tu samo iz jednog veoma jednostranog razloga, a to je da se prenos novca ne dešava svakih 15 ili mesec dana, nego pošto se porez promet prikuplja svakog dana, taj novac može blagovremeno da se prebacuje na račune lokalne samouprave ili grada.

Samo zbog toga, ono što je bila samo tehnika da bi se moglo to sprovesti postalo je pitanje debate već dugo vremena kod nas. Verujte, ove godine nije bilo ništa bolje, i vidim po nekim amandmanima koji se ovde predlažu da se u njima gubi iz vida ono što je izvorna intencija i cilj ovog zakona i ovog novca. Molim vas da se vratimo onome što je izvorno, jer jednostavno sasvim je moguće, što se tiče ovog novca, da se to odredi kao subvencija budžeta Republike prema lokalnim samoupravama, i to je možda najjednostavnija stvar. Na taj način, mislim da više ne bi bilo debate oko tih stopa, oko navodno nekih loših intencija budžeta ili centralne vlasti koja neće da da novac koji pripada lokalnoj samoupravi. Napominjem ponovo, to nije intencija - ako treba da lokalne samouprave imaju još neki dodatni novac, za to su potrebne i promene u Zakonu o lokalnoj samoupravi, koje bi povećale ingerencije koje onda iziskuju i dodatni novac.

Uzgred budi rečeno, Zakon o lokalnoj samoupravi predvideo je mogućnost da neki zakoni povećaju ingerencije lokalne samouprave i gradova. U slučaju da vi izglasate takve zakone, uistinu budžet će vam predložiti promene i podele u nekim porezima, tako da se za nove ingerencije obezbedi i dodatni novac. To je sasvim logično. Nije logično ono što se stalno dešava kod nas, a to je da se stalno priča o tom procentu, da se samo traži da se taj limit ukine, jer to jednostavno nije niti cilj, niti je u skladu ni sa kakvim sistemom uređenja javnih finansija, jer kada se traži više novca treba da se objasni koje su tu nove ingerencije o kojima se priča.

Moram da kažem iskreno, lično sam bio i razočaran diskusijama koje smo čuli na odborima. Naročito, ako pogledate član 4. ovog zakona: on je posle te diskusije ove godine pokušao da uvede jedan eksperiment, da vidimo na koji način možemo, eventualno, uzimajući taj mehanizam koji nije idealan, a o kome sam baš sada pričao, da zainteresujemo lokalnu samoupravu i gradove u daljem suzbijanju sive ekonomije i šverca.

Jedna ideja koja se izrodila posle diskusije je bila vezana da za onaj deo poreza na promet koji se prikupi na teritoriji grada i lokalne samouprave iznad planiranih ne samo sredstava nego i inflacije, jer inflacija je i u monetarnom i u fiskalnom vođenju politike "privilegija" ako hoćete, i to pod velikim znacima navoda, države. To je ono što je urađeno svuda. To je isto kao kada bi se tražilo učešće lokalne samouprave, recimo, u onome što je profit Narodne banke Jugoslavije, a sutra narodne banke Srbije, možda, u onome što se zove inflatorna dobit. To nije moguće ni na monetarnom, ni na fiskalnom delu.

Postojala je ta dobra volja, u članu 4. ona se iskazuje, za onaj deo sredstava, a to se meri kvartalno, u onim lokalnim samoupravama gde od poreza na promet premaše ne samo ono što je planirano, nego i ono što je eventualno planirana inflacija. Ako je inflacija veća od planirane, to je onda inflatorna dobit koja pripada Republici. Za onaj deo sredstava koji je iznad toga, predviđeno je da se vrati opštini, jer tu postoji već neka indicija da ta lokalna samouprava radi aktivno na jačanju svog fiskalnog potencijala, pokušava da uvede red i da privuče preduzeća, da ima više registrovanog poreza na promet i samim tim legitimnog prometa na svojoj teritoriji.

Zbog toga predlažem da prihvatite član 4. u sadašnjoj formulaciji, jer to je jedan eksperiment ove godine. Ne možemo odjedanput sve promeniti u ovom sistemu. Moram da kažem da posle puno diskusija želimo da vidimo kako stvari idu na tom planu. Da li taj dodatni novac ide onim lokalnim samoupravama gde se uistinu nešto radi na suzbijanju sive ekonomije, a ne samo zbog toga što je inflacija za jedan ili dva posto veća ili samo zbog toga što se desila jedna promena u učešću, na primer federacije, u porezu na promet - to su stvari za koje mislim da treba da se dogovorimo i da ove godine sprovedemo ovo na ovaj način na koji je to predviđeno.

Videćemo sledeće godine kakva su bila iskustva u tom domenu. Ne mogu se složiti u ovom momentu da ono što je bila jedna veoma dobronamerna ponuda od strane Vlade Republike Srbije, da se pokuša naći zajednički jezik i interes u suzbijanju sive ekonomije, pretvori u samo veći novac za lokalnu samoupravu i bez većih ingerencija. Naravno da nigde nema dovoljno novca, ali ono što je važno to je da možemo da obezbedimo dovoljno novca na svim nivoima, uključujući i budžet Republike Srbije.

Pozvao bih vas da glasate za ovaj zakon, a uključujući predloženu formulaciju člana 4. ovog zakona, da zajednički pogledamo u sledeća tri kvartala kako se sprovodi. Biće vremena da eventualno neke stvari doteramo i promenimo u daljoj diskusiji. Hvala vam puno na pažnji, a posle glasanja o ovom zakonu, lokalne samouprave će biti u stanju da izglasaju one budžete koje čekaju već nekoliko nedelja. Jednostavno, molimo vas da, kada glasate za ovaj zakon, ne izgubimo iz vida šta je cilj ovog novca i šta nije njegov cilj. Hvala vam puno.

Hteo bih da dam nekoliko preciziranja, mada moram da priznam da sam malo bio izgubljen, jer se čulo više stavova koji su bili kontradiktorni. Jednog momenta se pričalo o nekoj želji za centralizacijom, jednog momenta o želji za decentralizacijom; jednog momenta o nužnosti da se da mogućnost lokalnim samoupravama da daju neke nove takse; s druge strane, da se daju neke olakšice, kao i da je važno sve urediti na jedan jedinstven i što manje proizvoljni način. Šta bi moglo da se doda i da se možda dodatno objasni?

Prva stvar, jedan od razloga zbog čega mislim da je debata oko ovog važnog pitanja nešto uređenija zbog toga što je i sam sistem uređeniji. Broj kriterijuma i, pre svega, objektivnost tih kriterijuma je mnogo bolja. Danas, ako pogledate način na koji se deli novac i na koji način se raspoređuje, ako to uporedimo sa onim što je bilo pre tri, dve, pa i prošle godine, stvari su mnogo kompletnije i zakonski uređene. Samim tim, to je najbolja garancija, kada se to usvoji, da je nešto urađeno na jedan dobar način, u istom aršinu i ne prema relativnoj snazi političara u ovoj ili onoj sredini. To je, mislim, na neki duži rok bolja stvar.

Drugi razlog je zbog toga što je učešće budžeta opština poraslo u bruto nacionalnom dohotku. Prošle godine je to bilo ispod 4%, a ove godine će biti 4,59% našeg bruto nacionalnog dohotka. To je zbog toga što će budžeti opština, ako ih pogledate u celini, porasti za 48,5% ili čak 18,8% realno ove godine, kada se uporedi sa prošlom godinom, što je brže od svih budžeta ako ih pogledamo u celini.

Ne samo to, ovaj zakon o kome pričamo danas obezbeđuje, sa tih 8,6 milijardi dinara, porast od 68%. To znači 34,4% realni rast. To je najbrži rast svih javnih prihoda bilo kojih fondova. Mislim da je to jedan od razloga zbog čega debata i ne mora da bude "mnogo žešća" nego što bi trebalo da bude, jer uistinu, na datom nivou ingerencija, nešto povećanim Zakonom o lokalnoj samoupravi, ovo je značajni deo sredstava za lokalne samouprave.

Što se tiče trezora, naravno da trezori ne dovode do veće centralizacije, nego do boljeg uređenja našeg sistema javnih finansija. Kod tačke 16. dnevnog reda ovog zasedanja Narodne skupštine, kada ćete razmatrati Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije, gde ćemo imati i izveštaj budžetske inspekcije, tu ćemo videti kako je u manje uređenom sistemu javnih finansija moguće nenamenski trošiti. Uvođenje trezora na svim nivoima, naprotiv, dovešće ne do veće centralizacije nego do većeg reda i veće zakonitosti.

Najzad, hteo bih samo da napomenem da ovi primeri koji su dati o kršenju jedinstvenosti našeg fiskalnog sistema, kao i ono što se dešavalo pre, pokazuju da moramo uvek biti oprezni kada se daju prevelike ingerencije da se duboko krši jedan fiskalni sistem. Ono što se dobije, to je neka vrsta of šor zone u zemlji, koja ne doprinosi stvarno ekonomskoj aktivnosti date sredine. Ne može se reći da su neke sredine mnogo dobile. Bar obični građani u tim sredinama nisu mnogo dobili, zbog toga što je lokalna sredina imala manje stope. Neki drugi su dobili.

Bilo je tu više malverzacija nego istinskog napretka u ekonomskom smislu. Tu bih završio oko nekih dodatnih objašnjenja. Sigurno, ako govorimo o onome što je i gospodin Pomoriški pričao malopre, može se još razgovarati, ali treba shvatiti sve što je različito od ovih stopa.

Vidite da Crna Trava ima 90%. Sve što je drugačije od tih stopa će od ovog novca, da napomenem ponovo, poslužiti da se iskaže jedna doza solidarnosti u Republici. Što taj nivo bude veći, na primer 60% ili 50%, to de fakto znači da će najpozitivnije efekte od tog deljenja sredstava iznad stope inflacije davati više novca onim opštinama koje imaju najjači fiskalni potencijal. Najmanje će biti onima koji imaju najmanje fiskalnog potencijala. Moramo biti svesni toga.

Amandman koji bi doveo do toga da deljenje ide 50:50 ili 60:40, on bi doveo u realnom životu do situacije gde bi one skupštine koje imaju najveći fiskalni potencijal imale i najviše dodatnih sredstava. Za uzvrat, to bi značilo da će budžet Republike Srbije koji je, a to nije napomenuto pre, predvideo dodatna sredstva, nekih 290 miliona dinara za dodatna sredstva za opštine koje nemaju dovoljno sredstava, utoliko imati manje za te siromašnije opštine. Hvala vam.