Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ovo je drugi deo druge faze poreske reforme. Neću ponavljati ono o čemu smo pričali juče, a u vidu, rekao bih, generalne filozofije povoda i načina na koji smo došli do ovog paketa. Želeo bih samo u ovih nekoliko minuta uvodnog izlaganja da naznačim najvažnije elemente ovog poreskog dela. Ovde se radi, u komplementu onoga o čemu smo pričali juče, o zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koji je temelj jedne zdrave poreske administracije koja može da sprovede sve ove zakone, a ovde govorimo o materijalnim zakonima. Hteo bih da kažem da je ideja i smernica u ovom delu je bila veoma jednostavna.
Želeli smo da imamo tri ključna elementa u ovom poreskom paketu. Prvi je da sagledamo koji su to elementi u našem poreskom sistemu, gde bismo mogli da napravimo dodatni pomak za životni standard naših građana. Druga smernica je bila - što povoljniji ambijent za privređivanje, i u tome su dve najvažnije stvari koje su u ovom momentu važne za Srbiju, a to su zapošljavanje i investicije. Treća smernica, to je da se uspostavi jedna fer konkurencija na našem tržištu i jačanje finansijske discipline. To je suzbijanje sive ekonomije.
Sada bih želeo da kažem nekoliko rečenica o ove tri ključne smernice ovog poreskog paketa. Što se tiče samog standarda naših građana, naravno da on nije na nivou gde bismo mi hteli, gde bi naši građani hteli da on bude. Napravljen je značajan pomak. Naravno, često čujemo da te statistike koje pokazuju te potrošačke korpe nemaju veze sa životom. Međutim, kako god da uzmete i pogledate koliko može danas da se kupi sa prosečnom platom ili penzijom i da to prevedete u kilo krompira, luka, raznih namirnica ili pak nekih dobara, bele tehnike, vidimo da je za poslednje dve godine napredak napravljen. Sinteza toga je minimalna potrošačka korpa za jednu porodicu od četiri člana za koju su bile potrebne dve prosečne plate u Republici Srbiji u januaru 2001. godine. Prevedeno možda na još jednostavniji jezik to znači da u porodici gde su oboje radili, oboje je trebalo da rade i da primaju da bi mogli da pokriju taj minimum preživljavanja.
Današnja situacija je takva da je potrebna jedna prosečna plata u Republici da bi se podmirila ta jedna minimalna potrošačka korpa za porodicu. To znači da u jednoj prosečnoj porodici, gde oboje rade, jedan radi za preživljavanje, a sada već drugi može da zarađuje za nešto malo više. Da li je to malo više nešto sjajno? Naravno da nije. Ako je suditi po nekim drugim elementima, pogledajmo potrošačke kredite, a za potrošačke kredite znamo da se traži minimalni iznos prihoda i neka perspektiva, žiranti i mogućnost da se to otplati, tu vidimo da tamo gde je bila stvarno nula, sada se pretočilo u nekih milijardu, milijardu i po dinara potrošačkih kredita mesečno u Srbiji. Mogao bih da nastavim dosta dugo o tome da je standard života popravljen. Popravljen je i niko ne može to da ospori. Pitanje je da li je on popravljen za sve. Odgovor je - jeste, on je popravljen za sve, ali problem je u tome što i dalje imamo široke slojeve našeg stanovništva koji žive veoma teško.
Poreska politika, ne možete to do kraja sanirati i najbolja socijalna politika za ugrožene slojeve našeg stanovništva je ona koja se izražava na rashodnoj strani, jer onda se najbolje cilja i pomoć ide onima kojima je najnužnija. Rekao bih, u samom pristupu poreske reforme videli smo, povodom ideje da se vodi socijalna politika kroz poresku politiku i bilo koja druga politika, politika nataliteta, razvojna politika, da je poreska politika jedan od najlošijih instrumenata i on je podosta tup da se vode te druge politike. Kada date poresko oslobođenje na datom proizvodu, vi dajete tu olakšicu svima, i siromašnim i bogatim. Zbog toga to nije najbolji instrument za vođenje jedne socijalne politike.
A onda ćete me pitati - pa zašto onda predlažete, ili zašto ste predložili prošle godine oslobađanje od plaćanja poreza na promet za neke važne namirnice. Odgovor leži u tri razloga. Prvi razlog je: zbog toga što mi i dalje na rashodnoj strani nemamo dovoljno razrađene mehanizme da obuhvatimo i da ciljamo, kako to kažu ekonomisti i socijalni radnici, one kojima je pomoć najpotrebnija. Znači, još nismo na rashodnoj strani, u onoj meri koliko bi trebalo da budemo, spremni da ciljamo i da znamo realnu situaciju na terenu za one kojima je pomoć potrebna. Naravno, možemo da kažemo - hajde da sačekamo dok se to desi, međutim, radi se o velikom broju naših građana i vreme za čekanje ne postoji.
Drugi razlog je zbog toga što se ako pogledamo ono što je u potrošačkoj korpi, mora ipak napraviti jedna razlika između onoga što bi ekonomisti nazvali - je neelastično ili, po malo normalnijem jeziku, bez čega se ne može, ono što je ljudima stvarno nužno da bi koliko - toliko živeli i zbog toga imate i voće i povrće, one razne namirnice koje su važne za sve i koje svi moraju da kupe i koje nisu izraz kupovne moći.
Porez na promet je porez koji je namet na kupovnu moć, međutim, imate tu klasu namirnica i stvari koje nisu izraz neke kupovne moći nego nužde. Zbog toga jedan broj elemenata i dobara treba da bude diferenciran, jer to su jednostavno one stvari bez kojih se ne može, niko, pa i oni najsiromašniji ne mogu. To je jedan od elemenata, vratiću se na to u obrazlaganju zašto smo predložili da se oslobodi ovo što se oslobađa.
Najzad, treća stvar, zbog toga što je toliko važno, zbog toga još nismo u stanju to da ciljamo na pravi način i zbog toga što, kao što sam rekao i u decembru prošle godine kada je bilo obrazlaganje za oslobađanje poreza na promet za neke druge namirnice, imamo nelojalnu konkurenciju i dosta razgranat šverc nekih dobara. Pogledajte šverc ulja između Republike Srpske i Srbije, pogledajte šverc šećera i videćete da oslobađanje ovde poreza na promet jeste neko svojevrsno priznanje izvršne vlasti da u ovom momentu na rashodnoj strani nismo još u stanju da ciljamo na pravi način, a da na kontrolnoj strani nismo još u stanju da uspostavimo dovoljni stepen prave kontrole za ono što se dešava na tržištu.
To ne znači da mi odustajemo od toga da se bolje cilja na rashodnoj strani, naravno da ne odustajemo od toga da se bolja kontrola uspostavi, ali predlog koji je danas pred vama, oslobađanje nekih namirnica od poreza na promet, izraz je realnosti i naše države i socijalnog momenta i stanja naše uprave, kada se tiče tržišne inspekcije i, što nije manje važno, sanitarne inspekcije, inspekcije koja je na granici i carine. Jedan od problema je tu, a te kontrole moraju biti jače da bi bili u stanju da sprečimo taj šverc.
Sve u svemu, oko ovog prvog paketa, iz tih razloga (mislim na ova tri ključna koja sam naveo) predlažemo da se od poreza na promet izuzmu šećer, jestivo ulje i mast, kao tri elementa koji još nisu oslobođeni iz te minimalne potrošačke korpe koju smo popunili na početku ove godine, a sećate se oko voća i povrća, ribe, jaja, mesa i isto tako lekova sa pozitivne liste i, da napomenem, komunalija. Kada to sagledate i izanalizirate tu potrošačku korpu, onda vidite da ono što je minimalna potrošačka korpa što se tiče namirnica, lekova, a tu najviše mislimo na one najsiromašnije slojeve, na naše penzionere koji moraju da troše te lekove, vidimo (tu su i komunalije) da smo napravili veoma značajan napredak. Nema druge zemlje u Evropi koja ima stopu nula poreza na promet na ta dobra, imaju neke manje stope, mnogi imaju više stope, ali nijedna zemlja, naročito u tranziciji, nema nultu stopu na tako široki broj roba bez kojih se ne može. Zato vam predlažemo da oko ta tri dobra usvojite ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na promet. To će koštati dosta državnu kasu, naročito zbog ulja; neka procena je da će to koštati državnu kasu tri ili četiri milijarde dinara.
Postoje još dve stvari koje nisu direktno vezane za ovo bez čega se ne može, a predlažemo da se ukine porez na promet na te dve stvari. Prva stvar, to su kompjuteri i softver, i to iz dva razloga; to, naravno, nije minimalna potrošačka korpa, ali mi polazimo sa toliko niskih grana opremljenosti naših građana i naše privrede, i ako želimo iole da budemo konkurentni, da stvarno uđemo kao Srbija u tu ekonomiju znanja, stvarno ono što je obeležje 21. veka, želimo na ovaj način da podstaknemo opremu naših građana i naše privrede.
Pod jedan, zbog međunarodnih računovodstvenih standarda nije moguće osloboditi softver koji se kupuje odvojeno od hardvera, kada ga kupuju preduzeća, a već godinama se čuje, tokom 90-tih, problem preduzeća da kada kupuju kompjuter na kome je već instaliran softver ne plaćaju porez na promet jer je to osnovno sredstvo, ni na jedno ni na drugo, a kada kupe softver odvojeno od hardvera, onda moraju da plate porez na promet.
Mi smo pokušali da vidimo da li je to moguće prevazići pravilnikom, ono što su osnovna sredstva a nalaze se na saveznom nivou, i odgovor je bio negativan, zbog međunarodnih računovodstvenih standarda koje želimo da respektujemo kao zemlja i time postoji jedna inicijativa, a Savezna vlada je pre dve nedelje usvojila Nacrt zakona o računovodstvu koji treba da nas približi tim standardima. Zbog toga, i zbog preduzeća koja često moraju da kupe softver odvojeno od hardvera ili naknadno, važno je da imamo ovo oslobođenje. Ali, postoji druga stvar: to je za sve roditelje koji bi hteli da priušte svojoj deci ili celoj familiji jedan kompjuter, 0žele da vrše obuku, žele da se priključe na internet; ovo je jedna veoma snažna poruka i tu ćemo biti jedina zemlja u Evropi gde je porez na hardver i na softver nula.
Zadnja stvar se tiče, i to je rekao bih taj novi balans između visine nameta i ulaženja u jednu legalnu zonu, izdavanja poslovnog prostora, viška poslovnog prostora i stambenog prostora od strane fizičkih lica.
Mnogi građani i njihova udruženja su nam se obratili i kažu da znaju da žive u ilegali, da ne prijavljuju značajne prihode koje dobijaju od iznajmljivanja njihovog stambenog ili poslovnog prostora, bilo nekim firmama ili nekim drugim fizičkim licima, a isto tako su ukazali da kumulativno ta stopa oporezivanja je bila nekih 38%, što je dosta visoko.
Na ovaj način i ukoliko usvojite oslobađanje od poreza na promet te kategorije ljudi, ta stopa će sići na 19%, što je mnogo primerenije. Ali, naravno, sledeće godine, i već su pripremne radnje urađene u tom pravcu, očekujemo da sve gazdarice i gazde prijave prihode koje dobijaju od iznajmljivanja stambenog ili poslovnog prostora. Tako ćemo biti svi u dobitku; ta masa, ne bih sada da špekulišem pošto tu ima raznih, odnosno veoma velikih cifara o kojima ovde pričamo, ali sigurno da očekujemo, naročito u gradovima, da se sada sve prijavi. Ako ne, najavljujem da ćemo i te kako pratiti trag onih koji iznajmljuju i doći do onih koji su u tim stanovima, koji su u tim prostorima i ići ćemo tragom do onih koji njima iznajmljuju. Nagoveštavam da je ta veoma prihvatljiva stopa je isto tako, rekao bih, i kapija za ono što mora da bude i postane legalizacija celog tog dohotka.
To je ono što se tiče prvog stuba - briga za standard naših građana, pre svega, ali isto tako i nekoliko jakih poruka prema, rekao bih, onome što mora da bude odlika našeg društva; uistinu, ako pogledamo neke odlike koje imamo, mi imamo stvarno veliku kategoriju naših softveraša koji su se pokazali kod nas i u svetu kao veoma vrsni i imamo veliki broj naših ljudi koji su u stanju da pariraju vrhunskim kompanijama u tom domenu.
Oslobađanje od poreza na promet softvera i hardvera je jedna veoma jaka poruka našim građanima u zemlji i u dijaspori, da naša zemlja želi da bude konkurentna i da želi da ima što veću opremljenost informacionim tehnologijama u društvu - preduzeća, škole, bolnice, javne ustanove, poljoprivreda, gde i te kako može da se poboljša produktivnost, ukoliko se više radi sa informativnim tehnologijama, pa sve do onoga što je koren, a to su naši građani.
Sa dva do tri odsto opremljenosti ličnim kompjuterima, sa penetracijom interneta, koji je u agregatu, a tu ne treba Beograd ili Novi Sad da zavarava, jer je tu penetracija interneta dosta visoka, a u našoj zemlji na najnižim stopama ne u celoj Evropi, nego na Balkanu. Jedino Albanija ima nižu stopu opremljenosti kompjuterima i internetom od nas.
Slovenija ima pet puta veću opremljenost od nas i već sada Hrvatska ima tri puta veću opremljenost od nas, i tu je jedna ključna stvar za konkurentnost naše zemlje - ekonomija znanja, pristup informacijama, koji naročito omogućava internet, i oruđe bez koga se u modernoj ekonomiji ne može, a to je kompjuter.
Pre se govorio jedan svetski jezik, i to je jedna kapija za posao, za zvanje; mora se na to dodati znanje baratanja kompjuterima. To nije samo pitanje naših mlađih generacija, nego je to pitanje i za ljude koji su u punom jeku, i oni moraju što više da budu spremni da uđu u to, jer bez toga oni zatvaraju sebi vrata nečemu što je besplatno ili veoma jeftino znanje, koje je tu nadohvat ruke. Ova poruka je veoma jasna.
Najzad, ono o čemu sam pričao, to je mogućnost da se takođe oporezuje jedna velika masa koja danas uopšte nije oporezovana i koja je bežala od jedne stope koja je bila skoro 40%; ovoga puta će ta stopa biti dva puta manja, i vreme je da i oni kao što su taksisti, sportisti, estrada, oni koji su u kladionicama, kada dođe na dnevni red ovog cenjenog doma i zakon o igrama na sreću, uđu u taj red.
Drugi stub, rekao bih, centralni stub predloženog poreskog paketa, je onaj koji se tiče naših preduzeća. Tu želim da kažem da smo želeli da imamo jednu veoma jaku poruku prema onima koji žele da zaposle i koji žele da investiraju. Ukoliko usvojite predložene promene, stopa poreza na dobit preduzeća u Srbiji će biti najniža u Evropi. Prema zadnjim proverama koje smo imali, najniža u OECD-u, organizaciji čiji nismo član, ali prema kojoj moramo da se merimo, jer tu su sve one zemlje kojima ide dosta dobro u svetskoj ekonomiji, sa izuzetkom Repbulike Srpske, gde je ta stopa 10% od prošle godine; to će biti jedna veoma jaka poruka.
Mogu vam reći da na mnogobrojnim skupovima domaćih i inostranih investitora, kad se pojavi ta stopa, nastane tajac. To je jedna izuzetno povoljna stopa, a kada na to dodate dve druge stvari, a to je mogućnost odbijanja od poreza na dobit preduzeća, i to dve godine, cele ruto plate novozaposlenih, što znači da će za one koji zaposle radnika država da finansira dve godine celu bruto platu tog novozaposlenog, to je najjača pozicija koja postoji danas, ne samo u zemljama u tranziciji, nego i u Evropi; kada na to dodate mogućnost da se odbije 20% za velika i 40% za mala i srednja preduzeća od poreza na dobit preduzeća, od onoga što su investicije u osnovna sredstva, i kada najzad na to dodate da na sve investicije, koje su veće od 10 miliona evra i koje zaposle više od 100 radnika, svuda u Srbiji, i zaposle više od pet radnika i budu veća od 1.000 evra u zonama značajnim od interesa za Srbiju (da prevedem, nekih dvanaestak opština koje su u najtežoj situaciji), onda vidimo da je u ovom segmentu to Srbija, i to je tako zato što smo tako i napravili kroz diskusije sa privrednicima, jer smo se uporedili sa mnogim drugim zemljama.
Ovo je bez premca najatraktivniji sistem oporezivanja u domenu poreza na dobit preduzeća, najjači podsticaj za zapošljavanje i za investicije koje postoje u ovom elementu.
Ako pogledate Mađarsku, ona je imala slične podsticaje, ili pak Češka, pre pet do deset godina, na taj način oni su privukli jedan dobar deo investicija, koje su išle u centralnu i istočnu Evropu. Oni, kao i Poljska, Češka, i sve druge zemlje koje će ući u Evropsku uniju, u maju 2004. godine, moraju da ukinu ove podsticaje, jer, jednostavno, Evropska unija ne želi da ima u svom sastavu delove Evropske unije koji daju takve podsticaje, a da iste podsticaje zbog fiskalnih i drugih razloga niti Nemačka, niti Italija, niti Velika Britanija ne mogu da daju, jer oni imaju velike izdatke i moraju da ih finansiraju. Kod njih je porez na dobit preduzeća u fiskusu jedna veoma važna stavka.
Na nama je da pametno iskoristimo ovaj momenat i ovu deceniju i da budemo taj magnet za investicije, i domaće i inostrane. Ako pogledate ovu odredbu, ona ni u kom slučaju ne daje povlastice inostranim investitorima. Svi investitori su na istoj razini, i ne samo to, ona ne daje privilegije novonastalim preduzećima na uštrb onih koja danas postoje, nego je ona pravno, statusno neutralna, i svako preduzeće će moći da iskoristi, shodno učešću, ako gledamo postojeća preduzeća, investicije koje postoje, sa tim povlasticama.
Šta to znači - ukoliko postojeće preduzeće investira npr. 100 miliona evra u datom momentu i zaposli 400 radnika, i ono će moći u proporciji ukoliko tih 100 miliona evra predstavljaju u njenom celom zbiru osnovnih sredstava, moći će da oslobodi u toj proporciji i sebe od plaćanja poreza na dobit preduzeća, i to deset godina.
Znači, to je taj drugi stub, mada ima tu još nekih drugih elemenata koji su podosta važni. Imamo takođe jednu veoma važnu vest za naše zanatlije, za preduzetnike - za njih porez spada sa 20 na 14%. Znači, i tu smo pazili da ta fiskalna promena bude raspoređena na isti način svima i da ne bude jedne formalno - pravne odluke, koja je favorizovana time, tako da će ako ste zanatlija, i ukoliko ovaj dom usvoji ove promene, vaš porez biti skoro prepolovljen, umesto 20% biće 14%.
Isto tako, ako pogledate to što se tiče otpremnina i mogućnost restrukturiranja, tu smo omogućili da otpremnine za naše građane koji imaju više od 50 godina budu neoporezovane, bez obzira na njihov iznos. Na taj način njima se pomaže da krenu u novu karijeru i, uz mnoge druge mere koje idu sa ovim, da se ne desi da jedna generacija onih koji imaju 50 godina, koji su na svojim plećima nosili veliki teret ove zemlje, podigli decu, bude ta izgubljena generacija tranzicije.
Veoma je jasno da je generacija koja je bila najizloženija, a to je iskustvo i drugih zemalja u tranziciji, generacija pedesetogodišnjaka, oni su premladi za penziju, a sa druge strane, na tržištu rada uvek u žestokoj konkurenciji sa mlađima, koji možda znaju više jezika, možda bolje barataju kompjuterom, možda imaju manje obaveza u kući, i šire, i koji su, hajde da kažemo, fleksibilniji, kako bi rekli poslodavci.
Veoma je važno, i ta mera je tu usmerena, da ta generacija ni u kom slučaju ne bude žrtvovana, da oni na tržištu rada (i tu država mora da im pomogne) imaju što jače pozicije i da ne budu u podređenom položaju kada se dolazi do zapošljavanja. To je izuzetno važno, jer, u protivnom, imaćemo rizik da jedna cela generacija sebe smatra gubitnikom ove tranzicije, ali nema nikakvog razloga da se to tako desi, i ova mera je jedna od onih koje treba da omoguće to. Naravno, ona sama po sebi ne može to uraditi, da ta generacija sebe ne smatra gubitnikom ovih reformi.
Najzad, ako pogledamo privatizaciju, imali smo kršenje neutralnosti u učešću u aukcijskoj privatizaciji. I ovoga puta, kroz ove promene omogućavamo da to bude na pravi način neutralno. Kroz izuzimanje od dividende i poreza na dividendu, za iznos od rate koja se otplaćuje kroz aukcijsku privatizaciju, dolazimo do neutralnosti, tako da fizička lica, kao i pravna lica, plaćaju na isti način porez i na isti način mogu da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji. To je dobro, jer u protivnom smo već videli da imamo nekih štetnih pojava, gde se neki ljudi kriju iza nekih pravnih lica, samo zbog toga da ne bi platili dodatni porez, koji su imali do tada. I na taj način je to još dodatni podstrek, naročito za naše investitore, da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji, da ih bude što više i da što više njih učestvuje u jednom javnom transparentnom nadmetanju kroz aukcijsku privatizaciju.
Ukazaću na treći stub koji se tiče suzbijanja sive ekonomije, odnosno reći ću nešto o pitanju oporezivanja dohotka građana. Predloženo je da ono što su bile tri stope dodatnog poreza na dohodak građana, 10, 15 i 20%, da to postane jedinstvena stopa od 10%.
Bilo je dosta diskusije na odborima o tome, ali ta mera nije mera koja ukida progresivnost u oporezivanju. Ne. Stopa od 14% na zaradama ostaje, jedino što se ovde predlaže je da nemamo te tri stepenice u dodatnom oporezivanju dohotka koji prevazilazi 600.000 dinara, ako uzmemo ovogodišnje cifre.
Zašto to nije ukidanje progresivnosti? Pa, zato što će oni koji zarađuju više platiće marginalnu stopu od 24,5%, gde je 14% puta 10% konfornom metodom, što znači da imamo progresivnost, oni koji više zarađuju će više i platiti porez; ali ono što ovde radimo to je da uvažimo našu realnost i tu novu ravnotežu u poreskom delu, jer ako pogledamo ono što se desilo ove godine videćemo da smo imali samo 3.280 građana koji su se prijavili za porez na dohodak građana, taj godišnji, što jednostavno nema blage veze sa realnošću.
Na tom porezu smo naplatili jedva nekoliko desetina miliona dinara, pa sad vi meni kažite, i ja bih hteo da se ovde izbegne svojevrsna demagogija, da li te stope moraju da budu još veće; iskustvo pokazuje, u našoj zemlji kao i u svim zemljama u tranziciji, da su neke marginalne stope na porezu na dohodak građana, koje prelaze 30%, su garancija za sivu zonu, za izbegavanje plaćanja tog poreza.
Želim samo da se shvati prava intencija predložene mere, da ne bude ni u kom slučaju da se ukida oporezivanje po nekoj ekonomskoj snazi, ali da dođemo do te stope od 24,5% i uz uporedno jačanje finansijske discipline, jačanje poreske uprave, o kojoj smo pričali juče, u uspostavljanju te evidencije imovine, o kojoj smo pričali 30. juna, da ta hladna računica između te marginalne stope za ljude koji imaju novca i, s druge strane, rizika da ih neko uhvati u poreskoj utaji, i kazne koje će onda imati, da to bude ona pravna ravnoteža za Srbiju.
Treba da se čuvamo demagogije, koja kaže - bogati ne treba da plaćaju skoro ništa, jer u ovim teškim momentima mora da se stvori taj sloj preduzetnika, a kasnije ćemo doći do nekog progresivnog oporezivanja, što nije ni naša tradicija a ni tradicija Evrope. Međutim, tu postoji jedna druga demagogija koja kaže - bogati imaju da plate. Ta demagogija onda vodi do toga da niko, kao što se i do sada dešavalo, ništa ne plaća.
Znači, poštovani narodni poslanici, ovde je predložena prava ravnoteža za Srbiju, gde imamo progresivno oporezivanje, ali gde je ta marginalna stopo oporezivanja dohotka građana je ona koja će se i naplatiti u Srbiji i koja će dovesti i uvesti u red sve ove druge stvari, a naročito Zakon o poreskom postupku, za koji se nadam da ćete ga izglasati koliko već ove nedelje, pa da onda ne bude samo nekih šezdesetak miliona dinara, što je smešna cifra, od oporezivanja dohotka, nego da kroz novonastalu ravnotežu naplatimo nekoliko stotina miliona dinara, a veoma brzo i nekoliko milijardi dinara.
Znači, da sa jedne strane ljudi koji imaju više novca plaćaju taj porez, a da sa druge strane imamo razumne stope koje će omogućiti da se to efektivno naplati, a da pritisak na evaziju zbog tih stopa ne bude toliki da će se oni uvek naći u tom balansu između visine poreza i rizika utaje i onoga što može da se desi; da ustanovimo tu novu ravnotežu.
Molim vas da prihvatite ovo što je prava ravnoteža za Srbiju danas - marginalna stopa od 24,5%, koja će biti najniža u Evropi, koja nije mali porez, ali koja je realan porez, čime ćemo naterati sve one koji imaju prihode iznad 600.000 dinara i da ga plate. Tako će i država i oni koji žive od budžeta, kao i socijalna pravda, biti na pravi način podmireni.
Naravno, deo tog trećeg stuba biće bitka protiv sive ekonomije. Teško je jačati finansijsku i poresku disciplinu ako imate velike segmente našeg društva koji jednostavno ne plaćaju porez. Tu mnogi privrednici kažu da porez uvek boli, ali još više boli i nepodnošljivo boli ako oni plaćaju a neko drugi, ko je u toj istoj aktivnosti, ne plaća, jer je to nelojalna konkurencija.
Ako ostavimo široke slojeve naše privrede i društva u sivoj zoni, mi ne možemo da obezbedimo dovoljnu finansijsku disciplinu. Zato ove mere (iako tu ima dosta priča o zadrugama, i ja bih hteo da pričam o zadrugama) u ovom paketu imaju elemente zatvaranja onih rupa u našem zakonodavstvu koje su obilato iskorišćene za utaju poreza. Uzmimo, na primer, omladinske zadruge. Ne mogu tu da se otme utisku da je jedna plemenita ideja do te mere iskompromitovana da prvo mora da se ukine poreski povlašćeni status, pa da onda oni koji su u toj zoni dođu na diskusiju.
Tada će biti - gle iznenađenja, od kada smo počeli da pričamo o ovome, odjednom se nude niže stope naplate kod tih zadruga; priznaje se da je 10% malo preveliko, a da ne govorim da se te zadruge upotrebljavaju za finansiranje drugih, različitih stvari i da se na taj način zapošljavaju "omladinci" od 50 godina i više. To je obilato zloupotrebljavano u našoj zemlji a najveće žrtve svega ovoga su sami omladinci. Na taj način im poslodavci nisu uplaćivali godinama nijedan jedini dan radnog staža.
Ako mislimo na one promene u penzionom sistemu koje ćemo imati za nekoliko meseci, kada će se računati ceo radni vek, kao što se to radi u svim zemljama, za obračun penzija koje treba da dođu, onda je veoma važno da se tu pošalje jedna jaka poruka poslodavcima da zloupotrebe kroz omladinske zadruge više proći neće. Mogu da vam pričam veoma dugo o takvim stvarima, o onome što smo našli na terenu, koliko su neka preduzeća u Vršcu, koja i te kako dobro posluju, zloupotrebljavala mnogo taj oblik rada.
Zbog toga želim da se i tu ne uđe u neku demagogiju. Naravno da su nam zadruge potrebne, ali ne ovakve. Tu se očekuje velika reforma. Vreme je da se ukine ono što je zloupotrebljeno. Kada savezni zakon koji to reguliše siđe na republički nivo, onda ćemo uspostaviti prave dijaloge, to iščistiti, i možda će se onda vratiti taj poreski podsticaj.
Mi smo već pričali o sportistima. O tome više neću govoriti. Ali, postoje i fiskalne kase. Fiskalne kase su jedini način na koji možemo da izbegnemo da divlja konkurencija u srži ubije našu organizovanu trgovinu. Jedan veletrgovac mi je rekao - Đeliću, znam zašto želite fiskalne kase, vi biste hteli da proverite koliko krademo od vas. Ruku na srce, kradem, ali i ja hoću fiskalne kase jer bih hteo da znam koliko moji kradu od mene.
Izdavanjem računa fiskalna memorija postoji i kazne za sve koji ne uzmu račun su nužne. One su se pokazale naročito nužnim u zemljama jugoistočne Evrope. Zadnji primer je Crna Gora, koja uz mukotrpne napore uvodi tu disciplinu, da se ne bi desilo da kada idete u neki restoran i vidite da je lokal pun, i to šest sati, a kada tražite da vidite pazar, vidite da je samo 20 obroka servirano. Da ne govorim o tome da imamo neverovatne rupe u našem sistemu, gde za mnoge trgovce imate ono što je pravi pazar a s druge strane nema onoga što se prijavljuje.
Tu ne možemo imati širenje normalne, civilizovane trgovine, naročito kroz tu sivu zonu. Ako to tolerišemo, niti ćemo imati te velike trgovinske lance, niti ćemo imati tu pokretačku snagu za veliku proizvodnju mnogih dobara i našu industriju, samim tim, kroz konkurenciju, manje marže i time niže cene za naše građane, ukoliko ovo ne uradimo.
Znači, iza fiskalnih kasa je jeftinija hrana, jeftinija bela tehnika za sve naše građane i to nije tako daleka budućnost, jedan takav mehanizam i spona o kojoj govorim. Zbog toga apelujem na vas da usvojite ovo i da već sledeće godine bude više reda. Naravno, neće biti nikakvih privilegija ni kod jednog dobavljača. Tu je kod drugih zemalja bilo mnogo zloupotreba.
Vlada Srbije će samo propisati minimalne tehničke uslove za te fiskalne kase i onda će bilo koji dobavljač koji podmiruje te uslove, taj biti u stanju da podmiruje naše tržište. Znači, neće biti nikakvog monopola, niti davanja tog velikog tržišta samo jednoj firmi. Tu naravno, pre svega, govorim o Nišlijama. Naravno da ćemo pomoći EI Nišu, da i oni kroz jedan ovakav posao nađu mesto i da im to bude pokretač za jedan važniji deo te industrije. Oni su već uradili neke radnje, uz eventualnu saradnju sa nekima koji imaju licence u tom domenu, koji već imaju iskustva, da mogu da proizvode.
Ovaj poreski paket je izuzetno povoljan. Retko kada se desi da jedna vlada, jedan ministar finansija može da ponudi ovako povoljan paket. On će koštati državnu kasu nekih 10 milijardi dinara. To nije mali novac. Pre nekoliko nedelja su zlonamerno preneli nešto što sam rekao, da je to neka svojevrsna nagrada, kao da je Vlada tu da nagradi građane kod smanjenja poreza. Naravno, ja nikada nisam rekao na taj način, ali želim da kažem da ovo smanjenje ili ukidanje poreza ni u kom slučaju ne bi bilo moguće da se sa jedne strane država nije borila protiv šverca i da naši građani i privrednici nisu, do neke mere, pojačali finansijsku disciplinu. Te niže stope uz širu osnovicu će omogućiti da idemo dalje.
Sledeći koraci - kao što sam napomenuo, ukoliko ojačamo tu finansijsku disciplinu, moći ćemo krajem sledeće godine da razmotrimo veoma ozbiljno smanjenje poreza na promet, koji će biti onda porez na dodatu vrednost i smanjenje nameta na plate, u regularnom postupku.
Veoma sam ponosan što smo u stanju da ponudimo jedan ovakav paket. Mnogi naši građani ga očekuju, a to bi značilo da ćemo krajem sledeće nedelje imati za 17% jeftinija ova dobra, o kojima smo pričali, da ćemo moći da kupimo kompjutere, ulje, mast za toliko jeftinije, a za naša preduzeća, za sve one koji misle da treba da se investira, imaćemo mnogo povoljniji ambijent, najpovoljniji u Evropi u onome što se tiče poreza na dohodak građana i poreza na dobit preduzeća.

Dame i gospodo, želeo bih samo da odgovorim na nekoliko pitanja ili da dam neka razjašnjenja oko ovog poreskog paketa.
Rekao bih, ako sagledamo prvo pitanje koje je postavljeno u ovom domenu i da krenemo od ovog zadnjeg, i to je onako malo dublje pitanje, da li treba dati neki dodatni podsticaj onima koji treba da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji? Promena svojinskih odnosa je jedna od najsloženijih stvari koja može da se desi, ako pogledamo iskustva koja su se dešavala, ne samo u onim stalnim primerima, mislim na zemlje u tranziciji o čemu uvek pričamo, nego bogami i u onim razvijenim zemljama gde je nekoliko velikih transakcija uvek bilo praćeno velikom kontroverzom. Nema osetljivijeg pitanja od ovoga, što se tiče promena u svojinskim odnosima, ma kakav bio taj model, da se kontroverza izbegne.
Kao jedan od autora jednog od prvih programa koji je mešao vaučersku privatizaciju sa koncentracijom vlasništva kroz investicione fondove u Poljskoj, mogu da vam kažem da, jednostavno, između ta dva ekstrema, sa jedne strane mogućnost da se uđe i da se plati samo sa gotovim novcem odjedanput i samo se uvažava ono što je gotov novac, kroz neko nadmetanje i to je isti princip kome smo mi sada u Srbiji dosta bliski. Sa druge strane je jedna besplatna raspodela kroz tzv. vaučersku privatizaciju te svojine možemo da vidimo da i jedan i drugi modela (j imaju i prednosti i nedostatke. Sada se vraćam na ovu poresku materiju, hteo bih da pokažem, možda je malo paradoksalno, ova odredba je u stvari nešto što ide u cilju veće socijalne pravde.
Naravno, karikiranjem jedne ovakve odredbe neko zlonameran bi hteo da kaže - znači, onima koji već imaju novac dajete još neke nove poreske povlastice. Znači, onima koji već imaju, njima još smanjujete porez. Iz dva razloga to nije tačno.
Prvo, stvar je u tome da, što se tiče naših domaćih investitora, što smo bliži tom čistom modelu plaćanja u kešu, odmah i jedanput, valjda je svima jasno da je sve uži krug ljudi koji mogu na taj način da se nametnu i da dođu do svojine.
Znači, ova odredba je nešto što treba da pogura malo dalje od tog ekstrema i naročito ono što su mala i srednja preduzeća, da omogući ljudima koji možda u datom momentu nemaju taj keš, u onoj količini koja je potrebna, i zato će ići na plaćanje na rate da mogu da dođu do te situacije da sutra kada se dođe do otplate tih rata, ne budu "ugušeni" i oni sami u njihovoj ličnoj poreskoj situaciji u otplati poreza na dividendu. Uzgred budi rečeno, time, (to je taj drugi razlog) imamo danas neravnopravnu situaciju između fizičkih i pravnih lica u vidu participacije u tim aukcijskim privatizacijama.
I da rezimiram, ova odredba u stvari treba da proširi krug ljudi koji mogu da učestvuju u aukcijskoj privatizaciji. Da ponovim, ona je tu da ta svojinska transformacija ne bude otvorena samo onima koji već ulaze sa nekim kapitalom, nego treba da omogući i možda nekim mlađim, i možda nekim drugim koji danas nemaju taj početni kapital, da budu u stanju zato što imaju ideju, energiju, projekat i želju, da budu ti transformatori naše privredne situacije.
Za one koji misle da možemo biti tržišna ekonomija i, da upotrebim tu reč koja je dugo bila ovde tabu - kapitalističko društvo, dapače, sa kontinentalnim evropskim načinom života, sigurno ne nekim ultra liberalnim, čini mi se, to će uvek biti jedna vrsta manjine kod nas, da vidite ovo kao mogućnost da neko ko živi u Kruševcu, Leskovcu, nekom drugom gradu, možda neko ko nije bio direktor, ali ko uživa poverenje, dobro je poznat kao vrsni stručnjak i ko će biti u stanju da okuplja oko sebe jednu ekipu koja želi da kupi dato preduzeće u tom momentu, ovo će tim ljudima (i na njih prevashodno mislimo) omogućiti da to urade, a da oni na njihovom ličnom poreskom planu ne budu ugušeni.
Znači, daleko od toga da je to dodatni podsticaj za one koji već danas imaju neki novac, nego ovo treba da proširi krug onih koji mogu da učestvuju, čini mi se da će i na taj način ta kontroverza, koja će uvek biti prisutna sa nama, biti dodatno smanjena.
Što se tiče, samih zadruga, kada smo predložili ovaj amandman, svi su mi rekli - neće proći, videćeš, taj lobi je jedan od najjačih lobija koji postoje u Srbiji i politika se tu umešala i političke partije imaju njihove zadruge i preko toga se finansiraju i nemoj slučajno da misliš da će to moći kroz ovaj dom da prođe, jer ta provizija od 10% je način na koji se mnogi od njih finansiraju, pa i neke druge organizacije.
Ne mogu, da se otrgnem utisku, imajući u vidu od kada je ova inicijativa krenula broj intervencija i pritisaka, sugestija dobronamernih da se odustane u ime 20 godišnjih mladih ljudi koji na ovaj način neće moći da dođu do onog minimalnog, do hleba da prežive i da ne kažem iz kojih je sve to pravaca dolazilo, što me je možda u potpunosti ubedilo u ono što su mi rekli oni koji su dobronamerni i koji su mi davali te savete, ali moram da kažem da me je to dosta zaintrigiralo.
Da, naravno, mora da postoji način da naši mladi dok rade imaju mogućnost i da se dodatno zaposle, ali ovaj sistem je ušao u metastazu. Zar je moguće da asocijacije tih zadruga sada, brže-bolje dolaze, kažu - dobro, dobro, ne mora 10%, evo 5%, iščistićemo redove, videćemo, da, da, biće bolje, kunemo se. Tako je isto bilo prošle godine kada smo razmišljali o ovakvom amandmanu, ali ga nismo uveli zbog tih drugih i zbog te formulacije koju smo imali. Šta konstatujemo? Svaki zapisnik poreske policije u najuspešnijim i najbogatijim našim preduzećima konstatuje najveće probleme, a da ne govorim o tome da veoma često ili supruga ili muž nekoga ko radi u finansijskoj policiji, gle iznenađenja, vodi neku omladinsku zadrugu. U samom vrhu 12 omladinskih zadruga, neću da dajem imena onih mnogobrojnih poznatih preduzeća tamo koji su do kraja iskoristili i zloupotrebili to; i pogledajte samo šta danas dešava u Srbiji i shvatićete zašto se u ovom momentu uopšte se ne ukida mogućnost zapošljavanja preko zadruge.
I naprotiv, ono što ste rekli, samo se gubi ona ultra privilegija, koja je postojala prema ugovoru o delu. Znači, efektivna stopa oporezivanja prelazi na 16%, kada uračunate normirane troškove, bila je 10%, a sada je 16%. Nije to tako strašno. Dodatno mogu da kažem da ćemo imati inicijativu za promenu tog danas saveznog zakona, a sutra republičkog, gde ćemo ipak taj jedan mali stav, koji je neodređen, gde se kaže (ne znam više koji je to član) da u izuzetnim uslovima može da se prihvati da neki ljudi, koji nisu više omladinci, mogu biti zaposleni.
I to je Srbija: danas je na stotine hiljada ljudi kojima se ne uplaćuje ni jedan jedini dinar za njihovo penziono, i na taj način mi spremamo generaciju ljudi koji će biti razočarani. Doći će i, imajući u vidu njihove godine, misliće da su spremni da dobiju penziju, a onda će neki tamo iz PIO fonda da im kaže - meni je žao, ali vi ste deset godina radili po zadrugama, to vam vredi nula.
A kada znamo, da moramo više da vežemo penziona prava sa onim što se uplaćuje, što neminovno znači da mora da se računa cela karijera, onda znamo da je i ovo jedan element koji treba da se sada usvoji, da bi počeli da pripremamo ambijent da bi se to i sprovelo.
Šesnaest posto nije neka stopa koja treba sada da obezvredi sve te napore. i hajde sada da vidimo, baš me interesuje, da li je taj lobi na ovaj ili neki drugi način toliko jak, kada se pokaže to lice mladog studenta, koji će kroz ovo odjedanput ostati bez minimuma da preživi, a ja imam poverenja da se to jednostavno neće desiti, kada se bolje uredi i ta materija. Siguran sam da ćemo krajem sledeće godine verovatno biti u stanju da ponudimo za one koji su realno mladi ljudi, koji se finansiraju, još povoljniji način. Ali, jednostavno, metastaza je tolika, utaja je tolika da mi moramo pod hitno ovde intervenisati.
Što se tiče progresivnog oporezivanja, progresivno oporezivanje je odlika svih evropskih kontinentalnih poreskih sistema. Može da se kaže, ako pogledate istoriju, i uvek je interesantno pogledati zadnjih 10 godina, kak idu stope, koja zemlja šta radi, kakvi su efekti svega toga. Da ne ulazim u detalje, sve tranzicione zemlje koje su krenule, a to je početkom 90-tih godina, i da podsetim: naš poreski sistem u to vreme je imao veoma visoke progresivne stope, i ovo što danas imamo i tih deset, 15 ili 20 je već niže od onoga što je postojalo početkom tih godina.
Marginalna stopa u većini velikih zapadnih zemalja je negde oko 40-45% . Imate ovde nekoliko primera. Na Zapadu se te marginalne stope smanjuju, jer, jednostavno, ti nešto imućniji su i vičniji i imaju više novca da angažuju razne savetnike da izbegnu taj porez, poreznici dobro znaju da visoke stope ubijaju porez; jer je onda podsticaj za evaziju toliko veliki da retko koja kontrola može da mu se suprotstavi.
U ovom slučaju, ako pogledamo zadnjih deset godina u zemljama u tranziciji, i Rusija je veoma interesantna tim povodom. Ona je krenula kao i mnoge druge, sa veoma visokim marginalnim stopama, i došli smo u stvari do proporcionalnosti. Znači, ne do degresivnog poreza, ali u Rusiji smo sada došli do jedne stope koja je, jednostavno, proporcionalna i niska, 13%. I šta se desilo ove godine - prvi put u istoriji Rusije imali ste redove poreskih obveznika, jer su istovremeno imali i ovo što i mi u neku ruku ovde želimo da uspostavimo, jačanje te discipline; Rusi su počeli da plaćaju taj porez i javne finansije Rusije su u sjajnom stanju.
Naravno, prevashodno zbog toga što je cena nafte na nešto većem nivou; to kada gledate ekonomsku performansu Rusije, to je onaj ključni faktor koji određuje skoro sve, ali takođe zbog toga što se finansijska disciplina u mnogo čemu povećava.
Predlog je ovde da progresivnost ostane, da bude 14%, pa 24,5%, i na taj način, uz jačanje te finansijske discipline, uspećemo da imamo, koliko već sledeće godine, ne 3.280 ljudi, pa onda neki poslanici kažu, skoro da sam čuo ovog poslanika, pa, jesmo li mi bili glupi da se ovde prijavimo? Niko drugi se nije prijavio, najmanje oni koji su stvarno imućni. Sledeće godine sa tom primerenijom stopom od 24,5% napravićemo pravi napredak, da onda nekoliko desetina, a ja se nadam nekoliko stotina hiljada naših građana plati porez na dohodak građana.
I onda, hajde da vidimo gde je demagogija, da li je bolje da imamo 24,5% marginalne stope i da onda imamo nekoliko stotina miliona dinara, nadam se možda i koja milijarda naplaćenog poreza i, kao što je rekao šef poslaničke grupe DSS malo ranije, da i taj naš fiskalni sistem bude malo primerniji nekoj razvijenijoj zemlji, gde nemamo samo te indirektne, nego i direktne poreze, koji su pravičniji, jer onda stvarno idu po ekonomskoj snazi, da njihovo učešće poraste od onih veoma slabih jedva 64 miliona dinara za ovaj porez.
Čini mi se da taj balans, blaga progresivnost, u ovom momentu sa marginalnom stopom, malo nižom od 25%, jeste pravi način da se uvede red i da nam desetine i nekoliko stotina hiljada ljudi plaća, umesto da imamo neku stopu koja je negde blizu 35-36%, gde je onda podsticaj za evaziju značajno jači, i u tom momentu borba poreske uprave da uspostavi tu progresivnost je izgubljena unapred.
Dajte da vidimo sledeće godine kako će ovo biti i kroz neki period ćemo videti da ideja progresivnosti, u koju sam ja ubeđen, ogromna većina našeg naroda, pa mislim i ovoga doma, ma kolika bila forma i njegov izražaj sutra, biće tome privrženo. Mislim da nikada ne treba da dođemo do progresivnosti, jer ova stopa i ovaj stepen progresivnosti je prava stvar za nas.
Želim samo da napomenem da što se tiče mazivog ulja (sada prelazimo na akcizni deo) u stvari smanjenje nije ono što je naznačeno, jer cifra koja je u zakonu je ona početna, nominalni iznos u dinarima, koji je bio usklađen zadnjih godinu i po dana (nešto više sada), zbog rasta inflacije.
Predloženo smanjenje je u stvari sa 71,86 dinara na 45, tako da je to značajno smanjenje akcize na mazivo ulje, jer i tu vidite previsoki porez koji ubija porez. Tu je Modriča i te kako profitirala kroz šverc na našu teritoriju i naši proizvođači su, u Kruševcu naročito, strašno bili pogođeni time što je naša akciza bila stvarno previsoka. To je, da iskreno kažem, najverovatnije u to vreme bilo sa raznim kalkulacijama, da bi izbegli neke druge zloupotrebe, u koje ne bih hteo da ulazim. Ona je jednostavno iskočila iz nekog proseka regiona i, bez iznenađenja, to je privuklo ogromni obim šverca kod nas. Zbog toga je to veoma značajno. Kao što vidite, ovde se smanjuje za nekih 26 dinara po litru, i to je veoma dobro.
Što se tiče oružja, teško je doći do pouzdanih cifara, samo želim da kažem da prema zvaničnoj evidenciji, u jednoj zemlji koja ima nekih 7,5 miliona stanovnika (govorim o Srbiji posle svega što se desilo), prema cenzusu, mi imamo više od 2 miliona komada oružja koja su registrovana. Pitate se koliko nije registrovano - nemam te statistike, valjda jedino SAD imaju više komada oružja po glavi stanovnika, a onaj ko govori o toj divnoj srpskoj tradiciji, hajde da pogledamo naše dnevne listove, pa da vidite kada je sin ubio oca, kada je otac pobio familiju, kada neko kada mu malo pukne film posegne za tim što se drži u kući, pitamo se zbog čega, i onda dođe do ogromne porodične tragedije.
Zbog toga porez na oružje treba da ostane. Ovde se govori samo o onim penzionisanim građanima iz MUP-a i Vojske Jugoslavije, čija je to bila struka, i koji su često imali dosta niske penzije i morali su, samo zbog toga što su dobili na kraju karijere jedan poklon, da plaćaju taj porez. Čini mi se da je realno da se nastavi naplata tog poreza. Ako mene pitate, on bi trebalo da bude još veći, ali, istovremeno, onda imamo problem u tome (što već danas vidimo) da neki odjavljuju oružje i jedan deo toga se seli u ilegalu, nažalost. Zbog toga moramo da oslobodimo samo ovaj deo i taj segment. Što se tiče lovaca, pošto je bila i ta inicijativa - pa oni su već prošle godine imali jedan značajni podstrek i oslobađanje i mislim da je to sasvim dovoljno; i, ako je sudeći po dopisima, mislim da ne treba ići dalje.
Još dve stvari bih samo hteo da kažem, a one se tiču nekih pitanja kao što je npr. ako imate jedinstvenu stopu poreza na promet i teško da se neko ne složi sa time, da će sam porez na promet, naročito porez na promet usluga, teško biti pravičan, jer teško je, ma koliko se trudili kroz izuzetke, za ono što ulazi u proizvodnju, naročito u uslugama, izbeći u nekim segmentima višefazno oporezivanje, što naravno nije dobro, jer krši neutralnost.
Pitanje je - da li osloboditi od plaćanja poreza na promet na usluge i pravna lica za izdavanje poslovnog prostora. Naveo bih jedan primer - i ove najskuplje hotele, koji izdaju neke radnje, trebalo bi da oslobodimo. Da li nam to treba? Da li je to pravično?
Ako se postavi pitanje - zašto se oslobađaju neka dobra koja su deo tzv. neelastične korpe, naravno da se ovo nije radilo zbog pritisaka ovih ili onih lobija, ali dalje širenje, ako mislimo na ono što je postojalo pre - uzmite dečiju odeću, setićemo se onog vičnog ministra, direktora koji je veoma brzo izmislio i neke veličine npr. 14a, pošto je za decu bilo maksimalno 14, zatim 14b, 14d, 14c i uskoro je mogao i Vlade Divac da se obuče u dečiju odeću. Na taj način stvara se velika rupa u tom sistemu.
Ova lista koju imamo je usaglašena sa šestom direktivom Evropske unije i sa nečim što je naša realnost u vidu onoga što je baza - ishrana, lekovi i komunalije. Ako pogledate naše građane, hrana, lekovi i komunalije su te tri stvari koje su od prvoklasnog značaja za njih, a naročito onaj deo potrošačke korpe koji je stvarno baza o kojoj pričamo.
O nekim stvarima ćemo više pričati kada dođu na red amandmani i kada krenemo na raspravu u pojedinostima, ali prokomentarisaću neke iznose o tome kakva je naša privredna aktivnost i kakav je uticaj poreske politike na tu privrednu aktivnost bio.
Ono što je bila bukvalno nula naplate poreza na dobit preduzeća, ma koliko naš Zakon o računovodstvu dozvoljavao, i dan-danas, a ona inicijativa Savezne vlade je dobar korak u pravcu stezanja i u tom nastojanju da se iskaže prava dobit, mi skoro nismo naplatili ništa u porezu na dobit preduzeća 2000. godine, ali 2001. godine to je bilo nekih dve milijarde dinara, dok ćemo ove godine naplatiti 4,5 milijarde dinara otprilike. Sve to kada je jedan broj preduzeća u situaciji da ima velike teškoće.
Veliki deo preduzeća, mada se vraćamo na bazičnu filozofiju nove fiskalne ravnoteže, kaže - u našem interesu je da iskažemo pravu dobit, i tu je sve pozitivno povezano, jer najzad imamo banke sa potencijalom koji im omogućava da nam daju kredite i one neće prihvatiti duplo računovodstvo: jedno za poreznika, a drugo za bankara koje je mnogo povoljnije naravno. Naročito u tom segmentu koji je počeo da staje na noge, odnosno svima će biti u interesu da iskažu maksimalnu dobit znajući da će stopa biti 14% a efektivna stopa, ako pogledate dodatne beneficije koje dajemo, će sigurno biti između 5 i 7%.
Za mnoga naša preduzeća će ona biti još niža. U tom slučaju ćemo imati realniju sliku naše privrede, sa tim poreskim podsticajima - efektivna stopa plaćanja će biti niža, a ipak, sa svim tim mi predviđamo da će nas ta mera koštati nekih 3-4 milijarde dinara. Bukvalno u nominalnom iznosu, pa čak i u realnom, očekujemo da i sa ovim podsticajima porez na dobit preduzeća bude nešto više naplaćen sledeće godine.
Istovremeno je dat jedan snažan podstrek da se u tim preduzećima iskaže prava situacija, tako da bi mogli da dobiju i ove poreske podsticaje, jer ako ne iskažu dobit ne mogu ni da dobiju te poreske podsticaje od zapošljavanja i od investicija, niti mogu da dobiju kredite, pa je to tako sve čvrsto povezano: niža stopa - podsticaj - naplata - suzbijanje sive ekonomije, i na taj način taj točak treba da se zavrti i da imamo mnogo veću oporezivu bazu, u stvari bolju naplatu čak i od onoga što je postojalo. Ali, samo ako sve to ide istovremeno.
Ako pogledamo privrednu situaciju činjenica je da mi u ovom momentu naplaćujemo nominalno dva i po puta više poreza na dobit preduzeća, i to znači nešto apsolutno. Ako pogledate završne račune za prvih šest meseci ZOP-a, ma koliko bilo prostora i za fingiranje i za razne elemente koji se godinama vuku iz našeg računovodstva, možemo konstatovati da su gubici značajno smanjeni u našoj ekonomiji, a da je dobitak koji je bio beznačajan sada značajno povećan. Dostaviću vam u nastavku ove diskusije i neke cifre tako da možete da vidite o čemu se ovde radi.
Ako pogledate banke, tamo gde je bila jedna ogromna rupa, danas su one, bar po onome što prikazuju, na jednoj pozitivnoj nuli, tako da imamo i jedan mnogo zdraviji bankarski sektor koji će biti dobra podloga za naš realni sektor.
Kada gledate privrednu aktivnost (tu zaključujem, i malo izlazim iz one striktne priče o poreskoj politici), Srbija je imala jedan privredni rast od 5,9% u 2000. godini, 5,5% u 2001. godini i 4% će biti ove godine realnog rasta, iznad rasta inflacije, i očekujemo 5% za sledeću godinu i godine koje dolaze posle toga. To je najbrži privredni rast u Evropi. Da, naravno, sa niskih grana, tako da stope manje znače. Mnogo više je, u apsolutnom smislu, kada neka velika ekonomija poraste za 1% nego naša toliko sužena ekonomija, koja je samo 1/3 onoga što je bila pre- znači, 1989. godine je 29 milijardi dolara bruto nacionalnog dohotka, a 2000. godine 10 milijardi dolara. To je cena bivšeg režima. To je cena svega onoga što se desilo u zadnjih deset godina.
Sada, ako pogledate istu industrijsku proizvodnju, cifre pokazuju (a i tu je u pitanju naš statistički aparat, jer se on nije reformisao za ovih 10 godina, pa i to mora biti jedan od prioriteta), da će industrijska proizvodnja porasti za nekih 2 do 3% ove godine. Bruto nacionalni dohodak će porasti i više zato što ekonomija nije samo industrija, tu imate usluge i trgovinu, imate i društvene delatnosti. I, šta tu konstatujemo?
Kada se pogledaju cifre industrijske proizvodnje, malo detaljnije, vidite pad proizvodnje hleba za 25%. Kada već govorimo o nečemu što je neelastično kod nas, onda je to količina hleba koju jedemo. Statistički aparat prati samo društvena preduzeća a ne prati sijaset novih ili nešto starijih privatnih pekara, koje sve više i više od njih uzimaju to tržište, zato što je hleb kod njih nešto ukusniji i nešto jeftiniji, a to naša statistika ne registruje, mada se radi na tome, a nema ni načine merenja po uzorku koji će omogućiti da se i to obuhvati.
Naveo bih još dva primera u vezi sa tim. Navodno, proizvodnja cigala je pala 16%, a proizvodnja crepa porasla za 25%. Zato što cigle mogu da se proizvode u manjim pogonima i tu ima mnogo toga što se ne registruje. Uzmite npr. proizvodnju mesa. Naša zvanična statistika registruje pad proizvodnje mesa, ali, istovremeno, ako pogledate prerađevine, one rastu značajno. Znači, statistika ovde u stvari ne pokazuje celu situaciju, a naročito kada pogledate potrošnju električne energije; u zadnjih nedelju dana, kada je nenormalno toplo za ovu sezonu, naročito kada ljudi koji se greju na električnu energiju je ne upotrebljavaju, vidimo da potrošnja električne energije nastavlja da raste.
Na taj način se indirektno vidi, a i kroz mnoge druge stvari koje bih mogao da navedem, da ono što je zacrtano kao rast naše ekonomije od 5%, realan rast, koji će biti najbrži u Evropi sledeće godine, jeste apsolutno nešto što je moguće realizovati i da nije ni u kom slučaju tačno kada se kaže da je naša privredna situacija beznadežna i da nema nikakvog pomaka. Hvala vam mnogo na pažnji.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih samo da odgovorim na nekoliko pitanja koja su se čula danas u ovom pretresu i da se zahvalim na učešću mnogih poslanika. Krenuću po fiskalnim formama.
Sugestija da se smanji stopa poreza na promet je, naravno, interesantna i lično bih bio najsrećniji kad bismo mogli odmah to da uradimo. Postoji samo jedan mali problem, a to je problem balansa javnih finansija. Postoji samo jedna lošija stvar od visokih poreza, a to je da imamo deficite koji se ne daju kontrolisati. Ako neko želi da imamo porez na promet od 10%, ta osoba mora da objasni kako ćemo nadoknaditi 45 milijardi dinara, koliko bi to smanjenje donelo. Videćete, u budžetu Republike Srbije je porez na promet koji je planiran, što se tiče dela budžeta Srbije, 89,4 milijarde dinara. Jedan procenat toga, to je 4,45 milijardi dinara, pa čak sići sa 20 na 17%, to bi bilo 13,4 milijarde dinara. Znači, čak za jednu trećinu više od celog ovog paketa koji se predlaže u ovom momentu.
Naravno, ta ideja je, kao što sam više puta naznačio, i te kako interesantna i prihvatljiva. Predlog koji imamo je da pokušamo, kao što smo radili poslednje dve godine, čim se nađe taj prostor za smanjenje poreza da ga u sledećem koraku usmerimo na te dve ključne fiskalne forme koje su porez na promet i nameti na plate, porez na plate i nameti u vidu socijalnih doprinosa.
Zbog toga, tu zaključujem oko tog elementa smanjenja stope, da li bi velika razlika bila za naše građane 1% - bila bi, jer svaki procenat je važan, ali samo taj 1% bi značio 4,45 milijardi dinara. Pitanje je da li bi to imalo tako veći efekat, preći sa 20 na 19%, na samu sivu ekonomiju. Ne mislim.
Što se tiče poreza na promet i nameta na plate, mislim da bi bilo bolje da na prihodnoj strani puno radimo sledeće godine, da se što više proširi ta oporeziva baza, a da se na rashodnoj strani uradi restrukturiranje, racionalnizacija kroz spajanje onoga što treba da se spoji između saveznih i republičkih organa, ukidanje nekih saveznih organa i ukidanje nekih republičkih organa i u postojećim organima maksimalna štednja, tamo gde može. Videli smo šta je moguće uraditi u domenu lekova, naročito u Kragujevcu, kada se iole uvede red u našoj zemlji i kada iole bolje počnemo da upravljamo našim resursima.
Zbog toga mi se čini da bi bilo bolje da sledeće godine u oportunom momentu, kada se nađe, kao što je sada, momenat i tu su u pravu narodni poslanici koji su to primetili, ideja nije da se prikupi više prihoda nego što treba, nego čim vidimo da smo i dalje u balansu, da ovaj fiskalni sistem bolje daje po proširenju osnovice, da se odmah smanjuje porez ili ukida neki porez, da na taj način držimo i tu javnu potrošnju, koja je već na dosta visokom nivou, na nekom prihvatljivom nivou. Zato, ako Bog da, vidimo se sredinom ili krajem sledeće godine. Za dalje smanjenje poreza i ovoga puta će dve ključne fiskalne forme biti porez na promet i nameti na plate.
Što se tiče ovih matica i pčela, mislim, a i razgovarao sam sa mojim saradnicima, da to ne bi trebalo da bude problem. Nešto ćemo uraditi tim povodom.
Što se tiče ukidanja poreza na promet na ulje, to nije koji dinar, to je 12 dinara po litru. To je mene malo iznenadilo. Mi smo zemlja koja troši po prosečnoj familiji čak šest litara mesečno, što znači 60 dinara mesečno, i zato ne treba to nipodaštavati. Što se tiče odloženog plaćanja, mogu da kažem da su u ovoj debati oko poreza na promet mnogobrojni ti privrednici koji su hteli da se napravi pomak u periodu u kome treba da se plati porez na promet. Ruku na srce, ako pogledate šta se stvarno tu dešava, u jednoj ekonomiji, kada se porez na promet obračunava i mora da se plati u periodu od 15-20 dana i gde su rokovi za plaćanje, nažalost, predugački (60 i veoma često 90-120 dana), ja se libim od toga da kažem da u ovom momentu privreda uistinu kreditira državu.
Čim imate usklađenje između perioda plaćanja poreza i plaćanja u privredi, onda privreda na neki način kreditira državu i to nije dobra situacija. Ruku na srce, u svim zemljama je tako, gde je period za plaćanje poreza znatno kraći od onoga što je period za plaćanje u privredi. Kod nas je taj raskorak dosta izražen. Kada sam to rekao, zašto da ne produžimo. Prvo, ne možemo da ga produžimo samo za neke, a ne za druge. To bi kršilo neutralnost; zašto za one koji proizvode vino, a ne za one koji proizvode ugalj, zašto za one koji proizvode dečiju odeću, a ne za one koji proizvode nešto drugo ili neke kompjutere. Ako bi to uradili za neke druge, moramo biti svesni toga da su naše javne finansije su u ravnoteži, ali ta ravnoteža nije ravnoteža da imate veliki dušek i neke rezerve.
Svakog meseca testera kreće. Petog i desetog plati se porez na promet i u tom momentu se isplaćuje prva polovina penzija i plata, pa onda druga polovina. Na taj način smo u stanju da održimo regularnu isplatu plata, penzija i svega onoga što očekuju naši budžetski korisnici. Kada bismo popustili i četiri-pet dana mi ni u jednom momentu ne bismo bili u stanju da platimo pola penzija. Mislim da to ne bi bilo dobro. Zbog toga u ovom momentu i zbog balansa naših javnih finansija, mada bi to bila dobra ideja, nismo u stanju da produžimo ovaj rok. Treba da se smanji taj raskorak između rokova plaćanja koje građani i privreda daju državi i koji su rokovi prema njima.
Što se tiče fiskalnih kasa, mislim da to nije promaklo nekim narodnim poslanicima. Ovo je toliko važno da smo odlučili da vam predložimo u Zakonu o budžetu, o kojem ćemo raspravljati najkasnije do 15. decembra u ovom domu: predviđeno je 500 miliona dinara subvencija za trgovce i za nabavku fiskalnih kasa. One su bile dosta skupe kada su, početkom devedesetih mnoge zemlje u tranziciji počele to da uvode. Međutim, sada je ta proizvodnja dosta raširena i ima puno dobavljača. Konkurencija je žestoka. Naravno, nećemo ponoviti grešku koju su napravili u Crnoj Gori, kada su ovlastili samo jednog dobavljača, jer onda je cena bila veća. Samo ćemo dati u toj javnoj nabavci minimalne tehničke uslove i naravno da se i te kako radi; ne samo sa EI Niš, nego i sa nekim drugim našim proizvođačima, da im omogućimo da oni i te kako mogu da učestvuju u tom nadmetanju i proizvodnji.
Naravno, ako pričamo o subvencijama za nabavku fiskalnih kasa, to znači da mora da se obezbedi način finansiranja, tako da ni u jednom momentu ni oni koji imaju trafiku ili manju trgovinu ne budu ugroženi u nabavci te kase. Naravno, to će biti jedno od ključnih putanja na kome radimo sa kolegama iz Ministarstva trgovine.
Što se tiče poreza na dodatnu vrednost, rekoste i istina je da smo mi zadnja zemlja u Evropi sa Crnom Gorom, ako smo i dalje u jednoj zemlji, dve države članice, koje nemaju porez na dodatnu vrednost. Istina je da imamo pretpostavke koje moraju da postoje. Ne samo to, mi moramo da obezbedimo i neku infrastrukturu. Fiskalne kase su infrastruktura za uvođenje poreza na dodatnu vrednost. Na taj način mi ćemo moći kroz ovo i kroz neke druge elemente u našem fiskalnom sistemu da efikasno uvedemo porez na dodatnu vrednost na kraju sledeće godine. Kao što sam napomenuo, u tom momentu, nadam se, bićemo u stanju da smanjimo tu stopu koja će biti jedinstvena.
Što se tiče zakona o prihodu građana i zemljoradnika, a to je bilo pitanje na koje nisam odgovorio malopre, lpke je predsednica poslaničke grupe Socijaldemokratske partije postavila, istina je da od 1994. godine katastarski prihod nije revalorizovan. Danas i sami poljoprivrednici kažu da je porez veoma nizak. To je jedva nekoliko desetina dinara i mnogi su se složili, kada smo imali dosta žustru diskusiju oko njihovih penzija, penzionog sistema koji oni ne prihvataju, oni su spremni i mi smo pokrenuli inicijativu da se revalorizuje katastarski prihod, kao najpravičniji način oporezivanja naših zemljoradnika. Na taj način ova niska stopa i ta revalorizacija će dovesti do nekog prihvatljivog, ali ne toliko apsurdno niskog poreza za zemljoradnike.
Istovremeno, moramo raditi i na socijalnim doprinosima. Najzad, pogledajmo porez na dobit preduzeća, a to je bilo pitanje predsednika ili zamenika predsednika iz SSJ. Čini mi se da postoji stavka koja je nedovoljno poznata, a čak sam bio iznenađen kada sam video da neki naši sportski radnici nisu čuli za to, a to je ono što ste izglasali aprila prošle godine. To je da čak do 3,5% ne dobiti, nego prihoda celog preduzeća može da se uloži u sponzorstvo našim sportskim društvima i da se to odbije od poreza na dobit preduzeća. To je najpovoljniji sistem koji postoji u Evropi. Naravno, sve dok nije bilo puno dobiti, to nije bilo toliko interesantno. To je način na koji će sport, i amaterski i profesionalni, dobiti one sponzore koji su mu potrebni da bi mogao da se razvija.
Što se tiče ovog pitanja povlastica i pogodnosti u vidu oslobađanja od poreza na dividendu u iznosu plaćanja rate u postupku privatizacije, to je samo jedno izjednačavanje između fizičkih i pravnih lica. Ni u kom slučaju to ne daje neku ekstra povlasticu prema pravnim licima. To je samo da ne bi kršili princip neutralnosti. Kao što sam malo ranije danas rekao, daleko od toga da ta mera treba da da dodatni podstrek onima koji imaju gotovinu i to puno gotovine, nego treba da proširi krug ljudi koji će biti u stanju da predlože program i da učestvuju u aukcijskim preduzećima.
Najzad, kada pričamo o akcizama, ako govorimo o ulju, mazivom ulju, naravno da smo bili osetljivi na argumente koji su došli iz Kruševca. Mi smo usaglasili tih 45 dinara sa FAM-om, i to je jedan prihvatljiv namet. Čujemo da bi oni hteli 10, što je izuzetno nisko. Naravno, to nije mali prihod, to je nekih 1,5 milijardi dinara godišnje. Znači, podelite to sa četiri i videćete da je to više stotina miliona dinara. Mislim da će na tom nivou podstrek za šverc biti mnogo manji i da ćemo uz bolju kontrolu na granici, mislim imati izraženiji efekat na FAM i neke druge naše proizvođače.
Što se tiče vina, tačno je da u Crnoj Gori nema akcize na vino. Tačno je da oni daju jak podstrek za njihovu proizvodnju. Tačno je da naši proizvođači imaju puno problema, i to je jedna od manje lepih stvari u našem ugovoru sa Makedonijom o slobodnoj trgovini. S druge strane, Makedonija je jedina zemlja (pored Bosne i Hercegovine i ne znam koja je treća zemlja), sa kojom imamo suficit u spoljnoj trgovini. Ali, to je mali suficit. Kada pogledamo balans toga, jeste da naši proizvođači imaju problem makedonske konkurencije u domenu vina. S druge strane, kao ekonomija imamo dosta dobiti u tome što imamo veoma slobodnu trgovinu sa Makedonijom. Istina je isto da smo ove godine u agrarnom budžetu prvi put uveli i subvencije za proizvodnju vina.
Mogu da kažem, a tu bih zaključio ovaj deo oko akciza, da ćemo predložiti do kraja godine novi zakon o akcizama, koji treba da dovede do usklađivanja nekih stopa sa Crnom Gorom, sa okruženjem, tako da se pritisak na šverc smanji i da usvojimo neka rešenja koja će biti nešto modernija. U tom slučaju ćemo o tome ponovo pričati.
Pretposlednja stvar koju bih hteo da kažem, to je da je bilo i pitanje i neko je hteo da priča o Laferovoj krivi i da ulazi u neku polemiku ovde. Iskustvo nalaže da "Laferić" u Srbiji počinje na 20%. Građanska svest o tome da treba da se plati porez iznad 20% dosta jenjava. To je naša realnost. Mi to moramo uvažiti. To ne znači da će uvek tako biti.
Nije tačno, kao što je neka poslanica Radikalne stranke rekla, da su to ne prosečne stope, nego marginalne stope poreza na dohodak negde 90%. To nigde više nije slučaj, skoro više nigde nisu veće od 50%.
Moramo uvažiti i situaciju u našim upravama i mogućnost, imajući u vidu ono što smo nasledili - ogromno učešće gotovine. Gotovina i njeno učešće u monetarnoj masi M-1, što znači u širem smislu, jeste čak 40% u našoj zemlji. To je rekord Evrope, 40%. To je ono što smo nasledili i sa čim moramo da kuburimo u vidu jačanja finansijske discipline. Verujte, u zemlji gde je 40% novca u opticaju u kešu, izvolite, probajte da naplatite 45 ili 50% stope, želim vam puno uspeha.
Znači, to je jedna stvar, moraju biti takve stope i sa druge strane takva disciplina i takve kazne da, na kraju krajeva, kada se napravi jedna tvrda hladna računica svi poreski obveznici znaju da je u njihovom interesu da se to plati. I zbog toga mislim da ovde nema mesta za neku preteranu, demagogiju ili pak debatu.
Najzad, i tu zaključujem, naravno da svako ima pravo da iznese svoje mišljenje, da je interesantno slušati kako neki kažu da ukidanje poreza i nije nešto, da smanjenje stope sa 20% na 14% nije mnogo, ali kada čujem to iz usta onih koji su vodili zemlju 90-tih godina, kada su bile kontrolisane cene, ali ulja, šećera nije bilo, kada su naši građani bili poniženi (i moja familija), kada su morali da ustaju u tri i četiri ujutro da idu sa cegerom i da lutaju po gradu i nisu mogli da nađu to, pa su bile veze, pa su bile šeme, pa je bio profit, pa onda dobijete te ekstraprofitere koje sada napadate...

Gospođo Mićić, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je danas jedan poreski paket. On predstavlja drugu fazu naše poreske reforme koja treba da broji tri ključna koraka. Imajući u vidu dnevni red, reći ću samo nekoliko reči o celokupnom paketu i odmah preći na prvu tačku dnevnog reda - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Setimo se, aprila prošle godine se desio taj prvi korak u ovoj poreskoj reformi, kada ste usvojili ceo niz materijalnih zakona koji su objedinili materiju koja je bila razbacana u mnogobrojnim tekstovima, zakonima, uredbama, odlukama. Bilo je tu dosta haosa, mnogobrojnih fiskalnih formi koje, jednostavno, više niko nije mogao u celini da sagleda. Prva stvar koja se desila, to je da smo pojednostavili taj sistem, vratili se na nekoliko ključnih poreskih formi i time smo značajno približili naš poreski sistem sa sistemima zemalja koje su u našem okruženju i zemljama iz Evropske unije.
Naravno, ako gledamo da li je taj prvi korak uspeo ili ne, moramo prvo pitati građane. Porez uvek boli, naročito u nemaštini i u teškoj ekonomskoj situaciji, gde je i dan danas naša zemlja. Znači, ovde nema nikakvih trijumfalističkih ocena koje treba neko da donese. Jednostavno, u datim okolnostima moramo postaviti tri ključna pitanja oko tog prvog koraka.
Da li je danas porez pravičniji? Odgovor je, mislim, da, jer danas niko ne može ući u moj kabinet i izaći sa poreskom povlasticom. Pre je to bilo moguće. Neka preduzeća, neki sektori su mogli da dobiju mnogo manje poreske obaveze, time se teret prevaljivalo na sve manji i manji broj poreskih obveznika i tako smo došli do nečega što uopšte nije bilo pravično.
Druga stvar je bila da li je danas sistem transparentniji? Odgovor je - da; jer jednostavno, ako neko želi da bilo šta promeni, mora da prođe kroz ovaj dom, kroz ovu skupštinu. Treća stvar, mogu da kažem da se to često izgubi iz vida, ti spojeni sudovi između, s jedne strane jednog poreskog sistema i sa druge strane javnih finansija ili budžeta koji treba da podmiruju neke obaveze i neka zakonski uređena prava, da li je ovaj poreski sistem opravdao poverenje za sada? Odgovor je - da. Ovo je već drugi budžet koji izvršavamo bez lomova, druga godina za redom - isplaćuju se penzije, plate za one koji žive od budžeta, premije za mleko, otkup pšenice, nužne subvencije, strukturiranje naših preduzeća, jednom rečju, sve ono što je zacrtano u budžetu je isfinansirano. Biće više priče o tome kada dođemo do budžeta sredinom sledećeg meseca, siguran sam.
Želim da vam kažem da naša predviđanja sada pokazuju da ćemo na prihodnoj strani imati, kao i prošle godine, isto ono što smo predvideli. Znači, ovaj naš poreski sistem je sada mnogo stameniji i izvršava svoje obaveze. Zahvaljujući njemu, onih 217 milijardi dinara rashoda će biti isfinansirani. Imajući u vidu da će inflacija biti za neki procenat manja ove godine nego što je predviđeno, nekih 16% umesto 20%, to znači da je u realnom iznosu naš poreski sistem dao nešto više.
Da li je to zbog toga što smo više oporezovali, da li smo uveli nove poreze? Ne, naprotiv. Ono što se desilo posle onog prvog inicijalnog koraka, to je da smo u tri navrata smanjili ili ukinuli neke poreze. Često je ta floskula prisutna u našem javnom mnjenju; to je - smanjite stope, proširiće se osnovica i time će porez biti bezbolniji, ljudi će ga platiti i tako će svima biti bolje. Ima istine u tome. Međutim, mi to moramo raditi na odgovoran način. Ne možemo lišiti one koji žive od budžeta i koji očekuju nešto od njega. Ta novonastala sigurnost se ne može remetiti tek tako.
Zbog toga smo mi to u tri koraka uradili. Da vas podsetim, 1. juna prošle godine, objedinjavanjem raznih neoporezivanih elemenata zarada i realnog smanjenja za nekih 12% stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, mi smo smanjili namet na plate za toliko, realno, sa nekih 100-105 dinara, na 100 dinara neto, sišli smo na 71,9. Nije sve realno smanjenje, nekih 10 do 12% je realno smanjenje. Time su mnoga naša preduzeća bila u stanju da povećaju plate.
Drugi korak se desio decembra prošle godine, kada ste izglasali ukidanje poreza na promet na mnogobrojna dobra, voće i povrće, jaja, meso, lekove sa pozitivne liste, komunalije. Na taj način su u januaru cene tih proizvoda pale za nekih 16,7%. Moramo to uvek pomno pratiti, jer loša je navika kod nas, kvazikartelsko ponašanje je i dalje kod nas veoma prisutno, da proizvođači i trgovci ne iskoriste taj novi prostor da podignu njihove marže i cene. Zbog toga mislim, do toga ćemo doći sredinom ove nedelje, i ova predložena poreska oslobođenja nisu sama po sebi lek, moraju se veoma pomno pratiti i kontrola mora biti dosledna, da se to pretoči i u niže cene za naše potrošače.
Zadnja stvar, a to je treći korak posle tek prvog talasa, bilo je ukidanje poreza na finansijske transakcije, na davanje i vraćanje kredita, na mnogo štošta i smanjivanje u agregatu u ponderisanom iznosu za 1/3 poreza na finansijske transakcije na naloge. Time je cena kapitala za naše preduzetnike, za naše građane, za naše poljoprivrednike, ta cena kapitala koja je bila 7 do 8% na mesečnom nivou januara prošle godine, sada pala na i dalje visokih, ali mnogo prihvatljivijih 1,5 do 2%.
Da sumiram; aprila prošle godine prvi poreski paket; mnogo bolji poreski sitem koji je opravdao očekivanja. Posle toga, jedan američki ekonomista koji se zove Lafer, koji to uopšte nije izmislio, ali rekao bih da je dobro nacrtao na jednoj salveti, pa su svi shvatili: ideja je da stope budu što prihvatljivije u datom momentu za građane, tako da osnovica bude što šira; to smo uradili u tri navrata. Tako ćemo nastaviti da radimo svaki put kada se nađe prostora, ali na odgovoran način, ne ugrozivši ni u jednom momentu novonastali bilans naših javnih finansija.
Danas je pred vama paket, taj drugi korak poreske reforme. Dobili ste jedan informativni materijal. Želeo bih samo da kažem da smo mi u maju ove godine pokrenuli, ne volim mnogo tu reč, jednu kampanju. Vidite, tu je ta šolja, videli ste i te majice. To je najmanje važna stvar. To je bio samo jedan povod da pokrenemo ponovo debatu za ovaj drugi korak. Bili smo u 15 gradova Srbije da sretnemo i sindikalce, građane, preduzetnike, ljude iz društvenih i privatnih firmi, da vidimo šta je to što može da se unapredi u našem pravnom sistemu što se tiče poreskih propisa. Danas se ovo završava i time se zaokružuje ovaj krug, dolazi tamo gde mora da se o tome raspravlja, a to je u ovom cenjenom domu.
Mi imamo četiri ključna elementa u ovom poreskom paketu. Naš cilj je jednostavan, a to je da poreski sistem Srbije bude najatraktivniji u svim zemljama u tranziciji. To nije samo parola, nego je to jedan mukotrpni rad kroz diskusiju koju smo imali na terenu sa profesionalcima iz poreske uprave, sa mnogobrojnim domaćim i inostranim ekspertima. Želeli smo, objektivno, kada se nepristrasno pogleda naš poreski sistem, da i oni koji ne znaju dovoljno koje su okolnosti kod nas, zaključe da se on približava tom cilju, a to je da on bude najpovoljniji, najatraktivniji i najefikasniji u svim zemljama u tranziciji.
Imamo četiri elementa u tom poreskom paketu. Prvi je da ćemo vam kao Vlada predložiti da usvojite jedan broj poreskih oslobađanja. Neću danas o tome pričati. Želim samo da kažem da je najbolja socijalna politika ona koja se dešava na rashodnoj strani u budžetu. Poreska oslobađanja su samo tu u onom momentu kada država još nema sistem prema kojem može dovoljno precizno da cilja one kojima je pomoć stvarno potrebna. Mislim, u datom momentu, za sve ono što je neelastični deo tzv. potrošačke korpe, stvari bez kojih se ne može, da je opravdano da se u ovom momentu oslobodi od poreza na promet. Zato očekujemo na onome što je danas predloženo, tu ima i nekih amandmana, neke smo prihvatili, biće tu još neke diskusije, da i tu cena padne za nekih 17%, koliko već krajem sledeće nedelje.
Drugi element, a to je, mogu da kažem, srce ovog drugog poreskog talasa i poreske reforme, to su značajni podsticaji za našu privredu - smanjivanje naših stopa na najniži nivo u celoj Evropi, veliki podsticaj zapošljavanja i investicija. O tome ćemo kasnije mnogo više pričati.
Treća stvar je suzbijanje sive ekonomije. Jednostavno, u momentu kada naša ekonomija beleži rast industrijske proizvodnje, videli ste da je predviđeno za nekih 2 do 3%, a realni rast našeg bruto nacionalnog dohotka biće 4%; isto, sa nešto manjom inflacijom nego što je predviđena. Pravi je momenat, kada smo stabilizovali ovaj sistem, da se predloži jedan broj podsticaja za ono što je ključno za sve nas, a to je stvaranje novih radnih mesta i investicije, tako da naša preduzeća budu što konkurentnija. Znamo da posle 10 do 15 godina i veoma malo investiranja nema ni jednog preduzeća gde nova oprema nije veoma nužna da bi oni bili konkurentni i mogli da izvoze.
Kao temelj svih tih stvari imamo efikasnu poresku administraciju i poreski postupak.
Dozvolite da sada pređem na ovo što je prva tačka dnevnog reda, i to je ovaj jedan, rekao bih, uistinu sistemski, zakon koji je danas pred vama.
Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji je tekst na kome radimo već nekih godinu dana. On treba da postane sveto pismo naših poreskih obveznika i naših poreznika. Ono što je urađeno prošle godine, a to je objedinjavanje poreskih materijalnih zakona, i to na nekoliko prepoznatljivih materijalnih zakona i formi, ovaj zakon treba da uredi u onome što je procesni deo i organizacioni deo poreske materije.
Želeo bih samo da dam nekoliko primera zbog čega je ovakav zakon nužan i preko potreban Srbiji danas, zbog čega; mi smo se svojski trudili u zadnjih nekoliko dana da postignemo što širi konsenzus u ovome domu, da što veći broj poslaničkih grupa, a ja se nadam da će sve podržati ovaj zakon, jer on, čini mi se, ima malo toga što je stvarno sporno. Mogu da vam kažem da 7.000 žena i ljudi u poreskoj upravi, i isto toliko njih u ZOP-u i veliki broj naših poreskih obveznika, čeka da vidi kolika je podrška ovom tekstu u ovom domu. I što bude šira podrška ovom tekstu, utoliko će biti, čini mi se, pravičnije i bolje sproveden ovaj zakon sledeće godine i to svima nama veoma nužan.
Šta bih hteo da kažem oko ovog zakona? Da krenem sa nekoliko primera zbog čega je on nužan. Lično nisam mogao da verujem da od Drugog svetskog rada nijedan naš građanin nije u redovnom postupku, ponavljam po redovnom postupku, proveren sa poreskog aspekta. Da li je ta osoba platila porez ili nije?
Jedna jedina osoba u Srbiji posle Drugog svetskog rata nije imala poresku kontrolu. Da, postoji zakon o poreklu imovine, postrevolucionarni, koji je imao puno problema. Jedina smo zemlja u Evropi gde po redovnom postupku nemamo proveru fizičkih lica i to je nešto što ovaj zakon treba da ukloni i nije čudo zašto mnogi naši građani, preduzetnici kažu - da, želim da platim porez, time pokazujem da sam punopravni član ovog društvo, ali kako je moguće da u mom gradu ima ljudi koji na veoma jasan način izbegavaju plaćanje poreza i koji nikada nisu bili kontrolisani.
Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ovaj zakon će najzad otkloniti tu nenormalnu situaciju i taj nenormalni fenomen u našoj zemlji.
Drugi primer, ako pogledamo drugi primer, to je da u našem zakonodavstvu danas nije moguće oporezovati nelegalno stečen prihod, verovali ili ne. I meni se desilo, i poreskoj upravi, da su neki ljudi koji su očigledno zaradili u ilegalnoj zoni, sa osmehom rekli; da, ali vi ionako po zakonu ne možete mi ništa i oni su bili u pravu. Jednostavno, naše zakonske odredbe u ovom momentu gledaju samo ono što ide preko računa, ono što ide preko papira i tu pokušava da ustanovi šta se dešava.
Znači, činjenica je, fakcititet, kako vole da kažu pravnici, nije bilo ništa uvaženo i to je bilo prosto neverovatno. I nije ni čudo zašto su neki koji su radili protiv zakona i protiv interesa društva i njih samih na dugi rok, a to je već druga stvar, bili u privilegovanom položaju.
Ovaj zakon će otkloniti, ukoliko ga izglasate, i taj problem.
Treći primer, ako pogledate i samo delovanje našeg poreskog zakonodavstva, vidimo da od Drugog svetskog rata i ovde više ne govorimo o fizičkim licima, već o odgovornim licima i pravnim licima u preduzećima i niko nije bio ozbiljnije ugrožen zbog toga što se vrši utaja poreza. I naravno, teško je tu očekivati da se jača ta nužna fiskalna disciplina, koja će omogućiti da i dalje širimo tu osnovicu, da i dalje smanjujemo te poreske stope, ukoliko ne postoji jasna kazna.
I naravno, ako pogledamo one kazne, one jesu već danas u našim poreskim zakonima nešto tvrđe nego što su u nekim drugim zakonima, ali sigurno nisu bile dovoljno visoke, niti dovoljno ozbiljne za one koji su vršili poresku utaju da oni odluče, kada dođu i kada počnu da vagaju: da li da platim porez ili da imam neki rizik ako me neko uhvati da nisam platio; kolika je kazna; i naravno da, nažalost, ta ravnoteža nije bila u korist zakona, u korist nekog uređenog društva.
To je nešto što bih hteo, kao ključna filozofija ovog zakona, da ostane sa nama. On predlaže našem narodu i našim građanima, našim preduzetnicima, našim privrednicima novu poresku ravnotežu, gde sa jedne strane predlažemo neke od najnižih stopa u Evropi, ali istovremeno predlažemo jedan procesni zakon koji će omogućiti da te pogodnosti ne budu zloupotrebljene, gde ćemo imati nešto što će najzad biti dovoljno dobro, zakonske odredbe koje će omogućiti jednoj duboko reformiranoj poreskoj upravi da sprovodi zakon po istom aršinu u interesu svih naših građana.
Želeo bih samo da kažem i da naznačim nekoliko ključnih tačaka u ovom zakonu koje će omogućiti, ukoliko ga izglasate, da Srbija dobije najzad onaj procesni zakon i novu poresku upravu koja je toliko nužna.
Imam nekoliko elemenata i želeo bih tu da izdvojim i nekoliko elemenata koji su bili predmet debate, a nekad i sporenja u odborima i u nekim kontaktima koje smo imali.
Prvo pitanje je bilo - zašto uopšte jedan procesni poreski zakon; zar nemamo jedan zakon o jednom opštem postupku, zar to nije dovoljno. Odgovor, decidno je - ne.
Mogu da kažem da ono što je veoma važno ovde, to je da je u interesu naših građana da to poresko procesno pravo bude objedinjeno na jednom mestu. Nisam mogao da verujem, neka to bude i zadnji primer koji ću upotrebiti ovde, kada mi je jedan privrednik doneo dva poreska rešenja po istom predmetu, iz istog poreskog centra Niša, gde je jedna ekipa iz Niša, a druga iz Leskovca, da je kontrolisala u razmaku od dve do tri nedelje i dali su različita rešenja po istom predmetu.
Danas, dame i gospodo, poreski zakoni se ne sprovode na isti način na našoj teritoriji; ne samo što smo imali, dok je taj procesni deo bio razbacan po raznim materijalnim poreskim zakonima, različiti postupak po poreskim formama, što je samo po sebi apsurd, nego smo imali zbog toga što nije bilo dovoljno jasno kakav je taj postupak, šaroliku primenu po istoj poreskoj formi, u zavisnosti o kojoj područnoj jedinici RJUP-a je reč ili pak zavisno od načina na koji su oni interpretirali zakon.
Jedan ovakav procesni zakon koji jasno naznačuje i objedinjava tu materiju na jednom mestu, biti veoma važan da se najzad desi ono što mora da bude glavni član zakona, a to je da on bude isti za sve, na svakoj tački te naše teritorije u bilo kom momentu. Znači, zbog toga jedan ovaj procesni zakon toliko potreban.
Drugi element koji bih hteo da napomenem, to je da nazjad uređujemo ne samo ono što su obaveze jednog poreskog obveznika, nego i njegova prava i ona su u skladu sa standardima OECD-a. Mnogo toga je bilo i nakalamnjeno i približno našim uslovima, ali da vam kažem kao ministar finansija: i meni je dosta da dobijam dopise naših građana, naših privrednika koji mi govore o nekom zidu koji se zove RJUP, gde ne mogu da dođu do njihovih podataka, gde ne mogu da znaju dokle je stigao njihov predmet, ne mogu da znaju ko odlučuje, na koji način i osećaju da su u nekoj situaciju koju je najbolje opisao Kafka; jedna administracija gde ne znaju kako se ulazi, ko odlučuje i šta će na kraju krajeva i na koji način izaći iz nje.
I zbog toga, na uredno uređeni način neka prava, pored svih obveza su ovde određena; naravno, pravi test ukoliko izglasate ovaj zakon će biti na koji način će to biti primenjeno, ali vidite da poreski obveznik ima pravo na sve informacije koje se tiču njega, kao i na ono što nije manje važno i što je često veoma malo, rekao bih dubinski, shvaćeno u našoj zemlji, a to je da poreski obveznik ima pravo na privatnost.
Poreske obaveze i finansijska lična materija su samo predmet datog građanina ili datog pravnog lica. Niko ne sme da vitla i da dobija neke podatke koji se njega ne tiču i to je jedan ključni element demokratije.
Naravno, sa druge strane, ukoliko dođe do pravosnažne odluke i suđenja, gde se dokaže da postoji poreska utaja, u tom momentu mora to da bude veoma javno i da se zna ko je utajio porez, na koji iznos i koje su sankcije koje to fizičko ili pravno lice treba sada da snosi.
Zbog toga, tu je bilo puno pitanja - da li ovaj zakon krši neka građanska prava? Kažem - naprotiv, ovaj zakon najzad u realnom životu u mnogo čemu će unaprediti ono što su ključna građanska prava građanina naše zemlje, a to je da administracija, ma koliko ona bila ovlašćena da zavuče svoju ruku u njegov džep, mora to da radi po zakonu, na dobro utemeljeni način i gde su garantovana zakonom neka prava našeg građanina u tom postupku.
Treći element, i o tome smo malopre pričali, to je najzad načelo fakticiteta; da naši poreznici ne dođu u situaciju da gledaju ono što je najmanje bitno, neke knjige koje u stvari nemaju blage veze sa životom, neka dokumenta koja nemaju ni najmanju nit sa onim što se stvarno dešava u datom preduzeću i, najzad, imaju zakonski utemeljen i uređeni način na koji mogu da pogledaju realnu situaciju poreskog obveznika i gde se poreska obaveza prati prema njenoj suštini, a ne prema nekim pravnim radnjama koje bi trebalo da obezbede da se ona diskvalifikuje i da se dođe do poreskog oslobađanja ili pak smanjenja stope.
Četvrti element to je najzad, posle deset godina, ogromne rupe i zastoji u reformi naše poreske administracije; imamo objedinjenje onoga što nikada nije trebalo da bude podeljeno, a to je ona prethodna kontrola ZOP-a, ritual lupanja pečata svakih 15 dana, za one koji isplaćuju plate dva puta mesečno; nečega što treba da bude kontrola, a ona je u stvari u velikoj meri slepa, rutinska, nije ušla u srž i koja, gle iznenađenja, bar za one koji su otkrili ovaj sistem, nije davala ni najmanji element našim fondovima, ili pak poreskoj upravi, da može da postupi u onoj kontroli koja bi dolazila naknadno; tako da smo imali totalno rasulo, i rekao bih, apsolutnu odvojenost iz nečega što ne bi ni u kom slučaju trebalo da bude odvojeno.
Simultano, od 1. januara sledeće godine imaćemo nekoliko veoma važnih stvari i ovaj zakon je kamen temeljac za te velike organizacione promene. Prvo, ZOP se ukida i platni promet prelazi u poslovne banke. Ta reforma koja je odložena već desetak godina najzad se sprovodi, ali istovremeno to znači da se aktiviraju neke funkcije koje su bile državne u ZOP-u; znači ono što je kontrola prihoda, naročito u onome što je poreski odbitak: porez na plate i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a to je kičma naših javnih finansija. Kada uzmete te dve forme, one predstavljaju negde oko dve trećine svega što se ubire sa strane naših građana.
Znači, ovde uopšte ne govorimo o nečemu bezazlenom, ovde govorimo o ključnim stvarima. Kontrola treba da pređe i preći će na poresku upravu, a ta poreska uprava treba da sprovede mnogo precizniju kontrolu. Da vam dam još jedan primer - to je da smo 1. oktobra uveli jedan centar za velike poreske obveznike u Beogradu i to daje mnogo bolji servis našim poreskim obveznicima, ali istovremeno najzad se gleda malo i platni spisak. I pitanja za neka od naših najuspešnih preduzeća - kako je moguće da za vaše vodeće ljude vi, kao najuspešnija firma, navodno u papirima plaćate plate od 14.000 dinara neto?
To je nešto što ZOP uopšte nije kontrolisao, to je realnost i ne treba veličati ono što je u stvari bila neka rutinska kontrola. Najzad, jedna poreska uprava će postaviti prava pitanja.
S druge strane, uvodi se poreski identifikacioni broj. On je već dodeljen pravnim licima koja isplaćuju plate. Taj proces je u ogromnoj meri već sproveden i sledeće godine će naši građani dobiti njihov jedinstveni poreski identifikacioni broj, koji će im biti baza za diskusiju sa poreskom upravom; i na taj način, sa jedne strane, oni će bolje ostvariti svoja prava, ali isto tako biće lakše sprovesti kontrolu.
I najzad, ova naša uprava neće prebacivati na naše građane ceo teret nošenja papira, dokazivanja za neka prava, nego će najzad početi da skuplja u dobro uređenim bazama podataka, gde će koren biti za sve taj poreski identifikacioni broj - šta je plaćeno, koja su se prava na taj način stvorila, tako da najzad izađemo iz tog apsurda, koji je Kafka i 19. vek, da za penzionisanje jedne osobe mora da se odvoji jedan inspektor iz PIO fonda da ide i da kopa u svakoj firmi - gde je taj papir, pre 20-30 godina, gde se dokazuje da je nešto uplaćeno, ili pak, traži se od naših studenata da donesu uplatnicu ZOP-u da vidimo da li mogu da se upišu negde.
Vreme je da na ovaj način naša država postaje država, da ima neke podatke o našim građanima, najmanje zbog toga da bi ih maltretirala, a najviše zbog toga da bi im olakšala život. I verujte, sa ovako uređenom poreskom administracijom, to se neće desiti za nekoliko meseci, ali za dve ili tri godine najzad ćemo imati situaciju gde će naši poreski obveznici doći do jednog šaltera i gde u jednoj bazi podataka, ma gde bilo, na kojoj tački naše teritorije, moći će da znaju: koje su njihove obaveze, gde su njihovi predmeti, ko odlučuje o tome, kakva su njihova prava, kada treba da plate; ali isto tako, koja su njihova prava, dokle se stiglo, koliko meseci do penzije, koliko treba da se doplati; najzad, nešto što će ličiti na jednu civilizovanu uređenu državu.
Zbog toga je ovaj zakon od prvoklasnog značaja i očekujem da ga veoma široko podržite, jer bez njega nećemo biti u stanju da krenemo u ono što će biti bar dve do tri godine duboke reforme, koje će najzad omogućiti da naši građani vide u svojoj državi jedan servis, a ne samo nešto što traži od njih podatke; umesto da sama država podržava ono što je evidencija, koja je nužna da bi se sproveo neki zakon i neka prava.
Peta stvar koju bih hteo da napomenem, i bilo je dosta priča o tome, to je unakrsna procena poreske obaveze. I da budem veoma jasan, ne uvodi se "lov na vešitice", nema nekog retroaktivnog efekta ovog zakona, na način na koji bi sada poreska uprava trebalo da traži od svih ljudi naše zemlje, svih preduzetnika, da izvole da dokažu šta su uradili zadnjih deset godina. To niti je nužno, niti je preporučljivo, i u krajnjem slučaju nije izvodljivo. Ali sa druge strane, mogu da kažem, kroz bezbrojne kontakte sa našim građanima, privrednicima, postavi se taj "lakmus test", kako bi rekli oni koji barataju latinskim jezikom - šta je sa onim ljudima koji žive u mom gradu, koji očigledno već godinama ne plaćaju ni dinar državi, čiji način života nema ama baš blage veze sa onim što je u knjigama; gde je pravda u tome; da li treba u ovoj državi i dalje oni koji su zaposleni i koji rade po zakonu da budu oni koji plaćaju za njih?
Zbog toga, ovde vam je predloženo ono što je sa uspehom primenjeno u nekim drugim zemljama, a to je da sledeća godina bude godina evidentiranja i da se pruži šansa onoj ogromnoj većini naših preduzetnika i građana, koji žele da mirno spavaju, koji žele da podmire svoje obaveze prema državi i prema njima samima, i budućim pokolenjima, da plate poreze i da budu punopravni član našeg društva.
Mnogi od njih zadnjih 10-15 godina možda nisu platili sve do kraja, ali to su bila teška vremena. I u ovom zakonu imate pruženu ruku tim ljudima, koji žele da uđu u red, koji žele da imaju, kao i naša država, novi početak. I, do 30. juna, svi građani koji imaju imovinu u Srbiju, ali i u inostranstvu, i da napomenem, račun na Kajmanskim ostrvima, da se to kvalifikuje kao imovina, kao u Švajcarskoj, i u Lihtenštajnu, i on se mora prijaviti poreskoj administraciji. To će biti evidenticiona baza i to moraju prijaviti svi oni koji imaju više od 20 miliona dinara po tržišnoj vrednosti te imovine, da onda mogu da krenu na jedan normalni način da plaćaju porez i na taj način prirast imovine će biti upoređen sa njihovim prihodima.
Na taj način, najzad, oni koji plaćaju, biće u privilegovanoj poziciji, a oni koji izbegavaju zakon, ostaće u sivoj zoni, ali ovoga puta, poreska uprava ima i zakon, i postupak, da ide za njima. I često čujem - šverceri će izbeći, šverceri i oni trafikanti drogom, oružjem, oni će izbeći, oni time neće biti zahvaćeni. Pa naravno da će ovde ogromna većina ljudi prijaviti svoju imovinu, naravno da će ogroman broj naših ljudi na taj način početi da plaća veoma umerene stope naših poreza; i onda će poreska uprava krenuti na onu mnogo limitiraniju listu ljudi, koji neće da idu po zakonu i koji žele i dalje da ostanu u sivoj zoni.
To je ključni zadatak koji će imati poreska policija. Ne da ide za onim ljudima koji su prošvercovali tri kante petroleja ili nafte, nego za onih nekoliko stotina ljudi koji, po svemu sudeći, neće iskoristiti ovaj način ili ako ga iskoriste u budućnosti neće biti u stanju da objasne koja je to legalna aktivnost koja omogućava te prihode.
Čini mi se da smo tu predložili jedan pravi balans između ekonomske budućnosti naše zemlje, s jedne strane, i jedne socijalne pravde na drugoj strani. Verujte, jedan od ključnih zadataka za poresku upravu će biti baš to - da se sledeće godine, 1. jula, kada te prijave dođu do poreske uprave, da se onda izvoli postupiti po njima; da se vidi koje su to "krupne ribe" koje jednostavno neće da uđu u red i da vidimo šta je iza toga i šta se tu može uraditi. Ali, ovog puta, mnogo bolje opremljeni i zakonom i postupkom.
Šesta stvar koju želim da napomenem - bilo je dosta priče o tome da li ovaj zakon krši neka ključna građanska prava time što uvodi element solidarnosti između poreskih obveznika. Samo u članu 103. ta solidarnost je veoma limitirana. Ona se tiče pokretnih stvari, gde ne može vlasnik da bude individualno imenovan, a ne na ono gde postoji dobro utvrđena imovina. Primera radi, video rikorder, televizor, ne znamo kome pripadaju u familiji, ali što se tiče kola to znamo, znači to već ne potpada.
Moramo imati zakon koji je primenjiv u Srbiji. Ako kažemo da nema nikakve solidarnosti, jasno je da će se nastaviti nacionalni sport prebacivanja realnosti, fakticiteta neke imovine i nekih prihoda na članove porodice. Ako ukinemo elemente solidarnosti, jasno je šta će se onda desiti. Pogledajmo šta će se desiti ako nema takve odredbe i shvatićete zbog čega ona već danas postoji u našem zakonodavstvu; mi je nismo uveli ovim zakonom; kao i zašto nam je ona toliko nužna sutra takvi smo, eto takvi smo. Možda u nekim drugim okolnostima, ali ovakav element i ova solidarnost nam je nužna u ovom momentu danas u Srbiji.
Zadnja stvar koju bih rekao je to da mi uvodimo ovde neke nove elemente koji se tiču krivičnih dela, kazni i poreske policije, koja je specijalna jedinica u poreskoj upravi, koja treba da da dovoljnu snagu našoj poreskoj upravi da sprovede ono što mora da sprovede, a to je naplata poreza u zemlji Srbiji, u kojoj i dan-danas pola poreza ulazi prinudno. To je naša realnost, od dva dinara jedan mora poreska uprava da "utera".
Ne možemo sa jedne strane o tome imati neku debatu, kao da smo Danska, gde 99,6%, proverio sam cifru, poreza ulazi dobrovoljno, sa Srbijom gde 50% ulazi prinudno i jasno je da u jednoj takvoj situaciji, bar u nekoliko sledećih godina, moramo imati dovoljno snage, i u postupku i u samoj poreskoj upravi, da se taj porez naplati.
Zbog toga smo uveli ono što je toliko bilo manjkavo u prethodnom zakonu i setu zakona koji su uređivali ovu oblast, a to je - nova krivična dela poreske utaje, gde nismo ništa izmislili nego smo jednostavno uzeli najbolje takse koje postoje u zemljama u okruženju, uključujući i Republiku Srpsku, koja je imala značajan uspeh u suzbijanju poreske utaje u poslednjih godinu dana.
Želim ovde da se zahvalim gospođi Bisić koja vodi tu poresku upravu, a koja nam je u mnogo čemu pomogla u izradi ovog zakona. Da ne kažem da nam je dosta pomogla i u tome da suzbijemo fantomske firme između Republike Srpske i Republike Srbije. Pitajte neke u Bijeljini šta im se sada desilo.
Imamo ne samo nova krivična dela, nego imamo i postupak po kome je poreska uprava u stanju, i tu je razgraničenje sa policijom, sa MUP-om veoma jasno, da to dovede do nekog logičnog zaključka.
Istakao bih da smo kroz određenu diskusiju prihvatili amandmane kojima se oduzima pravo nošenja oružja poreskoj policiji; i, uistinu, ako neko treba da ima viziju u tome na šta treba da liči ta poreska policija, lično bih mnogo više voleo da profili ljudi koji ulaze u tu poresku policiju budu takvi da vole kompjutere, da budu oni koji znaju "u kom grmu leži zec", koji nisu tu da vitlaju nekim pištoljima, nego da njihovo glavno oružje bude znanje i kompjuter; jer, jasno je da danas u modernom svetu, u poreskoj kontroli, prva stvar na koju se ide je hard-disk, a ne knjige, ide se na kompjuter i tu se otkriva ono što je paralelno računovodstvo, koje se sprovodi u mnogim našim preduzećima.
To su ti profili i u toj poreskoj policiji očekujte da vidite mnogo informatičara. To su ljudi koji će biti u stanju da zastraše ljude svojim znanjem, a ne tako što će ispoljavati neku silu, pa je sasvim prihvatljivo da zakon naznači da njima nije potreban pištolj za to. Mi imamo MUP i oni će imati saradnju sa kolegama iz policije, ako sutra neko treba da se privede ili ako nešto treba da se pleni.
Time bih zaključio i sumirao, od mnogobrojnih zakona koje sam imao čast da predložim u ime Vlade Republike Srbije u ovom domu, verujte - ovaj zakon je jedan od najvažnijih. Jednostavno, to je jedna poreska administracija koja je moderna, koja ima dobar zakon, gde je procesno nešto urađeno na pravi način i koja će imati resurse da sprovede svoje zadatke. To je jedan ogroman korak, civilizacijski korak, rekao bih, za državu i za nas.
U tom slučaju, na Vladu pada jedna ogromna odgovornost, na moje ministarstvo, na žene i muškarce koji rade tu, a ogromna većina njih je čestita i samo čeka da ima pravo oruđe u rukama da odradi svoj zanat. Ovaj zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji će omogućiti isto, da tranzicija, posle ukidanja ZOP-a, bude urađena najbolje što je moguće.
Neće biti lako u prvom tromesečju. To je ikustvo i Republike Srpske, Makedonije, Hrvatske i drugih zemalja gde su imali SDK i gde se pokazuje da to ne ide tako glatko, ali ovde ćemo imati sve što je nužno da izradimo novu sistematizaciju, nove propise, i da najzad Srbija, krajem sledeće godine, kada ćemo vam predložiti i zadnji, treći korak poreske reforme, ima jednu upravu na koju može da bude ponosna.
Ovo je drugi korak, drugi paket, a treći paket sledeće godine će se baviti porezom na dodatu vrednost i mnogo čega što imamo u ovom zakonu i ovom paketu priprema primenu tog zakona; isto tako i sintetičko oporezivanje građana i, najzad, kada sve ovo sagledamo, u slučaju da ovakav pristup dalje radi na tome da se proširi poreska osnovica; a na rashodnoj strani, ali o tome ćemo pričati kada dođemo do budžeta, uradimo racionalizaciju koja može da se uradi u tom momentu; rekao bih da je ovde dato obećanje godinu dana unapred. Verujte, ključni cilj će biti - krajem sledeće godine, ukoliko se dovoljno dobro radi i na rashodnoj i na prihodnoj strani, predložićemo smanjenje nameta na plate, koje nisu više od onih koje postoje u okruženju, ali koje su i dalje dosta velike za naše preduzetnike i naše privrednike.
Zadnja stvar - u momentu uvođenja poreza na dodatu vrednost, maksimalni napor će biti uložen da današnju stopu od 20% smanjimo. Tu bih dodao da bismo 2003. godinu mogli da završimo uvođenjem ona dva ključna zakona koji još nisu efektivni kod nas - PDV (porez na dodatu vrednost) i porez na dohodak građana, onaj sintetički; i isto tako maksimalni napor da učinimo da imamo i te dve ključne fiskalne forme, što danas nije moguće, a to je značajno poboljšanje za naše građane.
Hvala vam na pažnji. Iskreno se nadam da će ovaj zakon imati veoma veliku podršku u ovom domu. (Aplauz.)

Dame i gospodo, intervenisaću nekoliko puta za neka razjašnjenja, a hteo bih sada, posle istupanja šefova poslaničkih grupa, da kažem nekoliko stvari povodom onoga što je sada pomenuto.
Prva stvar, što se tiče samog mesta ovog zakona u našem pravnom poretku, naravno da je naša pravna tradicija kontinentalna i jedna od lepih stvari kod nas je to da se trudimo da imamo dobro uređen sistem, gde s jedne strane imamo materijalne zakone, a sa druge strane imamo procesne. Ako pogledate uporedno pravo, i to kontinentalno, ne govorim ovde o nekim anglosaksonskim i nekim drugim tradicijama, realnost je da poresko-pravna procedura ima svojstvo ledž specialis-a. Pogledajte i debatu koja je postojala u parlamentu Republike Srpske, Makedonije, da ne govorim o nekim zemljama koje su dalje od nas.
Za profesora dr Šešelja, sutra ću mu doneti iz moje sada dosta bogate kolekcije u poreskom domenu, ne samo taj "kod civil", nego "kod dezampo", koji je građen decenijama u toj Francuskoj, pa isto tako "kod de profesiorfiskal", tj. ista ta dva kodeksa koja uređuju poresku materiju i to ne samo s jedne strane materijalne zakone, nego i sa druge strane ono što je stvarno zakonik - procedura.
To nije bio model, zato što ima mnogo toga što uopšte nije primenjivano na nas, ali indikativno da iz te tradicije koja je puno hranila našu tradiciju i koju treba da gajimo, pokazuje se da poresko - pravna procedura ima specifičnosti i da od tih specifičnosti ne treba bežati, već treba prihvatiti da u ovom zakonu imamo elemente koji su specifični, koji izlaze iz onoga što je opšti upravni postupak, i da postoje neki elementi koji nisu u Krivičnom zakoniku u ovom momentu.
Identifikovali smo carinski zakon i mnoge druge, i tu ima elemenata krivičnih odredaba koje bi, po nekoj tradiciji, trebalo da se nađu u Krivičnom zakoniku, a ne u tim zakonima. Međutim, to je naša realnost i nije samo naša realnost. Za izvesno vreme možda treba obaviti jednu reformu, sveobuhvatno, tog krivičnog zakonika i vratiti sve što po nekoj tradiciji bi trebalo da bude u njemu.
Želim samo da napomenem da ovo ni u kom slučaju nije upereno protiv našeg pravnog poretka; veoma smo pazili ne samo da se ne povećava element neznanja ili, rekao bih, haosa u sistemu, nego da ovo bude bolje uređeno. I sa ovim zakonom imate ono što sam malo pre nazvao - sveto pismo poreskog obveznika i samih poreznika: na jednom mestu stvari su regulisane. Čini mi se da je to jedan značajan napredak za demokratiju. I samim tim, uz one mnogobrojne promene koje smo prihvatili da ne bi bilo preplitanja sa Krivičnim zakonikom, da se prihvati to što je u ovome nužno, propisati neke malo preciznije stvari koje su nužne i koje se ne mogu naći u tom Krivičnom zakoniku.
Rekao sam malo pre da danas imamo veoma nepovoljnu situaciju, tako da ono što bi trebalo po istom postupku da je urađeno u jednom materijalnom zakonu, vi danas imate veliku šarolikost pristupa, pa samim tim i rezultate na terenu.
I zbog toga apelujem na vas da podržite ovakav pristup koji je veoma dobro utemeljen u naš pravni sistem, gde će sve biti veoma jasno; sada ću ilustrovati to kroz pitanja te poreske policije, šta je različito i zašto ona treba da postoji.
U današnjoj poreskoj upravi, imate tzv. civilni i policijski sektor. Naravno da je to bilo dobronamerno, u početku kada se to ustanovilo, ali kao što je često slučaj kod nas, sledi se samo do pola; gvarda di financa možda ona italijanska, koju su Rumuni u mnogo čemu imitirali, ali desilo se to da danas imamo jednu upravu koja ima stvarno dva odvojena dela. I imate apsurd gde Kadija koji razreže porez, taj Kadija sudi i treba da naplati, pa čik pogodite kakve diskusije mogu da se dese na terenu. I na taj način, ovaj zakon će omogućiti jednu mnogo normalniju organizaciju same poreske uprave, gde, sa jedne strane, naravno, imate jedan broj ljudi koji će najzad da prikuplja podatke, sledeća tačka će biti relacija sa organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, da prikuplja ono što su podaci svih javni prihoda, ne samo poreza, nego i svega onoga što plaćaju naši građani i privrednici u državi.
Nego, imamo onda jedan drugi deo koji je sastavljen od poreskih inspektora. Znači, nema više te podele između civilnog i policijskog dela, nego ljudi koji bi trebalo mnogo više da postanu oni koji će gledati suštinu stvari, koji će mnogo više vremena provesti na analizi onoga, uključiti mozak, ne ići na teren i reći - daj da vidim knjige, po možda osmi put u prošloj godini, jer ni tu nismo imali dovoljno dobro urađen postupak; i da, imamo mnogo maltretiranja na terenu. Trebalo bi da imamo način gde će neko uključiti mozak, uporediti činjenice, uporediti sa sektorom, uporediti sa pređašnjim nekim periodom i videti šta se tu dešava.
Sa prelaskom tih fiskalnih funkcija sa ZOP-a u poresku upravu najzad će ti ljudi koji bi trebalo da obavljaju taj posao imati prave informacije i koje će im biti pristupačne na pravi način.
Informacioni sistem - to je jedna od najružnijih stvari koje smo nasledili, nemaština, manjak investicija u ljude. Niko u poreskoj upravi 12 godina nije imao jedan jedini dan obuke, ponavljam, nijedan jedini dan obuke niko u poreskoj administraciji nije imao u zadnjih 12 godina. U poslednjih nekoliko meseci smo najzad počeli, ali možete zamisliti koliki put treba da se prođe da bi oni postali ono što želimo, jedna profesionalna, dobro opremljena, prava poreska uprava.
I druga stvar, jedna od najvećih, da kažem tako, sramota koju sam doživeo kao član Vlade; kada smo imali mnogobrojne susrete u sklopu ove kampanje, baš da vidimo kakav je njihov realni život sa poreskom upravom, poreski obveznici su mi pokazali, šest nedelja posle one najzad dobijene reforme, promene na saveznom nivou - gde se u Zakonu o poreskim osnovama, koji je totalno iskočio iz zgloba, ako već hoćete da govorite o nekim pravnim normama koje više nisu na njihovom mestu, najzad vratila zatezna kamata na nešto što je mnogo prihvatljivije, a ne na onih 0,2% dnevno, zbog toga što oni nisu imali pravu informacionu podršku - ljudi na terenu su izbacivali rešenja gde se i dalje obračunavala ta zatezna kamata po jednom zakonu koji više nije postojao.
Nisu oni bili krivi, kriv je bio manjak investicija u aktivnosti i bude koji su vršili adaptaciju tih informatičkih sistema, tako da su čestiti ljudi morali da dožive blam i sramotu pred poreskim obveznicima i da rukom prepravljaju ta rešenja.
Znači, mi ovde i na ovom zakonu govorimo o postupku, o organizaciji, i isto tako o nužnim investicijama koje nas očekuju; lično sam se trudio da ogroman deo tih investicija padne na neke inostrane poreske obveznike, a ne na naše; da se uloži naročito iz fondova Evropske unije, što su donacije, nisu krediti, tako da na taj način, najzad, ono što je velika bruka, prestane, i ono što je velika nepravda, svakodnevna, kod naših građana, da to najzad bude stvar prošlosti.
I da napomenem nekoliko elemenata koji se tiču relacije, o tome je jedan govornik pričao, sa PIO fondom, sa zdravstvenim fondom i sa drugima.
Problem nije u tome što ovaj zakon zadire u nečiji tuđi domen, nego zbog toga što i sama poreska uprava nije bila u stanju da sprovede pravu kontrolu iz razloga koje sam malo pre razložio; i PIO fond, i RZZO, i tržište rada i ko još nije razvio svoju kontrolnu funkciju, tako da imamo preduzetnike i privredu koji bukvalno imaju u njihovim zgradama kancelariju za kontrolu. Imaju sve opremljeno da opsluže mnogobrojne kontrole koje se ređaju: i kada završite sa finansijskom policijom, dođe PIO fond, onda evo ga RZZO, ako ne navrati tržište rada i kada se sve to završi, stiže ponovo poreska policija.
I tu mogu da ostanu koliko im se hoće, nema normative, nema onoga što treba da bude uređeno na taj način. To nije uvažavanje prava naših poreskih obveznika i zbog toga imate promene u tim zakonima. Najzad, i to je jedna sjajna vest za naše preduzetnike, za našu privredu, imaće jednu kontrolu koja će gledati knjige, a ne sijaset kontrola koje gledaju jednu te istu stvar; i bez iznenađenja: u zemlji Srbiji dolaze različita rešenja.
Imamo čak situacije gde poreska uprava kaže - treba platiti odmah sve, a nekoliko nedelja posle dolazi kontrola PIO fonda i kaže - dajemo vam pet rata. I šta sad? Ako ste građanin, preduzetnik i privrednik koji želi da poštuje zakon, kako odlučiti u tome? Kroz ovaj zakon, i zbog toga su i te prelazne odredbe, najzad imamo objedinjavanje te kontrole, kako da ona bude efikasna, da bude jedinstvena, da postupa po jednom svima znanom postupku, po nekim normativima koje ćemo veoma pomno pratiti i naravno pitaćemo se, ukoliko vidimo da ta kontrola ide često kod nekih, a nikada kod drugih, šta se tu dešava.
Dešava se, takođe kao rezultat manjka investicija u znanje, u reforme jedne takve ključne institucije, bukvalno, feudalizam na lokalnom nivou, malo preterujem, ali situacija gde je jednostavno plan kontrola bio nešto isključivo lokalno. I, da, otkrili smo kroz neke kontrole da smo imali začaurene lokalne sredine, siguran sam da i dan danas postoje; jedan od elemenata koji je sadržan u ovom zakonu, a to je da se to razbije, između, sa jedne strane, poreske uprave i nekih privrednika, i ne daj bože ponekad i lokalne samouprave, i ne daj još manje bože nekada sa drugim organima naše države.
Time i kroz informacioni sistem imaćemo najzad elemente znanja o tome šta se dešava.
Posle 31. marta, o tome se malo priča, jer to nije neki senzacionalizam, poreska uprava je na jednoj bazi podataka otvorila svoje računovodstvo, i šta smo otkrili - 28% knjiženja je bilo nepravilno. Znači, više od četvrtine onoga što je postojalo u našoj poreskoj upravi bilo je nekorektno.
I najzad, evo, svake nedelje mi čistimo tu bazu podataka, da vidimo šta se tu dešava. I da pređem sada na te relacije oko ZOP-a, da kažem da banke neće biti novi kontrolori, jer ni to nije tržišna ekonomija, ne možemo prebaciti ono što je suština državne funkcije, a to je da se kontroliše naplata javnih prihoda, na poslovne banke. Uspostavljamo nešto, i to je uz objedinjavanje tih kontrola druga sjajna vest za našu privredu i građane u ovom zakonu, a to je da će najzad moći da posluju kao svuda u svetu. Hajde da ne idemo dalje od Republike Srpske, od Makedonije, od Hrvatske i od nekih zemalja gde postoji SDK, što je danas postao kod nas ZOP, a to je da će moći da isplate plate i poreze po odbitku, bez prethodne kontrole, ali to naravno ne znači da neće biti kontrole.
I tu imate jednu zakonsku odredbu koja je veoma stroga, pod pretnjom veoma oštrih sankcija moraju istovremeno, u roku od 24 časa, dostaviti poreskoj upravi izjavu tj. prijavu da su platili te poreze i te odbitke. Znači da će tako biti svako na svom mestu - poreska uprava će kontrolisati da li je plaćeno, a banke će raditi svoj zanat, a to je da sprovode platni promet i da vrše ono zašta postoje kao institucije, u sklopu jedne tržišne ekonomije.
Naravno, očekuje nas delikatni momenat, januar i februar. Zahvaljujem se ovde, stotinama ljudi koji su angažovani u ZOP-u, u poreskoj upravi, u mom ministarstvu i ministarstvima koja su nadležna za ove fondove, obaveznog socijalnog osiguranja, koji već nedeljama i nedeljama rade na tome da ta tranzicija bude što manje opasna za naše državne finansije, ali to će biti jedan trenutak istine prema nama kao građanima, da nam se ne desi ono što se desilo u Republici Srpkoj, kada je uprkos pripremama, u prva dva meseca došlo do značajnog pada javnih prihoda.
Mi radimo na tome da se to ne desi, ali verujte, mi smo u stanju velike pripravnosti i videćete kroz koju nedelju na rashodnoj strani, u izmenama Zakona o budžetskom sistemu, koji je isto sistemski kao ovaj na prihodnoj strani, na istoj razini, imaćemo neke odredbe tako da elementi funkcije trezora iz ZOP-a pređu na državni trezor Republike Srbije.
ZOP - naravno, to je bila jedna dobra kontrola, ali uzmite primer Valjeva. U Valjevu smo ustanovili, i to nije uopšte nešto specifično za Valjevo i za taj okrug, da imamo više od četrdesetak preduzeća koja nemaju ni jednog zaposlenog, a gde je mesečni promet na računima veći od 50 ili čak 100 miliona dinara. O čemu mi ovde pričamo? Naravno da pričamo o fantomskim firmama i naravno da pričamo o utaji poreza.
Da napomenem da je u Novom Sadu, da ne bude samo Valjevo, otkrivena jedna poreska utaja - Centrobanka (a čovek koji je vodio tu poslovnu jedinicu u Novom Sadu je u bekstvu), formirala je 632 fantomske firme, koje su izvršile utaju, čujte me dobro, od 6 milijardi procenjenih dinara poreske utaje od poreza na promet. Jer jednostavno u našem sistemu i našoj državi posvećivao je malo pažnje detaljima, institucijama i njihovoj izgradnji, obuci ljudi i obezbeđivanju materijalnom i finansijskom. Mi moramo da radimo na tome, jer jednostavno, naša država je do dan-danas u velikoj meri slepa, da kažem gluva, a da ne kažem malo priglupa, na način kako ona deluje na terenu.
Zbog toga, poreski identifikacioni broj, o kome ovde govorimo, biće najbolji način da se najzad iščisti naš promet, i platni i drugi promet, od tih fantomskih firmi, da najzad naši privrednici koji rade po zakonu znaju da ne postoji u tom sistemu tolika rupčaga da bilo ko, ko ima dovoljno veza sa nekim iz nekoga suda ili iz neke lokalne samouprave, i ne znam još gde, može godinama da posluje, navodno, dobivši sve pečate koje treba u ZOP-u, a u stvari vrši veliku poresku utaju.
Zbog toga i prelazak ovih funkcija na poresku upravu i ovaj postupak, veliki su koraci. Slažem se sa onima koji su govorili da će dokaz uspešnosti ovoga zakona biti ono što će biti na terenu, ali sam optimista da ćemo već u prvih šest do 12 meseci videti neki napredak. Mislim da je mnogo toga već sada pripremljeno. Čeka se na ovu zakonsku odredbu, da može da se radi.
Zadnja stvar se tiče poreske policije. Neće više biti finansijske policije i mogu da kažem da se postavlja pitanje koje danas imamo o njihovoj ulozi. O tome sam pričao na početku svog izlaganja. Da li finansijski policajci treba da idu sa tržišnom inspekcijom, da gledaju da li postoje paklice cigareta bez akcizne markice, da li je to stvarno nešto što treba da radi poreska uprava? Za mene je odgovor - ne. To treba neko da radi, ali ne poreska uprava, na način na koji se to radi.
Ovde imamo, kao što sam napomenuo, najzad jednu novu funkciju poreskog inspektora, podelu onoga što je razrez i kontrola i naplata, tako da ne može, sa jedne strane, kadija da kaže koliko, a sa druge strane, da odredi kada i koliko treba da se plati. Odvojene funkcije. Time će stepen korupcije da padne drastično; i ne samo to, imate poresku policiju koja vrši postupak u predkrivičnim radnjama.
I prihvatili smo, a mislim da su to veoma korektni amandmani, i sve u svemu, čini mi se da je pravi momenat došao, da se ta poreska policija zove policija zato što radi na otkrivanju nekih krivičnih radnji. Njih će biti 200-300, ne više, i naravno, njihov mandat nije da idu i da zatvaraju trafike, nego da pomognu lokalnoj poreskoj upravi da otkrije najteže slučajeve poreske utaje; i naravno da će ona biti centralizovana; i naravno da ona neće staviti taj teret na ljude na lokalu, da oni koji žive svakoga dana sa nekim moćnicima ne budu oni koji će biti izloženi svakodnevnom pritisku, oni i njihova porodica, nego će doći neka druga ekipa, koja će sarađivati sa ovom lokalnom, i otkriti i sprovesti postupak, i sarađivati sa MUP-om za privođenje.
Mislim da za tekovinu, ne samo poreskog poretka, nego rekao bih same demokratije, nije loše za Srbiju da se ne stvara jedna paralelna policija, sa pravom privođenja i nošenjem pištolja. Hvala.

Gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da odgovorim na nekoliko primedbi na zakon, da se zahvalim na nekim pohvalama koje smo dobili i da ukažem možda ponovo na to zašto su neka rešenja koja su ovde predložena, onakva kakva jesu.
Prvo, što se tiče krivičnih dela, nesporno je (možda već drugi ili treći put o tome pričamo) da ne treba da imamo preplitanje. Istina je da imamo već, rekao bih, nešto što postoji u našem pravnom prometu, a to je da imamo zakone koji predviđaju krivične odredbe, to je činjenica; možda za neku buduću diskusiju treba razgovarati o sveobuhvatnoj reformi tog krivičnog zakonika, da bi se on inovirao, jer možda i postoji razlog zbog čega postoje neka pravna akta koja uređuju i postupak i neke kazne na ovakav način.
Zbog toga, uvažavajući naravno primedbe koje postoje, mogu samo da vam kažem da postoji jedno drugo načelo, a to je načelo efikasnosti. Kod svih direktora poreskih uprava i ministra finansija, koji su napravili iole veći napredak u naplati poreza, a kad to kažem, to znači mogućnost da se u postepenom vremenskom periodu smanji stopa zahvaljujući boljem obuhvatu, svuda su postojale ovakve odredbe.
I u nekim pravnim sistemima, koji su slični nama ili je naš sličan njihovima, imate takve odredbe. Zbog toga shvatam zašto takva primedba, rekao bih, u nekoj veoma čistoj interpretaciji onoga kako treba da izgleda jedan pravni poredak, zašto to ne bi trebalo da se nađe u ovom zakonu, ali to nalažu načelo efikasnosti, činjenica da to postoji u mnogim drugim zakonima, i sama činjenica da, ako pogledate rangiranje jednog ovakvog akta u svim zemljama, on ima veoma visoki status.
Kod nas ne postoji ništa između Ustava i zakona, nemamo tzv. organske zakone, nemamo tzv. Ustavom uređene kategorije sistemskih zakona, ali ovaj zakon je na istom nivou, kao sve ono što se nalazi tik ispod Ustava, i samim tim, zbog toga što on treba da bude sveto pismo onoga što je jedna od najvažnijih stvari u našoj zemlji, a to je podmirivanje javnih obaveza, apelujem na vas da izglasate zakon kakav jeste.
Uvažili smo jedan veliki broj amandmana, ali u ovom momentu čini mi se da dalje raščlanjivanje ovog zakona može u stvari obezvrediti sve ono što postoji u njemu. Nadam se da ćemo doći i do tog zaključka u našoj raspravi.
Naravno, sledeći korak, u slučaju da treba, ne samo u ovom zakonu, nego i u onih 40 i kusur drugih, gde ima takvih odredaba, zašto da ne, onda razmisliti o jednoj sveobuhvatnoj reformi tog krivičnog zakonika i ponovo staviti u taj procesni zakon ono što treba da bude ponovo u njemu.
Lično nemam ništa protiv toga, ali dozvolite da naša poreska uprava i naša reforma ne čekaju na taj momenat da bi mogli da rade mnogo bolje svoj posao. To je nešto što je najvažnije u ovome što je preostalo od nekih spornih tačaka.
Želim da napomenem pitanje računa, odnosno nisam odgovorio na to pitanje. Kako je moguće u Srbiji da imate preduzeća koja nemaju nijednog zaposlenog, a imaju promet po nekoliko stotina miliona dinara godišnje? Kao što je neko malopre rekao, mislim da je to bila grupa SPS, ili već kako se zove ta grupa, u svakom slučaju u tom domenu moramo primetiti da imamo veliki problem u svakodnevnom životu sa nekim rešenjima koja, zaista, neki sudovi olako daju, da ne govorim o tome da dozvole za privremeno obustavljanje poslovne aktivnosti date firme omogućava, sa tim papirom iz lokalne samouprave, da se onda obezbedi jedan poreski raj za datog poreskog obveznika.
Zaista, kroz neke formalne promene, u samom vlasništvu tog preduzeća, tj. osnivačkim udelima, moguće je premestiti težište na neko drugo mesto. I, u izradi ovog zakona, pogledajte neke članove koji se odnose na to. Mi smo gledali Srbiju kakva jeste, sa svim manama, sitnim, bednim trikovima, koje oni koji žele da izbegnu zakon koriste; i zbog toga imamo podosta konkretne odgovore u ovome zakonu; da ta poreska uprava najzad gleda sve više tamo gde je utaja i da vremenska lokacija ne bude uvek i stalno ka onima koji imaju neke knjige i trude se koliko-toliko da poštuju zakon, nego da sve više vremena i najkvalitetniji resursi te uprave idu tamo gde je najveća poreska utaja, ganjaju te fantomske firme i imaju dobro uređen postupak, dobro uređene kazne, primerene, nego šta, da bi mogli da ih kazne na pravi način.
Zbog toga, ako pogledate sve ovo, meni je, naravno, i te kako drago i veoma je važno da ni u ovom momentu ne izgubimo ono što je iznad svega važno, a to je naročito važno posle perioda koji smo doživeli, da se prava građana, osnovne ljudske slobode poštuju. S druge strane, moramo isto tako imati i jednu poresku upravu koja ima dovoljno snage da sprovede ovaj postupak i kada bi se brisale i krivične odredbe, ovo što su krivična dela, onda se bojim da će ceo zakon izgubiti u potpunosti smisao.
Jednostavno, i u nekim najpitomijim demokratijama, ako hoćete, pitajte oca Štefi Graf, u zatvoru, kako mu je zbog toga što je izbegao porez.
Pitajte Karla Lagerfelda kako mu je bilo kada je poreska uprava - a govorio je da živi u Monaku, ali kada je provereno šta i gde, odakle on telefonira, kada se videlo koliko je telefonskih impulsa išlo iz njegove kuće u Parizu - sve to okvalifikovala kao francuskog poreskog obveznika i razrezali mu nekoliko desetina, čak mislim da je to bilo 200 miliona evra naknadnog poreza.
Za one koji govore o ekstraprofitu, na samoj debati je rečeno da će ovaj zakon biti prirodni komplement po nekoj redovnoj proceduri tog leks specijalis-a, naravno, neki su vitlali sa basnoslovnim sumama, ali nikada ja. I, ono što je danas naplaćeno, zahvaljujem i nekim poslanicima na plaćanju tog poreza, prema raspoloživim dokumentima, govori da je zakon postigao svoj cilj.
Takođe, kada imamo ovu stvar, u vezi sa čim je bilo postavljeno pitanje jedne druge poslaničke grupe, da se na taj način sve ono što je krivično delo jednostavno briše; jer neko ko je kršio zakon, samim tim što je prijavio imovinu i što je počeo da plaća porez, to ne znači ni u kom slučaju aboliciju, to nije indulgencija, to ni u kom slučaju ne znači da oni ne treba da odgovaraju ako su kršili neki zakon; i naravno da oni, po svemu sudeći, neće prijaviti ono što imaju i da su to naravno oni koji ne mogu ni na koji način da objasne iz koje legalne aktivnosti crpe svoje prihode.
Najzad će se u Srbiji, sledeće godine, napraviti razlika između ogromne većine ljudi koji plaćaju po mnogo nižim stopama, među najnižima u Evropi, što je taj novi balans koga moramo naći i kod nas za te poreze, i one manjine ljudi koji ni u kom slučaju ne žele da uđu u legalno poslovanje.
A, što se tiče knjiga, onih koji kupuju knjige, mislim da je to pitanje koje ćemo razmotriti kroz koju nedelju i videti to, odnosno pitati se - kako je moguće da su u pređašnjem periodu neka ministarstva kupovala na hiljade knjiga, neke statistike, što je u stvari bilo finansiranje nekih političkih partija, ali o tom-potom, to je za koju nedelju. Hvala.

Gospođo predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ovo je kraj rasprave ovoga predloga zakona u načelu i želim prvo da se zahvalim svima onima koji su diskutovali. Moram reći da je u poslednje dve godine ovo bila jedna od najkonstruktivnijih diskusija koje smo imali i u odborima, i ovoga puta na sednici.
Hteo bih veoma kratko, pre nego što pređemo na razmatranje ovog zakona u pojedinostima, i pre nego što pređemo na amandmane, da naznačim nekoliko stvari koje su se ovde čule.
Prvo pitanje je bilo: šta će biti sa ZOP-om? Mi ćemo do kraja ovog meseca na Vladi usvojiti i vama predložiti Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, koji će biti pandan, ovoga puta na rashodnoj strani ovoga zakona. Time ćemo vam predložiti da se napravi jedna uprava za javna plaćanja, gde one funkcije koje danas vrši ZOP, u vidu računovodstva, držanja računa i evidencije, i neke druge funkcije, budu predočene toj organizaciji. Time će se cela slika budućnosti ljudi koji danas rade u ZOP-u i šta će biti u toj strukturi, upotpuniti.
I da preciziramo, ni u kom slučaju, jer bilo je već priča o tome, ali to je sada već za nekoliko nedelja, neće to smanjiti autonomiju lokalne samouprave, niti njene ingerencije u vidu uprave njihovim sredstvima. Znači, to neće biti neka recentralizacija, kao što se tu i tamo čuje, međutim, što se tiče ZOP-a, mislim da nema nikakvog razloga za socijalne lomove, da su to dobri specijalisti. Njihova budućnost je ili u poreskoj upravi, a to se uglavnom tiče ljudi koji rade na prehtodnoj kontroli, ili pak ljudi koji su inspektori, koji su vršili naknadnu kontrolu, koji će ovoga puta to raditi kao poreski inspektori.
Jedan broj njih će se zaposliti u toj novonastaloj upravi za javna plaćanja, i ne samo to; jedan broj njih (a u ovom momentu se to sada radi, kao što se radilo i u svim drugim republikama bivše SFRJ) će biti zaposleno u bankama, jer ako banke treba da vrše platni promet, njima su nužni i ljudi koji znaju da vrše taj platni promet.
Najzad, jedan broj ljudi će biti zaposlen u onome što će biti platni promet između banaka i koji će biti jedna usluga pri Narodnoj banci Jugoslavije, i sutra Srbije, i nekoliko manjih organizacija, kao centar za bonitet, a o tome će, naravno, biti malo više reči u nedeljama koje dolaze. Naravno, sve se radi blagovremeno, da bi sve bilo spremno na vreme. Toliko bih rekao o onome što će se desiti sa ljudima iz ZOP-a.
Što se tiče kompenzacija i što se tiče diskrecije, pošto je to bila jedna veoma važna stvar, moram da kažem da je današnji zakon jednostavno, toliko monolitan da on uopšte ne odražava ono što je realnost Srbije, a to je nasleđena podosta velika nelikvidnost jednog broja privrednih lica i zbog toga imamo stalni pritisak da se izvrši neko plaćanje putem kompenzacije ili već nečim drugim.
Problem je u tome što je takva diskrecija, a to je u smislu člana 3. (što se tiče gospodina iz Demokratskog centra) da nije cilj da se poveća diskrecija, cilj je naravno, da se ta diskrecija koja je jednostavno neizbežna u jednom normalnom poreskom sistemu, i naročito u sistemu Srbije, bude zakonski uređena kao što je i ovde.
Čuli smo i neke kritike da je ovaj zakon prenormiran, da tu i tamo ima previše stvari koje bi mogle da se nađu u nekom podzakonskom aktu. Međutim, imajući u vidu šta je nasleđeno, mislim da nije loše da se počne sa tom dosta obimnom zakonskom materijom, tako da bude što manje diskrecije ostavljeno na plećima izvršne vlasti. Verujte, to nije samo način na koji ćemo izbeći korupciju, mada je to ključni razlog zbog čega se tako radi, nego to u velikoj meri i smanjuje ogroman pritisak lobiranja i pokušavanja nekih privrednih subjekata da dođu do nešto bolje pozicije prema nekima drugima.
Zbog toga, čini mi se da je ovaj način kako je to urađeno, takav da, ne samo da imamo veoma jasno definisanu u zakonu diskreciju, nego i za sve ono što će bliže urediti, sa tim se ide na Vladu i to ide u publikaciju, i naravno, biće publikovano u našem "Službenom glasniku"; i to neće biti nikada više pojedinačno rešenje, nego u sklopu jednog kriterijuma, nešto što se odlučuje na jedan kolektivni način.
Na taj način, siguran sam, imaćemo dobru ravnotežu između nužnog stepena nečega što je živi sistem, živo biće, i izbegavanja privilegija za neke, nauštrb drugih.
Što se tiče upravnog postupka, prvostepeni, drugostepeni, mogu da kažem da je to praksa u mnogim zemljama i već decenijama je to praksa kod nas - da li u nekoj budućnosti, kada stvari bolje profunkcionišu u našem sudskom sistemu, možemo to ponovo revidirati? Možda, ali danas za to mi, jednostavno, nismo zreli! To odgovorno tvrdim, za to vreme još nije došlo!
Što se tiče pitanja koja imamo oko kamate, kamata u ovom slučaju nije pitanje obligacija. Ovo je javno-pravni odnos. Uistinu, on se određuje saveznim zakonom, ali to je pitanje koje će veoma brzo biti bespredmetno, imajući u vidu šta je time već ustanovljeno i većinom izglasano u Ustavnoj povelji.
Ako pogledamo ovo što se tiče zadnje dve stvari, koje su čini mi se ovde i dalje predmet diskusije, sa stanovišta Vlade smo imali nekih konsultacija za vreme ove pauze, rekao bih koji stav može, čini mi se, da dovede do konsenzusa, i u pojedinostima.
Što se tiče člana 103. želim da privučem vašu pažnju na nekoliko elemenata: zamislite da nemamo član 103. i pogledajte šta će se onda desiti, i na koji način Poreska uprava neće biti u stanju da sprovede prinudnu naplatu?
Naše iskustvo to već pokazuje, i ne samo to, ova odredba već postoji. Znači, ova odredba ni u kom slučaju nije izronila iz rada na ovom zakonu, već iz prakse. Diskusija koju smo imali, ne samo sa našim poreznicima pokazuje, ako pogledate malo bliže, da se ona ne primenjuje na ono što je u samom opštem upravnom postupku izuzeto iz tog postupka. Prevedeno na srpski jezik - onaj minimum se nikada neće pleniti. Ovo se tiče samo imovine koja nije imenovana. Znači, kada dođemo do kola, to je već imenovano i nije predmet ovog zakona.
Još jednu stvar nisam naznačio, ali možda je to i promaklo a veoma je važno, ako gledate pokretne stvari jedan od problema u našem sistemu je što država ima velike privilegije. Znači, ona bukvalno igra po drugim pravilima igre što se tiče pokretnih stvari. Veoma često čujem od privrednika, od banaka, da je jedan od ključnih problema razvoja - hipoteka i zaloga na pokretnim stvarima, što su ogromna prava i to je istina, koja država ima na tim pokretnim stvarima.
Ako pogledate ovaj zakon videćete da on priprema i stvara jedan ambijent za zakon koji je Vlada Republike Srbije pre nekoliko nedelja usvojila i vama prosledila na eventualno usvajanje, a to je zakon o zalogu. Tu ćete videti, u tom nacrtu, a i u ovome što je ovde predviđeno, da država ide korak unazad i da i ona, kao i svi drugi subjekti koji žele da polažu prava na neku pokretnu stvar, mora da se upiše, baš kao bilo koji drugi privredni subjekat. To je cela filozofija i ovog ambijenta koji se ovde ustanovljava i onog zakona koji bliže uređuje tu materiju, a koja se pokazala kao veoma važna za dalje pokretanje kreditnih aktivnosti banaka, mogućnosti naših preduzetnika da dođu do kredita i, gledano u globalu, do razvoja tržišne ekonomije.
Jer, rekao bih da je u obligacionim odnosima velika smetnja u tome što država može odjednom da se pojavi i da jednostavno izbriše sve one koji su se upisali, njihov red, i da ona bukvalno prva dođe na vrata kada nešto treba da se podmiruje.
Vlada Republike Srbije je saslušala te argumente. Već u ovom zakonu imate elemente toga, i onaj zakon koji bliže uređuje tu materiju je već predviđen, nadam se da će biti izglasan u ovom domu kroz koju nedelju. Toliko bih rekao o ovom članu 103. On je jednostavno jedan minimum koji mora da postoji u Srbiji danas. U protivnom, verujte, teško će biti sprovesti prinudnu naplatu, a naravno nema ničeg važnijeg od sloboda i prava.
Međutim, jedna druga stvar koja se možda kod nas često zapostavlja su - neke obaveze. Ako pogledate zakonski uređeni postupak u mnogim drugim zemljama, gde možda manje poreza ulazi na prinudni način, videćete da imaju apsolutno slične odredbe; iako u našim okruženjima imaju te odredbe onda mislim da treba da ih imamo i mi.
Na kraju rekao bih još nešto ukoliko me pri dnu sale žele još malo da saslušaju, to se tiče jedne odredbe koja pokazuje da je ova škola prava u Srbiji i dalje veoma živa i da ono što je naša tradicija je i te kako prisutno. Jednostavno rečeno - ključni razlog zbog koga smo predvideli u ovom zakonu jedan broj krivičnih dela je zbog toga što bez takvih krivičnih dela ovaj zakon ne bi imao smisla. Stovrila bi se jedna pravna praznina i bukvalno, mada je teško to proceniti, ali nekih 70-80% efekata ovog zakona, ukoliko ne bi imalo ove odredbe, ne bi bilo! Bilo je dosta priča o tome.
Zbog toga, u ovom momentu, mi predlažemo da to bude u ovom zakonu. Tu, naravno, postoji jedno drugo pitanje, koje jeste vezano ali može i da se uklopi, a to je - gde treba da se nađu te odredbe? Naravno, ako je naša bojazan bila da će postojati jedna pravna praznina, kao što se desilo, nažalost, kod nekih drugih inicijativa, gde bi se neka materijalna ili procesna stvar izglasala, a ono što treba da bude kaznena odredba ili neka nova krivična dela, da nije bio izglasan, pa je za nas izuzetno važno da ovo bude spremno i da bude jasno.
Zbog toga vas molim da ovo podržite i da ne izglasate one amandmane koji predlažu njihovo brisanje. S druge strane postoji i ono što je naša tradicija, i verujte ni sa stanovišta Vlade Republike Srbije a ni sa mog ličnog nema nikakvog razloga da mi ne poštujemo tu tradiciju i da ne jačamo naš pravni poredak, gde krivični zakonik treba da bude sveobuhvatan.
Obaveza koju danas preuzimamo u ime Vlade Republike Srbije, i u moje lično, to je da ćemo do kraja ovog redovnog zasedanja usvojiti na Vladi Republike Srbije i proslediti ovom domu ne samo promene u krivičnom zakoniku, koji će omogućiti da se ove odredbe "presele" u krivični zakonik, nego ćemo malo proširiti to pitanje, do svih onih pitanja koja se tiču delokruga mog Ministarstva. Naravno, to ćemo uraditi sa Ministarstvom pravde, ali imate naš angažman da će se to desiti.
Hvala vam puno.

Pažljivo sam slušao šta je gospodin Nikolić rekao i sada sam pozvao one koji su lektorisali i zakonodavstvo. Želim samo da kažem, što uistinu nije moja najjača tačka, kao što ste svi primetili i ponekad mi se desi da pogrešim. Znači, što se tiče prvog pitanja (i to je nekoliko amandmana nazad, izvinite što sada intervenišem), što se tiče simulovanih radnji, to je ustanovljeno u zakonodavstvu u obligacionim odnosima i to je pravilan termin koji postoji u nekim drugim zakonima i taj se mora upotrebiti, a ne fiktivni koji ne postoji.
Što se tiče dvostruke negacije, ona je nužna kada se priča o nečinjenju. Znači, kada se nešto čini i mora se uraditi treba se izraziti pozitivno, a u nekim retkim slučajevima kada se opisuje nešto što ne treba da se učini kreće se sa negacijom.
Zadnja stvar se ticala pismenog. Mi smo napisali - u pisanom obliku; međutim, zakonodavstvo, i to je provereno u svim srpskim zakonima, piše - u pismenom obliku. To je jednostavno tako i trebalo bi to promeniti u svim našim zakonima ili ostaviti kako je.

Samo bih hteo da ipak napomenem, što se tiče odnosa između poreskog obveznika i poreske uprave, da to nije obligacioni odnos, to je javnopravni odnos i, naravno, ono što se vidi na prihodnoj strani kao jedna obaveza; kako neko reče  malopre, prvo je bio poreski obveznik, pa, rekao bih, čim se stvorila bilo koja forma zajednice ili države, onda se stvorio porez. Na taj način se ustanovilo da se zajednica, ili nešto što bi trebalo da se zove tako, znači, začetak neke forme civilnog društva, formiranje nekih zajedničkih funkcija, na taj  način označila. To nije neki, rekao bih, dobrovoljni način, to je nešto što je specifično za porez. On se ne plaća zato što se nekome hoće, nego zato što je to tako, naravno, uz sve ono što treba da bude demokratski omeđeno kroz ovaj dom, pre svega, i  naravno kroz sve one druge odredbe koje i vidimo u ovom zakonu.
Znači, naravno, da postoji i mora postojati poštovanje prava i čini mi se da ovaj zakon, gledajući naše arhive, po prvi put posle Drugog svetskog rata uvodi ove kategorije. Koja su to prava poreskog obveznika, a i to pravo da ne plati porez nije tu. Sa druge strane, na rashodnoj strani, onda se često isti ljudi pojavljuju kao budžetski korisnici, i tu onda nema nikakvog obligacionog odnosa između države, ovog puta budžeta, i ljudi; pa onda, rekao bih, prema nekom dužničkom ugovoru da se odluči da li bi država htela da izvoli da plati neke penzije ili pak da odluči da li ovog meseca treba da isplati dečije dodatke. Naravno da je to zakonski uređeno i to država mora uraditi. To su ta dva aspekta tih javnih finansija, prihodni i rashodni, koji se uređuju na ovaj način.
Druga stvar, ne bih hteo da se ovde stvori neka slika da revizija dolazi sledeće godine, spremamo zakon o tim pitanjima. Što se tiče revizije budžeta, ovom domu je prosleđeno i ove godine, jer još nije formiran vrhunski računovodstveni sud, da ovaj dom odluči koji je to revizor koji će nezavisno od Vlade vršiti reviziju budžeta prošle godine. Znači, to postoji i to će biti vaš izbor. Za sledeću godinu mislim da ćemo već imati, i taj izveštaj će biti dostavljen ovom domu, a ne Vladi. Sledeće godine ćemo već imati, to očekujem, taj vrhunski računovodstveni sud.
Druga stvar koju sam hteo da kažem, to je da ni u kom slučaju naši građani ne treba da steknu ovde utisak da odjedanput poreska policija može da hara, da ulazi, da ide gde hoće. Naravno, i ustavno i drugim zakonima je to uređeno i ovde se ne derogira stanje. I ne samo to, nego da bi se ušlo u prostoriju mora se imati rešenje suda. Znači, poreska policija, poreska uprava ne derogira od toga, niti ona ima pravo da uđe u stan ako nema za to pravovaljano rešenje suda. Samo toliko.

Naravno, utisak koji se pokušava ostaviti ovde da ovo daje apsolutno pravo poreskoj upravi da radi ama baš šta hoće jednostavno nije istinit. Taj utisak ne sme da ostane zato što jednostavno ovaj institut već imamo u našem pravu. Znači, ovde nema nikakve novine. I u svim latinskim ili zemljama malo južnije u Evropi takav institut postoji, jer jednostavno takva je i poreska disciplina ili, bolje rečeno, poreska nedisciplina.
Ako pogledate i uporedno pravo, pa čak i ovo pravo i institut koji postoji kod nas, to već imamo. Naravno, nije tačno da u ovim izuzetnim slučajevima kada postoji jaka indicija da potencijalni poreski obveznik... ako se pročita ceo član vidi se da to nije odjednom, nego da postoji postupak, da je pokrenuto izdavanje poreskog rešenja; znači, to nije iz neba, dođe poreska uprava i odluči neku privremenu meru. Ne.
Postoji postupak, samo on nije dovršen i poreska uprava vidi da potencijalni poreski obveznik pokušava da prikrije, da skloni, da uništi, i sasvim je normalno da su tu te privremene mere, koje ne mogu dovesti do toga da dok traju, za tih nekoliko dana dok se ne donese to rešenje, dođe do nekog rasprodavanja te imovine. Naravno da ne.
Znači, ovo je samo jedan aspekt, možda ne baš najsjajniji, našeg života, u našem društvu; niti je unikat, niti je prvi put, niti tu ima nečeg strašnog, ali je to nužno zbog toga što je finansijska nedisciplina i dovitljivost takva, a rekao bih i spremnost da se prikriju dokazi, ili da se unište ili da se pak skloni ona pokretna imovina koja može da služi za plaćanje poreza; sve je to nužno u jednoj zemlji kao što je to naša danas.

Želeo bih da se zahvalim svima. Želeo bih da ponovim samo: kao što je prošle godine veliki napor napravljen da bi se objedinila poreska materija, što se tiče materijalnih zakona, tamo gde smo imali nešto što se navodno zvala akciza, a bila je mali deo onoga što se naplaćivalo na akciznim proizvodima, ovim zakonom, što se tiče procesnog dela poreske materije, kodifikujemo, uvodimo red.
Isto tako, kao što smo videli kroz ovu dikusiju, ponavljam samo angažman naše Vlade da ćemo do kraja ove redovne sednice predložiti izmene Krivičnog zakonika koji će nastaviti ne samo kod ove materije, poreske, nego i kod nekih drugih elemenata, na primer carina, ukoliko to do tog momenta siđe na republički nivo. Pa, da budemo u stanju da i tu kodifikujemo ono što treba da bude kodifikovano.
Želeo bih vam da vam se zahvalim i iskreno se nadam da će ovaj zakon biti izglasan i u celini i u pojedinostima od strane velikog broja poslaničkih grupa. Hvala puno.

Poštovana predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas mi je velika čast da predložim na usvajanje jedan sistemski zakon. Rekao bih, od jednog broja zakona koji je Vlada, pa da malo preciziram i moje ministarstvo predložilo, sa Zakonom o budžetskom sistemu, ovaj zakon je najverovatnije onaj koji je na istom rangu  sistemskog zakona koji treba da uredi ono što nije do sada bilo uređeno i što je veoma važno. Važno je zbog toga što ako govorimo o javnim nabavkama, govorimo o onome što je bio jedan od glavnih izvora korupcije, mita i neuređenih odnosa u našoj zemlji.
Eklatantno smo videli nekoliko primera pre koji dan, kada na nekim računima u Švajcarskoj čelni ljudi našeg zdravstva, u momentu najvećih nestašica našli su za shodno da naprave takve ugovore kojima omogućavaju - po svemu sudeći, postoji osnovana sumnja i videćemo u daljem postupku šta je po sredi u ovom slučaju - da prisvoje društvena sredstva. Imamo na sijaset primera danas, kada novi nadležni preuzimaju funkcije od nekih zdravstvenih institucija, gde je to najjasnije. Sam dolazak nove ekipe, raskidanje postojećih ugovora za potrošni materijal, u mnogo slučajeva dovodi do smanjenja cene za 30 do 40%. Našli smo u javnim preduzećima, a nije taj posao do kraja završen, sijaset štetnih ugovora. Može se reći da na našu veliku nesreću, tzv. ugrađivanje u tim javnim nabavkama za uskopolitičke svrhe ili pak za lično bogaćenje je postalo skoro pravilo.
Teško je reći koliko je milijardi dinara srpski poreski obveznik platio, a za nešto što nije bilo predviđeno u zakonu i u budžetu. Sigurno da je ta cifra nekoliko milijardi dinara. Ako pogledamo izveštaj budžetske inspekcije od 1996. godine do 2000. godine, onaj deo što se tiče 1996-1999. biće vam dostavljen veoma brzo, kada budete razmatrali završni račun za budžet 2000. godine, vidimo da je sveukupno čak negde oko milijardu nemačkih maraka protivzakonito ili nenamenski potrošeno. Nije sve to javna nabavka, ali ogroman deo toga jeste. Toliko, o razmerama nekih zloupotreba koje su postojale. Ne samo kršenje zakona, protivzakonite radnje, to znači isto i rasipništvo; jer, umesto da se kupi bolje i više nečega, kupi se manje i lošije, a deo tih sredstava dodatno ide u neke džepove gde nikada ne bi trebalo da dođe.
Zbog toga, prvi i načelni cilj ovog zakona u Srbiji danas je da se suzbije korupcija u domenu javnih nabavki. Drugi ključni cilj ovog zakona naravno je da se izvrše uštede. Jer čak i tamo gde je bilo po zakonu, nije se dovoljno otvarala tržišna utakmica, pa svi oni koji mogu da ponude dobra i usluge, nisu mogli da učestvuju, jer se to prečesto dešavalo u veoma uskom krugu nekih ljudi koji su uvek bili dobavljači; pa čak i onda kada bi se trošilo bez ugrađivanja, često se nije dolazilo do optimalne cene. Zbog toga, povodom tog drugog cilja odnosno ušteda, da nekoliko cifara kažem. Danas je javna potrošnja negde oko 50% našeg bruto nacionalnog dohotka. Država je najveći kupac u ovoj zemlji. Teško je reći, jer niko nema krajnju evidenciju oko razmera javnih nabavki ni danas, ali neka procena, sa svim onima koji će biti predmet ovog zakona, uključujući i javna preduzeća, kao i firme "ćerke" koje su često bile mesto gde su se dešavale najveće zloupotrebe, govori bar o 50 milijardi dinara godišnje kupovine.
Ne bih licitirao o tome kolike bi mogle da budu naše uštede kada se i ako se dosledno sprovede ovaj zakon, u slučaju da ga izglasate. Iskustvo u drugim zemljama pokazuje da je to bar nekih 10-15% ili bar 10%; pet milijardi dinara je negde oko pola odsto našeg bruto nacionalnog dohotka, to je isto onoliko koliko bi mogli da smanjimo poreze ili da upotrebimo za dodatnu kupovinu lekova, za dodatne mašine i opremu naših bolnica, za dodatno poboljšanje uslova i rada u našim sudovima ili pak školama. Zbog toga, posle borbe protiv korupcije, drugi ključni cilj ovog zakona je uštedeti sredstva i preusmeriti ih na pravi način.
Šta sadrži ovaj zakon? U ovom zakonu imate želju i sve delove koji će omogućiti da se na jednom mestu reguliše, za veliki broj pravnih lica, postupak, način i posledice nepoštovanja ovog zakona u postupku javnih nabavki. U ovom zakonu se uređuju uslovi, način i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanje radova, naročito građevinskih radova koji su veoma važan deo.
Želim da dam nekoliko primera, nisu to čak ni zemlje u tranziciji. Videli ste, pre dva-tri meseca u Holandiji, a koja je jedna od najmanje korumpiranih zemalja sudeći po svim anketama koje se vrše, tamo su dva činovnika ministarstva za urbanizam bila uhapšena, jer su pokušavali da nameste jedan tender koji se ticao nekih delova građevina. Nije samo uslov, način i postupak, nego i način evidentiranja ugovora. Jedna od najboljih grana za pravu utakmicu i borbu protiv korupcije je javnost u postupku.
Zbog toga, biće omogućeno evidentirati sve te u govore. Na jednom mestu ćemo naći sve statistike koje su nužne da bi se pratio ishod velikih javnih nabavki u našoj zemlji. Samim tim, vi, Vlada, mediji i javnost će biti upoznati sa rezultatima javnih nabavki. Svi će moći da postave sva pitanja koja su nužna i moći ćemo da pratimo i postepeno poboljšanje u uslovima koje dobija država kada kupuje.
Ovde je država viđena u dosta širokom smislu. To nije samo ono što se tiče ministarstava, nego svih direktnih, budžetskih institucija, lokalne samouprave, što je veoma važno. Tako da se isti aršin primenjuje svuda, ne samo na državni nivo, nego i na nivo lokalne samouprave, pa i javnih preduzeća i svih onih preduzeća nad kojima je država, na ovaj ili onaj način, većinski vlasnik ili ima odlučujući uticaj na poslovanje; znači, drži bar 50% paketa akcija.
Širok delokrug i velika količina novca, veoma uređen postupak - to ovaj zakon treba da obezbedi našoj zemlji; pravi, moderan pristup u ovom veoma važnom elementu javnih finansija. Postupak javnih nabavki koje se ovde uspostavlja sadrži četiri glavna načela. Prvo načelo je ekonomičnost i efikasnost u postupku. Naravno, kada se ovo izglasa i ako izglasate, kao što se nadam, mnogi će reći da je ovo sada mnogo komplikovanije, da je pre bilo mnogo lakše. Gle iznenađenja, u svim zemljama, a mi smo jedna od zadnjih zemalja u Evropi koja nema jedan ovakav zakon, svi se žale da je država cepidlaka.
Svi se žale da je država kao kupac birokrata; gle iznenađenja, oni su uvek tu; oni uvek participiraju na tim javnim nabavkama, jer je država uvek u principu i najveći kupac, i ima redovne potrebe, i tako je danas i u našoj zemlji, redovan je i dobar platiša. Zbog toga kada kažemo, ekonimičnost i efikasnost, želimo da uspostavimo princip da zemlja bude tvrd pregovarač, koja ima jedan dosta, a i treba, komplikovan ali potpun postupak u nabavkama koje sprovodi. To je njeno pravo. To je pravo pre svega poreskih obveznika čiju volju ona sprovodi. Ne samo to, to je pravo zato što je najveći kupac i na tržištu mora pokazati da služi kao primer za druge kupce u preduzećima, za one koji ne pripadaju delokrugu ovog zakona, kako se sprovode javne nabavke.
Drugi je načelo konkurencije. Bez iznenađenja. Tu bih hteo da unapred kažem nekoliko reči o onome što je bilo predmet nekih amandmana. Postavlja se pitanje da li to treba da ide "do kraja" i da li ne treba u nekoj meri obezbediti povoljniju situaciju za naše domaće ponuđače. Želim samo da kažem da ako sagledamo zakonodavstvo koje postoji danas u Evropi - ono čemu stremimo, a takođe uslove sadrže neki krediti koje dobijamo, tu se traži princip nediskriminacije nekih ponuđača.
Da li to znači da naši ponuđači i naša privreda u situaciji kakva je danas nemaju šansu? Apsolutno ne. Želim samo da dam primer, jer je bilo puno buke oko toga. Primer su javne nabavke autobusa koje je sproveo grad Beograd pre koji mesec, kada se govorilo da je naravno onaj koji je dao kredit to uradio da bi obezbedio posao za neku stranu firmu. Šta smo konstatovali? Naš "Ikarbus" je pobedio zato što je imao najbolju ponudu i najbolje uslove, a cena nije sve.
Imamo u ovom zakonu, kao što vidite, i tu je bodovanje veoma precizno, i druge kriterijume koji to mogu omogućiti. Mislimo da nije celishodno da izuzmemo velike delove kupovina iz ovog zakona, kao što su neki hteli, niti je celishodno da u ovom zakonu odredimo ko ima neku prednost, jer time bi kršili jedan bazični princip ravnopravnosti u konkurenciji.
Zasigurno, u onome kada dođe do realnog života, kada se budu raspisivale same javne nabavke, imajući u vidu da u mnogim našim javnim preduzećima, u mnogim delovima naše ekonomije, delovi opreme i mnogo čega su od domaće proizvodnje, očigledno je da naši domaći proizvođači samim tim imaju takvu prednost. Ovde, kao i u svim zemljama, nije celishodno ugraditi diskriminaciju na zakonskom nivou, ali zbog toga što su po prirodi stvari naša preduzeća glavni dobavljači onima koji će kupovati, važno je da se spreme za tu konkurenciju. Siguran sam da će oni u velikom broju slučajeva i pobediti.
Treće načelo je transparentnost. Naravno, kada se kaže da je novac predviđen za javne nabavke u jednom domenu, to mora biti u tom domenu. Ne mogu se sredstva preimenovati i ono što je trebalo biti nabavka za jedan deo, da se transportuje u neki drugi deo.
Najzad, imamo načelo jednakosti ponuđača, o tome sam već pričao. Bilo je ideja u andmanima da se neke socijalne klase ili tipovi ponuđača privileguju. Tu iskustvo pokazuje da dobre namere veoma lako mogu da se izvitopere, da se zaobiđu i ako se raspiše da ta organizacija ili taj tip ljudi imaju neku prednost, veoma je lako to zaobići, naročito u našoj zemlji, tako da to ne bi imalo efekta, a kršilo bi princip jednokosti kod ponuđača.
Ovim zakonom se stvara nova institucija. To je uprava koja će se baviti javnim nabavkama. Samo da pojasnim: ona ni u kom slučaju ne treba da postane superkupac koji kupuje u ime svih, jer to bi bilo previše birokratije i ne bi bilo celishodno; niti bi ona bila dovoljno blizu akcije i ne bi imala nikada to znanje koje je nužno da bi se javna nabavka sprovela. Međutim, to telo, ta posebna organizacija će imati mogućnost da bliže uredi postupke, da pripremi sve podzakonske akte koji su nužni za sprovođenje ovog zakona. Ne samo to, ona će da sprovodi evidenciju o kojoj sam pričao malopre i da priprema statistike za Vladu i parlament, koje će biti od ključnog značaja da vidimo da li se ovaj zakon dosledno i efikasno sprovodi.
Uz to, što ni u kom slučaju ne treba da bude zapostavljeno, ona ima još jednu ulogu, a to je obuka za one koji će veoma brzo kod nas postati profesionalni kupci. U svim velikim preduzećima, nešto dobrostojećim kod nas, već postoje takve službe. Država je jedina gde u velikom broju slučajeva, pa čak i u javnim preduzećima, nema specijalizovane službe koje se bave javnim nabavkama. One će, siguran sam u to, veoma snažno doprineti da pitanje javnih nabavki uvek bude prisutno u našoj javnosti, da to ne bude pod pritiskom nekog medija, nekog pitanja, nečega, nego da se o tome priča po principu da izuzetak ne bude priča o nekom tenderu ili o nekoj javnoj nabavci, nego da se zna u principu šta se dešava i kako se troši taj novac iz državne kase.
Ne bih hteo da uđem u neke tehničke aspekte ovog zakona, siguran sam da ću imati prilike za vreme same debate: kako se sprovodi, zašto, koji su nivoi cenzusa, zbog čega? Hteo bih samo da zaključim da je ovaj zakon od sistemskog značaja, jer će on sam po sebi urediti mnogo bolje ovu ključnu materiju. Sigurno je da on sam po sebi neće dovesti do perfekcije i do potpunog poštenja u ovom poslu. Naravno da je mnogo toga drugog potrebno. Vidimo da ima zemalja gde ljudi već decenijama imaju slične zakone i gde se ipak desi, čak i ako postoji tender, čak i ako postoji javna nabavka, da neki ponuđači, njih nekoliko, pokušaju da se dogovore i onda naizmenično dobijaju neka tržišta, samo po dogovoru.
To znači da će nam uz ovaj zakon biti veoma nužno pojačati i ono što se tiče privrednog kriminala, u smislu kartelizacije ili dogovora. U Vladi Republike Srbije se sprema i dodatna zakonska odredba koja se tiče antimonopolskih odredbi i suzbijanja takvih pojava. Naravno, i najbolji zakoni mogu biti izvitopereni. Sam zakon siguran sam da će imati veliki efekat i očekujemo značajne uštede, ali moraćemo da popunimo ne samo u antimonopolskom delu naše zakonodavstvo, nego ćemo morati, ako i kada dođemo do dokaza da su neki nešto protivzakonito uradili, imati mnogo efikasnije tužilaštvo i sudstvo, koje će onda postupiti. Ne bih hteo sada ponovo da otvaramo priču koja se govori, jer bi onda izgledalo kao neka vrsta prebacivanja loptice, ali to nije celishodno. Sigurno je da, ako se nađe nešto protivzakonito, oni koji su se ogrešili o zakon moraju biti mnogo brže i mnogo efikasnije privedeni, uhapšeni i da plate kaznu previđenu zakonom. Time zaključujem ovo uvodno izlaganje.
Da rezimiram, ovaj zakon je od ključnog značaja. Lično sam veoma ponosan da je Srbija samo posle godinu i po dana od početka reformi u stanju da predloži i da eventualno usvoji ovakav zakon. U drugim zemljama je to trajalo četiri do pet godina. Imamo u ovom zakonu mnoge odredbe koje se tu i tamo već primenjuju, ali na ovaj način ćemo imati jedan homogeni princip koji će biti isti za sve, svuda gde se državni novac troši. Dva cilja su: suzbijanje korupcije i štednja, kroz ove odredbe, koje su procesnog karaktera; a mnogo tehničkih stvari ima u ovom zakonu; plus izgradnja ove nove institucije - uprave za javne nabavke. Siguran sam da ćemo napraviti veliki korak napred za našu zemlju i za naše javne finansije.

Samo nekoliko reči, što se tiče "Zastave" - Vlada Republike Srbije je pokazala zadnjih godinu dana da sprovodi jedan istinski program za pravi oporavak "Zastave" i uvažava njene proizvode za ono zašta oni mogu biti uvaženi.
Od putničkih vozila naše inspekcije, od Uprave javnih prihoda, preko tržišne inspekcije, kupuju isključivo "zastavu". Bilo je puno priče u prethodno vreme da se kupuje samo "zastava".Ali, to jednostavno nije istina, najmanje se kupovala "zastava". Totalna je demagogija misliti da se mogu sa jednom "floridom", kakva je danas, a to je činjenica, ganjati džipovi ili BMV. Moramo imati vozilo koje može da odradi zadatak.
A što se tiče tendera MUP-a, bio sam izuzetno ponosan kad smo videli da je došlo na prve stranice javnih glasila kakav se tu upaljač kupuje, a samo godinu-dve ranije je govoreno sa strahopoštovanjem, nije se smelo govoriti o tome odakle dolazi novac, ko ga uzima, kojim tajnim računima, od onoga što je bila carina, to ide za neke namene koje niko nije predvideo? Koliki je to put prevaljen za samo 15 meseci!
I danas sledeći logični korak jeste usvajanje ovoga zakona. Ima tu mnogih tehničkih stvari. Ne vidim nikoga ko bi trebalo danas da bude protiv ovoga zakona, jer ovaj zakon je uperen protiv Uskokovića koji je, umesto da obezbedi električnu energiju ljudima, nabavio za njih trideset stanova i vila. On je uperen protiv onih koji nabavljaju ugalj po ko zna kojim uslovima i prodaju Vojsci Jugoslavije, odakle će tek sutra izaći pravi uslovi, da vidimo kako se to kupovalo.
Ovaj zakon će se sutra primeniti, ako idemo, kao što ćemo ići, na novo uređenje odnosa između Srbije i Crne Gore; ovaj zakon je protiv onih koji bi hteli u svom kabinetu da se dogovore i da otvore neki račun u Lihtenštajnu ili u Švajcarskoj. Toliko.

Pokušaću da odgovorim na nekoliko pitanja koja su se javila u ovoj raspravi. Ovi zakoni žive. I ovaj zakon će živeti svoj život. Ako pogledamo iskustva drugih zemalja, posle nekoliko godina primene došlo je do nekih promena. Međutim, mi smo veoma pazili da se napravi prava ravnoteža između interesa naše privrede, odnosno to je bila jedna od ključnih stvari koja se ovde prelamala, i interesa potrošača, a potrošači su kroz državu naši poreski obveznici. Tu je veoma važno uspostaviti pravu ravnotežu.
Direktno i u vezi s tim pitanjem moram da kažem da je veoma začuđujuće da čujemo toliko brige za domaću proizvodnju od onih koji su ovu zemlju doveli u međunarodnu blokadu, onih koji su, rekao bih, privatizovali - ono malo privatizacija koje su radili sproveli su bez ikakvog tendera; od onih koji su, baš zbog toga što nije bilo nikakve regulative, bili de fakto u mnogim slučajevima eksponenti uvozničkog lobija, onih koji su bili, u ovom ili onom slučaju, u stanju da ponude mito. Za to imamo i te kako primera u zdravstvu i u mnogim drugim oblastima.
Ove odredbe - transparentnost, striktnost i normiranost predstavljaju obezbeđenje da naša domaća proizvodnja konkuriše po istim uslovima a ne po uslovima onoga ko ima više novca, kada nešto nije uređeno. Sudeći po prvih 16 meseci, za sprovođenje javnih nabavki, naročito onih koje raspisuju javna preduzeća, vidimo - kada se postupi na pravi način naša domaća industrija i te kako ima šansu; i nije uopšte slučajno da u onim javnim nabavkama koje se naziru kroz zakon koji ste izglasali pre nekoliko dana, za kontragaranciju, od MIN-a preko "Goše" i drugih naših preduzeća, oni mogu da ponude svoje usluge.
Naravno da ćemo pratiti veoma pomno šta se dešava. Naravno da su interesi naše domaće proizvodnje veoma visoko na listi svih ciljeva koje imamo. Uvereni smo da ovakva normiranost ne samo da će dobro obezbediti našu domaću, postojeću proizvodnju protiv uvozničkog lobija koji hara kada nema pravila, nego će dodatno omogućiti da se i neki naši novi proizvođači jave, da imaju pristup; mislim da je u tom pravcu išao i jedan amandman, ali će to dati taj efekat, da nova mala i srednja preduzeća imaju mogućnost da konkurišu tamo gde su se pre stvari dešavale samo između postojećih proizvođača i uspostavljenih poslovnih veza.
Zbog toga nije tačno da je ovakav zakon protiv interesa naše domaće proizvodnje. Naprotiv, on je duboko u interesu naše privrede i on će omogućiti da se naši proizvođači nađu na istoj poziciji kao i oni koji eventualno u ovom momentu mogu da ponude nekome neki novac. Rekao bih da niko ne bi smeo da pomisli da je ovo nastalo pod pritiskom nekog krupnog kapitala, da se koristim vokabularom šezdesetih godina, naprotiv, ovo je jedan uređen način koji će omogućiti da preduzeća iz Kruševca, Leskovca, Niša i drugih gradova naše zemlje mogu da konkurišu na pravi način i imaju kome da se žale ako misle da neko ko je u kontaktu sa nekom velikom međunarodnom kompanijom želi da nešto uradi protiv njihovih interesa. To je bio jedan od veoma važnih razloga zbog kojih ovaj zakon donosimo u ovom momentu.
Napomenuo bih da je bilo ovde i nekih nelogičnosti. Neki poslanici su rekli - pa, zašto ste toliko čekali; dok su, s druge strane, rekli - mi smo protiv ovog zakona. To ne ide zajedno. Ili se slažete sa nama da bi ovaj zakon trebalo doneti što pre, i u tom slučaju se slažete sa njegovom celishodnošću, ili ste protiv njega i onda objasnite zašto ste protiv, ali onda ne možete reći da vam je žao što smo na njega čekali šest meseci.
Napomenuo bih još dve stvari. Prva se tiče organizacije i odgovornosti u ovom postupku. Nije tačno da ova uprava odjednom postaje super kupac. Pogledajte odredbe ovog zakona. Ona je tu baš zbog toga da postoji neko ko gleda šta drugi rade. To je stepen kontrole, transparentnosti u radu, koji će omogućiti da svi oni koji formiraju komisije, svi koji sprovode javne nabavke znaju da postoji jedna uprava na nivou Vlade Republike Srbije koja mora sama da podnosi izveštaj Vladi, a samim tim i Skupštini, da se zna šta se dešava u njihovim javnim nabavkama.
Nije tačno da Ministarstvo finansija i ekonomije preuzima ulogu resornih ministarstava, ali je tačno da je ono jedino zaduženo za ravnomerno izvršenje budžeta. Kao što smo videli krajem godine, kada smo razgovarali o onim pitanjima - kako će se odrediti šta je pozitivna lista lekova, koja su to pomagala; pa valjda iskustvo iz zadnjih deset godina pokazuje da je malo kolegijalnosti i malo unakrsne kontrole, malo provere onoga koji nije baš iz te struke, npr. zdravstvene i druge, dobrodošlo, tako da ne dođe do nekih dogovora u nekim strukama. Dobra je intervencija onih koji nemaju nikakvog kontakta sa tim strukama, nego treba da uspostave interes budžeta i ravnomernog izvršavanja budžeta, bez obzira na to ko su korisnici.
Znači, to nije nikakva sumnja u poštenje. To je samo mehanizam koji omogućava da se u sprovođenju svega toga zna da se na više stepena, kroz učešće Ministarstva finansija i ekonomije, sa jedne strane, a uprave sa druge strane, donosi izveštaj i da će tu biti više stepena i reflektora koji će se upaliti tako da svi znaju da će jednog dana svako moći da pita zašto je to tako bilo. To je prvi korak i prvi stepen eliminisanja korupcije u ovom domenu.
Druga, odnosno zadnja stvar se tiče kazni. Pitanje je šta ako se neko ogreši o zakon. Tu imamo dva potpitanja. Slažem se sa poslanikom iz jedne opozicione grupe koji je rekao da su kazne ispod nivoa, ali takav je naš zakon o kaznama i prekršajima. Ako to treba da se promeni, u jednom uređenom zakonodavnom sistemu, onda treba.
Mislim da postoji i predlog izmena u tom zakonu, da se izmene neke odredbe u domenu naše kaznene politike, koja po mnogo čemu više ne priliči, rekao bih, modernom sistemu, pošto je privredni kriminal jedan od najvećih kriminala koji u društvu. Zbog toga je pravi put da se prvo izmene ti zakoni i lično ne bih imao protiv da se posle toga, u skladu sa tim, postave kaznene odredbe ovoga zakona na jedan malo primereniji nivo.
I najzad (to je bilo pitanje kolege Bogdanovića) - šta ako se kroz ovaj postupak utvrdi da je bilo nepravilnosti? Pa naravno, ne postoji i jedan drugi element, a to je budžetska inspekcija, koja treba, prema Zakonu o budžetskom sistemu da se ustanovi na nivou lokalne samouprave, na nivou AP Vojvodine; ona se sada širi i jača na nivou Ministarstva finansija i ekonomije. Naravno, po službenoj dužnosti ona treba da pokrene postupak i da proveri šta se tu desilo i da predloži odgovarajuće mere.
Ako pogledamo budžetsku inspekciju od 1996. do 2000. godine, već sada postoji dvadest i kusur krivičnih prijava protiv 47 lica; dodatna budžetska inspekcija će dovesti do povećanja tih krivičnih prijava, sve do 100 lica.
Eto, toliko o ovom zakonu o javnim nabavkama. Rekao bih da naši građani treba da se plaše onih čija su usta puna podsticaja domaće proizvodnje, a veliki broj čelnika je uhvaćen na delu, da su, u stvari, sa nekim inostranim proizvođačima i njihovim posrednicima dobijali mito; treba da se čuvamo onih koji danas smeju da pričaju o tome - a šta će biti; i nije tačno, uopšte nije predviđeno nikakvo stacioniranje inostranih trupa ovde; oni su njihovom suludom i samoubilačkom politikom doveli inostrane trupe na naše tlo. Eto toliko.

Imali smo prilike da o tome razgovaramo u raspravi u načelu. Što se tiče organizacije, generalni sekretarijat nije mesto gde treba da se obavljaju ovakve stručne stvari. On opslužuje Vladu, on priprema sednice Vlade. Međutim, on nije osposobljen na taj način da može u jednom dugom periodu da izvrši dubinski ovaj posao. Zbog toga uprava, koja je organ na nivou Vlade; to je jedno tipično međuresorsko pitanje i zbog toga, kao što ste videli, nije ni predloženo, mada je to slučaj u mnogim zemljama, da ova uprava bude u sastavu Ministrstva finansija i ekonomije. Ona je posebna organizacija na nivou Vlade, koja odgovara Vladi.
Što se tiče same uloge Ministarstva finansija i ekonomije, ona nije da komanduje nekim ministarstvima. Kao što je bogato iskustvo pokazalo i kod nas i na drugim mestima, nije na odmet da, kada resorna ministarstva predlažu Vladi neke liste dobavljača, neke liste proizvoda i usluga koje treba da budu oslobođene prema nekim kriterijumima poreza, da oni čija je to glavna odgovornost, izvršenjem budžeta, imaju mogućnost da to prođe i kroz taj, neću da kažem filter, ali kroz tu prijateljsku proveru.
Vlada nije skup ministarstava gde svako radi na svoju ruku, nego je to jedno kolegijalno telo koje odlučuje i u odborima i na samoj sednici Vlade, tako da nema nikakvih bojazni da bi Ministarstvo finansija i ekonomije moglo da radi ovo u nekom vakuumu, jer to jednostavno ne bi prošlo na Vladi. Naravno da će resorna ministarstva imati i te kakvu ulogu u sastavljanju ovih lista, ali time se jača kolegijalnost. Kao što dobro znamo, u našoj zemlji četiri oka je bolje nego dva.