Gospođo Čomić, dame i gospodo, želim da odgovorim na nekoliko ovih tačaka.
Što se tiče opštine Požarevac, primetićete da sredstva u ovom zakonu prema ekvivalentnom zakonu iz prošle godine bila 45,6 miliona dinara. Prema ovim informacijama, vršite rebalans budžeta, zato što su vaši prihodi iznad očekivanja ove godine, znači iznad ovoga što je bilo predviđeno. Za sledeću godinu je predviđeno 67,4 miliona dinara, što je rast za 48%. To rangira Požarevac u sam vrh opština po povećanju obima sredstava, koje dolazi iz ovog zakona, ne zbog toga što smo se nagodili, već zato što su kriterijumi takvi da Požarevac, kao jedna od opština gde bi situacija mogla da bude bolja, je u takvoj situaciji da iz ovog zakona proizilazi da sredstva treba da se povećaju za 48%.
Što se tiče Pančeva, ni tu naravno nema nagodbe. Tu je veoma teška situacija, koja proizilazi iz dva ključna faktora, a to je razvoj koji u domenu industrije nije dovoljno pažnje dao ekologiji i naravno, katastrofalne posledice bombardovanja NATO pakta.
Zbog toga, shodno istraživačkim grupama ... (ne razume se) Saveznog ministarstva za razvoj, nauku i životnu sredinu, dve su takve crne tačke. To su Pančevo i Bor. Dobili su dodatna sredstva.
Mislim da tu ne postoji bilo kakav lobi. Jednostavno, imamo veoma tešku situaciju. To je ono što se dodeljuje iz javnih finansija. Ima i donacija i dodatnih sredstava, koje dolaze iz međunarodne zajednice, za saniranje tih veoma teških posledica.
Što se tiče EPS-a tu je takođe nasleđena katastrofalna situacija. U momentu kada smo počeli da delujemo, EPS nije bio u stanju da obezbedi za sve svoje jedinice i fond plata u iznosu bruto plata. Krenulo se sa nekim prioritetima, da bi se obezbedilo normalno funkcionisanje tog preduzeća, da bi se plaćali dobavljači, da bi bili u stanju, uz veliku podršku budžeta Srbije i velikih iznosa donatorskih sredstava, da dođu do normalnog funkcionisanja.
Sledeći korak mora biti, a to je smisao i plana za sledeće tri godine, koji je Vlada Republike Srbije usvojila, kao svojevrstan biznisplan EPS-a, obezbeđivanje mogućnosti da se plati amortizacija i da se time obezbede sredstva za buduće investiranje, a ne da EPS i dalje trebuje sredstva iz budžeta Republike Srbije i kada se završe donatorska sredstva i neki drugi izvori.
Isto tako, naravno da EPS treba da počne da vraća svoje ogromne akumulirane dugove. Tu je, verujte, lokalna samouprava na prvom mestu, EPS puno duguje budžetu Srbije, puno duguje Republičkoj upravi javnih prihoda, ali nalog je da se po prioritetima prvo podmire dugovi koje EPS ima prema lokalnoj samoupravi, jer znamo da su tu sredstva izuzetno nužna.
Videćete da u finansijskom planu za sledeću godinu veoma pomno pratimo tu stavku, tako da EPS počne redovno da servisira svoje dugove prema onim opštinama gde treba da plati neke dažbine. To je prvi korak. I ne samo to, već i da počne da vraća ovaj veliki akumulirani dug. Ali, to je prioritet. Prvo da se podmiri ono što je redovno, a posle toga da se uđe u otplatu tih kredita.
Mislim da ćete biti zadovoljni sa onim što će EPS uraditi i u vašoj opštini sledeće godine. Hvala.

Gospođo Čomić, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, velika mi je čast da u ime Vlade Republike Srbije predložim izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu koje trebaju da unapred ovog puta na rashodnoj strani evidenciju naših javnih prihoda i rashoda, da institucionalno ojačaju transparentnost javnih finansija i dodatno preciziraju ko, kako i pod kojim uslovima sme da raspolaže novcima koji dolaze iz džepova naših poreskih obveznika. Tako da i ono što dugi niz godina, kod nas, a naročito devedesetih godina je bilo jedno sporno pitanje, a to su relacije između poslovnih banaka i državnog novca, bude urađeno na pravovaljan i transparetan način, a naročito da se unarped profesionalizam u vođenju tih sredstava.
Predlog koji je pred vama ima četiri ključne tačke. Hteo bih veoma kratko da obrazložim sve te četiri ključne tačke i da vam predložim da usvojite ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu. Pre nego što dođemo do te četiri tačke, želim da napomenem da i ove izmene i dopune su izmene i dopune jednog sistemskog zakona, mada naš pravni sistem ne poznaje kao u mnogim drugim zemljama, uključujući i kontinentalnu Evropu, nešto između zakona i Ustava. Kao što praksa ove godine je i pokazala, Zakon o budžetskom sistemu u istinu ima ulogu jednog organskog ili sistemskog zakona, jer ako pogledamo sve tačke dnevnog reda i ovo je poslednja tačka ovog zasedanja oko budžetskih zakona, možemo da vidimo da taj Zakon o budžetkom sistemu je imao veoma dubok uticaj na sve ono o čemu smo razgovarali u poslednjih nekoliko dana. To se odnosi od završnog računa, preko zakona o budžetu, preko zakona o budžetu lokalnih samouprava, kalendara donošenja, preciznosti u dokumentaciji, pa i sada do nekih institucionalnih promena koje su ovde predložene. Koje su te četiri inovacije? Prva se tiče i to je inovacija koja je institucionalne prirode. Predlaže se formiranje uprave za javna plaćanja. To nije originalna institucija u smislu da funkcije koje bi obavljala ta uprava za javna plaćanja već postoje i Zavod za obračunavanje i plaćanje u sklopu Narodne banke Jugoslavije već ih i obavlja.
Znači, intencija u ovom prvom delu je da se preuzme ono što se treba preuzeti u vidu kontinuiteta nekih državnih funkcija od onoga što Zavod za obračun i plaćanje obavlja i da se ne bi zaustavili na tome, da se postepeno uvode tzv. trezorske funkcije i u toj upravi, u vidu mnogo boljeg izvršavanja budžeta, transparentnosti u njemu i mnogo boljeg predviđanja kako za korisnike, tako i za one organe koji vode javne finansije na lokalnom novu, na nivou pokrajina ili pak na nivou naše države.
Uprava za javna plaćanja je, ako hoćete, jedna od dve funkcije koje treba da budu preuzete kada se 1. januara predviđa ukidanje ZOP-a i prelazak platnog prometa u poslovne banke. Tu nas je poučilo iskustvo i to ne neko iskustvo koje je daleko od nas, već veoma direktno iskustvo bivših republika SFRJ i mogu da kažem da su se stvari binarno postavile. One republike koje su na uređeni način predvidele koje su to uprave koje će preuzeti ono što je državnička funkcija ZOP-a danas i na prihodnoj i na rashodnoj strani su dobro prošle i tu govorim o Makedoniji i o Sloveniji i u jednoj manjoj meri o Hrvatskoj, a one kao Bosna i Hercegovina i ako uzmemo iskustvo Republike Srpske naročito, koje su jednostavno ukinule ono što je bio SDK, ZOP, ZAP ili već kako se to zvalo u raznim bivšim jugoslovenskim republikama, nisu predvidele odgovarajuću regulativu i instituciju da i dalje vrše te državničke funkcije. One su imale ogromne teškoće i na prihodnoj i na rashodnoj strani.
Primetićete da pre nekoliko nedelja usvajajući Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji jedan broj, jedan deo tog zakona eksplicitno predviđa da neke funkcije, koje je do sada obavljao ZOP, budu prenesene na poresku upravu i sve to je već predviđeno u smislu da ono što je bila prethodna kontrola tzv. lupanje pečata za isplatu zarada će biti izmenjeno jednoj naknadnoj kontroli koju će izvršiti poreska uprava i o tome će naravno biti puno reči, ali to već nije današnja tačka dnevnog reda. Međutim, sa ove strane i tu se zaokružuje ceo ovaj reformatorski i institucionalni poduhvat i reforma, ovoga puta na rashodnoj strani se evidentira ono što mora da ostane ukoliko želimo da imamo dobro urađene i transparentne javne finansije, ovog puta na rashodnoj strani.
Uprava za javna plaćanja treba da bude i da ostane ono što će omogućiti da u svakom momentu u ovoj državi se zna koliko ima državnog novca, gde i ukoliko je negde plasiran gde je plasiran i da se zna, a to će se postepeno i utvrditi, u izvršavanju budžeta na svim nivoima koje su to kontrolne funkcije i ko u svakom momentu treba da odobri, treba da kontroliše i treba da izvrši. To u ovom momentu nije u potpunosti spremno, niti će biti u potpunosti gotovo ni sledeće godine. To je jedan proces, ako je slovenačko iskustvo i oni su puno resursa, ljudstva, tehnike, informatike u to upotrebili. Mi smo veoma tesno sarađivali sa njima, kao i sa našim drugim kolegama tokom cele ove godine i trebaće nam još nekoliko godina da uprava za javna plaćanja stvarno preuzme tzv. trezorske funkcije.
Za početak ono što je od prvoklasnog i da upotrebim jednu malo izlizanu reč, ali čini mi se da se ovde ona u domenu javnih finansija može upotrebiti, u nacionalnom je interesu da ne polomimo evidenciju računa javnih prihoda i samim tim i računa za javne rashode. Na taj način imaćemo jednu instituciju koja će biti servis svim nivoima vlasti i lokalne samouprave, pokrajine, naravno i gradova, naravno budžeta Srbije, direktnih i indirektnih korisnika tog budžeta, pa i o tome će biti više reči kada dođe na dnevni red, a čini mi se da će to biti dosta brzo. To će biti servis i za organe buduće državne zajednice Srbije i Crne Gore. Shodno onome što se sada predviđa u Nacrtu ustavne povelje i zakonu koji treba da je sprovede, ta institucija će isto odigrati značajnu ulogu u izvršavanju budžeta i te zajednice, tako da ćemo imati ono što su neke od bivših jugoslovenskih republika uspele da pametno sačuvaju u smislu efikasnosti i transparentnosti. Imaćemo i mi jednu takvu instituciju.
Ona će u početku biti prevashodno evidencionog tipa. Znaće se koliko je novca gde i ono što se tiče domena nivoa Srbije, direktnih i indirektnih budžetskih korisnika, tu će se postepeno ubacivati jedan broj tzv. trezorskih funkcija, prethodne kontrole, mogućnosti da u momentu kada se dolazi do jednog naloga zna se da li taj nalog pripada finansijskom planu, zna se kada treba da bude izvršen, zna se da li pripada onoj kvoti tj. maksimalnom iznosu javnih rashoda koje dati direktni ili indirektni budžetski korisnik može potrošiti u datom momentu, tako da u nekoj budućnosti koja će se zbog toga što jedan mukotrpni i svakodnevni proces brojati u godinama, vizija ideje je, prema kojoj se ovde ide i ovo je jedan prvi značajni korak, a to je da se zna u početku jedne budžetske godine, da se napravi jedan svojevrsni, ako smem da uzmem jedan izraz, tunel tih naloga koji će svi zajedno u vidu plaćanja onoga što se odobri u Zakonu o budžetu, formirati jedan ritam izvršavanja budžeta, tako da ako uzmem jedan primer, ako treba nešto da se okreči u jednoj bolnici da taj indirektni budžetski korisnik budžeta Republike Srbije formira unapred taj nalog, da se zna da taj nalog treba biti izvršen 15. aprila ili 15. novembra, da informatički to sve bude predviđeno, a da zauzvrat organ zadužen za finansije, u ovom slučaju Ministarstvo finansija i ekonomije, u tom momentu ima odgovornost da se novac tog dana, ali samo tog dana, ne ranije, ali ne i kasnije ne u manjem, ne u većem, nego u tačnom iznosu nađe na tom evidencionom računu, na računu te institucije kome je taj novac potreban da bi se to izvršilo.
Kao što vidite, iza toga stoji jedna veoma važna ideja, a ta ideja je optimizacija u upravljanju svim sredstvima kojima raspolaže Republika. Ovde se govori o gotovini. Danas izvršenje budžeta na svim nivoima je i dalje primitivno u smislu da smo daleko od te vizije gde konkretni čin izvršenja budžeta treba da bude pedantno predviđen, aranžiran i da se posle samo u tom momentu predvidi tačna suma od strane
organa zaduženog za finansije koje treba to da izvrše. Danas je izvršenje budžeta mnogo bliže aproksimaciji i jednom limitiranju raspoloživih sredstava. I dalje na svim nivoima i vaše iskustvo na lokalnom nivou je sigurno isto tako, a mi još nismo došli do tog nivoa. Za sada svaki direktni i indirektni budžetski korisnik trebuje sredstva. Postoji jedan mukotrpni proces koji je skoro svakodnevni, gde se vrši alokacija raspoloživih sredstava, a da ni u jednom momentu ne postoji sigurnost da ono što se prebacuje na račune budžetskih direktnih i indirektnih korisnika je ono što je stvarno nužno tačno u tom momentu i u tom iznosu.
Samo jedan dokaz, u smislu neefikasnosti tog sistema to je činjenica da danas od 60 milijardi dinara depozita u bankarskom sistemu pripadaju državi. To znači sa jedne strane jednu dobru vest, prevashodno na nivou Savezne države i na nivou lokalnih samouprava, a to je da su prihodi nešto veći od onih koji su predviđeni i očekuju jedan rebalans da bi mogli da budu upotrebljeni, ali sa druge strane to znači da imamo ogromne neefikasnosti u našem sistemu, u upravljanju sa tim oskudnim sredstvima. Dešava se, i to ne retko, da u momentu kada jednom budžetskom korisniku pothitno trebaju jedna sredstva, da ona u tom momentu nisu raspoloživa, dok u istom momentu od jednog budžetskog korisnika koji bi trebao da bude u istoj poziciji, da ima ista prava kao i taj prvi, jednostavno postoji jedan depozit po viđenju ili pak koji je oročen kod jedne poslovne banke. Jednostavno na taj način država ne upravlja na bilo kom nivou efikasno sa svojim sredstvima i to je ono što ova uprava za javna plaćanja treba da obezbedi u jednom periodu. Ona treba i tu naravno postoje mukotrpne i višemesečne pripremne radnje i ja se ovde zahvaljujem kolegama iz NBJ, ZOP-a, Poreske uprave i svih onih domaćih i inostranih eksperata, a njih je sijaset, koji su pomogli u formiranju ovog projekta, u onome što su nam pomogli da već danas znamo koji izvršioci, gde, koliko i ovo je jedna uprava koja će imati nekih 80 ispostava u zgradama današnjeg ZOP-a. Biće negde oko 800-850 izvršioca i na taj način ćemo imati jedno nesmetano izvršenje budžeta, počevši već od 1. januara sledeće godine. Želim ovde, zaključujući prvi deo mog izlaganja, da napomenem dve stvari koje su bile pomenute u javnoj debati oko ovih predloženih izmena.
Ove izmene i dopune ni u kom slučaju ne znače recentralizaciju naših javnih finansija. Ako pogledate način na koji je ustrojena ta uprava za javna plaćanja, ona jednostavno kaže - umesto da svaki trezor, bilo da je to trezor Srbije, savezne države, buduće zajednice Srbije i Crne Gore, pokrajine, gradova, lokalnih samouprava, umesto da oni grade jednu sličnu ovakvu upravu, postoje velike uštede u formiranju jedne jedinstvene takve uprave koju ću sada ilustrovati, a da se istovremeno ne vrši centralizacija. Znači, ova uprava nije instrument prema kojem Ministarstvo finansija ili Vlada Republike Srbije treba da sutra kaže Arilju, Novom Sadu, Vojvodini - ne, taj novac koji imate treba biti usmeren na ovaj pravac i na onaj pravac. Naravno da ne.
Druga stvar, ova uprava ni u kom slučaju nije tu da uskrati raspolaganje sopstvenim prihodima od raznih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. Primera radi, ukoliko jedan univerzitet ima sopstvene prihode, ova uprava i način rukovođenja novcem nije način na koji neki centralni trezor želi da uspostavi kontrolu na tim sredstvima. To ne bi bilo celishodno, jer to bi u prvom mahu dovelo do većih problema u izvršenju tih budžeta i, u jednom drugom mahu, dovelo bi pitanja samog koncepta sopstvenih prihoda. Ukoliko su oni na isti način, trebali bi da budu tretirani kao budžetski prihodi koje imaju te institucije, onda to znači već nešto drugo i to nije ovo što je ovde predloženo.
Efikasnost koju imamo ovde, to je da će ta uprava, ukoliko prihvatite ovaj predlog izmena i dopuna Zakona o budžetskom sistemu, na najjeftiniji mogući način omogućiti platni promet unutar države. To znači da, kada novac ide od budžeta Srbije do indirektnog korisnika, kada, primera radi, lokalna samouprava uplaćuje ono što je predviđeno, na primer, za materijalne rashode nekog indirektnog budžetskog korisnika budžeta Srbije - škole, u tom slučaju se neće plaćati provizije banaka, niti će se plaćati provizija NBJ za tzv. sistem RTGS, koji treba da omogući platni promet između onih banaka i, ovog puta, države. Na taj način će ta usluga biti mnogo jeftinija. Ako uzmemo iskustvo Bosne, Republike Srpske, ono pokazuje da oni koji nisu predvideli jednu takvu instituciju, ne samo da su izgubili u transparentnosti, da se zna na jednom mestu uredno uređeno koji su to prihodi i rashodi države na svim nivoima, nego se to ispostavilo kao jedan mnogo manje efikasan sistem koji je mnogo više koštao državu.
Uz to, ono što želim da kažem, to je da kroz ustoličenje jedne takve uprave imaćemo mogućnost da predložimo i dodatne funkcije za one lokalne samouprave koje to žele, bez prisile, bilo da je to plasman raspoloživih sredstava, bilo da su funkcije u smislu trezora. To će se raditi prema nekoj ponudi tih usluga uprave za javna plaćanja, a ne u vidu neke prisile koja bi bila suprotna načelima koja su ustoličena u Zakonu o lokalnoj samoupravi ili, pak, u ovom zakonu o kome smo baš malopre pričali. Toliko o upravi za javna plaćanja.
Što se tiče druge inovacije, to su konsolidovani računa trezora. Mogu da kažem da je ta reforma izazvala veliku pažnju na lokalnom nivou, na nivou pokrajina, na nivou budžeta, na nivou indirektnih budžetskih korisnika. O čemu se radi? Radi se o reformi koja će omogućiti ovo o čemu smo malopre govorili, a to je o boljem upravljanju raspoloživim sredstvima. To znači da konsolidovani račun trezora neće biti jedan. Lokalna samouprava i pokrajina će imati svoje, ali sa konsolidovanim računom trezora Republike i sutra državne zajednice, imaćemo jedan sistem konsolidovanih računa trezora koji će u svakom momentu omogućiti efikasno upravljanje sredstvima koja su na raspolaganju. I ovde imate jedan prelazni period, kao što vidite, sledeće godine, gde treba da imamo, na nivou organa zaduženog za finansije, optimizaciju na tom nivou, upravljanje tim sredstvima.
Treća stvar koju bih hteo da kažem, to je da je ovim izmenama i dopunama bliže uređeno pod kojim uslovima i ko može da raspolaže državnim novcem. Videli smo u izveštajima Budžetske inspekcije prošle nedelje da još nemamo dovoljno uređeni sistem. Ove odredbe omogućavaju da oni koji su odgovorni za rukovođenje finansijama na lokalnom nivou, na nivou pokrajine, na nivou države i sutra na nivou državne zajednice, oni će na ovaj način jasno imati ingerencije i odgovornost da na optimalni način rukovode tim novcem.
Vidimo, tu bih hteo da zastanem, kako treba da se organizuje relacija između državnog novca i poslovnih banaka. Setimo se jedne reforme koju je pokojni guverner Avramović sproveo, pa od koje se posle toga odustalo. Generalna praksa u kontinentalnoj Evropi je da je bankar države centralna banka. Na tom mestu je novac najsigurniji, ali u mnogim zemljama u tranziciji tu vidimo da nemamo baš takav čisti model. Iskustvo, i to gorko iskustvo nekih lokalnih samouprava koje su videle neke od njihovih depozita zarobljene u manjim bankama i gde je budžet Srbije morao da interveniše, je pokazalo da od prvoklasnog interesa da postoje jasna pravila igre u plasiranju državnog novca, ne samo zbog efikasnosti, nego i zbog toga da se ne bi desilo sutra onima koji vode lokalnu samoupravu, pokrajinu, državu, da neki novac koji treba da bude upotrebljen u smislu Zakona o budžetu, da on ne bude zarobljen i izgubljen zbog toga što neka poslovna banka ima probleme. Zbog toga u ovim izmenama i dopunama postoji jedan prazni period gde odgovornost za rukovođenje ide na ona mesta gde treba da bude, a to je u organima koji vode finansije, a ne na hiljade tačaka gde danas imamo na momente i dosta nezdravu konkurenciju poslovnih banaka. Ne bi dalje da komentarišem, jer imamo i raznih dopisa i raznih nemilih primera na koji način se odvija ta konkurencija. To treba na jedan transparentan način da bude urađeno i da oni koji su zaduženi za finansije tim upravljaju, samo oni.
Međutim, to ne znači, tu su u pitanje mnogobrojne banke danas, da ćemo, kao ono što pokojni guverner Avramović uradio, u jednom danu povući depozite koji se danas nalaze u poslovnim bankama, a njih je, kao što sam malopre napomenuo, 15 milijardi, od ukupno 60 milijardi dinara. Već imamo jedan prelazni period, do sledeće godine i posle tog prelaznog perioda vreme u kojem se upsostavlja jasna odgovornost onih koji vode finansije, za plasiranje tih sredstava preko konsolidovanog računa trezora. Mislim da ćemo onda doći do jedne situacije kada će se postepeno smanjivati učešće depozita države zbog optimizacije sredstava i zbog toga što ni poslovne banke u nekoj perspektivi ne trebaju da vide državu, lokalnu samoupravu kao njihove glavne komitente i klijente, već da se sve više okrenu građanima, privredi i da na taj način rade ono što je njihov zanat, a to je da budu poslovne banke a ne državne banke. Na taj način ćemo izbeći onaj paradoks sa kojim danas živimo, a to je da se budžet Republike Srbije zadužio kod jedne poslovne banke koja ima depozit savezne države. Na taj način Republika Srbija palaća kamatu na novac koji je dobijen od srpskih poreskih obveznika. Apsurd sa kojim se mora prekinuti. Ove izmene i dopune zakona će to omogućiti.
Zadnja stvar koju bi hteo da kažem, a to je četvrta, to je da ćemo u ovim izmenama i dopunama omogućiti ono što je zacrtano u budžetu za sledeću godinu koji ste usvojili pre koji dan. To je da će i naša zemlja, koja bi u ovom momentu bila zadnja u Evropi u tom smislu, početi da finansira svoj budžetski deficit na jedan civilizovan način, a to je kroz emitovanje hartija od vrednosti. Nema i neće biti razvoja tržišta kapitala u Srbiji ukoliko trezor Srbije ne počne da emituje kratkoročne hartije od vrednosti. To je kičma svih tržišta kapitala. Te obveznice će u početku biti i kratkoročne, tek nekoliko meseci, a isto tako biće malo obima. Na taj način će se omogućiti da se obezbedi jedna kriva prinosa, kako ih zovu ekonomisti ili finansijeri, prema kojima će se rangirati i druge hartije od vrednosti, naročito obveznice koje će emitovati neka preduzeća.
To je kičma jednog tržišta kapitala i to je, naravno, iskustvo svih zemalja, ne samo razvijenih, nego i zemalja u tranziciji, onaj pravi način na koji treba da se finansira jedan budžetski deficit.
Ove i prošle godine, kao što ste videli u završnom računu i u budžetu koji je razmatran prošle godine za 2000. godinu, u ogromnom iznosu ono što je zaduživanje u bankarskom sektoru, to je zaduživanje kod NBJ. Za godinu - dve, a to je zadnja vrpca koja postoji između centralne monetarne vlasti i države, da pogledamo isksutvo, ne tako daleko od nas, taj način zaduživanja nije pogodan, jer zaduživanje kod NBJ je zaduživanje koje ima jak kreditni multiplikator, tj. da on podstiče kreiranje monetarne mase u mnogo većoj meri, nego zaduživanje kod preduzeća, ili pak kod našeg stanovništva.
Na taj način, tu je stvorena spona između fiskalne politike, izdavanja hartija od vrednosti sa jedne strane, i vođenja monetarne politike. Naša ideja je da kroz godinu - dve omogućimo da budemo u stanju da u potpunosti finansiramo budžetski deficit na taj svetski priznat način, a ne kroz finansiranje kod NBJ.
Naravno, iza toga će stajati jedan broj odredbi, daleko je od nas ideja da to budu neke brze promene. To će se postepeno razvijati, ali na taj način mi ćemo omogućiti da i naši građani i naša preduzeća, naše banke koje imaju raspoloživa sredstva, budu u stanju da investiraju u visokokvalitetnim papirima, i to će biti isto prepoznatljiv znak i hartije od vrednosti, koje će predstavljati Srbiju.
Eto toliko. Sumirajući jedan reformatorski zakon, u smislu da on vrši i institucionalnu reformu i omogućava da se u izvršenju budžeta i na rashodnoj strani održi transparentnost, i da se, ako smem tako da kažem, sačuva ono što je dobro u ZOP-u, a to je njegova državnička funkcija, koja je omogućavala veoma visok stepen transparentnosti na prihodnoj i na rashodnoj strani za naše javne finansije.
Nema mnogo zemalja, sa izuzetkom eks - jugoslovenskih republika, gde se bukvalno u svakom momentu može znati koliko je javnih prihoda, koliko je javnih rashoda, gde se nalazi državni novac. Mogu da kažem da je to jedno od velikih dostignuća ZOP-a, koji u ovom momentu, kada, u skladu sa nekim načelima tržišne ekonomije platni promet prelazi u poslovne banke, mi ne smemo i ne treba da izgubimo.
To što je na prihodnoj strani, a to je bila priča i o onome što je urađeno sa zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, urađeno pre dve nedelje, treba da završimo i da odredimo i na rashodnoj strani, kroz formiranje uprave za javna plaćanja.
Uz to, imamo mogućnost da kroz uvođenje računa trezora profesionalizujemo rukovođenje raspoloživim sredstvima, da to bude mnogo efikasnije i da postepeno, u godinama koje dolaze, uvodimo razne trezorske funkcije, bez decentralizacije javnih finansija i bez svojatanja izvornih prihoda, sopstvenih prihoda raznih institucija. I najzad, da kroz ovaj način omogućimo da se i deficit Srbije finansira na jedan svetski priznati način.
Hvala vam puno na pažnji.

Gospođo Mićić, dame i gospodo, prvo da čestitam, veoma pažljivo ste pogledali ove odredbe i da odgovorim na tehničkoj razini zbog čega su predviđene razne okolnosti. Hteli smo jednostavno da ne postoji rupa u zakonu.
Naravno, ovo nije neki apel da neko sada oroči sredstva. Jasno je gde se želi ići. Želi se sledeće godine da se dođe do jedne situacije gde samo ona ovlašćena lica kojima je zanat da se bave finansijama budu ona koja će rukovoditi finansijama i sa raspoloživim sredstvima na nivou Republike, na nivou pokrajine ili na nivou lokalnih samouprava.
Danas i tu treba da vidimo ovaj prelazni period i ono prema čemu idemo u setu onoga i one situacije koju imamo i dan danas, a to je da imamo jednu dosta nezdravu situaciju gde bilo koji finansijski direktor, bilo koje institucije, direktnog ili indirektnog budžetskog korisnika na bilo kom nivou može da donosi neke odluke o plasiranju nekih sredstava, a da one nisu uredno uređene. One, zahvaljujući postojanju ZOP-a i sutra upravi za javna plaćanja su evidentirane.
Zna se gde je novac, ali cela filozofija ovde je prelazni period, da se to profesionalizuje i naravno perspektiva je da državni novac ne bude u bilo kojim rizičnim hartijama ili bilo kojim rizičnim institucijama i da vidimo malo od čega smo krenuli. Krenuli smo od situacije gde smo devedesetih imali veoma štetne ugovore koje su protivzakonito mnoga ministarstva, uzmite Ministarstvo za unutrašnje poslove, uzmite Ministarstvo zdravlja, potpisivali razne ugovore sa nekim poslovnim bankama, koje su posle raspolagale sa tim sredstvima.
U to vreme to su skoro bila jedina raspoloživa sredstva u dinarima, u momentu kada niko u našoj zemlji nije imao poverenje u bankarski sektor posle hiper inflacije, krađe devizne štednje, krađe zajma za preporod Srbije, Jezde, Dafine, piramidalnih štedionica i zbog toga smo našli jednu situaciju gde su ljudi bez ikakve odgovornosti radili mnogo što šta sa državnim novcem, isisavanje državnog novca i prelazak i prelivanje u potencijal, a posle toga profit poslovnih banaka.
Poslednjih godinu ipo dana, dve godine sa tim je raskršteno u smislu da nema više takvih divljih pojava, ali ipak to nije bilo dovoljno uređeno i cilj je naravno da državni novac bude tako dobro predviđen da on ni u kom slučaju ne treba da bude nešto što bankari vide kao njihov potencijal, niti budžetski dinar ne treba da se vidi kao bankarski dinar koji treba da bude osnova za neko kreditiranje ili multiplikator u kreditiranju ili formiranje, pa i stvaranje novčane mase.
Ne, ali u prelaznom periodu i tu je smisao ovih prelaznih odredbi, moramo uvažiti činjenicu da čak četvrtina potencijala, kako bi rekli bankari bankarskog sistema danas u Srbiji, proizilazi od depozita po viđenju ili pak oročenih naših budžetskih direktnih i indirektnih korisnika.
To su uglavnom depoziti lokalne samouprave i kada bi 31. decembra u ponoć to presekli to bi dovelo u pitanje stabilnost bankarskog sistema, kada bi se to odradilo odjedanput, jer jednostavno taj novac koji je tu na depozitu je plasiran. To posle može imati efekte i na realni sektor ili pak na naše građane i zbog toga postoji taj prelazni period, ali tu i tu se slažemo oko filozofije, sledeća godina profesionalizacija i u sledećim koracima to je da ni jedna poslovna banka ne treba da vidi državnu lokalnu samoupravu kao svoje prioritetne klijente. Za to nije pravljen državni budžet. U nekoj perspektivi "banka države" mora da bude samo centralna banka.
Što se tiče plasmana sredstava, naravno ono što će biti predloženo sledeće godine, to je dalja razrada ovih odredbi i to je jedan zakon o javnom dugu, jedan moderni zakon gde će se videti na sijaset detalja, gde, kako, na koji način.
U međuvremenu neće biti puno aktivnosti u tom domenu naravno i jasno je da imamo jedan broj odredbi u Zakonu o budžetskom sistemu koje ograničavaju način na koji mogu da se plasiraju ta sredstva.
Danas imate situaciju gde plasiranje sredstava Srbije bukvalno mora da ide preko NBJ ili Srbije, što dovodi do jedne asimetrične situacije, gde postoji veliki broj klijenata, ali samo jedan servis i jedno mesto gde taj posao može da se obavi, što nije zdravo i naročito nije zdravo za trezor Srbije i onoga što su raspoloživa sredstva naše Republike. Moramo uspostaviti bolji balans u svemu tome.
Zadnja stvar koju bih hteo da napomenem to je da ako primetite i prelazne odredbe ovog zakona, imamo mogućnost da najzad ono što je srpska svojina i čini mi se da je tu i Srpska radikalna stranka pre nekoliko godina imala jednu akciju, a to je da ono što je infrastruktura ZOP-a i mora biti viđeno kao srpska svojina, mora kroz ove prelazne odredbe da to i najzad bude i proknjiženo i priznato kao srpska svojina. Tu nisu samo zgrade.
Tu je i jedna informatička oprema, tu je mreža, tu je jedan broj sredstava, koje su naša privreda i naši građani finansirali i to je državna imovina.
Kroz ove odredbe koje su u ovom zakonu upotpunjene sa nekim amandmanima, imaćemo sigurnost da se NBJ posle ove transformacije usredsredi i ima samo dve funkcije, kao što i treba, a to je vođenje monetarne politike i nadzor nad bankarskim sistemom, a ne izdavanje poslovnog prostora, a ne vođenje nekih drugih aktivnosti koje ne pripadaju jednoj centralnoj banci. Na taj način ona će biti fokusirana na ono što je njena misija i samo na ono što je njena misija.

Samo želim da kažem da što se tiče troškova putovanja, on što se nalazi na razdelu Ministarstva finansija i ekonomije je za sve članove Vlade. To su izabrana i postavljena lica. Primetićete da u razdelu Vlade nema toga i to je zbog pojačane kontrole. Vlada Republike Srbije je u više navrata izvršila analizu i bilo je raznih zahteva da se vidi ko putuje i koliko ostaje i tu se videlo da ako uporedimo sa nekim drugim vladama u okruženju ili pak prema nekim drugim institucijama u našoj zemlji, ti izdaci su izuzetno skromni i ove godine će biti skromniji od onoga što je predviđeno. Znači, nije samo za ministarstvo.

Dobro, vidim da i dalje imamo malo problema sa budžetskim računovodstvom. Imamo, ovako, posle Drugog svetskog rata, Ujedinjene nacije, ideja je bila tu da nešto bogatije nacije daju nešto pomoći, nešto siromašnijim nacijama i one su mukotrpno počele jedan veliki posao koji je doveo do standardizacije računovodstva u domenu države, u jednom širem shvatanju.
Taj sistem se usavršio i kada je ova Vlada počela da radi, mi smo bili zadnja zemlja u Evropi koja nije imala javne finansije, koje su bile uređene na taj način. Znači, ako imate neke nazive koji su malo specifični, a gospodin Đinđić je juče objasnio da jednostavno, to je jedan od delova otvaranja svetu, a to je da u našim javnim finansijama, zovemo ustvari, kao što ih zovu svuda - nevladine organizacije i to mogu da kažem, nema ovde, to je profesor Simonović juče i pitao oko rebalansa, nema u tom razdelu ni u jednom ministarstvu nijedne nevladine organizacije u onom smislu kako se daje zadnjih nekoliko godina kod nas, nego imamo, ako pogledate na razdelu Ministarstva finansija, to je naznačeno poimence, do zadnjeg dinara.
Tu ste vi, političke organizacije koje imaju poslanike u ovom cenjenom domu, crveni krst, boračke, odnosno udruženje boraca i ako pogledate u drugim ministarstvima, to su, ili ona asocijacija o kojoj je ministarka Matković juče govorila, to su udruženja slepih, gluvih, mnogo toga što već godina radi i što treba. U Ministrstvu vera, ministar je juče pričao, to su neke stvari koje su se i pre finansirale, ali tu je dobra stvar sa ovim računovodstvom. zahvaljujući ovoj klasifikaciji i poziciji, opozicija može da pita šta je razdeo, a ne kao pre, kada bi bilo i plate i ostatak, i onda se nije moglo ni pričati o tome, jednostavno, izvršna vlast nikada ne bi imala nikakva razvrstavanja oko svega toga.
Još dve stvari, što se tiče ugovora, usluge po ugovoru, specijalizovane usluge, tu smo, čini mi se, dosta dobro razložili i juče i razni članovi Vlade su podrobno objasnili da se to tiče svega onoga i to je tako po klasifikaciji, a gde se traže usluge od nekoga ko nije stalno zaposlen u Ministarstvu.
Ne možemo sa jedne strane da imamo poslaničke grupe koje kažu - treba još smanjiti činovnički korpus, treba debirokratizovati Srbiju, kao što često čujemo, a sa druge strane, da se ti isti protive tome da na neke specifične potrebe, da država upotrebi usluge nekih drugih. Ustvari, veliki deo toga, ako uzmete specijalizovane usluge, najveći deo toga, to je ništa drugo, nego ugovori sa našim naučnim institucijama.
Druga stvar, ako pogledate ugovore, tu su veštaci, tu su advokati, kada građani nemaju novca da se brane na sudu, to je sve ono što treba da obezbedi jedno normalno finansiranje naše države.
I, na kraju, ne planiramo kombajne kod predsednika Republike, ni u kom slučaju, ta zgrada, koja već godinama, rekao bih, nema već istu upotrebu, kao što bi trebalo da je ima po nekom ustavnom uređenju, ona je podosta oronula i moramo da kažemo da, ako pogledate, to nije mašina, to je oprema, ta zgrada je van svakog standarda i ona mora temeljito da se renovira da bi bila uopšte u upotrebi. Nema nikakvih mašina, to je oprema, dobacuje se, ponavljam, ako neko želi da ide protiv klasifikacija Ujedinjenih nacija, neka to kaže, ali taj razdeo na toj poziciji, ako ima neka oprema, tu je telekomunikaciona oprema i sve ono što treba da obezbedi ta zgrada, da normalno funkcioniše i to je tu.
Već decenijama u drugim zemljama, to se stavlja na istom redu kao mašine, mašine i oprema.
Zadnja stvar, što se tiče putovanja, ja želim da odgovorimo na sva pitanja, naša zemlja ima ogroman deficit imidža, kako se kaže na Zapadu ili pak, veoma malo se zna o potencijalima i mogućnostima za investiranja kod nas. Vlada Republike Srbije u ovim zadnjim godinama, u dve godine, uradila je mnogo i to kroz mnogobrojne kontakte, i to najviše u zemlji, a do neke mere i u inostranstvu, da podrobnije pokaže koje su to mogućnosti za investiranje. Mogu da kažem, zahvaljujući akciji, naročito Ministarstvu za ekonomske veze sa inostranstvom,mnogobrojni kontakti koji su održani u raznim mesecima, to je jedna smišljena akcija, da bi se približile mogućnosti za sva investiranja u našoj zemlji, i mi smo u toj situaciji da, ono što je bil skoro nula pre tri godine, odnosno pre dve godine, pa onda 126 miliona dolara će biti između 400 i 600 miliona dolara, investicija u našoj zemlji i sledeće godine predviđamo za investicije u raznim vidovima naše zemlje oko milijardu evra ili 2 milijarde nemačkih maraka.
Zauzvrat tome, uporedite, to je ministarstvo koje ima baš tu funkciju, reformirano sa tom ključnom funkcijom, i to animiranje tih investitora i mislim da suma koja je predviđena nije prevelika, tu moramo imati i minimum investicija sa naše strane, da bi investicije došle. To su veoma mali iznosi ako uporedimo sa drugim zemljama u okruženju.
Ne zaboravimo, mi smo u konkurenciji za te investicije sa svim drugim zemljama. Ne možemo očekivati da imamo značajne rezultate u privlačenju investicija, ako mi sami ne odredimo minimalne iznose koji bi bili shodni tome da možemo i da privučemo te investicije. Naravno, ako pogledate i pozicije i to ćemo videti kada dođemo do završnog računa za ovu godinu, videćemo da u mnogim slučajevima te pozicije nisu ni utrošene.
Niko neće putovati, a da to ne bude u potpunosti zasluženo, u smislu da to bude korisno za funkciju za koju se to namenjuje. Hvala puno.

Zahvaljujem se. Želeo bih da komentarišem ovaj amandman, jer se tiče veoma važnog segmenta našeg društva, železnice i ŽTP-a. Prvo, formalno, ne možemo prihvatiti ovaj amandman, jer nije napisan u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu koji nalaže da kada se prelažu amandmani za povećanje nekih izdataka, treba se istovremeno predložiti odakle će se taj novac i uzeti, a što u ovom amandmanu nije bio slučaj. Znači, iz formalnih razloga, ne može se prihvatiti. Mislim da ono što je važnije, a to je suština stvari.
Dobili ste pre nekoliko minuta ovo što će biti treća i konačna verzija dopune o završnom računu za 2001. godinu. Zamolio bih vas, ako želite da pogledate, pri kraju tog dokumenta imate prilog, a to je prilog 1 koji predstavlja ŽTP 2001. godine. Tu vidimo jednu stvar koja je veoma poučna i dosta mučna. Primetićete da u 2001. godini prihodi iz budžeta za ŽTP su bili 7,7 milijardi dinara, a sveukupni prihodi od prevoza 3,2 milijarde dinara.
Znači, dve trećine onoga što je "prihod" ŽTP-a, a to je novac iz poreza, od naših građana. Znači, evo gde je naša železnica 2001. godine. Nažalost, 2002. godine nije bolja. Zato pogledajte rashode i primetićete, obaveze za zarade radnika znači za bruto plate zaposlenih u ŽTP-u je 6,2 milijarde dinara. Na taj način 2001. i 2002. godine se stvorila jedna loša navika. Subvencije iz budžeta, bukvalno, a to se na taj način i pretvorilo, pokriva troškove radne snage u ŽTP-u. ŽTP nije i nema i nije ideja da postane budžetski korisnik ili da ljudi koji rade u ŽTP-u postanu funkcioneri koji očekuju svakih 15 dana da budžet izvoli i prosledi novac za isplatu plata.
Moram da kažem, veoma jasno je predočeno na tom sastanku sa ŽTP-om da sledeća godina će biti po drugačijem kalupu. To znači da se traži sledeće godine da ŽTP, kao i sva druga javna preduzeća, počne da obezbeđuje svoj fond plata kao početak minimalni iz svojih sopstvenih prihoda, a novac koji dolazi iz budžeta da bude nešto što bi trebalo da bude budućnost ŽTP-a, oni remonti koji su nužni. Rekao bih, ta promena koja je prihvaćena sa strane i rukovodstva i sindikata, kao nešto što je nužno da bi oni najzad bili što jesu, tj. javno preduzeće, isto tako je bila jedna od stvari koja nas je motivisala da ovaj obim sredstava bude na nivou tih 10 milijardi. Primetićete, to je nadaleko najveći napor koji ovaj budžet čini za bilo koje javno preduzeće.
Naravno, taj guber je veoma tesno skrojen. On podrazumeva da ukoliko sledeće godine, ovaj cenjeni dom razmotri zakon o železnici koji je prosleđen već ovde na usvajanje, siguran sam da u tom momentu će biti momenta i za nešto širu raspravu oko naše železnice. Očekujem da sledeća godina bude jedna godina duboke transformacije tog veoma važnog transportnog preduzeća, jer naša struktura transporta i prevoza u zemlji nije racionalna, previše ide preko druma. Mnogo toga što u nekoj uređenijoj i normalnijoj zemlji bi trebalo da ide preko železnice, danas ide preko puta i to raubuje putnu mrežu i iziskuje dodatne izdatke. Znači, mora veći procenat da se prebaci na železnicu. Sledeća godina mora biti godina dubokog restrukturiranja ŽTP-a. To podrazumeva i neke bolne stvari, kao smanjenje obima radne snage i to podrazumeva eventualno preispitivanje i same mreže, a i ona datira od 19. veka. Valja ispitati mnogo pomnije i analitički, kakva je isplativost raznih putnih mreža i razmotriti eventualno i tu restrukturiranje.
Koristim ovu priliku samo da kažem da i oko ovog izveštaja, ova verzija, a nadam se da će biti konačna do glasanja do završnog računa za 2001. godinu, uključuje sve ono što su narodni poslanici u toku diskusije oko ove tačke dnevnog reda zatražili. Tu je detaljno ispisano, na šta se trošilo sa strane Koordinacionog centra za jug Srbije. Možete videti na šta je to potrošeno. Isto tako, saobraćaj, a o čemu sam pričao, putevi, urbanizam i subvencije u privredi. Hvala na pažnji.

Ovo je bilo naravno vezano za ovaj amandman. Hteo sam samo da ilustrujem sa primerom onoga što se desilo u ŽTP-u 2001. godine, kakvo je realno stanje, a ono je veoma teško u tom javnom preduzeću i nije se mnogo promenilo. Nažalost, ni ove godine, ali očekujemo da sledeće godine se promeni. Povod je bio amandman.
Što se tiče samog izveštaja, moram da primetim da on jednostavno pokazuje reaktivnost izvršne vlasti, koja ovog puta mnogo ozbiljnije prima ono što kaže ovaj cenjeni dom. U toku jučerašnje rasprave došlo je do dodatnih pitanja i na sam zahtev poslanika mi smo dodali odgovore sinoć i noćas na ona pitanja koja smo imali juče. Ne morate naravno to čitati u sledećih 15 minuta. Međutim, nadamo se da će to štivo i ta objašnjenja dodatno motivisati da kada dođe do glasanja za taj završni račun, a to će valjda biti sledeće nedelje, da jedan broj poslanika odluči da glasa i za taj završni račun. Hvala.

Još jedan put, nevladine organizacije, taj termin kod nas ima jedno značenje u budžetskoj klasifikaciji Ujedinjenih nacija. To znači veoma precizno sve osim vlade, znači sve osim onoga što je u sklopu države i što se finansira iz budžeta se treba tu naći i tu, kao što sam već rekao nekoliko puta, se nalaze političke organizacije, tu se nalaze kulturno umetnička društva, tu se nalaze neka udruženja koja su pokazala njihovu socijalnu potrebu i koja se već tradicionalno finansiraju iz tih sredstava.
Naravno, ovde više nema nekih stvari kao FONAS ili nekih nevladinih organizacija koje nisu bile ništa drugo nego ogranci nekih političkih partija.

Dame i gospodo, uzeo sam reč samo da bih prokomentarisao ovaj amandman i možda samo malo šire ono što je u budžetu za zdravstvo. Naravno, već dve godine, ne kroz neke floskule, krilatice, parole, već kroz hladne cifre, ova Vlada i ovaj dom koji je izglasao prva dva budžeta, nadam se i ovaj treći, je dokazao da se daje pravi prioritet zdravstvu. Zašto? Pogledajte plate lekara. Plata lekara, ako pogledate kolika je bila januara 2001. godine, kolika je sada, i dalje nije velika, ali je dva puta veća. Ona jeste dva puta veća i kroz razne promene koje su postojale i u specifičnim uslovima rada, doterivanjem i koeficijenata i nekih dodataka, možemo reći da je materijalni položaj zdravstvenih radnika poboljšan.
2. Zatekli smo veoma problematičnu situaciju u domenu lekova. Ona je imala elemente kriminala. O tome će pravosudni organi dalje tragati. Naravno, kada vidite da bivši direktor RZZO-a, to jest republičke zdravstvene organizacije ima račune u Švajcarskoj i da neki vele trgovci u lekovima uplaćuju više stotina hiljada maraka u kešu na taj račun u Švajcarskoj, onda vidimo da je tu bio prisutan, i to veoma duboko, jedan od najgnusnijih kriminala u našoj zemlji.
Sa druge strane, novi sistem ove godine, novi informatički sistem i novi način izdavanja recepta za lekove, koji je u početku naišao na neke otpore, je doveo do toga da, npr. u Kragujevačkom centru su uspeli da oni ljudi koji su tamo radili smanje za 36% potrošnju lekova, a da snabdevenost bude mnogo bolja i da pacijenti dobiju ono što im je nužno. Najzad, ove godine će negde oko pola milijardi dinara biti potrošeno za ono što je i te kako nužno. Slažem se sa vama, poštovani poslaniče, katostrafalna je situacija u opremi naših bolnica, mokrih čvorova i svega onoga što u mnogim slučajevima dovodi do pitanja kakvi su to higijenski uslovi u kojima se naši sugrađani leče. To je veliki problem. Na tome je počelo da se radi.
Dragi lekaru i kolega, ne možete zaboraviti da smo zajedno ove godine radili u Užicu i da posle 12 godina uz zajedničke napore, ne samo budžeta Republike Srbije, nego i velikodušnih ljudi u toj regiji, nekih preduzetnika i fizičkih lica, otvoren pre koju nedelju, posle 12 godina, taj hirurški blok koji su užičani toliko dugo očekivali. Ta situacija se sada ponavlja svuda na našoj teritoriji. Zbog toga je ovaj budžet predvideo čak 1,5 milijardu dinara za tu opremu, tako da ćemo u mnogo više bolnica, u mnogo više doma zdravlja imati mnogo bolje uslove, mnogo bolju opremu, mnogo bolje uslove za pacijente i mnogo bolje uslove za zdravstvene radnike.
Najzad, u pravu ste kada tražite sredstva za izbeglice. Mogu da kažem da je jedno od važnih noviteta u ovom budžetu, a to je da po prvi od kada su se desile ove strašne nepogode na našim prostorima i od kada je toliko stotina hiljada naših sugrađana postalo izbeglica, 1,6 milijardi dinara je u ovom budžetu za njihovo zdravstveno osiguranje.
Mi nismo to imali u prošlogodišnjem budžetu i velika mi je čast, jer i na taj način naša zajednica pokazuje izbeglicama da oni nisu građani drugog reda, da oni koji su danas u nevolji i ne mogu da uplaćuju zdravstveni fond, njih naša zajednica nije zaboravila. Ona je predvidela taj element solidarnosti tako da, kada se leče u našim bolnicama, da to ne bude jedan dug koji se akumulira u zdravstvenom fondu i koji posle traži od zdravstva, već nešto što se po nekom normalnom mehanizmu, zakonski uređenom, i sprovodi.
Zato tih 1.600.000.000 znače ne samo više novca za naše bolnice, nego znače, čini mi se, i dostojanstvo za izbeglice. Hvala puno.

Dobro, očigledno nemamo probleme samo sa budžetskim računovodstvom, nego imamo probleme i sa najobičnijim ciframa. Ako uzmete platu, i to nije statistika, nego nešto što bi jedan lekar odneo kući, u dinarima, 7.330 dinara u januaru 2001. godine, u novembru 2002. godine, 15.074 dinara. To nije statistika, to je novac koji su odneli i to se svakih 15 dana obračunava kao plata, i nosi se kući.
Ako pogledamo cenu električne energije, jedna od najnepopularnijih mera, koje je morala ova vlada da povuče, oko koje dobijam dnevno nekoliko desetina pisama građana koji kažu - podržavam reforme, vidim da stvari idu nabolje, idu oko mene nabolje, idu i meni, ali, objasnite mi zašto ste morali da dignete cenu električne energije?
Ova vlada, za razliku od onih demagoga, koji su vodili našu zemlju u ponor, i to ne samo u spoljnopolitičkom smislu, ne samo u bezbedonosnom smislu, ne samo u ekonomskom smislu, nego i u finansijskom smislu, mora da stavi Srbiju na noge, a EPS koji predstavlja u ovom momentu teškoće za našu industriju između 20 i 30%, onoga što je industrija, direktno ili indirektno, koja u svom lancu dobavljača može uz svoje zaposlene da zaposli nekih 30 do 40.000 ljudi, deset godina to preduzeće je bilo instrument socijalnog mira, kupljenog na veresiju, "računa bez krčmara", kad se nije davalo ni 10% nužnih sredstava za njegov remont.
I šta se onda dešavalo - onda bi jedna centrala uzimala rezervne delove od drugih, pa kada nije više ni to bilo moguće, onda su pod političkim pritiskom dobavljači morali da rade, a da na ebudu plaćeni. I šta onda, onda oni (tu imate i "Gošu" i "MIN" i velika naša preduzeća u svim delovima naše zemlje) nisu bili u stanju da plate svoje radnike, niti su bili u stanju da plate njihove dugove. Tako smo nasledili veliku nelikvidnost. Prema našim procenama, čak jedna trećina te nelikvidnosti dolazi zbog toga što EPS nije radio na nekim normalnijim osnovama.
I ne samo to, neki pametnjaković se setio da izda obveznice za plaćanje struje za naše penzionere, jer naravno, nije imao novca za to, i taj pametnjaković nije obezbedio na rashodnoj strani ono što danas vidite u ovom budžetu, to je novac za servisiranje tih obveznica. E, taj pametnjaković je zaboravio da, kad se napravi jedna obaveza, mora da se predvidi i novac za njegovo servisiranje. Ništa lakše od štampanja novca, ali i to je novac, ti bonovi, te obveznice su samo štampanje novca i velika dubioza, koja se ubacuje u EPS.
I zbog toga smo našli to preduzeće u katastrofalnom stanju. Pogledajte budžet ove godine, posle nepune dve godine ono staje na noge, i vidite taj budžet, to su cifre, to nije retorika, samo nekoliko stotina miliona dinara, da bi ono moglo da nastavi da funkcioniše normalno.
Što se tiče standarda našeg života, pogledajte sve ankete. Naravno, jedna četvrtina naših ljudi kaže da im je bolje, čak da im je gore, ali tri četvrtine kaže da im je isto, ili zadnje ankete pokazuju da između 30 i 40% kažu da im ide bolje. Jer, cifre su tu, ne samo minimalna potrošačka korpa, nego i potrošački krediti, koji su bili na nuli pre nekoliko meseci. Sada je svakog meseca 1.500.000.000 dinara potrošačkih kredita. Nema grada, nema kvarta gde sada bar neke porodice nisu u nešto boljem stanju, to je tačno finansijski, dolaze do tih potrošačkih kredita koje će moći da otplate iz svoje plate.
Sve manje i manje je ljudi u našoj zemlji socijalnih slučajeva, sve više i više ljudi može solidno da živi od svoje plate, sve više i više Srbija se normalizuje, sve više i više Srbija počinje da liči na jednu normalnu zemlju. Ne treba nas uznemiravati, zašto to smeta onima kojima samo pogoduje kriza, mutna vremena, a ne pogoduje im onda kada Srbija ponovo staje na noge, onda ćemo svi normalno živeti, neki od budžeta, a neki od njihovog rada u privatnom sektoru.
Eto, to je sada Srbija za koju se mi svi zajednički borimo. Hvala.

Dame i gospodo, odgovor za uvaženog profesora Simonovića, ovaj amandman ima tri dela. Prvi deo je uistinu mali i mislim da ćemo mi to kao što je bilo predviđeno i podmiriti i to je već bio, rekao bih, jedan amandman koj ste imali na rebalans budžeta za 2002. godinu i taj deo će biti podmiren u tom momentu.
Što se tiče Turističke organizacije Srbije, mogu da kažem da smo do tog iznosa došli u konsultacijama sa njima, imali smo ih, oni su tražili više, ali kao i svaka budžetska diskusija, na kraju su bili zadovoljni sa tom cifrom. Sada dolazimo do krupnije, a možda i važnije stvari, to su izbeglice.
Kao što ste i sami primetili, dugo nije bilo nikakvih stavki u budžetu, niti za njihovo socijalno osiguranje, ne bih ponovo o tome, prvi put za njihovo zdravstveno osiguranje predviđene su, ne bih rekao, u potpunosti adekvatne sume, ali to je već značajan korak da se oni prikažu kao građani prvog reda u našoj zemlji.
Druga stvar se tiče, kao što vidite tu cifru 222 miliona dinara, to će pomoći da se kupi građevinski materijal, da svim onim izbeglicama koji bi hteli da odu iz centara i kojima je potrebna pomoć u građevinskom materijalu da oni dođu do onoga što je nužno da bi mogli da se skuće.
Dodao bih još dve stvari, jedna stvar se tiče jedne druge stavke ako gledate i taj razdeo i tiče se donacija od međunarodnih organizacija, od 218 miliona dinara. Želeo bih tu da kažem da Međunarodna zajednica prebrzo smatra da je problem kod nas rešen, jer on nije rešen. On se polako rešava, trebalo bi ubrzati njegovo rešenje, ali kada se čuje iz nekih međunarodnih krugova UNHCR-a i drugih, da Srbija jednostavno izlazi iz neke kategorije problema koji bi iziskivali značajna angažovanja te organizacije, koja sada treba da ide na neke druge predele u svetu gde je kriza još veća, mi ne možemo u potpunosti da se složimo sa njima i veoma je važno da se koordinira i da se traže dodatna sredstva iz onih organizacija UNHCR-a koji bi trebalo to da podmire.
Najzad, što se tiče kredite o kojima ste pričali da, oko tog kredita pregovori su podosta avanzovali, naročito i kroz angažman odgovornih ljudi iz Komesarijata i mi smo iz Ministarstva finansija imali odgovarajuće kontakte i gospodin Labus je imao kontakte, doduše, jedanput nije mogao da sretne jednu delegaciju, ali to je bilo oko reprograma jednog duga, i to smo zatekli. Tu postoji nemogućnost da se dobije nekoliko desetina miliona evra, sada ne bih licitirao tačnu sumu, to je predmet pregovora, specifično za tu namenu. Banka za razvoj pri Savetu Evrope je specifično napravljena posle Drugog svetskog rata kada je problem izbeglica bio jedan od velikih problema u Evropi.
Znači, to je njen manda, to je njen prvi cilj i zbog toga očekujemo dosta iz tih pregovora, ali naravno, ulazak u Savet Evrope je preduslov da bi taj kredit bio angažovan i to je razlog zbog čega ovaj dom još nije video ono što će morati da bude jedan zakon o garanciji ili kontragaranciji, za zaduživanje koje će ovog puta drastično poboljšati situaciju u tom domenu.
Ti krediti su sa kreditima od Svetske banke najpovoljniji koje možete naći, imaju veliki deo poklona u njima koji je ugrađen i mislim da će biti to jedna od važnih tačaka koju ćemo razmatrati na nekoj sednici skupštine sledeće godine.
Sve u svemu, tu bi trebalo više sredstava, ali kao što vidite, ima ih mnogo više, nije dovoljno, treba i međunarodna zajednica više da se angažuje, jer mi danas smo zemlja u Evropi koja ima najveći broj izbeglica raseljenih lica, i to nije ova Vlada uradila, to je jedna tragična situacija koju smo nasledili zbog samoubilačke politike koja je vođena ovde pre demokratskih promena.
Mislim da kroz to angažman Međunarodne zajednice i ovaj kredit, situacija će biti mnogo bolja, jer ja se slažem sa vama i to možete videti i u strategiji koju je Vlada Srbije usvojila pre koji mesec, a naravno, da veći broj, ali po njihovom izboru će ostati u Srbiji zauvek. Hvala puno.

Dame i gospodo, odgovor za uvaženog profesora Simonovića, ovaj amandman ima tri dela. Prvi deo je uistinu mali i mislim da ćemo mi to kao što je bilo predviđeno i podmiriti i to je već bio, rekao bih, jedan amandman koj ste imali na rebalans budžeta za 2002. godinu i taj deo će biti podmiren u tom momentu.
Što se tiče Turističke organizacije Srbije, mogu da kažem da smo do tog iznosa došli u konsultacijama sa njima, imali smo ih, oni su tražili više, ali kao i svaka budžetska diskusija, na kraju su bili zadovoljni sa tom cifrom. Sada dolazimo do krupnije, a možda i važnije stvari, to su izbeglice.
Kao što ste i sami primetili, dugo nije bilo nikakvih stavki u budžetu, niti za njihovo socijalno osiguranje, ne bih ponovo o tome, prvi put za njihovo zdravstveno osiguranje predviđene su, ne bih rekao, u potpunosti adekvatne sume, ali to je već značajan korak da se oni prikažu kao građani prvog reda u našoj zemlji.
Druga stvar se tiče, kao što vidite tu cifru 222 miliona dinara, to će pomoći da se kupi građevinski materijal, da svim onim izbeglicama koji bi hteli da odu iz centara i kojima je potrebna pomoć u građevinskom materijalu da oni dođu do onoga što je nužno da bi mogli da se skuće.
Dodao bih još dve stvari, jedna stvar se tiče jedne druge stavke ako gledate i taj razdeo i tiče se donacija od međunarodnih organizacija, od 218 miliona dinara. Želeo bih tu da kažem da Međunarodna zajednica prebrzo smatra da je problem kod nas rešen, jer on nije rešen. On se polako rešava, trebalo bi ubrzati njegovo rešenje, ali kada se čuje iz nekih međunarodnih krugova UNHCR-a i drugih, da Srbija jednostavno izlazi iz neke kategorije problema koji bi iziskivali značajna angažovanja te organizacije, koja sada treba da ide na neke druge predele u svetu gde je kriza još veća, mi ne možemo u potpunosti da se složimo sa njima i veoma je važno da se koordinira i da se traže dodatna sredstva iz onih organizacija UNHCR-a koji bi trebalo to da podmire.
Najzad, što se tiče kredite o kojima ste pričali da, oko tog kredita pregovori su podosta avanzovali, naročito i kroz angažman odgovornih ljudi iz Komesarijata i mi smo iz Ministarstva finansija imali odgovarajuće kontakte i gospodin Labus je imao kontakte, doduše, jedanput nije mogao da sretne jednu delegaciju, ali to je bilo oko reprograma jednog duga, i to smo zatekli. Tu postoji nemogućnost da se dobije nekoliko desetina miliona evra, sada ne bih licitirao tačnu sumu, to je predmet pregovora, specifično za tu namenu. Banka za razvoj pri Savetu Evrope je specifično napravljena posle Drugog svetskog rata kada je problem izbeglica bio jedan od velikih problema u Evropi.
Znači, to je njen manda, to je njen prvi cilj i zbog toga očekujemo dosta iz tih pregovora, ali naravno, ulazak u Savet Evrope je preduslov da bi taj kredit bio angažovan i to je razlog zbog čega ovaj dom još nije video ono što će morati da bude jedan zakon o garanciji ili kontragaranciji, za zaduživanje koje će ovog puta drastično poboljšati situaciju u tom domenu.
Ti krediti su sa kreditima od Svetske banke najpovoljniji koje možete naći, imaju veliki deo poklona u njima koji je ugrađen i mislim da će biti to jedna od važnih tačaka koju ćemo razmatrati na nekoj sednici skupštine sledeće godine.
Sve u svemu, tu bi trebalo više sredstava, ali kao što vidite, ima ih mnogo više, nije dovoljno, treba i međunarodna zajednica više da se angažuje, jer mi danas smo zemlja u Evropi koja ima najveći broj izbeglica raseljenih lica, i to nije ova Vlada uradila, to je jedna tragična situacija koju smo nasledili zbog samoubilačke politike koja je vođena ovde pre demokratskih promena.
Mislim da kroz to angažman Međunarodne zajednice i ovaj kredit, situacija će biti mnogo bolja, jer ja se slažem sa vama i to možete videti i u strategiji koju je Vlada Srbije usvojila pre koji mesec, a naravno, da veći broj, ali po njihovom izboru će ostati u Srbiji zauvek. Hvala puno.

Dame i gospodo, pravosuđe i reforma košta i ovaj dom je izglasao pre nekoliko meseci ceo jedan set pravosudnih zakona, koji su uveli dosta noviteta. Ako želimo da to bude realnost, to se mora i isfinansirati. Ako pogledate ponovo ne retoriku, ne parole, nego cifre, primetićete da  ako ovaj budžet u nominalnom iznosu, ne realnom, raste nekih dvadesetak odsto, budžet pravosuđa raste 34%.
Znači, to je 9 milijardi dinara i to je razdeo koji najbrže raste u delu koji bi se mogao nazvati - klasični deo budžeta. Zašto? Zbog toga što, prvo, kao što je i bila politika Vlade Republike Srbije, podržana u ovom domu, pravosuđe sa zdravstvom i školstvom predstavlja jedan od tri prioriteta za poboljšanjem materijalnog položaja onih koji tamo rade.
Doduše, ni tu nije za dovoljstvo u potpunosti postignuto a kako bi i bilo imajući u vidu odakle smo krelnuli. Međutim, sada sudije imaju plate koje idu od 25 poa do 40.000 dinara, oni koji rade sa njima, naročito oni sa višom stručnom spremom su dobili značajno povećanje, što znači i poboljšanje materijalnog položaja, ali ono što je takođe važno za naše građane, to je da se najzad daju neka sredstva za bolje uslove i to ne samo sudove koji su ovde i o kojima se dosta priča, nego i za prekršajce, kako ih ljudi zovu.
Oni često rade u nepodnošljivim uslovima. Primera radi u Beogradu imamo sudije koje mogu da sude samo naizmenično. Jedna nedelja, pa tri nedelje ne mogu da sude, jer jednostavno nema prostora. Ako pogledate ovaj budžet videćete da su značajna sredstva predviđena za opremanje, tu je za palatu pravde, koja nije videla ni jednu ozbiljniju investiciju od njene izgradnje, nekoliko decenija unazad, predviđeno da se promene štetni klimatizacioni uređaji i ne samo to. Apelacioni sudovi će biti ustanovljeni i finansirani. Straža mora da se uspostavi, jer naše sudije i tužioci nemaju nikakvo obezbeđenje u nekim momentima, a znamo da se u nekim situacijama ispoljavaju veoma jake strasti a oni su bez ikakve zaštite, osim one koje MUP ponekad obezbedi, i ovog puta će se to najzad na neki normalan način i urediti.
Isto tako, imamo mogućnost da u ovom budžetu finansiramo ono što će biti cela strategija reforme pravosuđa, uključujući i dubinski rad na onim podzakonskim aktima koji će biti nužni da bi ceo ovaj set zakona, koji je izglasan, bio i realnost.
Najzad, što se tiče same tehnike trošenja do ovog člana 11. nismo došli kabinetski niti je ministar pravde došao do njega, nego je to bio jedan zajednički rad u formulisanju sadržine, sa onima, gde je i specifikum, koji predstavljaju odvojenu branšu vlasti, jer ako pogledate treći stav ovog člana 11. vidi se da se uvodi visoki savet pravosuđa. Znači, ne samo da smo ovog puta mnogo preciznije iskazali razdele raznih sudova, a bili su pod razdelom Ministarstva pravde, to je bilo pre dve godine, nego imamo i jasno zakonski regulisanu ulogu visokog saveta pravosuđa.
Članovi visokog saveta pravosuđa koje smo sreli pre dva dana ponovo su nam potvrdili da je ta formulacija, u ovom momentu, ona koja je pogodna i za njih i za uspostavljanje nezavisnosti pravosuđa. Eto, toliko.
Sledeća godina pokazaće, gledajući Palatu pravde, zgradu u Nemanjinoj 9, koja je 1998. godine trebala da bude svedena na jednu namenu, tužilaštvo i sudstvo, kao i Peti opštinski sud koji treba da se transformiše u specijalni sud za borbu protiv organizovanog kriminala, da je reforma pravosuđa uistinu jedan od tri prioriteta ove Vlade. Sve to moći će da se vidi golim okom. Hvala na pažnji.

Ovde nije problem sa budžetskim računovodstvom, ali rekao bih sa budžetskom tehnikom. Ono što je tačno to je da u jednom krajnjem sistemu trezora za sve ono što se tiče budžeta Srbije, svih direktnih i indirektnih korisnika ideja je i to će biti već 6. tačka dnevnog reda ovog zasedanja, kada budemo govorili o dopunama Zakona o budžetskom sistemu, to je da uistinu se vrši optimizacija svih sredstava i da prenošenje sredstava iz državne kase se desi pri pokazivanju i formiranju čak jednog unapred određenog redosleda naloga raznih budžetskih korisnika, tako da kada se dođe do najmanje potrošnje, da ona bude uplaćena i data i da se novac da samo na taj dan i samo na taj dan da dođe do tog indirektnog ili direktnog budžetskog korisnika.
Međutim, naša realnost je malo drugačija. Nije se uopšte investiralo u upravu, kao što se nije investiralo ni u energetiku, kao što se nije investiralo i nije se davalo izbeglicama zbog svega toga i to je jedna rekao bih možda manje vidljiva teška tačka u sprovođenju svih reformi, a to je da je naša uprava, koja je vredela za jednu od najboljih krajem osamdesetih godina u centralnoj Evropi, pa možda čak i šire za neke delove. Juče sam spomenuo Zavod za statistiku, naročito Savezni u to vreme i sada je problem u tome što ona strašno nazaduje i da će nam trebati sledeća godina. Ja očekujem da nemamo ovu odredbu sledeće godine, kada uspostavimo takve sisteme. Međutim, mi moramo, imajući u vidu i odredbe koje su u Zakonu o budžetskom sistemu da predvidimo i neke elemente koji će omogućiti da se život normalno odvija, sve dok se ne uspostavi taj sistem trezora na kome naravno mi uveliko radimo i želeo bih ipak da informišem razne poslanike koji pričaju o pticama da ptice više nisu u nadležnosti gospodina Veselinova, već gospođe Mihajlov.

Dame i gospodo, ovaj amandman je privukao pažnju na nešto što važno, a to je samo uspostavljanje nekih pravila u domenu javnih nabavki. Setimo se, koliko još prošle godine nije bilo nikakvih veoma preciznih odredaba u tom domenu. Naravno, danas pričamo o tome koji je taj minimalni iznos iznad čega da se sprovede neki tender ili koji je taj minimalni iznos iznad koga treba da se pribavi bankarska garancija. Ovi iznosi su došli iz konsultacije sa Upravom za javne nabavke, koja je ustoličena zakonom koji ste izglasali i koja je počela da radi i koja je dala ovu preporuku, imajući u vidu konkretne elemente iz baze podataka o javnim nabavkama, koje ona u ovom momentu uređuje. Znači, mislim da je ovo pravi nivo. Dozvolimo da nam sledeće godine iskustvo pokaže koliko javnih nabavke je bilo, ispod, iznad, šta se desilo. Imaćemo više iskustva i onda, eventualno, kao što je predviđeno Zakonom o javnim nabavkama, promeni ovaj iznos.
Isto tako, hteo bih da iskoristim što je gospodin Mucić uzeo reč, da kažem da ste danas dobili jedan drugi dokument. Na taj način bi mi ponovo hteli da smo da dokažemo da nema tajni za poslanike u ovom budžetu. Trudili smo se da odgovorimo na sva pitanja i jedno pitanje gospodina Mucića i grupe SPS. Tražen je veći detalj koji su to dugovi, koje su to garancije. Mi smo u ovom tekstu na vreme vama dostavili odgovore na sva pitanja koja ste imali, a koja se tiču ovog budžeta.