Nije sporno da se odredba kao takva da izigrati u ovom slučaju. Znamo da i u drugim zemljama, primera radi, a imamo i nešto slično u našem zakonodavstvu, pristup mestima gde se toči alkohol ne mogu da imaju maloletna lica. To nije samo kod nas, ali ova odredba je tu zato što su mnogobrojne asocijacije porodica, zdravstveni radnici i svi drugi rekli da je, i tu je naravno poslanik u pravu da nije nemoguće izigrati ovu odredbu, ovako poslat jedan veoma jak signal da nije u redu prodavati cigarete maloletnim licima, da nije u redu da maloletna lica počnu da puše, da nije u redu izigravati čiku za njih i da nije u redu da u jednom društvu, kao što i vi i ja vidimo, na trafikama bukvalno deca od 11, 12 godina kupuju cigarete za sebe bez ikakvog problema.
Rekao bih, ono što se zove zakon, to je nešto što je civilizacijska odrednica i mislim da će sa ovim članom ovaj dom poslati jedan snažni signal i poruku da maloletna lica ne treba da imaju pristup cigaretama i ja sam uveren da ovo neće biti uzalud, daleko od toga. Apelujem da ne izglasate ovaj amandman i da ostane jedna ovakva odredba koja će pokazati da ovaj dom i ova zemlja počinju - i bog zna koliko će trebati napora i godina da se sve više suzi krug pušača - da se malo ozbiljnije bave tim poslom.

Želeo bih samo da odgovorim na nekoliko pitanja, koja mogu da niknu od ovoga što je malopre rečeno o  troškovima ove agencije, načinu odlučivanja o njoj i da li ova agencija i način odlučivanja mogu dovesti do veće ili manje korupcije.
Naravno, odgovor je da ova agencija neće mnogo koštati, objasniću zašto; da će ovaj način odlučivanja dovesti do velikog suzbijanja mogućnosti podmićivanja i korupcije i pokušaću da kažem zašto to nije bilo u budžetu Srbije za 2003. godinu, koji ste izglasali u ovom domu krajem prošle godine.
Što se tiče troškova, primetićete da u nekoliko članova ovog predloga zakona imamo jasno naznačeno da su to povereni poslovi i da ova agencija radi po principu javnih službi. Znači, ona nema inspekcijsku službu i to je bio jedan od razloga, nisam se malopre javio za reč, zašto ne bi trebalo ona da kontroliše oglašavanje. Mislim da je šef poslaničke grupe Čeda Jovanović pričao o tome.
Ovo će biti jedna veoma mala agencija, koja će imati 10-15 zaposlenih maksimum, koji će raditi poslove koji su ovde povereni. Neće "uzurpirati", jer to zakonski ne može, niti će raditi poslove već postojećih ministarstava ili javnih službi.
Što se tiče samog načina odlučivanja, jedan od problema koji je postojao u našem sistemu, i ne kažem da je to do kraja eliminisano, jeste mogućnost da u jednom kabinetu jedna osoba ili jedna vertikala odlučivanja donese krupne odluke i, dodatno, da te odluke ne budu publikovane, niti da postoji mogućnost da oni koji ne učestvuju u tom procesu odlučivanja dođu do preciznih informacija kako se došlo do te odluke.
Hteo bih da privučem pažnju cenjenih narodnih poslanika da u ovom slučaju nema tog jednog ministra ili jedne službe ili pak same te agencije, koji mogu da odluče o iole ozbiljnijim stvarima što se tiče duvana. Naprotiv, bilo je bojazni u industriji, ljudi koji žele dobro ovoj industriji, današnjih proizvođača, koji dele ovu želju da se ona dodatno uredi, da tolika transparentnost može dovesti do toga da će biti dosta oklevanja u odlučivanju. Oni su dobro uočili da u ovom procesu odlučivanja i te kako ima sučeljavanja različitih pozicija i otvaranja ovog procesa odlučivanja za javnost.
Stručne službe agencije moraju da pripreme jedan broj odluka. Taj upravni odbor ima predstavnike svih resornih ministarstava i službi, koje imaju interes u suzbijanju šverca. Vlada tu nije sama, imate jedan broj predstavnika same industrije, koji će gledati kakve se odluke ovde donose, da li su one utemeljene. Možemo da se oslonimo i na njih, da će oni tražiti i njihov interes je da te odluke budu dobro utemeljene.
I ne samo to, za važne odluke to treba da bude podeljeno i sa kolegama u Vladi, što znači da i sami ministri koji su tu moraju da podele to i sa kolegama u Vladi. Dosta je verovatno da će te vlade biti koalicione; čak i u ovom upravnom odboru ogromna je verovatnoća da će to biti koaliciono, tako da će tu biti dodatnih razloga zašto će svi gledati da li su to pravovaljane odluke.
Najzad, imamo obavezu da se najmanje dva puta godišnje (doći ćemo do tog amandmana koji smo prihvatili) izvesti ovaj dom. Samim tim sve važnije odluke će morati i te kako da budu dobro utemeljene, da bi izdržale ovaj test javnosti. Jer, sigurno je da će pitanje duvana u godinama koje dolaze i dalje interesovati i medije i našu javnost; na ovaj način veoma široko otvaramo vrata ovih odluka, tako da svako zainteresovan može da vidi kako se odlučilo o svemu ovome.
Najzad, zašto ovo nije bilo u budžetu? Čini mi se da bi to bilo omalovažavanje ovog doma, i bilo bi prejudiciranje vaše odluke da se u budžetu za 2003. godinu našao budžet, ma koliko mali, za ovu agenciju, a da niste odlučili da glasate za ovaj zakon. To bi bilo prejudiciranje volje ovog doma i, naravno, u rebalansu budžeta, zbog Ustavne povelje, naći će se i odgovarajući budžet i za tu instituciju, koji će biti mali. Hvala.

Ne mogu da kažem u dinar koliko će to koštati i neću reći tu cifru. Mogu da kažem ovde da će ta cifra biti veoma skromna, nekoliko miliona, ne znam koliko će to tačno biti. To ćemo znati kroz koju nedelju, a ta nedelja nije tako daleko. To će biti početkom marta, jer rebalans budžeta za ovu godinu je i tu, naravno 2002. godina, i svi dobro znamo da je ovaj predlog zakona dostavljen Narodnoj skupštini prošle godine i zato se to tako i desilo.
Hteo bih da povežem ovo pitanje finansiranja sa pitanjem transparentnosti i otpornosti na korupciju, o čemu je bilo priče malopre. Primetićete da ova agencija nema izvorne prihode, da ove naknade o kojima pričamo nisu definisane kao izvorni prihod ove agencije. Postoji razlog za to, jer da se to definiše kao izvorni prihod postojala bi tendencija, relativno prirodna kada formirate bilo kakvu novu službu, da ono što je izvorni prihod bude što više povećano; tu treba da je jasno da ne treba da budu takvi podsticaji u radu ove agencije, ne treba njima biti cilj da se što više naknada prikupi.
Ovde vidimo da smo razdvojili interes te agencije u finansijskom smislu i da ono što im treba treba da bude obezbeđeno iz budžeta Republike Srbije i samo iz budžeta, a ne iz nekih izvornih prihoda, jer i to bi moglo da bude jedan podsticaj da se da više dozvola, da se da više licenci, više odobrenja i da nekako na neki način ovo počinje da razmišlja kao da je neko preduzeće, a nije.
Naravno, što se tiče ovih ministara, jasno je i u zakonu naznačeno, zato što nažalost još nemamo taj zakon o sprečavanju konflikta interesa, da ministri ne primaju nikakvu nadoknadu za njihov rad tu. Znači, to neće biti nikakav trošak.

Gospođo predsedavajuća, poštovani poslanici, dame i gospodo, prvo želim da se izvinim svima zbog zakašnjenja, radili smo sa predsednikom Odbora za poljoprivredu. Želeo bih da kažem nekoliko uvodnih reči o ovom zakonu, u ime Vlade Republike Srbije.
Prvo, ovaj zakon je međuresorski po samoj prirodi i na ovom zakonu, suprotno onome što smo već do sada čuli, radilo se jako dugo. U izradu ovog kompletnog zakona su bili uključeni svi relevantni činioci u našoj industriji, prevashodno naši domaći proizvođači, Duvanska industrija Niš, tu je i Duvanska industrija Vranje, kao i svi oni koji žele da dodatno urede ovu ključnu industriju.
Isto tako, naravno, kada govorimo o duvanu, prva reč koja bi trebalo da dođe na um je zdravlje. Zadnje statistike su ponovo potvrdile da je naša zemlja, sa Grčkom, zemlja gde se najviše puši u Evropi i ta situacija ne samo da se ne poboljšava, nego se pogoršava. Tu su mlađe generacije, nažalost; u sledećih nekoliko dana imaću i dodatne podatke, ali vidi se da su žene, koje su u starijim generacijama manje bile konzumenti duvana, sve više i više konzumenti duvana. To jeste otrov i tu bih se složio sa svima sa ove govornice koji to kažu.
Dugoročni interes naše države mora biti kao kod svih drugih država u okruženju, a to je da potrošnja duvana bude što manja u našoj državi, da što manji broj naših građana bude konzument duvana i da na taj način smanjimo broj tragedija koje se dešavaju u našim porodicama; jer konzumiranje duvana to znači u ogromnom broju slučajeva rak, to znači, kada pogledate na nivou države, veliki problem - to su bolovanja i veliki troškovi za celokupan zdravstveni sistem.
Setimo se prošle godine, jedan od najvećih i urgentnih problema zbog manjka investicija u naš zdravstveni sistem, to je bila urgentna situacija u onkološkim institutima, gde smo bukvalno imali samo jedan ispravni aparat i onda se tek videlo kolike su u stvari te tragedije.
Vlada Republike Srbije je obezbedila sredstva, naravno kroz javni tender, kao i kupovinu nužnih aparata, tako da se tretira sada ono što je posledica ovog otrova. Međutim, problem je u tome što bi taj fenomen trebalo da rešavamo u samom korenu, a jedini način je da se na dugi rok smanji potrošnja duvana u našoj zemlji i zbog toga je ovo zakon za jedan kraći, ali i duži rok.
Svi ćemo se složiti da, kada je reč o dužem roku, akcenat mora biti na tome da povodom duvana treba da se razmišlja o zdravlju i svim načinima da se smanji konzumiranje ovog otrova. Naravno, ovaj zakon to nije zaboravio niti zaobišao.
U članu 4. ovog zakona prvi put se uvodi zabrana prodaje cigareta maloletnim licima i znam da će neko najverovatnije ponovo pokušati da to podvrgne ruglu, kao što je bilo i sa računima; međutim, jedna takva odredba postoji i u zakonima drugih zemalja koje smo sagledavali; važno je da se zna da maloletna lica ne smeju da kupuju cigarete i da onaj ko ih prodaje mora da zna da to ne sme da radi.
Isto tako je propisano mnogo oštrije, a nadam se da ćemo efekte na terenu imati vrlo brzo, da se vrši obeležavanje paklica tako da još jasnije pokaže koliko je štetno konzumiranje duvana, ali to ne može da iscrpi ni na kratak rok ovu tematiku zdravlja. Očekuje se da se ovom cenjenom domu predloži novi zakon o oglašavanju, gde će se postaviti jedno veoma važno pitanje. To je - da li u Srbiji zabraniti reklamiranje marki cigareta ili ne. To će biti postavljeno kao jasno pitanje - da ili ne; a ako je - ne, onda je stvar jasna i takva rešenja postoje u mnogim zemljama. Ako je - da, u tom slučaju, naravno, tu oblast ćemo morati dodatno urediti.
Složio bih se sa onim govornicima koji su danas spominjali reklame i kazne za one koji su veoma blizu kršenja propisa; u nekim reklamama vidimo da se, protivno odredbama zakona koji postoji, pojavljuju paklice, na ulici a i na nekim reklamama na televiziji, pa to dodatno mora da se suzbije kroz ovaj zakon. Naravno, tu imamo i Zakon o radiodifuziji, koji dodatno omogućava da se u globalu uredi oglašavanje na televiziji.
Tu bih još dodao u tom uvodnom delu kada se radi o ovoj temi - duvan; otrov; zdravlje; suzbijanje konzumiranja duvana na razne načine; edukacija; smanjenje oglašavanja - znači na sve načine mi moramo na jedan duži rok da nastojimo da siđemo sa te veoma nezavidne "liderske pozicije" konzumiranja duvana u Evropi.
Već smo najstariji narod u Evropi i ako smo onaj narod koji najviše konzumira duvan, onda je sigurno da to dodatno neće pomoći mlađim generacijama, gde je nažalost ta štetna pojava i te kako rasprostranjena, još više nego kod starijih generacija; pa bukvalno - ako želimo da pojačamo demografski opstanak našeg naroda, to je onda jedno ključno nacionalno pitanje kojim moramo da se pozabavimo.
Međutim, zaključujući oko toga, naravno, ako danas pitamo naše građane, a i kada se u javnoj debati priča o duvanu, asocijacije nažalost ne idu odmah na otrov, na nužnost da se izgubi ta izuzetno loša navika, nego asocijacije odmah idu prema švercu, prema švercovanim šleperima, prema organizovanom kriminalu, prema korupciji i prema mitu.
Mi imamo jedno veoma nesrećno nasleđe. Daću vam nekoliko podataka o tome koliko se u zadnje dve godine uradilo na suzbijanju šverca, šta se uradilo da se dodatno uredi ovaj sektor i da vidimo koliko će ovaj predlog zakona, ukoliko ga izglasate, biti dodatna snaga i dodatno oružje da se borimo protiv tih pojava.
Naravno, kada imate situaciju gde je bukvalno postojala spona na samom vrhu države između onih koji su švercovali i nekih državnih organizacija, kao što smo videli neke aspekte te veoma štetne pojave, pa ako pogledate prošlu godinu, skoro u 90% slučajeva na jugu Srbije, gde je došlo do presecanja kanala šverca, na ovaj ili onaj način, onda vidite da su i neki pripadnici našeg MUP-a bili u to uključeni.
Znači, radi se na presecanju svih tih veza koje su postojale devedesetih godina. Poražavajuća je činjenica to što se dešavalo pre nekoliko godina, a zbog toga ne mogu da ne budem i malo ironičan, kada čujem nosioce politike u to vreme, oni se danas prave ludi, kao da nisu bili na vlasti, a tada je 90% stranih cigareta bilo švercovano i tada su najveći mafijaši harali na ovom području i skupljali veliki novac.
Bukvalno, ako pogledamo situaciju u zadnjih nekoliko meseci ili zadnje dve godine, šta možemo da konstatujemo? Za samo jednu godinu (2001.), legalno je ocarinjeno dva puta više cigareta nego u zbiru prethodnih pet godina. Ako pogledamo koliko sada prikupljamo javnih prihoda, dame i gospodo, u 2002. godini budžet Republike Srbije je prihodovao 15 milijardi dinara u vidu raznih javnih prihoda koji se tiču cigareta - carina, poreza na promet i akciza.
To je mnogo više nego što je bilo prethodnih godina. Pogledajmo i neke druge akcije koje su urađene na tom planu: prošle godine je zaplenjeno 920.000 boksova, milion boksova je spaljeno; čak 80 osoba je uhapšeno i oko 20 švercerskih kanala presečeno.
Danas želim javno da se zahvalim svim časnim ljudima iz organa tržišne inspekcije, Finansijske policije, MUP-a, carine, svim onima koji su učestvovali i time pokazali šta može država kada se složno bori protiv ovog fenomena. Ako pogledamo dokaze, onda su najbolji u zadnje dve godine i govore da je napravljen pomak.
Naravno, imamo i javne prihode koji jasno pokazuju koliko je veći zahvat onoga što je pre bilo u sivoj zoni; pogledajte i Duvansku industriju Niš, doduše u nešto manjem iznosu, ali ipak je i tu napravljen napredak. U Vranju je takođe napravljen veliki napredak.
Prošla godina je bila rekordna u Duvanskoj industriji Niš i prvi put posle 15 godina su uveli treću smenu. Prošle godine su bili u stanju da nekoliko desetina miliona evra ulože u modernu opremu i da lansiraju moderne vidove paklica. Isto tako su bili u stanju da otkupe rekordne količine duvana od naših domaćih proizvođača; jednom rečju - nikada Duvanska industrija Niš nije bila u boljem stanju u svojoj istoriji.
Nije slučajno. Kada stegnete i suzbijete šverc ispliva Duvanska industrija Niš, ispliva naša domaća industrija, a to je za dobrobit svih, ne samo Niša, ne samo onih koji rade u lancu naše domaće proizvodnje, nego za sve naše građane, jer se smanjuje snabdevanje tim otrovom, a zna se odakle on dolazi. To je dobro za našu domaću proizvodnju, a da ne govorimo o javnim prihodima o kojima sam već govorio.
I nije samo to. Prošle godine, posle onih akcija, zatvaranja punktova i presecanja raznih kanala, ušli smo u neke sistemske promene, kao npr. način izdavanja akciznih markica. Vraćeno je čak 210 miliona akciznih markica, pa smo konstatovali koliko je bio neuređen taj sistem koji se sprovodio pre na saveznom nivou, gde se akcizna markica izdavala i šakom i kapom.
Prošle godine zaplenjeno je nelegalno izdatih i falsifikovanih akciznih markica u iznosu od 500.000 mogućih boksova. Sve je to, naravno, uz ono što je vraćeno, što je bilo legalno izdato, vraćeno da bude spaljeno i sada sve ide kao legalno izdato.
Najzad, imamo sistem koji izbegava sumnjive posrednike. Imamo jedan sistem gde oni koji žele da dobiju akcizne markice moraju da dokažu da imaju bar predugovor ili ugovor sa legitimnim proizvođačem, jednom realnom fabrikom cigareta, da bi uopšte mogli da uvoze. Ako je u pitanju uvoz u našu zemlju, onda taj proizvođač mora da dostavi dokaze da je ta akcizna markica stigla, da je nalepljena, na koju seriju, kad i na kom graničnom punktu se očekuje šleper za legalni uvoz.
Tu se naravno sprovodi carinjenje i naplata svih javnih dažbina. Možete da popričate sa bilo kim ko želi da se legalno bavi ovom industrijom - svi će vam potvrditi da su razmere šverca značajno suzbijene u našoj zemlji. Ako pogledate industriju, za one koji planiraju eventualno investiranje u našoj zemlji, možemo da kažemo da je količina ukupno švercovane robe sa nekadašnjih 30 - 40% danas pala na 10 ili 15%, a vrednost švercovane robe na našem tržištu sa 60-70% pala je na 25 do 30%.
Ne želim da krijem da i dalje imamo problema; da vam nabrojim nekoliko velikih problema koje imamo i koji su sistemske prirode. Prvi, što će vam potvrditi svaki časni pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova i poreske uprave, koji se svakog dana bore protiv ovog zla, jeste da negde oko 50% svih ovih kanala prelazi preko Kosova.
Dan-danas je na Kosovu moguć legalni uvoz cigareta, dažbine su mnogo niže, a ni do dana današnjeg nisu uveli akcizne markice, uprkos našim velikim naporima; bio sam u Prištini 10. maja sa tom porukom i tu su data mnoga obećanja. Naravno, vršimo veliki pritisak da se najzad, jer to nije nikakva velika nauka, i na Kosovu uvede jedna akcizna markica, tako da se zna da je ta roba uvezena na to tržište.
Danas je moguće uvesti i legalno platiti sve dažbine, koje su šest puta manje nego u Srbiji, i onda prebaciti te cigarete na ostatak teritorije Republike Srbije i bez iznenađenja najveći pritisak na šverc dolazi baš odatle.
Verujte, zbog toga su harmonizacija poreskog opterećenja i dodatno uređenje tog tržišta na teritoriji Kosova i Metohije i te kako nužni.
Ruku na srce, urađeno je nešto. Uhapšen je direktor Fabrike duvana u Gnjilanu i njegov zamenik, jer je jedna kontrola tamo ustanovila da je i te kako bilo švercovanih cigareta. Uhapšen je direktor carina na Kosovu i uhapšen je jedan krupni švercer cigarate, koji je nažalost posle toga oslobođen. Dakle, dešava se nešto, krenulo je, ali je i te kako ostalo puno da se uradi, da to ne bi bila rak-rana.
Važno je da je i tu napredak napravljen, jer nema više, kako to carinici kažu, šverca na mahanje - prođi, prođi, nego sada vidimo kada se preseče kanal to je kroz neke planinske puteve, to je kroz duple pregrade, to je na način koji pokazuje da oni više nemaju te veze u organizovanim službama, kao što su pre imali. Napredak je tu, ali ostaje taj problem.
Drugi problem je Crna Gora; harmonizacija našeg poreskog opterećenja sa Crnom Gorom, koju moramo da uradimo i koja nije laka. Na tržištima Zapadne Evrope, zbog njihovih problema u javnim finansijama, Engleska, Francuska, Italija su još povećale dažbine, tako da postoji interes i pritisak za švercovanja na tim teritorijama. Zato je nama potrebna saradnja sa Interpolom i sa svim drugim carinskim službama.
Naravno, danas kada se kaže duvan, nažalost, ne razmišlja se o otrovu, o zdravlju, nego o švercu, o kriminalu. Veliki napredak je napravljen i najbolji dokaz je koliko smo javnih prihoda mogli da usmerimo zdravstvu. Jedan dinar od svake paklice ide za opremanje naših bolnica i to je dobro.
Imamo znatno veće prihode i naša domaća industrija je najzad oporavljena. Najbolji dokazi za to je i veliki interes koji postoji u privatizaciji. Nijedan veći investitor ne bi hteo da uđe na naše tržište da ono nije u velikoj meri uređeno. Ali, ostaje mnogo toga da se uradi.
Hteo bih da kažem nekoliko reči i o ovom zakonu i zbog čega će on, ukoliko ga poštovani narodni poslanici usvojite na ovom zasedanju, dati dodatni zamajac za uređenje na ovom tržištu i kako ćemo uspeti dodatno da se borimo protiv ovih pojava kao što su šverc i rizici korupcije u državi.
Ovaj zakon ima tri cilja. Prvi je da se podstakne naša domaća industrija, i to od poljoprivrede, pa sve do proizvodnje. Kako? Prvi put se zakonski uređuje, ako neko želi da se bavi proizvodnjom cigareta, minimalne količine koje moraju da se otkupe od našeg domaćeg proizvođača. Ima i nekih dodatnih amandmana, na koje gledamo blagonaklono i mislim da ćemo u konačnoj verziji, kada dođe do glasanja, biti u stanju da dodatno pojačamo taj podsticaj, jer je bilo nekoliko dobrih ideja i na samom Odboru za poljoprivredu.
Imamo danas u Pirotu neke proizvođače koji negoduju, jer njihova proizvodnja nije kupljena od strane Duvanske industrije Niš. Ruku na srce, danas imamo veoma dominantnu poziciju Duvanske industrije Niš u otkupu tog duvana i oni do neke mere diktiraju tempo. Možemo da kažemo da će privatizacija Duvanske industrije Niš, Vranja i ulazak, pod veoma striktnim uslovima, još nekih proizvođača na naše tržište dovoljno podići potražnju za našim duvanom i isto tako biće više konkurencije između samih proizvođača cigareta, tako da će i naši proizvođači duvana biti u nešto boljoj situaciji.
Znači, prva stvar, zakonski se uvodi obaveza otkupa i u konačnom tekstu zakona, siguran sam, imaćemo još jače podsticaje za otkup našeg duvana. Pogledajmo malo na duži rok. Ova industrija je zapošljavala između petsto hiljada i šesto hiljada ljudi. To je industrija koja može da zaposli dosta ljudi, ali je ona u zadnjih 20 godina i te kako pala. Taj šverc cigareta i propast u jednom momentu same Duvanske industrije Niš je doveo do toga da u tom lancu i proizvođači duvana uđu u velike probleme, a da ne govorim o problemima koje imamo zbog toga što javne finansije nisu redovno isplaćivale premije za duvan. Zadnje dve godine te premije idu na vreme. Čim se donese tehnička dokumentacija, oni to dobijaju.
Prvi cilj ovog zakona jeste da se podstakne naša poljoprivreda, ali ne samo poljoprivreda, jer vidite da je cela filozofija ovog zakona, ne samo zbog domaće proizvodnje, nego i zbog borbe protiv šverca, da se što više proizvodi u Srbiji. Odatle imamo mogućnost, na kontrolisan način, da dođe do ulaska jednog broja stranih proizvođača cigareta kod nas kroz privatizaciju i dodelu nekoliko dozvola za proizvodnju cigareta.
Time će naši proizvođači duvana - profesionalci će se sa tim složiti, da ne bude demagogije, sorta i kvalitet moraju da se poboljšaju - sve više i više da budu uključeni u proizvodnju cigareta, a ne da Duvanska industrija Niš danas kupuje više napolju nego kući. Na taj način mi ćemo imati bolji efekat na naš spoljnotrgovinski bilans i razmenu u ovom domenu, jer duvanska industrija danas, nažalost, zbog sirovine, zbog aromata, zbog mašina, u stvari doprinosi debalansu naše spoljne razmene.
Mi moramo kroz ovaj zakon, kroz podsticaj naše domaće proizvodnje i sirovina, omogućiti da se više proizvodi kod nas, a mnoge druge stvari koje će se uraditi ovim zakonom treba da smanje debalans i da ova branša manje dovodi do deficita u našoj spoljnoj trgovini. To je prvi cilj ovog predloga zakona: da se podstakne domaća proizvodnja od duvana, pa sve do cigareta; da se to dešava kod nas; da zapošljava naše kapacitete; da se stvaraju radna mesta kod nas.
Ima naznaka da će, uz jačanje te industrije, ona biti u stanju, kao što su pokušali Hrvati i imali neke uspehe u poslednje dve godine na našem tržištu, da izvozi i da te cigarete budu naše cigarete, možda neke međunarodne marke, ali naše domaće marke da počnu da budu marke na nekim tržištima, prvo u okruženju, pa onda nešto dalje.
Uzgred budi rečeno, pošto znam da će biti priča o tome, ako stvarno pogledate i fiskalnu politiku koja je sprovedena u zadnje dve godine, zakone koje ste izglasali tačno aprila 2001. godine u domenu akciza, danas je efekat veoma jasan. Specifična akciza i te tri klase koje su postojale, kombinovane sa borbom protiv šverca, bile su i te kako značajan zamajac i podstrek za naše domaće proizvođače, koji su zadnje dve godine značajno povećali njihovo učešće na tržištu na uštrb onih koji su izvozili, uključujući i duvansku industriju iz Hrvatske. To je dobro za nas i taj prvi cilj koji je podstakao našu industriju duvana u širokom smislu je ona prava stvar.
Drugi cilj, da tu budemo jasni, to je da se dodatno uredi ova industrija. Nije slučajno jedan poslanik danas na Odboru pričao o nečemu što su bili monopoli duvana i što su ti monopoli dugo postojali u nekim veoma razvijenim zemljama, od Austrije, preko Francuske, pa do Velike Britanije. Imali ste monopole, jer ovo nije baš bilo koji proizvod. On je strateški i moguće su velike zarade u slučaju šverca. Ovde se ni u kom slučaju ne predlaže monopolizacija, niti se u ovom zakonu propisuje ko sme, a ko ne sme da se bavi ovom aktivnošću.
Jedino što se ovde radi, to je da se predlažu minimalni uslovi kako da dođe do profesionalizacije i daljeg čišćenja ove industrije. To ide od same proizvodnje sirovog duvana, pa sve do maloprodaje. Tu mi nismo izmislili neke neverovatne uslove. Verujte, u radu sa profesionalcima iz industrije, sa kolegama iz okruženja, trudili smo se da preuzmemo sve prakse koje su se pokazale kao dobre.
Jedna smo od retkih zemalja danas gde bilo ko može na bilo kom mestu da proda cigarete, bez ikakvog obeležja, bez ikakvog odborenja, bez ikakvih realnih sankcija u slučaju šverca.
Ovaj zakon predlaže da svi oni koji žele da se bave ovom industrijom moraju da ispune minimalne tehničke i finansijske uslove. Uz dijalog sa svima koji žele da iščiste ovu industriju došli smo do tih tehničkih i finansijskih uslova, koji su istovremeno i oštri, ali isto tako realni i prihvatljivi za one koji žele pošteno da se bave ovom industrijom.
Moram samo da kažem, ovaj zakon mora biti kompletiran u jednom segmentu koji smo predložili saveznom nivou, jer to je bilo na tom nivou kada se dolazilo do ovog predloga. Znači, imamo uvoz i provoz i predložićemo ovog puta da se, kroz prave izmene u Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju i u carinskom zakonu, i taj segment uvoza i provoza dodatno upotpuni i da postoje ozbiljni uslovi za one koji žele da se bave uvozom i provozom.
Setimo se onog provoza koji je trebalo da prođe iz Bugarske u Mađarsku, navodno je nosio kroasane, a bio je to jedan veliki pokušaj šverca cigareta. Tu moramo dodatno da uozbiljimo stvari.
Ovo se tiče uslova onih koji žele da se bave prerađivanjem duvana, proizvodnjom cigareta, veletrgovinom i trgovinom na malo. Ovi uslovi su oštri, ali realni za naše uslove. Oni će omogućiti da imamo na ovom tržištu samo one koji žele na dugi rok i na pošteni način da učestvuju u ovoj industriji; nikako fantomske firme, nikako sumnjive posrednike, koji žele da kroz nekoliko operacija utaje porez i nestanu.
Želim samo da dam jedan primer ovde, a to je nešto što će biti sigurno jedna od najvidljivijih stvari, jedan od povoda... (Iz sale: Vidite, ministre.) To ću vam zapleniti za koji sekund.
Imamo tehničke i finansijske uslove da bi se dobilo odobrenje za izgradnju i za proizvodnju fabrike cigareta. Naravno, da ne bude smunje, Niš i Vranje će dobiti pravo da proizvode cigarete, naravno. Ako pogledate tehničke i industrijske uslove, tu jasno vidite da ovaj zakon predlaže da pravo za proizvodnju cigareta dobiju samo oni koji ispune uslove, koji su otprilike po gabaritu jedne duvanske industrije Vranje.
To znači da jedino oni koji na dugi rok žele da imaju nekih pet do 10% učešća na tržištu, a to znači marketing, to znači mnogo investicija u distribuciju, želeće da uđu u ovu utakmicu, da ispune uslove i da sagrade jednu fabriku cigareta.
Zašto ni u kom slučaju ne smemo da dozvolimo ono što se desilo u Rumuniji i u Makedoniji; nikakvi uslovi, a onda male fabrike cigareta koje niču kao pečurke; posle su imali, saznali smo u dijalogu sa našim kolegama iz tih zemalja, ogromne probleme da to kontrolišu.
Nažalost, tada ih ima tako mnogo. Oni imaju iste probleme u uspostavljanju pravne države, kao što mi dan-danas imamo u tim inspekcijskim službama i moraćemo mnogo da radimo na tome. Neke od tih fabrika, nažalost, samo su paravan za prepakivanje tih cigareta i u stvari su mogući učesnici legalizacije šverca.
Mi to ne možemo da dopustimo. Moramo da imamo na našem tržištu proizvođače cigareta koji su ovde na dugi rok, koji imaju šta da izgube, koji žele da razviju marke na našem tržištu i koji će biti na razne načine zaista deo naše industrije duvana, deo naših javnih finansija; na kraju deo samog privrednog života Srbije. Zbog toga imamo tako stroge uslove i na taj način ćemo imati samo manji broj, ne znamo koliki, jer to je nivo u nastajanju i videćemo koliko će biti tih licenci, a mislim samo nekoliko. Neće biti mnogo onih koji će biti spremni toliko da ulažu.
Kao što vidite, Vlada ne određuje da li će to biti 5, 6, 7, to je na tržištu i na samom ekonomskom interesu da odrede. Znači, drugi element, a prvi cilj ovog zakona, jeste podsticaj naše industrije u širokom smislu. Drugi cilj ovog zakona je profesionalizacija i uspostavljanje veoma oštrih uslova za učešće u ovoj industriji, ali bez monopolizacije i bez odluke koja bi bila administrativna i birokratska, da se da ovome ili onome.
Treći cilj, poslednja stvar pre zaključka, jeste da u ovom zakonu uspostavljamo i način odlučivanja o onome što će na ovaj ili onaj način izazvati veliko interesovanje u javnosti. Ako pogledate predlog formiranja Agencije za duvan, naravno da ona nije tu da birokratizuje, naravno da nije tu da deli privilegije ovima ili onima. Naprotiv, pogledajte kako je ona koncipirana.
U njenom radu i u upravnom odboru su uključeni svi resori koji na ovaj ili onaj način mogu biti pogođeni švercom i koji žele da uspostave red na ovom tržištu - od MUP-a, Carine, poreske uprave, Ministarstva finansije i ekonomije, do trgovine; ali i država mora da ima većinu; predviđeno je i učešće predstavnika same industrije.
Tako će upravni odbor i odlučivanje biti pred očima javnosti.
Sve odluke ove agencije biće podnošene sudu javnosti, ne samo zbog toga što imamo učesnike iz industrije za one krupne odluke koje moraju da prođu kroz upravni odbor, nego što će o njima morati da se izjasni Vlada i samim tim širi spektar učesnika neminovno kolektivnih vlada koje ćemo imati u sledećih nekoliko godina u našoj zemlji. To je dodatna kontrola za ono što se tu dešava.
Ne samo to, prihvatićemo amandman kojim se predlaže da se ne najmanje jedanput, nego dva puta godišnje izveštava ovaj cenjeni dom o tome koji je bio rad, učinak i odluke te agencije i Vlade u ovom domenu. Znači, na taj način je to napravljeno zbog toga što sve što se odluči u domenu duvana i cigareta, ma ko bio na vlasti, biće u očima naših građana sumnjivo.
Na taj način veoma snažni reflektori su upereni kroz međuresorsku odluku, plus učesnika iz industrije, pa Vlade i posle toga kroz informaciju ovom domu. Svi učesnici u odlukama koje se tiču odobravanja licenci i suzbijanja šverca znaju da će morati na kraju da odgovaraju, i te kako direktno, sudu javnosti i ovog doma.
Zbog toga ovaj predlog institucije je ovde da se ojača transparentnost, da se ojača kolegijalnost, da ne može da se odlučuje u jednom kabinetu, nego da sve važne odluke u ovoj industriji budu javne i da svi koji ih donose znaju da će morati da odgovaraju pred sudom javnosti za sve što su odlučili.
To je dodatna garancija da ovaj zakon, ukoliko ga cenjeni poslanici izglasate, biće dodatni zamajac, dodatno oružje da zajednički radimo na ovom putu koji je dao već mnogo toga, dao je prošle godine 15 milijardi dinara u naš budžet, a to je bilo svega nekoliko milijardi pre jedno dve do tri godine. Dao je suzbijanje mafije, presecanje mnogih švercerskih kanala, dao je oporavak jedne ključne industrije na jugu Srbije, u Nišu, u Vranju, i to je i te kako važno.
Taj put omogućava da na trajni interesni način ovde dođu i grade fabrike cigareta samo oni koji žele na dugi rok da ostanu ovde i da grade marke. Na taj način da imamo, ne samo uz one koji će biti strateški partneri duvanske industrije Niš i Vranje, nego i one koji će doći na tržište, objektivne saveznike za dalju borbru protiv šverca i onda ćemo njih direktno gađati.
Počev od potencijalnih strateških partnera, pa sve do sindikata duvanske industrije Niš ili Vranje, mogu da kažem da cela jedna industrija očekuje vaše usvajanje ovog zakona. Ovaj zakon će omogućiti ne samo da dodatno uredimo jednu stratešku i do sada problematičnu industriju, nego da oživimo važan segment naše privrede koji će moći dodatno da doprinese rastu; zatim, da smanjimo debalans u našoj spoljnotrgovinskoj razmeni; da otvorimo, prema nekim procenama, nekoliko hiljada dodatnih radnih mesta.
Jedan ovakav zakon može to da omogući. U pametnoj politici, suzbijanje i smanjenje konzumiranja duvana kao otrova, to je prava stvar na duži rok.
U međuvremenu, dok se taj dugotrajni proces sprovodi, da na pravi način omogućimo razvoj ovog proizvodnog sektora.
Za one koji kritikuju, ajde da vidimo kakav je bio taj učinak u zadnjih 10 godina, ajde da vidimo koje su činjenice danas i videćemo da nije slučajno što mnogo delegacija iz regije danas dolazi da vidi šta je to Srbija pravilno uradila zadnje dve godine da uredi ovu industriju, zašto je toliko interesovanje za našu duvansku industriju i šta je to što naše inspekcijske službe rade, konačno veoma dobro, u zadnje dve godine.
Zaključujem; stvarno iz srca se zahvaljujem hiljadama ljudi koji se svakoga dana na terenu bore protiv švercera i omogućavaju javne prihode i uređenu industriju. Apelujem na vas da glasate za ovaj zakon i zahvaljujem na pažnji.

Gospođo Mićić, dame i gospodo, želeo bih, imajući u vidu da je ovo kraj intervencija šefova ili predsednika poslaničkih grupa, da pokušam da odgovorim bar na nekoliko pitanja i  otklonim nedoumice koje su se pojavile do sada.
Prvo moram konstatovati da je malo ironično da nam pokušavaju dati lekcije oni koji su bili na vlasti kada je Srbija bila crna rupa šverca cigareta u našoj zemlji, kada su se spojili sa vrhom države i da sinovi koji su navodno nosili gajbe u stvari su nosili boksove i obezbeđivali velike zarade.
Što se tiče nekih drugih primedbi ovde, bilo je nekih aluzija oko jednog proizvođača cigareta koji se pojavio u zadnje dve godine pod markom "fast" i ne želim da napravim nikakvu reklamu za tu marku. Moramo konstatovati da je ona napravila jedan prodor na tržištu i ne postoji ništa u zakonu, sve do ovih novih zakona koji će doći na snagu, što zabranjuje bilo kome da reklamira svoj proizvod na televiziji.
Uzgred budi rečeno i to sam u uvodnom izlaganju rekao, mislim da je ta linija na momente prekršena i u postojećem zakonu, jer sve više se pojavljuje forma paklice ili pak, što sam otkrio kao i vi, da u nekim ovim reklamama se kaže - kupuje se, ali nije novina, a dole imamo adresu nekog internet sajta gde na engleskom piše tobacco tj. duvan.
Sve to, a kontaktirao sam službe, mora da se prestane i novi zakon koji će doći pred ovaj cenjeni dom kroz koji mesec treba da preseče, i to veoma jasno, da li u Srbiji uopšte sme da se reklamira bilo koja marka na bilo koji način vezana sa cigaretama. Videćete da to pitanje i nije toliko automatski i tako lako rešivo.
Danas, mnoge medijske kuće imaju velike prihode od tih oglašivača. Pitanje je da li te reklame u potpunosti ukinuti ili pak bolje urediti, tako da se više nego danas izbegava aluzija da je to cigareta. Svaka zemlja treba to da preseče na svoj način. Mislim da to treba da pripada tom zakonu i u tom momentu biće veoma važno izaći sa tim povodom. Mislim da tu treba ići i strožije i bolje, jer jednostavno uvek ljudi iz marketina i iz medija znaju da nađu načina da ipak aluzija bude i te kako direktno povezana sa ovim.
Velike kuće u domenu proizvodnje cigareta su se dovijale na razne načine, pa su čak lansirale i njihove marke odeće, parfeme i druge stvari, da bi onda njih reklamirale kada ne mogu cigarete. Mašta je veoma bujna kada se dođe do toga, jer zarada je velika. Možda ovaj dom, a na vama će biti da o tome odlučite, može to da zabrani u potpunosti. To dolazi sa nekim posledicama, ali tu bih stao.
Što se tiče "fast-a", želim da kažem zvanično mišljenje koje sam u ime ministarstva potpisao, zabranjeno je ono što je u stvari bilo relativno nejasno rečeno u mišljenjima Saveznog ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom i Savezne uprave carina. Došlo je do pitanja, da li neke cigarete koje su navodno "otišle na doradu u Bugarsku" kada se vrate u našu zemlju mogle da budu tretirane kao domaće cigarete. Odgovor mog ministarstva i moj lični je - ne.
Zbog toga danas imamo spor sa tom firmom, jer ono što se tiče ugovora koji imaju sa Duvanskom industrijom Niš i Vranje za proizvodnju cigareta na domaćem tržištu i sve dok se poštuju ti zakoni, ne vidim šta tu može da se zameri. Međutim, ne može da se kaže da ide neka cigareta na doradu u Bugarsku, jer izgleda nema dovoljno kapaciteta za tu marku koja se brzo razvija, a da se onda posle toga deklariše kao domaća cigareta. Od toga nećemo odstupiti. Ovaj ministar finansija je veoma jasno to stavio do znanja.
Mogu dugo da vam pričam o raznim intervencijama i pritiscima, o raznim sugestijama, o velikoj aktivnosti te firme da se to što su uvezli i što stoji na lageru u Nišu, nekih 30 tona, proglasi domaćom proizvodnjom. Sve dok sam ja ministar finansija, cigareta koja je proizvedena u Bugarskoj je bugarska, a nije srpska.
Ako ta grupa želi da ispuni uslove da sagradi jednu fabriku cigareta na našoj teritoriji i da zaposli nekoliko stotina ljudi, da nastavi da investira u distribuciju, onda ne vidim ništa sporno. Zakon je isti za sve i niko ne može da me ubedi da neka cigareta može da ide na doradu u Bugarsku i da se navodno varati kao naša. Toliko o tome i toliko o rešenosti da se zakon primeni po istom aršinu prema svima, ma ko oni bili.
Što se tiče uspešnosti u domenu borbe protiv šverca, ovde treba najmanje da imamo demagogije. Ni u jednom momentu nisam rekao da smo u potupnosti uspešni. Sami vidite šverc na veoma razvijenim tržištima, sa i te kako razvijenim upravama, sa jakim inspekcijama, sa velikom kontrolom tih inspekcija i stepenom korumpiranosti koji je manji nego kod nas. U Engleskoj, Italiji, Francuskoj, Nemačkoj učešće nelegalnih cigareta raste.
Tu vidimo da ono o čemu govorimo nije nikakav blic krig ili neki brzi rat; ovo će biti rovovska borba, ovo je nešto što nikada neće sići sa dnevnog reda. Uvek će biti pitanje i mislim da je apsolutno korektno da naši građani mere uspešnost bilo koje vlade u tome na kom nivou se nalazi šverc cigareta. Iskustvo je pokazalo da ogromno učešće švercovanih cigareta na bilo kom tržištu nije moguće bez nekakvog prećutnog odobravanja samog vrha države.
Mislim da je veoma dobro da naš narod i te kako strogo gleda i meri svojim očima ono što se dešava na trafikama, u svakodnevnom životu, pa onda kroz statistike, pa onda kroz rezultate fiskalne i druge, poljoprivrede domaćih proizvođača, a bilo da su to domaće firme ili inostrane, koje će hteti da se pridruže razvijanju našeg tržišta sa našim resursima. Sve je to u redu.
Kada konstatujemo da se u jednoj godini dva puta više ocarini nego u zbiru pet prethodnih godina; kada vidimo da javni prihodi nikada nisu bili veći; kada vidimo da je naša najveća fabrika, jedna od najvećih na Balkanu, imala rekordnu proizvodnju prošle godine, kada vidimo da je morala da uvede treću smenu, kada vidimo da je ona bila u stanju i da lansira nove proizvode kao nikada u svojoj istoriji; kada vidimo koliko ljudi je uhapšeno( 70), a nekih dvadesetak velikih lanaca šverca presečeno; kada vidimo koliko je krivičnih prijava podneseno; i kada vidimo da je 920.000 boksova boksova zaplenjeno i milion uništeno, 260 miliona akciznih markica spaljeno zbog toga što se više ne uklapaju u novi, mnogo strožiji način izdavanja akciznih markica ili zbog toga što u Subotici i u nekim drugim mestima nailazimo na falsifikate - kada vidimo sve to, dame i gospodo, nema dvojbe, ovo mora biti prioritet ove vlade i bilo koje sutra.
To nije samo pitanje javnih prihoda, nego zdravlja i zbog toga moraju da se unište te cigarete, jer ko zna gde su prozvedene. Ko bi onda mogao da pravda bilo koju vladu da ubacuje vojnicima i bilo kome drugome neku robu za koju se ne zna gde je prozvedena, šta bi se desilo ako oni obole, na koji način država može to da radi i da se igra sa njihovim zdravljem.
Dame i gospodo, ova vlada vidi kao jedan od svojih velikih zadataka -gde je imala zapažene i već priznate rezultate na međunarodnom planu, daleko od toga da su kompletni, ali verujte, nama je jasno da 2003. godine i sa ovim zakonom više nego ikada - da mora raditi na suzbijanju šverca, na razvoju naše poljoprivrede u ovom domenu, na obezbeđivanju jake i ne samo domaće, nego regionalne i nadam se sutra međunarodne pozicije fabrika koje budu proizvodile cigarete na našem tlu. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim da prokomentarišem nekoliko primedbi.
Prvo, što se tiče ovog zakona, rekao sam da je on međuresorski. Možda je to doprlo do vas kao međureformski. Tog lapsusa nije bilo, sećam se dobro šta sam rekao, a šta je u stenogramu videćemo. Znači, on je međuresorski zato što, kao što vidimo i to je bilo u uvodnom izlaganju, kao čisto poljoprivredni zakon ovde uistinu, što su mnogobrojni za ovom govornicom primetili, on ima jaku fiskalnu komponentu, ima tu aspekata koji se tiču trgovine, tako da je on ustinu međuresorski. Mi ne predlažemo međureformske zakone, već reformske, bar se tako trudimo.
Što se tiče nekih drugih primedbi, pomenuta firma ili marka, dobro se sećam da sam rekao u uvodnom izlaganju, valjda je to bila treća ili četvrta reč, da ne želim da pravim nikakvu reklamu, jer naravno to nije bilo pitanje, već pošto je bilo dosta priče oko te firme i te marke, hteo sam samo da objasnim što se tiče nekih odobrenja koja su navodno dobili i čini mi se da to nije neka naročita reklama. Naprotiv, rekao sam da je jedno negativno mišljenje dato za mogućnost dorade nekih cigareta u susednoj Bugarskoj, tako da ne mogu da vidim kakva je to reklama.
Drugo, konstatovao sam činjenicu na tržištu, nije bila nikakva reklama, niti je u mom opisu posla da reklamiram bilo koga, a najmanje proizvođače cigareta; jer, to je valjda prva stvar rečena u uvodnom izlaganju, cigareta je otrov koji ubija, skraćuje živote i mislim da je poželjna statistika da vidimo smanjenje konzumiranja duvana u našoj zemlji, a naročito među mladim generacijama.
Hteo bih da dodam nekoliko elemenata oko ove agencije. Agencija nije tu da bude neki tvrdi birokratski aparat. Ko je pomno pročitao zakon mogao je da konstatuje da članovi upravnog odbora, koji dolaze iz Vlade, to je izričito napisano u jednom stavu, ne primaju nikakvu nadoknadu za svoj rad. Znači, tu još nema nikakve regulative za sada, iako se priprema takav nacrt zakona, ali posle će biti predlog u vidu konflikta interesa između javnog i privatnog. Videćemo stvari koje su moguće, a koje nisu moguće. To je pitanje za jednu dalju debatu.
Interesantno je konstatovati da se ovim zakonom ne određuje ko sme, a ko ne sme da se bavi duvanom, već se ostavljaju isti aršini za sve i nadležni organi treba da konstatuju da su ti uslovi ispunjeni. Na taj način imaćemo profesionalizaciju ovog sektora i izbeći ćemo neke sumnjive posrednike, neke fantomske firme. One su znale da se pojave zadnjih godina, nažalost i u zadnje dve godine, ispune male uslove da bi se bavile ovim poslom, obave dva posla i nestanu.
Na ovaj način samo oni koji ispunjavaju stroge tehničke i finansijske uslove i ako ih ispunjavaju, a ne po odabiru te i te ličnosti ili te i te firme, postaju odgovorniji učesnici na ovom tržištu; ovde učestvuju samo oni koji u raznim elementima u ovom procesu žele da idu na dugi rok i koji će imati šta da izgube ukoliko krše zakon; na taj način ćemo imati mnogo uređeniju industriju. Nema cenzusa u smislu ko sme, ko ne sme, nema odabira, nema neke političke volje, nego se samo želi ovim zakonom bolje urediti ova industrija.
Što se tiče političkih organizacija, vredi konstatovati da danas imamo dva zakona - ovo već nije u domenu zakona koji je danas na dnevnom redu - ali mogu da kažem da u novom nacrtu zakona o finansiranju političkih organizacija, koji će, nadam se, veoma brzo kao predlog biti upućen ovom domu, stoji odredba da svi donatori ili pak finansijeri političkih organizacija treba da budu deklarisani i moraće postojati finansijski izveštaj o tome.
Jedan takav nacrt će se naći pred ovim cenjenim domom ove godine, a nadam se što pre, tako da te regulative danas nema i sva nagađanja su moguća. Kao što ne želim da učestvujem u bilo kakvom reklamiranju, a najmanje nekih proizvođača cigareta, još manje želim da učestvujem u nekom nagađanju.
Najzad, kada se govori o ovom slučaju i kada se gleda ova industrija, naravno sve što se tiče duvana u očima naših građana je sumnjivo, ali mogu da kažem da su najbolja brana činjenice i rezultati: u 2002. godini 15 milijardi, bilo je nekog nagađanja koji je to procenat, a to je 8% ovogodišnjeg budžeta, prikupljeno je na razne načine u legalnom prometu cigareta; više od 70 osoba lišeno je slobode zbog toga što su bili u nekim lancima šverca; nekoliko desetina krivičnih prijava podneseno je protiv tih ljudi koji su se bavili nelegalnim aktivnostima.
Najzad smo ušli u ono što je bila baš ta aljkava, nedovoljno profesionalna regulativa, na prvi pogled zadovoljavajuća, pa ako je jedno preduzeće uredno registrovano u sudu i ako podnese neke papire, bože moj, može da mu se izda ta akcizna markica i tako smo došli u pravi haos, gde su se mnoge firme, neke od njih su u međuvremenu nestale, opskrbile tim akciznim markicama.
Prošle godine Vlada Republike Srbije je ustanovila jednu izuzetno strogu proceduru, koja je najviše obradovala one koji žele da se legalno i legitimno bave ovom aktivnošću, da država i naši građani ne trpe posledice nelegalnih aktivnosti u ovoj industriji, da ne može baš bilo ko da zaduži akciznu markicu, da ta akcizna markica u nekom doglednom periodu, a to je jedna od stvari o kojoj ste pričali ovde, eventualno može da se pretvori u fiskalnu markicu, tako da njeno zaduživanje znači i u samom startu uplaćivanje.
Međutim, fiskalna markica iziskuje veoma važna i obimna sredstva, a naročito za neke proizvođače alkoholnih pića i to domaćih, tako da ona u ovom momentu nije primenjiva, ali se o njoj razmišlja. Možemo isto tako razmišljati o mogućnosti da se i sama cena zna, ne po administrativnoj, nego odluci proizvođača, uvoznika ili trgovca na veliko, u slučaju da je to pravno lice uvoznik; da se na taj način odredi cena, tako da bi bilo koja niža cena od toga bila povod za sumnju, u trafici ili bilo gde.
Čak ima i nekih amandmana ovde, koji su podneseni u tom pravcu i to možemo razmotriti. Tu bih hteo da zaključim. Ovo nije međureformski, ovo je izrazito reformski zakon. Ovo je zakon koji baca još više svetla na ono što naši građani žele.
Dobijam, kao i mnogi drugi, veliki broj dopisa, gde naši građani žele da se sve više i što bolje zna šta se dešava u ovoj industriji. Na taj način i kroz ove agencije imaćemo jedan kolegijalni međuresorski način odlučivanja, gde više neće biti uopšte moguće da jedna osoba ili uski krug ljudi odlučuje o važnim stvarima u ovoj industriji. Tako da bilo koja odluka od iole kakve važnosti u ovom domenu mora da dođe na videlo, na sunce javnosti. Oni koji ih donose, moraće samim tim imati i te kakva dobra obrazloženja, dokazati proces, dokazati transparentnost procedure, da bi odbranili te odluke.
Želim ovim povodom da se ponovo zahvalim svima onima koji su u zadnje dve godine imali značajno učešće u ovome, pa i vama. Zahvaljujući naročito onim fiskalnim odredbama, a i ta specifična akciza je bila ona prava stvar, pa se na pravi način obuhvatilo ono što je bilo u sivim zonama. Hvala na pažnji.

Želim samo da ogovorim na nekoliko pitanja koje je postavila koleginica.
Postoji inicijativa u matičnom odboru i ovo o čemu ste pričali može da se prihvati, da eventualno imamo dupli ključ koji bi dodatno podsticao kupovinu domaćih proizvođača. Dakle, da postoji minimalna količina sa kojom se složilo i Vranje, da to bude 2.000 tona, zato što oni predviđaju veću proizvodnju, a sa druge strane da to vežemo u relativnom smislu; pa čak postoji i predlog da to bude 50%, ne 40%, tako da mislim da bismo mogli da se složimo oko toga.
Što se tiče same privatizacije, jasno je da je situacija u Vranju teška, u celom Pčinjskom okrugu, ali mislim da privatizacija DIV-a može biti i te kako pozitivna i to višestruko. Jer, po odredbama Zakona o privatizaciji 5% od prihoda ide lokalnoj samoupravi. Takođe, 5% ide u Fond za restituciju, a ta priča će dodatno da se razvija ove godine, naravno odgovarajućim nacrtom zakona. I ne samo to, ukoliko ovaj dom usvoji izmene i dopune Zakona o privatizaciji, tu ćemo još čvršće vezati prihode od privatizacije i njihovu namenu za razvoj privrede.
Da napomenem, pošto je o tome bilo dosta reči kada se raspravljalo o budžetu za ovu godinu, naše javne finansije su napravljene u vidu ravnoteže, na taj način da se redovni rashodi pokrivaju redovnim prihodima. Znači, plate, penzije i normalno minimalno funkcionisanje države se pokriva kroz poreze i doprinose, tako da ono što je privatizacija, zaduživanje i donacije, ako sve to pogledamo, to je ono što pokriva Fond za tranziciju, sve ono što su subvencije u privredi, a rekao bih i ove namene o kojima ovde pričamo.
Zbog toga je jedna od najboljih novosti koja može da se desi ove godine za Vranje i Pčinjski okrug - uspešna privatizacija. Malo je priče bilo o tome ko se sve susreće od legitimnih interesenata koji žele da budu strateški partneri i Niša i Vranja. Sudeći po interesovanju, Vranje neće biti pastorče, niti lošije tretirano.
Naravno da je interesovanje za Niš veće zato što je, kao što vidite, 2000. godine proizvodnja u Vranju bila 1.653 tone, a u Nišu 12.611, tako je velika razlika. Ali sam siguran da kada ove godine obe fabrike budu privatizovane, a dobro je da budu obe istovremeno privatizovane, što u stvari potvrđuje ispravnost privatizacije, onda će istovremeno dve grupe, najverovatnije iste jačine - gabarita, (neću da licitiram, niko tu nije tipovan, ali hajde da zamislimo da oni koji imaju najveće učešće na našem tržištu imaju i najveće marke, da će to biti oni) dati i ponuditi najpovoljnije uslove.
Ponudiće ne samo cenu, nego socijalni program i investicije, da se onda u nekoj dinamici ovaj veliki raskorak između Niša i Vranja vremenom smanji, jer će ekonomska snaga onih koji će biti iza ove dve fabrike biti otprilike ekvivalentna. To očekujem i na taj način relativna pozicija Vranja prema Nišu i na tržištu će biti poboljšana.

Želeo bih samo da prokomentarišem ovo što je sada rečeno. Što se tiče rizika plasmana, naravno nas očekuje mnogo dublja rasprava o jednom specifičnom zakonu o javnom dugu na kome se uveliko radi, pa će se zakonski, na pravovaljan način urediti ta veoma važna materija. Pogledajte javne finansije bilo koje zemlje u Evropi. One  imaju na kratki dah suficit, to je, ako se dobro sećam, samo u Danskoj i u Luksemburgu današnja situacija, a sve druge zemlje imaju deficite.
Finansiranje tog deficita, posle sprovođenja nekog programa privatizacije koji će i kod nas jednog momenta biti određen, posle predviđenog smanjenja priliva donacija i najzad posle završetka, koje je neminovno u sledećih nekoliko godina, podrški budžetu kroz davanje tih izuzetno povoljnih zajmova Svetske banke za prilagođavanje, mi ćemo se kao svuda u Evropi, u svim zemljama u tranziciji sada, usmeriti na finansiranje budžetskog deficita kroz izdavanje hartija od vrednosti trezora naše zemlje. Zbog toga bi trebalo postepeno i sve preciznije urediti način na koji će se to uraditi, koji je način finansiranja tog deficita.
Isto tako, viškovi; i sami ste to uvideli prilikom rebalansa budžeta da uopšte nisu veliki i da su veoma kratkotrajni. Bukvalno budžet Srbije na kraju dana ostane jednog dana sa 10 miliona dinara, drugog dana sa 20 miliona dinara, a naše javne finansije su u takvom stanju da nema nikakvih rezervi, tako da to pitanje rezervi plasmana danas i nije značajno u ovom momentu, u smislu iznosa sredstava.
Moguće je da postane u nekoj perspektivi. Zbog toga, slažemo se sa vama i imate već u Zakonu o budžetskom sistemu na drugom mestu neke odredbe koje nalažu da se to radi, naravno imajući u vidu smanjenje tih rizika. Uradićemo shodno tom zakonu i nekim aktima koje će Vlada doneti i koji će biti publikovani. Tako da svi znaju na koji način se taj veoma mali limitirani deo iznosa kratkotrajnih suficita plasira. To će postati važnije u nekoj perspektivi.
Druga stvar o kojoj ste pričali je ono što je bio SDK, pa valjda SPP i ne sećam se više kakav je bio naziv te organizacije, pa onda ZOP. Uistinu, posle pripajanja ZOP-a NBJ došli smo do situacije kada je pitanje iskazivanja samog bilansa centralne banke bilo poremećeno, za razliku od mnogih drugih zemalja, jer ne znam ni jedan drugi primer gde je jedna velika infrastruktura za sprovođenje platnog prometa zajedno sa bilansom neke centralne banke.
U ovom momentu mora da se radi na tom razgraničenju. S jedne strane, moramo pomno da pazimo da centralna banka ima ona sredstva koja su joj nužna za njene funkcije. Tu se slažem sa vama, samo za njene funkcije. Znači, naše centralne banke, buduće centralne banke Srbije i očekujte je veoma brzo, početkom sledeće godine, imajući u vidu da onaj predlog zakona o NBJ nije prihvaćen. Čini mi se da je vaša poslanička grupa imala jedan broj primedbi i amandmana na taj predloženi zakon.
Moraćemo da pripremimo novi moderni zakon o narodnoj banci Srbije i tu ćemo ponovo pogledati i to pitanje njene funkcije i imovine, čime raspolaže. Isto tako, a to je spojeno sa ovom prvom tačkom, takođe i pitanje plasmana deviznih rezervi i svih poslova u ime države. Ponovo narodna banka Srbije, respektujući njenu autonomiju u sprovođenju monetarne politike koja se pokazala kao dobra, kada se uspostavi u Srbiji, treba da omogući veću transparentnost načina na koja se ta sredstva plasiraju i da se pojača nadzor na tom narodnom bankom.
Ona je danas jedina u Evropi koja nema neku vrstu nadzora. Nema ni saveta, jer je Savezni ustavni sud, postupajući po primedbama same NBJ, odlučio da shodno Ustavu SRJ, gde u jednom članu, a ne sećam se kom, jedino guverner rukovodi NBJ i time je odlučio da taj savet ne može da nastavi da funkcioniše.
Ruku na srce, on je bio veoma problematičan. U njemu su sedeli bankari i tako su neki bankari imali pristup informacijama o vođenju monetarne politike na uštrb nekih drugih. Tako da je sama koncepcija bila veoma sporna, ali moraćemo da se vratimo na tu ideju da postoji nadzorni organ, kao svuda u svetu, jer tu se veoma važne odluke donose.
Znači, oko druge tačke, u ovo momentu razgraničenja, kada se ukida ZOP, veoma pomno ćemo braniti interese Repbulike Srbije. Nema nikakvog razloga da centralna banka, sutra Srbije, ima neku infrastrukturu koja nije nužna za sprovođenje onoga što su njene ključne dve funkcije, a to je vođenje monterano-kreditne politike i nadzor nad bankarskim uslugama.
Moram da kažem, treća tačka, malo se to potenciralo, nije baš vezano za ovu temu, ali neću odoleti da napomenem, jer vi ste pričali o železnicama, mogu da kažem da će jedno od mojih omiljenih štiva, kada stignem, biti da pročitam malo više o parlamentarnim debatama u 19. i 20. veku, pre Drugog svetskog rata, u ovom domu.
Veoma je interesantno, a ne znam koja je to godina 19. veka bila, kada je vođena jedna veoma žustra rasprava u parlamentu Srbije po pitanju da li treba da se uvede železnica u Srbiji. Veliko je bilo pitanje, mnogi su rekli da je to izuzetno opasno i za život i za stoku i šta će se desiti. Sa jednim glasom većine je odlučeno da se uvede železnica u Srbiji i to od Niša. Malo je to pouka, da ponekad, prilikom uvođenja novih koncepta, nekih novih ideja, tehnologija, ne treba da podležemo nekom konzervatizmu na momente. Toliko. Hvala.

Želeo bih da odgovorim na nekoliko dosta važnih pitanja, koja su ovde postavljena. Prvo, što se tiče zaposlenih u ZOP-u, a to je naglašeno u više navrata, imaju više mogućnosti: prvo, objavljena je analiza, jedan broj izvršilaca je veoma blizu penzije i oni su ostvarili uslove za odlazak u penziju ili će veoma brzo biti u tom položaju - to je prva destinacija; druga je, kao što sami znate, ako rangiramo ciljeve, najvažnije je da od 1. januara uredno proradi platni promet u poslovnim bankama, što je sve osim jednog lakog prelaska, kao što su pokazali svi primeri u bivšim republikama SFRJ.
To nas očekuje i možemo predvideti da će prvih nekoliko meseci iduće godine biti izuzetno mukotrpno, jer bilo kakva promena, a naročito ovako sistemska je veoma teška. Narodna banka Jugoslavije, kao što nas informiše, već dve godine, a naročito ove godine radi na tom prelasku. Testiranje softvera u bankama ide, više banaka je to predložilo, dobijamo uverenje da su stvari spremne i verujem da, ukoliko su oni spremni, da sada naravno ne odlože po ne znam koji put taj prelazak.
Što se tiče državnih funkcija, jedan broj izvršilaca iz ZOP-a, naročito onih koji su vršili prethodnu kontrolu, ući će u poresku upravu i vršiti jedan moderniji način kontrole, ne kontrolu u vidu predstavljanja šaltera, mase papira i lupanja pečata.
Da pojednostavim, poreske prijave će svako preduzeće morati za svaku isplatu zarada da dostavi poreskoj upravi i to je veoma važno da bude jasno svima, a naročito privrednicima i svima koji isplaćuju plate. To što više nema prethodne kontrole, to naravno ne znači da neće biti kontrole, jer u protivnom imaćemo rasulo u našim javnim finansijama i zbog toga videćete i ove nedelje i u nedeljama koje dolaze tim povodom će biti sprovedena jedna veoma intenzivna komunikacija, tako da svi znaju da su dobili poreske identifikacione brojeve i isto tako šta moraju da urade.
To će biti isti obrasci, koji umesto da dolaze na šalter ZOP-a, oni će to davati poreskoj lokalnoj područnoj jedinici poreske uprave. Ti ljudi koji su to radili, znači vraćam se na vaše pitanje, oni će raditi tu analizu i postojaće ljudi koji će raditi u analizi tih dokumenata, jer oni danas to najbolje znaju u našoj državi.
Ali, želim da vam dam jedan primer, koji je veoma poučan; mnogi su rekli da je prethodna kontrola ZOP-a rešila problem fiskalne kontrole nečega što je kičma naših javnih finansija, ako mislimo o tome da se na taj način po odbitku isplaćuju socijalni doprinosi i porez na zarade. To je najveći deo naših javnih finansija, ako pogledate u zbiru.
Sada iskustvo, a naročito od 1. oktobra kada je ustanovljen jedan centar za velike poreske obveznike u Beogradu, kroz jednu malo pomniju analizu svega toga pokazalo je da je kontrola ZOP-a u mnogim slučajevima bila po agregatu, da li masa korespondira, znači masa neto isplaćenih zarada, pa onda koliko je poreza i koliko doprinosa i u slučaju da stvari tu korespondiraju onda bi ti privrednici imali mogućnost da isplate.
Međutim, ulazimo u nešto što je malo više ta istinska poreska kontrola, a to je kakvi su ti nivoi plata koje se isplaćuju i uočili smo na nekim primerima, naravno shodno ovom zakonu koji stupa možda na snagu 1. januara, tajni deo onoga što se dešava sve dok se ne ustanovi poreska utaja; mogu da vam kažem neka poznata imena, uočeno je da su plate rukovodećih ljudi bile neverovatno niske, oko proseka Republike. Tu je jasno da će sada pomnija ne prethodna, ali naknadna kontrola isplata tih zarada dovesti do mnogo preciznije fiskalne kontrole i očekujem na taj način da će se bez povećavanja nameta poboljšati naplata za doprinose, a znamo koliki je deficit u penzionom sistemu.
Druga stvar, koja je veoma važna, bilo je suludo da se ono što je bila prethodna kontrola i ogroman protok informacija, koje su ti izvršioci imali, na moje ogromno iznenađenje nikada nije dostavljalo na organizovani način samoj Republičkoj upravi javnih prihoda, tako da su finansijski policajci, koji bi išli u naknadnu kontrolu nekih preduzeća, dolazili bez informacija, bez ikakve komunikacije koja bi bila organizovana sa ZOP-om i to je druga stvar koja se ovde ustanovljava.
Ti ljudi, umesto da lupaju pečate na agregatima, sada će sedeti gde je oduvek trebalo da sede tj. u poreskoj upravi, da vrše mnogo precizniju kontrolu i dostavljaće informacije njihovim kolegama, koje će ići posle eventualno na neku terensku konstrolu. Tako će kancelarijska i terenska kontrola će biti mnogo bolje spojene i time će kvalitet biti poboljšan.
To ne znači samo da će se više poreza i doprinosa naplatiti. To znači da kada budu dolazili ljudi iz poreske uprave u preduzeća, to je novi odnos, da će oni dolaziti sa nekim informacijama, sa kojima će moći da uporede faktičku situaciju na terenu; a ne, dajte knjige.
Sledeća stvar, što se tiče ljudi koji ulaze u ovu upravu za javna plaćanja, naša procena je da je to oko 850 izvršilaca. Imamo uz to jedan broj ljudi koji prelaze u banke, da bi mogli da sprovedu taj platni promet u bankama, jer naše banke nemaju dovoljno izvršilaca za to. Zadnja stvar, imate trezore, znači trezore Narodne banke Jugoslavije, a sutra Srbije, za isporuku gotovine.
Znači, na teritoriji naše zemlje, a uz to ima i nekih manjih organizacija, centralni registar, centar za bonitet, neke manje institucije koje će izrasti iz ZOP-a. To je to i mogu da kažem da u agregatu ne mogu da garantujem da će svaki izvršilac ZOP-a dobiti posao, ali ogromna većina njih je zbrinuta, tako da nema nikakvog povoda za zabrinutost. Govorimo o nekoliko stotina ljudi.
U ovom momentu sve se ovo završava. Znamo i komuniciraćemo do kraja godine sa svakim izvršiocem i svako će znati, u slučaju da izglasate ovaj zakon, ko radi, gde, u kojoj kancelariji, ko je nadređen šef, sa kojom opremom radi, tako da ove pripremne radnje naravno teku cele godine. Mi smo došli pred vas da se izglasa zakon, pa da počnemo naravno da radimo.
Jedna stvar i tu bih zaključio, pošto ste postavili pitanje plasmana. Što se tiče plasmana, to će biti minimalne sume, jer jednostavno nikakve viškove budžet Srbije sada nema. To je nekoliko destina miliona dinara. Ono što je veoma važno i što ste postavili kao pitanje, to je finansiranje deficita i tu se ne bih prvo složio sa jednom stvari, a to je da ne postoji plasman tih obveznica na nekim drugim berzama. Naravno da postoji i ako pogledate primera radi finansiranje nekih većih zemalja, veliki procenat njihovih hartija od vrednosti za finansiranje deficita kupuju inostrane institucije.
Međutim, to nije naša intencija. Za nas finansiranje toga treba da dođe i postoji veliko interesovanje danas od strane naših banaka, od strane nekih preduzeća i od strane jednog dela stanovništva da kupe takve obveznice. Ne treba blokirati moguću kupovinu tih obveznica, ali isto tako ako vi asocirate na ono što se desilo u Rusiji i posle ću završiti time da ću vašoj poslaničkoj grupi poslati jednu razglednicu iz Moskve, kada u januaru pođem tamo, za potpisivanje jednog veoma pozitivnog ugovora koji imamo između srpske i ruske poreske uprave, jer Rusi su uočili da neki naši građani kažu da su naši poreski obveznici, a nama ti građani kažu da su ruski poreski obveznici, tako da pošto stalno govorite da ne mogu da idem u Rusiju, pa ću vam se javiti odatle.
Znači, u principu neće biti špekulacije na tim papirima, jer jednostavno mi nismo dostigli stepen kovertibilnosti koji će omogućiti da nesmetano mnoge međunarodne institucije kupuju i prodaju takve obveznice. Nema rizika da se na nekom tržištu kapitala negde u svetu odjedanput obveznice srpskog trezora obezvrede i da to bude neki problem za našu ekonomiju. Toga jednostavno neće biti. Ciljno tržište za nas je naravno domaće tržište.
Postoji veliko interesovanje i u pogledu vođenja monetarne politike. Mnogo je bolje na taj način nego kod Narodne banke Jugoslavije, jer je onda kreditni multiplikator mnogo manji. Na taj način tu ima mnogo manje efekata na inflaciju i na monetarne agregate. Zbog toga je to svuda priznato kao uređeni način finansiranja budžetskog deficita.

Kratko da odgovorim na neka veoma informisana pitanja, mogu da kažem. Prvo, ne dolazim iz Francuske, nego iz Beograda, rođen sam u porodilištu "Dragiša Mišović", NATO ga je bombardovao, tako da je ovo moja zemlja.
Druga stvar, istina je da Francuzi imaju jedan od najboljih trezora i da su i oni kao mnogi drugi pomogli u formiranju ovakve prakse; u pravu ste da postoji rizik da sa prelaskom platnog prometa u poslovne banke, ono što je bila jedna hibridna institucija, koja je istovremeno vršila kao državne funkcije, kao što vidimo i na prihodnoj i na rashodnoj strani javnih finansija, i koja je vršila ono što treba i danas da ostane u poreskoj upravi, sa jedne strane, ali naročito ovde u ovoj upravi za javna plaćanja - to je platni promet unutar države.
To jeste radio ZOP, ali isto tako i platni promet za privredu. Naravno, postoje duboki razlozi zbog čega Savezna skupština početkom ove ili krajem prošle godine, ne znam tačno datum, ne sećam se da li je bio decembar 2001. godine ili januar 2002. godine, mislim da je ovaj drugi datum, većinom izglasala zakon o platnom prometu koji je presekao tu dilemu o kojoj ste pričali.
Jedina smo zemlja koja ima taj bivši SDK, to jest ZOP danas i jedan od problema koji postoji to je da, sa jedne strane ako imate tu hibridnu instituciju, imate i mogućnost velike kontrole sa strane države, ne samo u smislu mogućnosti da imamo javne finansije koje su uređene transparetno, nego i direktnog uvida u svakoj sekundi u tome šta ko kome plaća, na koji način i gde se nalazi račun. Ne kažem da je to uvek bilo zloupotrebljeno, ali da budemo realni, bilo je zloupotrebljeno u jednom momentu od proizvoljnih blokada i mogućeg izražavanja političke moći države nad prirodnim subjektima kroz jednu takvu instituciju.
Zbog toga, u vidu deljenja nesmetanog funkcionisanja ekonomije i državnih funkcija to je presečeno tim zakonom koji je izglasala većina u Saveznoj skupštini početkom ove godine. Doneta je odluka da i Srbija, kao i sve druge bivše republike SFRJ, premesti platni promet iz tog ZOP-a, ZAP-a, već kako se zvao u raznim republikama posle raspada SFRJ, u poslovne banke. Rizik postoji da poslovne banke zadržavaju novac u tom platnom prometu ; to je do sada bilo dobro, ako hoćete, jer je to bila kao hibridna i državna institucija, ona nije držala novac na računima i on se brzo sprovodio.
Međutim, tu je već sada pitanje konkurencije između banaka i samih interesa privrednih subjekata da veoma obazrivo prate šta se dešava sa njihovim nalozima i platnim prometom u bankama. Znači, tu su uspostavljeni čisti komercijalni uslovi i konkurencija koja mora da dovede do toga da se ne pređe sa jednog dobrog sistema na jedan mnogo lošiji.
Zadnju stvar koju bih hteo da kažem od onoga što ste pričali, jeste da se ne razmišlja se o nekim plasmanima na dugi rok, ali već u samom Zakonu o budžetskom sistemu imate druge članove koji ograničavaju način, ako može da se plasira. Vidimo i tu u ovim članovima da ne dolazi u obzir da se to plasira u neke deonice, u nešto dugoročno. Naravno, ovde se govori o veoma krtkoročnim plasmanima koje mogu lokalna samouprava i država Srbija da plasiraju.
Najzad, kao što sam već napomenuo dva puta, pa neću više od četiri puta, ovo će biti treći i zadnji put, da je ovo jedna materija koja tek treba da se razvija kod nas. Ona vredi, čini mi se, i nešto više od jedne glave u Zakonu o budžetskom sistemu, neka to, što se tiče duga, garancija, plasmana, ovo što ostane u Zakonu o budžetskom sistemu, bude osnova za jedan drugi zakon koji će biti specifičan za to, koji će veoma precizno urediti tu materiju.
Očekujte da on bude spreman u isto vreme ili ne tako kasno posle donošenja onoga, to je ono što smo napomenuli, naravno nužnog novog zakona o Narodnoj banci Srbije, tu se ne slažem sa vama, jer po njemu i ovim izmenama i dopunama predviđeno je da taj sistem konsolidovanog računa trezora bude kod Narodne banke Jugoslavije, a sutra Srbije, i kroz Ustavnu povelju i to će se samo preseliti na Narodnu banku Srbije, kao naslednicu Narodne banke Jugoslavije.
Na taj način, taj sistem će omogućiti da platni promet unutar države ne podleže provizijama bankama, pa čak ni provizijama koje će Narodna banka Jugoslavije, i već je tarifnik objavljen, naplaćivati u platnom prometu između banaka i između tog računa, konsolidovanog računa trezora Srbije i drugih banaka.
Nadam se da sam odgovorio na neka od vaših pitanja; eto toliko, hvala.

Nema mržnje, nema ljutnje. Odgovor na vaše pitanje: kao što je predviđeno (a to je, setite se, urađeno prihvatajući jedan amandman, koji je predložila Socijaldemokratska partija, bar tako mislim, ne znam tačno koja partija) da bi to bilo urađeno na pravi način, Ministarstvo za nauku je pripremilo jedan podzakonski akt, koji bi trebalo da to bliže uredi. Oni su to uradili. Dali smo naše mišljenje na taj podzakonski akt i on treba da bude publikovan ovih dana.
Odgovor na ovo vaše pitanje je - da; ali treba da postoji bliže uređenje te materije, da sada ne bi sve postalo hardver i softver i zbog toga što je taj amandman proširio materiju, pričalo se i o jednoj informatičkoj opremi. Mislilo se na štampače. Ne bi trebalo da se desi da bilo koja stolica ili bilo šta u ovoj zemlji postane informatička oprema i bude oslobođeno poreza na promet.
Zbog toga što je intervenisano na taj način kroz amandman, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj mora da pripremi taj podzakonski akt koji će biti gotov ovih dana. Stalo nam je da sve bude uređeno za Novu godinu. Biće na sednici Vlade sutra ili sledeće nedelje.

Želeo bih samo da u ovoj konačnoj reči otklonim nekoliko nedoumica, ali i da posle kažem nekoliko reči o daljim koracima, ukoliko usvojite ovaj predlog zakona. Prvo, želim da se zahvalim mnogobrojnim poslanicima koji su oko ove podosta tehničke teme dali nekoliko interesantnih ideja. Veliki deo njih nije predmet ovih izmena i dopuna, ali sigurno će biti ugrađene u sledećim koracima, bilo da je to novi zakon o Narodnoj banci Srbije, bilo da je to budući predlog zakona o javnom dugu koji moramo pripremiti, bilo da je to dalji razvoj trezora na svim nivoima koji će, siguran sam, iziskivati i dodatnu zakonodavnu i podzakonsku aktivnost.
Ovaj proces je nešto što smo mi u poslednjih godinu i po dana počeli da radimo. Ukoliko ovaj cenjeni dom usvoji ove izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu, naravno, pred nama je mukotrpni rad same implementacije i uspostavljanja ove uprave i svih ovih načela koji su ovde određeni. Mnogobrojne pripremne radnje su gotove. Mogu da kažem da ćemo u tom slučaju uraditi u godinu dana ono za šta je trebalo jednoj Sloveniji šest godina, jednoj Hrvatskoj četiri godine. U ovom segmentu javnih finansija smo pokušali da ubrzamo tok događaja, naravno učeći najviše od njih, jer oni su krenuli iz tog korena, tog SDK, te organizacije javnih finansija. Znači, i dobra i loša iskustva smo pokušali da uklopimo u ovo. Zbog toga, mislim da ćemo kroz izglasavanje ovog zakona napraviti jedan značajan korak u daljem uspostavljanju reda i transparentnosti u javnim finansijama.
Još jedna činjenica je, čini mi se, provejavala kroz mnogobrojne intervencije, a to je kako izmeriti rizik, kako upravljati rizikom. Rizik u finansijama postoji. On postoji zato što u svakom momentu možete plasirati ili ne plasirati data sredstva, možete uspostaviti jedan ugovor sa jednim pravnim licem ili ne. Zbog toga ovo što se sada dešava, možete sagledati ovoga puta na rashodnoj strani, to je pokušaj da mi što pre i na najbolji mogući način uspostavimo sistem koji će nam omogućiti da: pod jedan, premerimo rizik i zbog toga smo u Zakonu o budžetu imali prvi put jedan broj tih elemenata; pod dva, ovo je element onoga o čemu mi ovde danas govorimo. To je mnogo bolji sistem da se upravlja tim rizikom i da se sa što manjim rizikom plasiraju neka sredstva, koja će biti izuzetno oskudna u godinama koje dolaze, naravno na dobrobit onih koji su i izvor tih sredstava, a to su naši poreski obveznici.
Jednostavno, na momente se ovde činilo kao da odjedanput postoji neki ogroman rizik zbog toga što treba plasirati neka sredstva i mnogobrojni su dobro prepoznali da će ona u početku biti izuzetno mala. To ne znači da rizik nije postojao pre, ali se bežalo od njega i sistemski se rizik stvarao. On se stvarao tako što su se stvarale neke obaveze. Ako bih mogao da dam samo jedan primer, od najružnijih stvari u finansijama u domenu zaduživanja i stvaranja obaveze koje sam video, to je kada smo uočili da je jedan bivši guverner NBJ bukvalno na jednoj salveti na aerodromu u Nemačkoj potpisao jednu garanciju za koju on nije bio zakonski ovlašćen da potpiše, čime je kao garanciju založio neka sredstva NBJ jednoj stranoj državi.
Ta strana država danas kaže - imate ovlašćeno lice, nije naš problem u tome što ta osoba nije poštovala zakon. Ona je bila ovlašćena za pregovore. Otkuda smo mi znali da ta osoba nema pravo da sprovede tu garanciju.
Na taj način, i na lokalnom nivou, u to sam uveren, imamo na sijaset primera gde kroz garancije vršimo kroz preuzimanje nekih obaveza, kroz mnogo toga što su mnogi uradili, a da o tome ni lokalna skupština, ni ova skupština nisu bile obaveštene. Mi smo zatekli situaciju gde rizik ne samo da se nije prepoznavao, merio i njime se upravljalo, nego se on sistemski dodatno kreirao.
Zbog toga, u budžetskom sistemu ćete primetiti da moraju ostati neke odredbe, koje su podosta tvrde, u smislu velikog ograničavanja, naročito za lokalne samouprave, za njihovo zaduživanje, a to je da one ne mogu da se zadužuju za bilo šta drugo, nego za neke kapitalne investicije. To je bilo pitanje u diskusiji. Naravno, što se tiče inostranih zajmova, i to mora biti praksa koja se mora održati po svaku cenu ovde, to je da za bilo koji kredit, za bilo koju inostranu garanciju, tu postoji neko zakonodavstvo, ali ne mora biti nikakve rupe u svemu tome. Sve mora doći pred ovaj dom, jer na taj način se angažuju sredstava budućih budžeta i neke garancije.
Zbog toga, jedan broj tih garancija i kontragarancija će se naći pred ovim domom u nedeljama i mesecima koji dolaze. Sada ne bih da preduhitrim tu debatu, ne zbog toga da bi se kreirao rizik, naprotiv, da bi ova skupština, u ime naroda, izglasala ili ne, ono što će biti angažovanje nekih sredstava budžeta, znači sredstava koja će doći iz džepova naših poreskih obveznika u godinama koje dolaze.
Samim tim, mislim da kroz uspostavljanje uprave za javna plaćanja mi ubrzano uspostavljamo red i pribiližavamo se tržišnoj ekonomiji, s tim što i dalje priznajemo državnu funkciju gde ona postoji. To će biti efikasan način evidentiranja i sutra uspostavljanja raznih funkcija trezora na lokalnom i na nacionalnom nivou.
Time ćemo uštedeti i imati transparentnost u javnim finansijama. Što se tiče zaduženja, plasiranja sredstava, na ovaj način imamo uređeniji sistem, i naravno, o svemu tome ćemo imati mnogo više prilika da pričamo kad se dođe do zakona o javnom dugu. Zbog toga apelujem da glasate za ove izmene i dopune ovog budžetskog sistema.
Zadnja stvar koju bih hteo da kažem, a zbog toga što su me mnogobrojni poslanici, pa i neke poslaničke grupe, pitale - a šta je sa završnim računom za 2000. godinu? Naročito poslaničke grupe DOS-a, DSS-a, da li treba glasati za taj završni račun, da li je to na neki način "pokrivanje" onoga što se desilo i što je predočeno u izveštaju?
Želim da kažem da treba prihvatiti i glasati za ovaj završni račun, jer on ni u kom slučaju ne vrši aboliciju onoga što je, eventualno, postupak koji je lansiran od strane tužilaštva, od strane sudstva. Na taj način ćete prihvatiti i ovaj izveštaj, koji je ovde predočen, a o kome smo iscrpno govorili u proteklim danima.
Zbog toga vam predlažem da glasate i za završni račun za 2000. godinu. Hvala puno na pažnji i sigurno da će jedna od sledećih tačaka biti, ukoliko ovaj cenjeni dom usvoji ustavnu povelju i prateći ustavni zakon sledeće nedelje, jedna od veoma brzih stvari, koju ćemo pripremiti za vas, to je, verovali ili ne, rebalans budžeta za 2003. godinu, jer tu ćemo morati da prikažemo na drugačiji način sve prihode iz izvora poreskih obveznika u budžetu Srbije, a rashode za organe državne zajednice na istom mestu.
Vidimo se najsigurnije u januaru. Hvala puno na pažnji i na ovim diskusijama.

Gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, prvo, želim da se izvinim. Bio sam u zgradi, međutim, oni koji su trebali da me upozore da je počela sednica, nisu to uradili. Želim samo da se izvinim što nisam bio tu koji minut ranije da dam ovo uvodno izglanje. Nadam se da ćete mi dozvoliti da to sada uradim.
Svaki put, ovo je valjda treći put da ovaj zakon dolazi na dnevni red cenjenog doma. Imamo evidentnu podelu između, s jedne strane nužnosti da se obezbedi ravnoteža u celom sistemu javnih finansija između raspoloživih sredstava i upotreba tih sredstava. Naravno, nećete mi zameriti ako u momentu neke rasprave, kada oni isti koji su pre koju nedelju pritisnuli zeleno na tasteru da se ukinu neki porezi na promet, u ovom momentu dolaze i traže veća sredstva za njihovu opštinu, napomenem da postoji nešto je balans u javnim finansijama i da, ukoliko se izglasa jedan budžet za Republiku Srbiju, gde je predviđen jedan iznos sredstava da bi se obezbedila sredstva za finansiranje penzija, osnovnog osiguranja, socijalne zaštite i mnogo toga što je u budžetu Srbije, naravno, moramo uvek napomenuti da jedanput, kada se obezbedi i taj iznos sredstava, onda ne ostaje neki drugi novac koji se nalazi na nekom drugom mestu, već su to ponovo ti isti građani, ta ista privreda koja treba da finansira javne rashode.
Zbog toga, pre nego što uđem u detalje ovog zakona, želim samo da napomenem tu prvu stvar. Imajući u vidu budžet Republike Srbije koji je izglasan prošle nedelje, tu je obezbeđen jedan nivo sredstava za budžet, za nacionalni nivo. Imamo u članu 2. jedan iznos sredstava koji je obezbeđen i za finansiranje Savezne Republike Jugoslavije. Sigurno će to pretrpeti neke izmene kada dođe, što je sada izvesno, do izglasavanja Ustavne povelje i pratećeg ustavnog zakona. Ipak, onda to znači da u tom balansu javnih prihoda i javnih rashoda ovaj obim sredstava, ovde govorimo o 11,3 milijarde dinara, a to je onaj iznos o kome se može diskutovati i ne može se povećavati a da se ne smanji nešto i da se smanji iznos prihoda neke druge opštine ili, pak, da se smanji izvor prihoda za budžet Republike Srbije ili za SRJ.
Zbog toga, mogu da kažem da jedan broj amandmana ne može da se prihvati, jer on želi da deli novac koji ne postoji. Moramo, ukoliko u ovoj debati želimo nešto da promenimo, da vidimo šta je to šta treba da se smanji u rashodima Republike ili šta je to što treba da se smanji u rashodima Savezne Republike Jugoslavije, naročito vojske koja vuče najveći deo tih sredstava. Mislim da je u debati jasno da će mnogi lideri, i to lokalne samouprave, hteti da pokažu brigu za njihovu lokalnu samoupravu. Isto tako, moramo pokazati brigu i za SRJ, naročito za vojsku, našu diplomatiju i za ono što ste tek pre koji dan ovde izglasali, a to je budžet Republike Srbije. To je ta prva uvodna napomena, jer se u ovoj debati to često izgubi iz vida.
Druga napomena, odmah bi hteo to da napomenom u ovom uvodnom momentu, a to ću i ponovo napomenuti kada dođemo do cifara, ovde govorimo samo o 16,8% ukupnih prihoda lokalne samouprave.
Znači, na momente, kada se dođe do rasprave, čini se kao da je ovo celokupni iznos prihoda lokalne samouprave, da se ovde govori o životu i smrti lokalne samouprave. Želim ipak da se stvari svedu na njihovu realnu srazmeru, a to je da ovde govorimo o 16,8% u proseku prihoda lokalne samouprave.
Danas je to možda i najbolji dokaz onoga što je realna fiskalna decentralizacija, ne govorim ovde o kičmi javnih finansija na lokalnom nivou, naravno, 16,8% ukupnih prihoda je važna stavka, ali na momente, u ovoj debati, siguran sa da će na to i ličiti. Izgleda da se ovde govori o biti ili ne biti za lokalnu samoupravu. To, jednostavno, nije tačno.
Lokalna samouprava ima sada mnogo važnije izvore, bilo da su oni izvorni, bilo da se dele sa Republikom, ali da nemaju nikakvog ograničenja. Prečesto se ovde fokusiramo na tu famoznu stopu, koja nije ništa, nego samo izvedena veličina onoga što su iznosi, koji se prenose. To je samo tehnika. Ni u kom slučaju to ne treba da se svede, rekao bih, kao ključna odrednica, jer stopa (i to je ponovo automatski nešto što ste odredili, glasajući za budžet Republike Srbije prošle nedelje), ta stopa je automatski niža, ako ni zbog čega drugog, bar zbog toga što je učešće u porezu na promet federacije smanjeno sa 25 na 18%, tako da po automatizmu, onaj ostatak sredstava, koji se deli između Republike Srbije i lokalne samouprave, jednostavno je veći i samim tim, stopa otpada.
Da ne govorim o tome da od tog najizdašnijeg poreza u našem fiskalnom sistemu očekujemo dalji napredak, tako da i po tom elementu dolazimo do nekih nižih stopa. Ne mogu a da na krijem iznenađenje da po treći put, mada je svima ovde jasno o čemu se radi, da mnogi lideri ovde, u ovom domu, pričaju stalno o toj stopi. To nije ništa drugo, nego je izvedena stavka.
Pričajmo o iznosima, pričajmo o tome kakva je situacija u javnim finansijama lokalne samouprave, i onda ćemo videti da je situacija mnogo bolja, neuporedivo bolja u finansijama lokalne samouprave, nego što je bila pre dve godine. Da li je sjajna - nije, da li je napredak na lokalnom nivou u javnim finansijama veći, nego na nivou Republike - da, apsolutno, i to ću pokušati da vam dokažem kroz nekoliko činjenica sada, ako pogledamo ono što je trenutna situacija javnih finansija.
Samo da završim uvodne napomene, prvo, želim da kažem da ne možemo da delimo neki drugačiji novac, to je porez na promet, to je fond zarada, to su neke veličine koje su određene u bilansu javnih prihoda i javnih rashoda. Izglasavanjem budžeta Republike Srbije, određeno je učešće i Republike i federacije u tim fiskalnim formama, tako da na ovoj raspravi ne možemo govoriti o nekom povećanju tih sredstava, jer jednostanvo, onda bi delili novac, koji ne postoji. Ne možemo deliti dva puta jedan isti novac.
Druga stvar, to je da mi se čini da ne treba pretvoriti ovu debatu u biti, ili ne biti. Nema mesta ovde više za Šekspira, zahvaljujući fiskalnoj decentralizaciji. Govorim o 16,8% ukupnih prihoda.
I najzad, dozvolite da izbegnemo neku svojevrsnu formu demagogije o nekom smanjenju stopa, koje ništa ne znači, osim toga da ono što je smanjeno, kao učešće Republike, sada je veći izvor sredstava, i samim tim, pošto se to deli, taj veći iznos, onda su stope mehanički manje. I ne samo to, ta fiskalna forma daje mnogo više novca nego pre i samim tim i ta stopa je dodatno manja.
Gledajmo iznose i, hteo bih sada da uđem malo u srž stvari, da vidimo o kom novcu ovde pričamo, na koji se način došlo do ovog zakona i zbog čega, na kraju, naravno, apelujući na vas da izglasate ovaj zakon u ovoj formi.
Ako sagledamo evoluciju javnih finansija na lokalnom nivou, želeo bih samo da vam napomenem nekoliko cifara. Mislim da je dosta indikativno da uporedimo 2000. i 2002. godinu, i posle da sagledamo kakva je evolucija javnih finansija predviđena na lokalnom nivou, za 2003. godinu, od kojih je ovo samo jedan manji deo.
U 2000. godini, plan prihoda tj. rashoda lokalne samouprave - mi imamo jednu zdravu stvar, koju moramo po svaku cenu održati, a to je da se ne stvara deficit na lokalnom nivou - imali smo plan za 11,1 milijardu dinara prihoda tj. rashoda. Ostvarenja je bilo 12,3 milijarde dinara. To znači da je za 10% bilo veće ostvarenje od onoga što je planirano. U 2002. godini tj. ove godine, ukupni obim sredstava je 45,3 milijarde dinara, a ostvarenje će biti 55,7 milijardi dinara ove godine, što znači da je indeks ostvarenja prema planu 26% ove godine.
Tek pre koji dan, poštovani narodni poslanici, izglasali ste rebalans budžeta Republike Srbije i uočili ste da u tom budžetu nema većeg ostvarenja. Na protiv, ako pogledamo prihode, oni su za nekih 800 miliona dinara manji od onoga što je predviđeno. Ovde govorimo o ostvarenju prihoda lokalne samouprave ove godine, koji su za 26% veći, nego što je bilo planirano.
Uporedite te dve veličine i videćete da u zadnje dve godine, od svih segmenata javnih finansija, da su lokalne finansije najbrže napredovale. Ako pogledamo realni rast, neki će reći - ali, koji je efekat inflacije, onda vidimo da u ostvarenju, ako uporedimo 2000. godinu i 2002. godinu vidimo da je ostvarenje u nominalnom iznosu 4,5 puta veće, indeks je 454%, a u realnom rastu imamo veoma značajan napredak.
Što se tiče planiranih sredstva i ostvarenih sredstva, imamo realni iznos povećanje u 2002. godini, ako ga uporedimo sa 2000. godinom, to iznosi 102%. Realni iznos, u odnosu na inflaciju, lokalne samouprave imaju dva puta više novca nego što su imale pre dve godine, i to je činjenica koju ne možemo u ovoj debati zaboravati.
Oni koji vode lokalne finansije imaju dva puta više realnih sredstava ove godine, nego što su ih imali pre dve godine. Ja vas molim da u ovoj debati ne zaboravimo tu činjenicu, jer kada se dođe do nekoliko desetina miliona dinara više ili manje, zaboravi se da veća slika. Ovo je najeklatantniji primer i dokaz da u javnim lokalnim finansijama gde svi dobro znamo, a naročito vi, koji ste često lideri na lokalnom nivou, da su potrebe ogromne, da ni ovakve javne finansije ne mogu podmiriti akumulirane probleme koje imamo, i to je jednostavno izraz propadanja naše zemlje na lokalnom nivou.
Ali, dva puta više realnog novca na lokalnom nivou ove godine, kada ga uproedite sa 2000. godinom, to je najlepši dokaz da fiskalna decentralizacija, ono o čemu se pričalo u početku, ovog puta jeste činjenica i dokaz da oni koji vode za naše građane i javne finansije na lokalnom nivou, imaju mnogo više sredstava da reše svakodnevne probleme naših građana, nego što je bilo pre dve godine.
Druga stvar koju bih hteo da napomenem, to je da, ako pogledate finansiranje jedinica, ovaj zakon predstavlja 11,3 milijarde dinara sredstava, ali ako ga uporedimo sa ukupnim obimom sredstava, koji je od 67,3 milijarde dinara, procenat za sledeću godinu, onda vidimo da je to tih 16,8% ukupnih sredstava. Od ukupnih 67,3 milijarde dinara, predviđeno je 28,1 milijarde dinara izvornih prihoda, 27,9 milijardi dinara ustupljenih prihoda, van bilo kakvog ograničenja, i kada govorimo o deljenju poreza na promet, kada se priča o ovom zakonu, zaboravi se veoma brzo onaj procenat poreza na promet, koji se deli bez ikakvog ograničenja, 8, 10 12% ili 15%, što se tiče Beograda, a onda se fokusiramo na ovaj dodatni deo. Jednostavno, ovde vidimo da fiskalna decentralizacija znači ono što je eventualno predmet diskusije danas i ono što je predmet onih žučnih rasprava koje imamo, a to je samo 16,8% ukupnih prihoda lokalne samouprave, u proseku.
Zato ne treba preterivati ni u onome kada se govori o tome - šta će se desiti u slučaju da se sredstva ne povećaju?
Kada govorimo o ovom obimu sredstava, želeo bih da se ipak iza ovih cifara podsetimo kakva je bila filozofija iza jednog ovakvog zakona, jer čini mi se da se iz godine u godinu gubi po malo smisao ovih sredstava. Ova sredstva, ako pogledate i obrazloženje - zašto postoji taj zakon - ona su tu da uravnoteže razvoj, da pomognu onim lokalnim samoupravama, koje su u nešto težoj situaciji.
Zbog toga, kada već govorimo o sredstvima o kojima razgovaramo danas ovde, ne možemo, a da se ipak ne podsetimo da iza toga stoje kriterijumi koje je ovaj dom izglasao, a glasajući za Zakon o lokalnoj samoupravi i to pre nekoliko meseci.
Znači, iza ovih cifara, nema nikakve proizvoljnosti izvršne vlasti, nego postoje kriterijumi koje ste vi utanačili kada ste izglasali Zakon o lokalnoj samoupravi, želeo bih ovde samo da napomenem da su ključne odrednice samo broj stanovnika te opštine, i naravno da ove godine imamo efekte popisa, a oni su pokazali, da se situacija promenila u nekim lokalnim samoupravama.
Siguran sam da ćemo o tome puno pričati, ali činjenica je da jedan broj opština ima manji broj stanovnika danas nego pre 10 godina. Cifre koje smo imali u godinama, od onog prethodnog popisa, pa do danas, bile su izvedene. Gledalo se prema prvobitnoj cifri i prema nekim procenama stopa rasta i pada, a dolazilo se i do nekih cifara.
Ovog puta, zahvaljujući popisu koji je sproveden ove godine, imamo cifre koje su realnost na lokalnom nivou. Znam da ćemo puno pričati o tome, da te cifre mogu da ne izražavaju potpunu realnost, znam da ima nekih lokalnih samouprava gde broj izbeglica, dalje raseljenih lica, menja situaciju i već je prethodnik koji je bio za ovom govornicom napomenuo da ima među tim stanovnicima i nekih, mislim na one koji su u inostranstvu. Naravno, nijedna statistika nije perfektna, ali danas, zahvaljujući ovom popisu imamo mnogo realniju sliku onoga koliko ima stanovnika u svakoj lokalnoj samoupravi.
Zahvaljujući tome imamo i pravičniji način rasporeda ovih sredstava.
Drugi kriterijum je broj odeljenja i broj objekata u osnovnom i srednjem obrazovanju. Tu se vidi šta je prioritet, ono o čemu pričamo.
Najzad, broj dece, a obuhvaćen neposrednom dečijom zaštitom, kao i broj jedinica dečije zaštite. Tu je, čini mi se jedan pravilan kriterijum ugroženosti onoga što nam je valjda najvažnije, a to je omogućavanje normalnog razvoja mladih generacija. Tu imamo dopunske kriterijume, veoma važne, površina, to je i te kako važno za neke od naših opština, a naročito na istoku naše zemlje, tj. u pitanju je gustina stanovništva, i tu imamo efekte za neka sredstva koja su nužna za transport dece i takve stvari. Naravno, zadnja, ali sigurno je najmanje važna stvar, to je stepen razvijenosti.
Zahvaljujući tim kriterijumima, dolazi se do nekih sredstava. Mogu da kažem, naravno, očekujem da oko toga bude puno reči danas, imali smo na bazi tih kriterijuma, nepobitnih i jednostavno, primena onoga što ste vi izglasali i jedan efekat, a on je finansiranje infrastrukture u nekim gradovima, u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, i sve je to tražilo dodatna sredstva.
Na taj način došli smo do ovog obima sredstava, tj. ne do obima, nego do preraspodele koja postoji u njemu.
Naravno, možemo, ja se nadam da ćemo i o tome razgovarati kada dođe do debate, da li je ova preraspodela između opština, odnosno gradova, ona koja je prava? Mi smo u momentu kada je ova tačka dnevnog reda, skinuta sa dnevnog reda pre nekoliko nedelja obavili, i kao što je traženo sa strane jednog broja i poslaničkih grupa i poslanika, obavili dodatne konstatacije. Ja se zahvaljujem ovom prilikom Stalnoj konferenciji gradova i opština, ona je organizovala veoma brzo jednu široku raspravu, i čini mi se da je bilo nekih četrdesetak lidera sa lokalnog nivoa i oni su svi došli.
Mislim da smo, odnosno na toj dosta iscrpnoj diskusiji, kao i onih nebrojenih bilateralnih kontakata koje smo imali sa liderima lokalne samouprave došli do jednog dobrog predloga zakona. Gradovi su, prema prvobitnom nacrtu, smanjili su obim za nekih 180 miliona dinara, prema onome što je bio prvobitni nacrt izvora finansiranja Republike, i Republika je napravila dodatni napor od 180 miliona dinara, tako da je prema ovim kriterijumima preraspoređeno još 360 miliona dinara raznim lokalnim samoupravama.
Želim da kažem isto ako sagledamo ovaj iznos, ne zaboravite, poštovani narodni poslanici, da u budžetu Republike Srbije postoji jedna stavka koja znači dopunska sredstva za lokalne samouprave. Kao što smo pokazali i u prethodne dve godine Vlada Republike Srbije će znati da interveniše tamo gde je situacija naročito teška, odnosno tamo gde se desi da ima i nekih nepogoda, tamo gde dođe do nekih lomova. Imamo u budžetu Republike Srbije mogućnost da intervenišeno, u slučaju da postoji veoma teška situacija na lokalnom nivou. Tu bih hteo da zaključim, naravno, kao lideri lokalne samouprave i to je veliki broj vas, teško je ne očekivati da ćete pokazati naročitu brigu za vašu lokalnu sredinu. To je, ne samo normalno, to je i plemenito, ali želim da napomenem da u balansu javnih rihoda i rashoda, ne možemo deliti dva puta iste poreze. Znači, ovaj obim sredstava koji imamo, to je 11,3 milijarde dinara, ne može biti povećan.
Sa druge strane, želim da napomenem da je to samo 16,8% ukupnih sredstava i tako pokazujemo da ovde imamo jednu realnu fiskalnu decentralizaciju. Najzad, javne finansije na lokalnom nivou, to je u realnom iznosu dva puta više ove godine, nego pre dve godine, to je segment javnih finansija koji je najviše porastao i ove godine za četvrtinu, prihodi lokalnih samouprava su veći nego što je to planirano, a budžet Srbije je isti kao što je planirano.
Tu vidimo i na sijaset lokalnih samouprava, skoro sve, imaju i rebalanse zato što su im prihodi veći, i to je dobro.
Znači, ja samo molim da se ne upadne u jednu vrstu forme demagogije, da se govori o stopama koje nisu ništa drugo, nego samo jedna izvedena stavka, već da gledamo realnost cifara. Tu ćemo uvideti da ovaj budžet koji omogućuje jedan rast, ako ga uporedimo prema onome što su bila sredstva za prošlu godinu, ovo je rast koji je za 21% prema onome što su sredstva koja su planirana za izvršenje, za ovu godinu, realni rast za sledeću godinu je 6% i to je i dalje rast koji je brži od rasta budžeta Republike Srbije.
Da ne zaboravimo, imamo i dalje onaj član koji ste izglasali jednim amandmanom ove godine, to je da u slučaju da okvir poreza na promet bude prenošen, to će se deliti 50:50 između lokalne samouprave i budžeta Republike Srbije.
Ja sam napomenuo i tada, napomenuću i ovde, da to nije najpravičniji način deljenja prelaska tog okvira zato što i, kao što nam je i praksa to pokazala ove godine, ako ostavite na taj način deljenje tog prelaska okvira, onda se favorizuju ponovo lokalne samouprave koje imaju jaču ekonomsku bazu.
Da vam kažem nekoliko cifara, Beograd je na taj način ove godine došao do nekih 900 miliona dinara tih sredstava, a Novi Sad od 500 do 600 miliona dinara, a ja sam apelovao na vas da prihvatite drugačiji način deljenja, ali naravno, to je bio jedan amandman gde je sve bilo zeleno, svi ste glasali za taj amandman i ove godine se na isti način deli taj novac.
Zbog toga je to ostalo na isti način. Napomenuo bih isto tu, to je jedan veoma važan član koji uvodi regresno pravo, a videćete da za one lokalne samouprave koje žele da finansiraju neka kapitalna izdanja i koja dobijaju garanciju, tj. suverenu garanciju od Republike Srbije, da za te, i samo naravno, za te opštine, postoji tzv. regresno pravo i ne bi bilo u redu da one dolaze do dodatnih sredstava, a da ne vraćaju dug kako je i potpisano, a ne bi bilo korektno, solidarno i zato postoji jedan član gde se kaže - da u slučaju da one ne podmiruju njihove dugove, utoliko će se smanjiti taj iznos sredstava i to je način na koji se uvodi i jača fiskalna disciplina.
Da zaključim, sa ovih 11,3 milijarde dinara, sa značajnim rastom, realnim rastom od 6% obima, mi ćemo i treću godinu za redom jačati javne finansije lokalne samouprave. Dva puta više realno ima novca na lokalnom nivou, nego pre dve godine. Fiskalna decentralizacija je danas činjenica, jer samo 17% sredstava dolazi do neke forme deljenja i pri tom imamo mogućnost da u slučaju, da porez na promet premaši ono što je predviđeno u obimu, da delimo između Republike i lokalne samouprave, mislim na ta sredstava, i to pola pola.
Ovaj zakon, ukoliko ga prihvatite, omogućiće da lokalne samouprave nastave da rade ono što su uradile zadnjih godina. Želim da napomenem da i sam smisao ovog zakona se polako gubi. Mislim da, uporedo sa diskusijama oko novog ustava Republike Srbije koji će dovesti do neke nove preraspodele, dodatne, do ingerenicja između nacionalnog nivoa, a tu su pokrajine i lokalne samouprave, najavljujem da bi trebalo da se uporedo sa tim ponovo razmotri sistem finansiranja lokalne samouprave.
Naročito, trebalo bi da pogledamo konkretno kroz cifre, da li mi imamo danas u našem sistemu javnih finansija instrument koji jača solidarnost na lokalnom nivou. Ovaj zakon to radi ali čini mi se da je njegova prvobitna misija ili filozofija, malo izbledela. Naravno, apelujem na vas da glasate za ovaj predlog zakona, ali da uporedo sa diskusijom oko Ustava Republike Srbije, moraćemo da postavimo pitanje solidarnosti ponovo. Ne bi bilo celishodno da imamo na teritoriji Republike Srbije Srbiju koja se razbija na dve i tri brzine, gde neke lokalne samouprave veoma brzo rastu, veoma brzo se oporavljaju i finansiraju se projekti naročito u domenu lokalne infrastrukture. Imamo jedan broj lokalnih samouprava koje i dalje imaju velike teškoće.
To je jedna veoma obimna i duboka debata za koju se nadam da ćete i vi u jednoj radnoj raspravi naročito kada dođe vreme za to i najverovatnije sredinom tekuće godine imati sluha, pažnje i želje da ponovo razmotrimo način na koji treba da se jača solidarnost u našoj državi i kroz sistem lokalnih finansija. Dame i gospodo, ovo je jedan dobar predlog zakona. On će omogućiti da i vi kao lokalni lideri i vaše kolege imaju još više sredstava da rade ono što sa sve više uspeha svuda, nezavisno od političke pripadnosti na raznim nivoima, već rade i mnogo više u zadnje dve godine. Lokalna samouprava ima više sredstava, a da bi imala više mogućnosti, da bi rešavala sve više nagomilanih problema naših građana. Jednostavno, mislim da će ovaj zakon biti jedan značajan korak u tom pravcu. Hvala vam na pažnji i izvinite još jedanput za ovo zakašnjenje. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, hteo bih da razjasnim dve-tri činjenice. Prvo, što se tiče odnosa između celokupnog budžeta date lokalne samouprave i sredstava koja dolaze iz ovog zakona, rekao sam malopre da je prvobitan smisao ovog zakona malo zaboravljen, ako gledamo činjenice. Zbog toga treba sledeće godine ponovo sagledati njegove efekte i da li imamo instrumente za solidarnost. Međutim, taj smisao je i dalje tu zahvaljujući kriterijumima koje ste izglasali kada ste glasali za Zakon o lokalnoj samoupravi, prema kojima je napravljen ovaj zakon. Zbog toga se ne treba iznenaditi u slučaju da, po principu, u onim lokalnim samoupravama gde je ekonomska situacija bolja, naravno da u tom slučaju učešće ovih sredstava u ukupnom budžetu te opštine biva manje. Smisao ovog zakona je da do neke mere uravnoteži razvoj u Republici Srbiji i da da nešto više sredstava onim lokalnim samoupravama gde je ekonomska i socijalna situacija nešto teža. Zbog toga, uočićete da, u procentualnom smislu, sredstva koja dolaze iz ovog zakona onim lokalnim samoupravama koje su u težoj situaciji, nešto su veća nego prema onim lokalnim samoupravama gde je situacija nešto bolja.
Druga stvar se tiče Kosova i Metohije. Naravno, najmanje je ova Vlada, najmanje je DOS, najmanje je DSS, najmanje su te grupacije odgovorne za situaciju na koju smo naišli, na Rezoluciju 1244, na činjenicu da tamo Republika Srbija ne može da ostvari svoje nadležnosti. Zbog toga i ovaj zakon nije ništa drugo nego samo odraz onoga što je bila posve pogrešna politika koja je vođena i koja je dovela do toga da naše institucije u stanju, pa ni one koje su fiskalne, da sprovedu u potpunosti njihove ingerencije na toj teritoriji.
Moramo uvažiti tu tešku realnost, ali tu tešku realnost su napravili oni koji danas kritikuju ovo danas, i to je jedna zamena teza. Oni koji su vodili Srbiju, doveli su do toga da danas, kada govorimo o gradu Prištini, mi ne možemo na isti način i kroz isti mehanizam da finansiramo te lokalne samouprave. Najmanje je odgovorna za to ova vlada, najmanje je odgovorna za to ova većina, već oni koji danas nalaze za shodno da to kritikuju.
Međutim, i kroz ovaj zakon mi pokazujemo tim opština (a to je isto poruka i za naše sugrađane, koji dan danas tamo žive, da oni nisu zaboravljeni, da oni postoje i u ovom zakonu), u tehnici prenošenja sredstava, valjda je svim razumnim ljudima jasno, da se to ne može prenositi na isti način, jer jednostavno, mi ne ubiramo danas porez na promet na teritoriji AP Kosova i Metohije, shodno nekom Kumanovskom sporazumu, koji je neko drugi potpisao, shodno jednoj Rezoluciji, koja je izglasana u jednom drugom vremenu, za koji nije odgovorna ova vlada, a to je jedna zatečena međunarodna obaveza, koju moramo da poštujemo, te poreze danas ubira UNMIK i one institucije koje se danas tamo grade.
I naravno, nema proizvoljnosti u onome načinu na koji se finansiraju, za onaj deo koji finansira naša država, funkcionisanje nekih institucija na Kosovu i Metohiji, i o tome smo pričali, to je sadržano u budžetu Republike, o kome smo iscrpno govorili pre nekoliko dana.
I zadnja stvar koju bih hteo da napomenem, naravno da nije bilo nikakvih trgovina, jednostavno, između prvog nacrta i ovoga koji je danas pred vama, nije bilo nekakvih kabinetskih dogovora, nekih bilateralnih dogovora, da se da nekome, a da se uskrati nekome drugome. Ja sam rekao celu stvar, i u sklopu Stalne konferencije gradova i opština, svi su bili dobrodošli, više od četrdesetak-pedesetak ih je došlo, i pozicije, i opozicije, raznih partija. Razmotrili smo situaciju i tu nikome nije dato više ili manje, nego jednostavno, u onom delu koji se tiče infrastrukture, gradovi (i to je bio njihov napor) su se odrekli jednog dela sredstava, koji im je pripadao, a i država, a to je Srbija, odrekla se jednog dela (pod znacima navoda) svojih prihoda, tako da tih 360 miliona dinara su se ponovo posle ubrizgali po istim kriterijumima, ne "po babu i po stričevima", nego po istim kriterijumima, koji su sadržani u Zakonu o lokalnoj samoupravi.
Ako pogledate i uporedite te nacrte, videćete da u svim opštinama, naravno, sa izuzetkom gradova, obim sredstava je nešto veći, i to je zbog toga što je jednostavno "ubrizgano" 360 miliona dinara dodatno za njihove rashode. Hvala na pažnji.

Veoma kratko, mislim da, samo da dam nekoliko činjenica što se tiče Aranđelovca. Budžet opštine za ovaj deo, u pitanju je 29,1 milion dinara i kroz ovaj okvir je predviđeno oko 40,5 miliona dinara, a to je 39% više. Ne mislim da je to bilo kakva, mislim da je Aranđelovac u sasvim dobroj situaciji. Kada govorite o privredi, ne samo Preduzeće "Knjaz Miloš", već i druga preduzeća, napreduju, i najzad, naravno, da ova odredba deljenja iznad okvira, mislim da nismo baš pogodili najbolji način i najbolju stopu, ali sigurno je da ona sama po sebi pokazuje onaj način kako može partnerski da se radi između lokalne samouprave i Republike Srbije u smislu suzbijanja sive ekonomije.
Evo načina kako lokalne samouprave mogu doći do dodatnih sredstava, mogu da kažem da jedan od razloga zbog čega su neke sredine došle do većih iznosa sredstava, nije samo zbog toga što je tako postavljen sistem, nego i zbog toga što su pokazale veću rešenost u tome da ono što je ilegalna trgovina, ono što je neregistrovana delatnost, svedu na što manji iznos, a to iziskuje hrabrost, ali one su kroz ovaj mehanizam, svi su dobili dodatna sredstva da mogu posle toga da urade nešto više za njihove građane.
Vi ste tu u pravu, ova odredba, mislim da je to jedan dijalog koji će biti mnogo aktivniji sledeće godine, nego što je bio ove godine između, naročito poreske uprave koja će se reorganizovati na onaj način kako ste izglasali pre nekoliko nedelja u Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji, i jedan od ključnih dodataka, biće da se mnogo tesnije radi sa lokalnom samoupravom. Ako govorimo o fiskalnoj decentralizaciji, porezi su porezi i ne sme da bude bilo kakvog favorizovanja jedne fiskalne forme, samo zato što je ona "nacionalna", a da se neka druga manje, odnosno da ima manje napora za neku drugu zato što je sada uz 100%, ako je u budžetima lokalnih samouprava i to je nešto što je nužno za sve naše građane.
Poreski obveznik, budžetski korisnik ili građanin, to je isti građanin, ali dva lica.
Svi mi finansiramo nešto u smislu neke zajedničke dobrobiti. Zbot toga, nadam se da će i u Aranđelovcu, kao i u našim drugim lokalnim samoupravama, da će mnogo više zajednički raditi i to će biti jedna debata koju ćemo imati već početkom sledeće godine, odnosno na koji način poreska uprava i druge inspekcije, tržišna inspekcija, naročito inspekcija rada koja će imati mnogo više sredstava, a odobrena su pre koji dan, i to glasajući za budžet Republike Srbije i predviđeno je da od onih 160 inspektora, da ih bude 500 na kraju godine, na koji način to može da se uklopi sa programima i planovima lokalne samouprave, da, bez naravno podizanja poreza, naprotiv, kroz bolji obuhvat te sive ekonomije, kako i lokalna samouprava kroz ovaj i neke druge mehanizme, kako može doći do dodatnih sredstava, i kao što smo najavili i debatovali u momentu priče i naše debate o budžetu Republike Srbije, kao i o poreskom sistemu, naravno da taj jedan deo obuhvata sive ekonomije bude dodatna budžetska sredstva na lokalnom, tako i na državnom nivou, ali isto tako i prostor za dodatno smanjenje poreza. Tu pre svega mislimo na porez na promet i ono što su nameti na plate, a to je prioritet za sledeću godinu.