Gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da iskoristim ovih nekoliko minuta i da pokušam da odgovorim na neka od pitanja koja su postavljena u ovoj diskusiji. Želim da se izvinim zbog toga što nisam bio u stanju da prisustvujem celoj raspravi. Verujte, nije bio to manjak želje, nego zbog ogromnog broja obaveza.
Što se tiče ove dve tačke dnevnog reda, želeo bih da kažem da što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jedan govornik je pričao o Al Kaponeu. Želim da kažem da ovo što imate u članu 16. je baš to. Bilo je i ima zemalja gde poreska uprava i poreska policija imaju pravo da nose oružje. Mi smo odlučili, vagajući argumente "za" i "protiv", da se monopol nad upotrebom vatrenog oružja ostavi samo i isključivo našem MUP-u. Strah nas je da u slučaju da počnemo sa poreskom policijom, dođe do nekih drugih službi. Moram da kažem da je, u stvari, praksa, ako uzmete carine, u mnogim zemljama carinici, ne svi, nego oni koji imaju posebna ovlašćenja, imaju pravo da nose oružje. Činilo nam se da momenat za to nije došao u Srbiju i treba da ostavimo taj monopol isključivo MUP-u i ovlašćenim licima u tom Ministarstvu.
Zbog efikasnosti u sprovođenju prinudne naplate, pa i sprovođenju nekih pretkrivičnih postupaka, nužno je da omogućimo poreskoj policiji, i to je sledeći stav u istom članu zakona, uz saradnju sa MUP-om, može da dođe do privođenja. To dolazi iz iskustva, takva je zemlja i na taj način i ja očekujem da ćemo nekoliko naših Al Kaponea dovesti pred lice pravde i kroz porez. To je ceo smisao ove odredbe.
Što se tiče same saradnje sa MUP-om, pripremili smo sve ono što je nužno kako bi MUP i Ministarstvo finansija potpisali taj sporazum koji je predviđen zakonom, ali smo čekali da vidimo da li će ovaj cenjeni dom izglasati ove promene, tako da taj sporazum u saradnji bude potpun i da pokrije ceo zakon. U slučaju da vi ove nedelje izglasate ove izmene i dopune, u tom slučaju, ukoliko još sledeće nedelje, ta dva ministarstva će izaći veoma jasno sa načinima na koji ćemo sarađivati oko ovih veoma ozbiljnih pitanja. Sila mora da postoji, ali ona mora da se primeni sa merom i uvek na određeni način, imajući u vidu, a naročito istoriju naše zemlje, mislimo da je ovaj način koji je predložen prava mera.
Što se tiče drugih elemenata, primetićete da država kroz izmene i dopune nije samo pokušala da poveća svoju moć prema poreskim obveznicima, naravno prema onima koji krše zakon. Primetićete da veliki broj promena koje su predložene, koje su tehničke prirode, tu su da bi uskladile u potpunosti ovaj zakon, znači matični zakon poreskog postupka i tog procesnog zakona i organizacionog zakona, jer on pokriva i poresku administraciju, sa Zakonom koji je Narodna skupština izglasala pre neku nedelju, a to je Zakon o založnom pravu na pokretne stvari. Tu, ako dobro pogledamo, videćemo da država ima jedan prelazni period gde ima neke privilegije koje postoje u našoj zemlji već duže vreme prema drugim poveriocima.
Međutim, posle tog prelaznog perioda, država se tim pitanjem stavlja u jednu ravnopravnu poziciju sa drugim poveriocima i na taj način, ta poslovna klima i način poslovanja omogućiće da se približimo nekim standardima, da ne kažem evropskim, nego onima koji su normalni, gde ljudi kada posluju i kada dobiju neku pokretnu stvar kao zalogu za dati posao, neće više biti posle tog prelaznog perioda u situaciji da, hteli ne hteli, njihovo pravo na bazi koga su oni ušli u dati posao sa datim pravnim licem bude "kršen" time što država u tom postupku ima mnogo veća prava od samih privrednih subjekata.
I na taj način, mi spremamo jednu situaciju gde će država morati mnogo pedantnije da ulazi u isti proces kao druga pravna lica, da u tom registru veoma pedantno i uredno i na vreme, a ukoliko želi da polaže prava na neke pokretne stvari, ona to i upiše. Mislim da je to način na koji, rekao bih, država se svodi na svoju pravnu meru.
Treća stvar, koju bih hteo da kažem, to je da podsetim oko člana 186, samo smisao ove odredbe. Ovo nije odredba da bi krenuo neki lov na veštice, ovo nije odredba da bi se na mala vrata krenulo na neka ispitivanja, poreklo imovine. Ukoliko ima apetita i želje za to, onda mislim da relevantne političke partije treba to da pokrenu. To nije ovo što je ovde predloženo. Veoma je važno za našu zemlju da razdvojimo dobro. Ono što je predmet krivičnog postupka, tamo gde je kršen zakon, gde je možda bilo nekih štetnih pojava. Imali smo u poreskom smislu mere koje same po sebi moraju da budu jednokratne. Mera koja se ovde predlaže je nešto što treba da se primeni u jednom normalnom postupku, koji će postojati u godinama koje dolaze, i znam da će uvek biti ljudi koji će reći da još nije vreme Srbiji da se uvede red, da još nije vreme jer nema dovoljno poverenja da ljudi... da još nije vreme jer postoji rizik da ceo kapital izađe, da se plasira na drugom mestu, a ne u našoj zemlji.
Znam da ima argumenata za to, ali i zbog toga Poreska uprava, moje Ministarstvo i cela Vlada, i društvo, su na ispitu da sprovedu na valjan način jednu ovakvu odredbu da sa jedne strane omogućimo ogromnoj većini ljudi. Verujte broj kontakata pokazuje da je ogromna većina ljudi spremna da podvuče tu liniju, da počne da prikazuje svoju pravu ekonomsku snagu. Naročito, što je i te kako važno da za lokalne samouprave imamo realnu evidenciju nekretnina, jer taj prihod je u punom iznosu prihod lokalnih samouprava. I te kako imamo uporedno iskustvo, i ono što je nekada bilo u Srbiji, taj izvor prihoda će biti veoma važan izvor prihoda lokalne samouprave.
Na taj način pojačaćemo budžete lokalne samouprave, a istovremeno približićemo se nečemu što nije predmet sporenja, a to je da porez treba da bude plaćen prema ekonomskoj snazi. Sve je posle pitanje stope progresivnosti koje treba da postoje u jednom društvu. Bilo je nekih promena u Zakonu o porezu na dohodak građana koji su izglasani u ovom domu u novembru prošle godine. Nije vreme za jednu veliku stopu progresivnosti, čini mi se u ovom društvu, ali jednostavno bi dovelo do sive zone, ali ona treba da postoji u smislu oporezivanja prema realnoj ekonomskoj snazi.
To je ono što treba da obezbedi ovaj član 186. Isto tako, i tu bi se vratio na Al Kaponea, da se onda odvoji to žito veliko od malog kukolja koji će ostati, ljudi, fizičkih lica, koji neće hteti da država stane iza njih, koji će na način koji će biti svojestven ostati u sivoj zoni, jer jednostavno neće moći da demonstriraju ko je ta legalna aktivnost koja im omogućava da crpe date prihode, a samim tim i imovinu. Onda očekujemo da 2004. godine, sa mnogo manjim brojem ljudi, moram da kažem da u raznoraznim sredinama podosta je jasno i videćemo to 2004. godine. Onda, cela težina države i oštrica zakona, naročito ovog poreskog, sa svim onim podosta teškim kaznama da se okrene prema njima.
To će biti pravda, nešto što će nas, siguran sam, približiti nekom idealu pravične Srbije gde svi treba da plate porez, umeren, ali da moraju da ga plaćaju i prema njihovoj snazi, a da oni koji izbegavaju i na taj način prebacuju na mnogo slabije ceo teret održavanja jedne države koja ima mnogo problema, prema njima država treba da se ophodi kao svuda u svetu, sa velikom oštrinom. Ovo je način na koji mi omogućavamo da se ta velika većina odvoji od te male manjine. To je smisao člana 186. Veoma je važno, i slažem se sa poslanikom koji je govorio o tome, Pal Šandor, da je veoma važno da se dokaže da oni koji poštuju zakon, ne samo da nisu više na meti od onih koji ga ne poštuju, nego da ih država i te kako poštuje, obezbeđuje njihovu privatnost, i zbog bezbedonosnih i drugih razloga.
U svakom slučaju mogu da kažem da na unutrašnjem planu izuzetno jasno stavljam do znanja, ne samo onima koji su dobili, a nema ih mnogo, ovlašćenja da se bave na veoma centrlaizovan način prijavama evidentiranja ove imovine, da bilo kakvo kršenje te privatnosti će imati direktne i ozbiljne posledice po njih same. Ovo nije predmet za medije, nije predmet za recitiranje, ovo je predmet koji će ići samo u centrale do jednog malog broja ljudi i kroz bar-kodove i samo obrada tih podataka će biti podeljena, tako da jedan broj ljudi, ne želim da vam kažem koliko ih je, ali manje nego prsti na jednoj ruci, koji imaju i mogućnost da pristupe i da imaju objedinjenu sliku datog poreskog obveznika.
Primetićete, još jedna stvar koja treba da pojača mogućnost te privatnosti, to je da smo izuzeli u ovom momentu i znam da može biti to predmet pitanja, te umetničke predmete da zbog njihove procene treba, ukoliko dođe do poreske provere, treba da se uđe u dom i na neki način na lokalu krši ta privatnost. Zbog toga mi predlažemo da ono što je prava stvar i pravi izvor u ovom momentu Srbije, a to je gotovina na računu, van računa, u kešu nekretnine i ono sve što fizička lica imaju u nekoj formi, uloga i neke opreme u njihovoj profesionalnoj aktivnosti, to treba da bude predmet ovog zakona, a ne da dođe do vulgarizacije, rekao bih celog ovog veoma ozbiljnog postupka. Najzad omogućavanja poreske provere fizičkih lica i u Srbiji, zbog toga što će neko pričati o babinom prstenu i o dukatu.
To nije predmet, to nije pitanje. Pitanje je mnogo ozbiljnije. Pitanje je pravičnog oporezivanja velike većine po ekonomskoj snazi, i izolacija te male manjine koja ne želi red, koja želi da prebaci ceo teret države na druge, mnogo slabije od njih, a da za sebe crpi velike prihode time što bi izbegavali bilo kakvo oporezivanje. To je ceo smisao ovoga i zbog toga želimo da se to sprovede na jedan pravi profesionalni način i do kraja oktobra to će biti urađeno.
Što se tiče poreza na promet, ako krenemo od lizinga, naravno da ovde niko ne želi da da privilegiju finansijskom lizingu. Naprotiv, ovo je samo način da se uspostavi jednakost između bavljenja tom aktivnošću i prodajom robe. Ukoliko Narodna skupština izglasa ove promene koje su sada sa nama zbog toga što je izglasan ovaj zakon o finansijskom lizingu, onda bi ta aktivnost bila dvostruko oporezovana. Zna se ko je poreski obveznik. To je primalac lizinga, i država je dovoljno obezbeđena da tu ne dođe do poreske utaje. Tako da ne bih se složio sa onima koji kažu da to dovodi do velikih privilegija za one koji idu preko finansijskog lizinga. Naprotiv, ovo je ono što treba da omogući fiskalnu neutralnost za jednu takvu aktivnost, i ne bih se ponovo osvrnuo jer neki govornici su o tome pričali, koje su to dobre strane finansijskog lizinga i zbog čega on ne samo preduzećima, nego i javnim preduzećima, javnim službama i državi može da omogući da na pametniji način, mnogo fleksibilniji način upravlja osnovnim sredstvima.
To je nova opcija koja se otvara pred nama, i siguran sam da će omogućiti dodatne uštede. Što se tiče štampi i knjiga, tačno je da i u momentu kada je ovaj prvi talas poreske reforme predložen ovom domu, u aprilu 2001. godine, bilo je amandmana koji su predlagali da se jedan broj roba, usluga oslobode od poreza na promet. Neki poslanici su uistinu u to vreme predložili neke amandmane koji su predlagali ukidanje poreza na promet, na štampane medije.
Međutim, postoji vreme za sve. U jednom momentu trebalo je razmotriti mogućnost da javne finansije stanu na noge. Da li su one veoma jake? Ne bih tako rekao, realnost da mi u jednoj zemlji, koja se tek oporavlja od velikog propadanja, oni su u mnogo boljem stanju, ali i dalje su krhke. Zato moramo veoma obazrivo baratati i sa svim onim što se tiče i prihodne i rshodne strane, ali vreme je i zbog toga što kroz veoma žestoku konkurenciju s jedne strane, a sa druge strane čini mi se velikog konsenzusa koji će se pokazati u glasanju oko ove mere, da možda nije momenat za samo surovu utakmicu između štampanih medija, da još neko vreme, sve dok se ne učvrsti demokratija, institucije na još valjaniji način.
U našoj zemlji vredi imati kao društvo i svi građani jedan ustupak prema tim veoma specifičnim ljudima i toj aktivnosti štampanih medija, koji vrše jednu veoma važnu funkciju u jednoj demokratiji, a to je da nas na objektiavn način informišu.
Zbog toga, primetićete, nema nikakvih odredbi, niti bilo kakve komisije, niti cenzora, koji bi rekli o ovome glasamo "da", a o ovome glasamo "ne". Naravno, pripremajući se za razgovor sa glavnim i odgovornim urednicima, koji su ovo pripremili, naročito premijer Živković koji je snažno podržao ovu meru, gledali smo na koji način možemo omogućiti da glasila koja šire rasnu ili drugu formu netrpeljivosti, religioznu npr, na koji način možemo da ih izbegnemo a da ne govorim o pornografiji.
Međutim, uočeno je da tu postoje drugi zakoni. Imamo zakon koji ste ovde izglasali ranije i koji je omogućio da se to eliminiše, da ne bude ni moguće kao registrovanje, a drugo - ovo će pokriti samo one koji imaju valjanu registraciju, a to već samo po sebi eliminiše sve one koji krše mnoga od tih demokratskih načela o kojima sam govorio malopre. Samim tim, u stanju smo da oslobodimo to u načelu.
Na minut ću se osvrnuti na pitanje koje se stalno pokreće, na koje se stalno vraćamo, ako govorimo o poreskoj politici, ako ima i jedne teme koja je uvek prisutna, ne samo kod nas, nego svuda gde se uopšte priča o porezu, onda je to - da li nam je potrebna niža stopa za nešto, da li nešto treba osloboditi poreza.
Argumenti koje smo ponovo čuli jednostavno nisu podržani činjenicama. To je da oni koji misle da je poresko oslobađanje način na koji se može pomoći jedna socijalna grupa, i samo ona, da je na neki način poresko oslobađanje i način na koji se sprovodi socijalna politika, onda bih rekao da imamo to već u Srbiji i to ne samo u vreme prošlog režim nego bogami u poslednje dve godine, dosta dokaza da je poresko oslobađanje u stvari jedna regresivna mera, ili prevedeno na srpski - u stvari od poreskog oslobađanja najviše dobijaju oni koji su ekonomski snažniji. To može da izgleda kao paradoks, ali to je zbog toga što to poresko oslobađanje ide i daje se kao neka forma subvencije na isti način svima, znači i bogatima i siromašnima.
Kada govorimo o pelenama i drugim stvarima za bebe, naravno da to izgleda logično, naravno da je demografija važna, da je bitan prirodan priraštaj, a veliki problem je u našoj zemlji, ali pitanje je da li je to najefikasniji način, jer se na taj način onda oslobađa teoretski tj. smanjuje teoretski cena ali se ona smanjuje za sve, i za one koji mogu da podnesu veću cenu kao i za one za koje je ona danas problem.
Zbog toga ću navesti jedan primer koji pokazuje da veoma obazrivo treba baratiti sa tim poreskim oslobađanjima. Mi imamo mnogo efikasniji način da sprovedemo tu socijalnu politiku, na pravi način, a to je na rashodnoj strani budžeta, sa kriterijumima koje je moja koleginica Gordana Matković predložila ovom domu, i jedan broj zakona koji ste izglasali upravo to i nudi, tako da se bolje cilja pomoć onim porodicama, samo onim socijalnim grupama i samo onima kojima je ta pomoć potrebna.
Tako, mnogo se više može pomoći u dinarima kada se bolje cilja nego jednom merom koje je poresko oslobađanje, koja na isti način tretira sve. Ali, onda ćete mi reći - pa, onda, gde je tu kontradikcija? Zar niste u čistoj kontradikciji kada govorite o tome i danas predlažete oslobađanje od poreza na promet na štampu.
Tu je problem u tome što je teško zamisliti, imajući u vidu prilike u društvu, na koji način bi se mogla sprovesti jedna politika na rashodnoj strani prema medijima. Možemo veoma lako videti da ako pokušamo da primenimo ovo o čemu sam malopre govorio i na medije onda se postavlja pitanje - ko odlučuje koliko dati kom glasilu, po kojim kriterijumima, i onda bi ceo efekat te mere bio izgubljen. Zbog toga za ovaj specifičan primer primereno je ići na ovu stopu "nula" i oslobađanje od poreza na promet.
Međutim, uzmimo primer jestivog ulja. Ovaj dom je izglasao pre nekoliko meseci meru isključivanja poreza na promet na jestivo ulje. Naravno, ako pogledamo broj oslobađanja koji sada imamo u našem poreskom zakonodavstvu videćemo da imamo samo ono bez čega se ne može i bez čega bi ekonomisti rekli - ono što je neelastično, znači gde imate velika ili niska primanja, treba vam mleko, treba vam hleb, treba vam ulje, treba vam šećer, a isto tako za veoma široke slojeve našeg društva, pa i za one najsiromašnije, potrebno je to kao nužno i ta minimalna korpa danas je oslobođena od poreza na promet.
Mi smo jedina zemlja u Evropi koja ima stopu "nula" na sve te bazične namirnice, da podsetim, sveže voće i povrće, i riba i meso, mnogo toga što je omogućilo koliko - toliko bolji život, i ako pogledate to iskustvo u globalu nije loše, ako pogledamo kakva je cena tih namirnica i koliko je kupovna moć za široke slojeve našeg društva pomognuta tim merama poreske politike, koje ste usvojili.
Međutim, ni to nije neki automatizam i konstatujemo da danas, ako pogledamo pitanje jestivog ulja, kada jedna takva mera padne na neki sektor koji je u mnogo čemu kartelizovan, gde ima malo ponuđača, ili malo dalje u lancu trgovaca, onda konstatujemo da danas, prema kalkulacijama koje su izradile kolege iz Ministarstva trgovine, vidimo da ono što je bilo oslobađanje prošle godine i koje je omogućilo padanje cene jestivog ulja za nekih 10 do 15 dinara u svim prodavnicama, u nekoj meri i ne svuda imamo neke trgovce koji su u stanju da danas prodaju jestivo ulje za 58,5 dinara, dok drugi prodaju već za 10 dinara više. Zašto?
Da li oni kupuju skuplje ulje od proizvođača? Ne. Da li ono što je bilo obrazloženje koje smo čuli u javnoj debati pre dve-tri nedelje, kada se podigla cena jestivog ulja, da li i povećanje cene jestive ambalaže i sve drugo obrazlaže dovoljno ono što je bilo predloženo i sprovedeno kroz povećanu cenu jestivog ulja. Odgovorno tvrdim "ne"! Da, došlo je do datog pomeranja, ali ono se odnosi tek na jedan do dva dinara i ni u kom slučaju ne može da objasni onoliko povećanje koje smo videli.
Najbolji dokaz za to je da neki veletrgovci, neki lanci, su u stanju da prodaju, i šta je razlka? Razlika je jednostavno - neki ubiru dva do pet odsto trgovačke marže, dok drugi uzimaju 15 do 20% trgovačke marže na jestivo ulje i pitam se da li je to jedna pametna politika na dugi rok. To je njihovo pitanje, ali na taj način želim da ilustrujem da nažalost u našoj zemlji, i naravno, više tamo gde ima više katalizacije u datim sektorima, jer je onda lakše to "pratiti", da ne kažem nešto oštrije, u smislu ustanovljenja cene za potrošače, nažalost u našoj zemlji vidimo da ukidanje od poreza na promet ne samo da na dugi rok nije sigurna mera smanjenje cene za potrošače, već da omogućava povećanje trogovačkih marži, a to naravno nije ideja.
Kada na to dodate činjenicu da se ta mera primenjuje na isti način i na potrošače onda tek vidimo da su to neke mere koje su daleko od progresivnosti o kojima pričamo. I, moraćemo, a to je veoma važno pitanje koje je pokrenuo poslanik DSS-a, da pokrenemo pitanje na dodatu vrednost. Imaćemo u Narodnoj skupštini dosta brzo i debatu o tome ako dođemo do poreza na dodatu vrednost, koja su to oslobađanja, na koji način, koje su to stope, koje stope treba da imamo kada se uvede ta poslednja moderna fiskalna forma koju naša zemlja još nema i zista danas smo poslednji sa BiH u celoj Evropi bez te fiskalne forme.
Na to želim da nadovežem i rok za uvođenje fiskalnih kasa. Ne bih o tome mnogo pričao danas jer jednostavno Vlada nije usvojila jednu takvu meru. Zbog kolegijalnosti prema Vladi, sve dok Vlada ne usvoji datu meru, čak o tome uopšte ne treba pričati, ali jasno je da se spremamo na uvođenje poreza na dodatu vrednost i dodatni razlog za nešto duži rok za uvođenje fiskalnih kasa je zbog toga što je potrebno uvesti ih jednom ali dobro, i onda dolazite na teren i kažete - kada se fiskalna kasa podesi, odgovarajuće stope na data dobra, onda je veoma važno da ceo taj proces ne bude ponavljan i proveravan od strane poreske administracije više puta.
Zbog toga mora da postoji koincidencija i u datumima i u operativi u momentu kada se uvode kase, i da prevedem - veoma je važno da sve bude poznato i da sve bude stabilno u momentu kada se uvode fiskalne kase, što je naravno vezano sa uvođenjem poreza na dodatu vrednost, koji ja očekujem 1. januara 2004. godine. Biće dosta priče o tome nekom drugom prilikom.
Evo, toliko sam hteo da kažem u vezi sa ova dva zakona, a takođe vam se i zahvaljujem na pažnji i naravno apelujem na vas ponovo da izglasate i podržite ove promene. Hvala puno.

Hvala puno. Želeo bih samo da vam pokažem, da napomenem, pošto je bilo u diskusiji dosta pitanja oko juga Srbije šta je pokriveno ovim zajmom, koji su to prioriteti i hteo bih da vam pokažem jednu kartu.

Ovaj zajam koji je na 15 godina sa četiri godine počeka, a kamata je fiksirana na euroibar plus 1%, to je negde 4% godišnje, zajmoprimac je Direkcija za puteve i danas govorimo o kontragaranciji budžeta Republike Srbije za ovaj zajam. Ovaj zajam od 76 miliona evra je tu da podrži snažno pet godina rehabilitacije naše putne mreže i to je sve ukupno 489,9 km i hteo bih da vam dam najvažnije deonice koje će ovim putem biti rehabilitovane:

Na putu M-1, 149,8 km, to je Batočina-Doljevac; 92,5 km Pečenjevci - makedonska granica, to je ono što se tiče samog koridora 10 tzv. i to je ono što je narandžasto ovde naznačeno na ovoj karti.

Isto tako, imamo ono što dolazi do koridora 10, to je najvažniji putni pravac u našoj zemlji, a to je ono što se tiče lotova 9 i 10, znači dužina od 117,4 km, Štavica - Nevade - Stepojevac - prednja Čitluk i prednja Čačak, to je ovaj deo.

Isto tako, imamo 66,8 km Niška banja - Bugarska granica, znači, krak prema Sofiji, i najzad, 63,4 km Mataruška banja - Ribarci prema Raškoj.

Znači, sve ukupno je skoro 500 km rehabilitacije. Ako pogledamo kartu Srbije, tu ćemo videti da sve što je ovde u boji i ovaj deo koji se tiče Novog Sada i Beograda, a ide direktno iz budžeta Republike Srbije, tj. dela, vidimo da tamo gde se godinama ništa nije ulagalo od januara 2001. godine pa do danas, nastaviće se, to je cela naša prioritetna putna mreža koja se rehabilituje. Lako je ući u samu demagogiju, reći - trebaju nam putevi svuda, realnost je da do dana današnjeg ima dosta pravaca, autoput nije nužan, imajući u vidu koliko je tu protoka, naravno, kada bi bilo autoputa, bilo bi više vozila, svi smo svesni toga, naročito oni koji su pozvaniji od mene da pričaju o tome, ali putevi, putna mreža i cela infrastruktura je ključni prioritet javnih finansija u smislu davanja iz budžeta i tu je mnogo više sredstava izdvojeno posle dve i po godine i dodatnih sredstava, dobijamo iz donacija i iz ovih veoma povoljnih kredita.

Želim samo da napomenem da na zahtev, odnosno od Odbora za finansije Narodne skupštine Republike Srbije 21. jula sada za nedelju dana, za 10 dana, biće održana u 14,00 časova jedna prezentacija onoga što je bila javna potrošnja prošle godine i isto tako na šta se trošilo i šta je bio prioritet u prvih šest meseci ove godine i koji su planovi iz javne potrošnje za ostatak ove godine.

Na taj način, nadam se da će biti dovoljno interesovanja, siguran sam da će vas Odbor sve pozvati, da vidimo transparentno na šta se troši i šta su prioriteti, ali putna mreža i ova kontragarancija će to snažno podržati i to je jedan od velikih prioriteta u godinama koje dolaze. Hvala puno.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim u nekoliko rečenica da obrazložim ova tri predloga zakona tj. izmena i dopuna zakona i Zakona o kontragaranciji, počevši od Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji gde imamo nekoliko elemenata tehničke prirode ali, ono što je najvažnije, jeste to - postupak koji treba da dovede, do 2004. godine, do nečega što je u bogatoj i ne baš dosta slavnoj istoriji poreske politike u Republici, treba da dovede do mogućnosti jedne kontrole fizičkih lica.
S jedne strane veoma je važno da se u Republici Srbiji podvuče crta i da imamo elemente koji će omogućiti da se oporezivanje vrši po ekonomskoj snazi poreskih obveznika. U tom domenu smo nasledili jedan haos, u smislu da, ako pogledamo nekretnine, poslednji pokušaj evidentiranja tih nekretnina je bio 1996. godine i da od onda imamo mnogo toga što nije evidentirano na pravi način.
Ovim izmenama i dopunama se predlaže produženje roka za još četiri meseca za evidentiranje imovine koja prelazi 20 miliona dinara u zemlji i van zemlje, za naše fiskalne rezidente tj. one koji više od 185 dana u datoj godini žive i privređuju u našoj zemlji, ili pak imaju većinu ekonomskih interesa u našoj zemlji.
Cilj je da ova reforma bude dobro shvaćena. Ona nije "lov na veštice", da budem veoma jasan: ona nije jedan pokušaj ispitivanja porekla imovine, što naravno ne znači, i to je nešto što moramo dobro da razlučimo u Srbiji, da oni koji su kršili zakon na ovaj način dobijaju bilo kakvu formu amnestije. U slučaju da su zakoni kršeni, ili pak da se kroz jedan valjani postupak dokaže da je neko član nekih kriminalnih grupa ili grupa organizovanog kriminala, imamo sve nužne odredbe u krivičnim zakonima, ne da dođe samo do oporezivanja nego i do plenidbe i konfiskacije te imovine. To je nešto što je postupak koji se tiče kriminalaca.
Ovde govorimo o jednom redovnom postupku, o jednom postupku koji treba da omogući ogromnoj većini naših ljudi koji samo čekaju mogućnost da mirno spavaju i da dočekaju ono što će biti naša realnost, a to su poreske kontrole fizičkih lica, počevši od sledeće godine, da imaju jednu početnu situaciju koja će biti realna, koja će omogućiti da evidentiraju njihovu ekonomsku snagu i to je ono što član 176. treba da omogući, a početak primene se očekuje do 30. oktobra ove godine. To je ono što oni mogu da urade, jer na taj način, kada se evidentira ta imovina, oni će biti u stanju da kažu - da, kada se sprovede ta određena poreska operacija, "da imao sam tu ekonomsku snagu, imao sam tu imovinu, i na taj način ću moći u svkaom trenutku da objasnim koji je to sklad i nesklad između prijavljenih prihoda u datoj godini", ponavljam, počevši od prihoda 2003. godine, a da ne moraju da se znoje i da kažu - kako je moguće da ste kupili takvu vilu ili takav stan, a nije bilo nikakvog evidentiranja, nikakve ekonomske snage u ovom momentu kada se sprovodio član 176. Zakona o poreskom postupku.
Mi smo predložili produženje ovog roka zbog toga što su tragično ubistvo premijera i operacija "Sablja" doveli do toga da predviđene aktivnosti u objašnjenju, u približavanju ove mere, nisu mogle biti sprovedene iz veoma jasnih razloga u tom momentu. Potrebno nam je još tih nekoliko nedelja da ova mera bude shvaćena na pravi način.
Porez nije dobrovoljan, ali on mora da bude i ova mera mora biti dobro shvaćena. Zbog toga poreska uprava i Ministarstvo finansija će imati tj. već je počela ta veoma bogata aktivnost u smislu objašnjavanja šta se želi postići ovom merom. Biće kontakata ne samo u Beogradu, ne samo sa svima onima koji treba da pomognu kod potencijalnih poreskih obveznika nego i na lokalu, sa privrednim komorama, sa asocijacijama poslodavaca, tako da napravimo jedan presek stanja i da država stane iza jedne ogromne većine ljudi koji žele da mirno spavaju i plaćaju porez prema njihovoj ekonomskoj snazi.
Još jedna stvar koja se ovde predlaže u smislu praktičnosti svega ovoga, da tako kažem, to je da se iz evidentiranja izuzmu umetničke slike i drugi vidovi imovine, jer smo videli da su mnogi pokušali odmah da obezvrede jednu veoma važnu i ozbiljnu meru time što su hteli da idu na neku formu vulgarizacije "babinog prstena" ili nekih drugih stvari. Ovo nije način na koji želimo da se krši privatna stvar svih poreskih obveznika.
Poreska uprava je sprovela, i ovih 200 poreskih obveznika su već podneli njihovu poresku evidenciju poreskoj upravi, koji su to učinili, pa je obezbeđena privatnost ovih podataka. Oni se primaju samo na centralu. Mali broj ovlašćenih lica prima te prijave i ne samo to, nego u daljem obrađivanju tih prijava radi se preko "bar kodova" tako da jedan veoma mali broj ljudi, čija imena danas neću saopštiti, jer ih je stvarno malo, imaju mogućnost da objedine te podatke i da imaju celu sliku. Sve je to u cilju privatnosti i tajnosti podataka koji se jemče zakonom; i ukoliko poreska uprava želi, a to je njen cilj, da pokaže da sve dok se poštuje zakon privatnost je zagarantovana, ali ukoliko se zakon ne poštuje onda je javnost zlodela onih koji su kršili poresku disciplinu i izvršili krivično delo utaje biće i te kako javna, ali se mora veoma jasno i veoma javno razgraničiti te dve stvari.
U ovom momentu ćemo dokazati da će se jemčiti privatnost i tajnost onih podataka za ljude koji žele da evidentiraju svoju imovinu, i da na taj način, kada dođe vreme za prijavljivanje prihoda za 2003. godinu, rezultat ove mere bude da će veliki broj ljudi prijaviti mnogo veće prihode. Na taj način ćemo najzad imati malo realniju sliku onoga šta je ekonomska moć naših poreskih obveznika i u tom momentu poreska uprava i poreski inspektori tj. poreska policija kao najvažnije će imati sve elemente da oštrica zakona bude usmerena prema onima koji uprkos mogućnostima koje im se daju, da se podvuče crta, da mirno spavaju, i dalje žele da ostanu u sivoj zoni, da krše zakon, da vrše poresku utaju.
Prva stvar koja će im se desiti, to je da će morati da plate porez na imovinu koja će biti ustanovljena po stopi kao da je to prihod a ne imovina, znači, 20, % i biće dodatnih mera, uključujući i krivične za one koji ne iskoriste ovu pogodnost. Znači, tu nema nikakvog odstupanja od ove mere nego samo želimo da, s obzirom na to šta se desilo, nažalost, krajem prvog kvartala ove godine, operacija "Sablja" koja je uzela maha i koja jednostavno uopšte nije ostavila prostora da se priča o jednoj meri kao što je ova, želimo da to sprovedemo na pravi način, ali počev od 2004. godine.
Unakrsna kontrola će uzeti maha tako da je moj apel za sve poreske obveznike da urade ovaj posao krajnje ozbiljno i to je srž preldoženih izmena i dopuna Zakona o poreskom postupku i imajući u vidu nekoliko drugih, jer je bilo nekih nedoumica koje bih hteo malo bliže da objasnim. Prva je da poreski identifikacioni broj nije nikakva službena tajna. Naprotiv, očekujemo da, naročito sa uvođenjem poreza na dodatnu vrednost, to bude i te kako poznat element za one koji žele da posluju sa bilo kojom firmom, i dodatno, sa tim imamo bolje uređenje postupka prinudne naplate i nekoliko drugih tehničkih stvari npr. potpuno usklađivanje ovog zakona sa ovim zakonom, koji je ovaj cenjeni dom izglasao pre koju nedelju, o mogućnosti davanja zaloga na pokretne stvari, tako da one budu potpuno u harmoniji i u skladu.
To je ono što sam hteo da kažem o predloženim izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.
Drugi element za današnju raspravu, to je porez, to su predložene izmene i dopune Zakona o porezu na promet. Tu imamo tri ključna elementa:
Prvi element je element koji se tiče štampanih medija i knjiga. Ovde, da kažem, to je debata koja je trajala već duže vreme, imamo uslove da se predloži ukidanje poreza na promet na štampane medije; već otpočetka, i o tome sam ja veoma jasno govorio, naša poreska politika koja se u mnogo čemu približila u praksi koja postoji u zemljama oko nas i u zemljama Evropske unije, uistinu imali smo sa 20% visoki porez na promet na štampane medije.
Imajući u vidu da je od 1. jula stupila na snagu odredba Zakona o penzionom osiguranju, ona dovodi do usklađivanja i mogućnosti za honorarce, kako ih zovu, da ostvaraju prava na penziono osiguranje, znamo da naročito u štampanim medijima ima puno takvih i to je dodatno opterećenje na finansije i na naše štampane medije. Te finansije nisu u sjajnom stanju i mogu da kažem da, ukoliko Narodna skupština izglasa predloženu izmenu i dopunu Zakona o porezu na promet, to je olakšica od nekih 600 miliona dinara koja se predlaže, toliko će manje biti poreza ove godine, to je naša procena, ali utoliko će biti više prostora da se uplati penziono za honorarce i isto tako da naši štampani mediji budu manje zavisni zbog njihove finansijske situacije.
Uočeno je, naročito u prvom kvaratalu ove godine, da zbog teške ekonomske situacije jedan broj njih sve više ulazi u praksu kvazi-reklamnih dodataka, razne privatne grupe su na taj način, može se reći, ja to želim otvoreno da kažem, dolazile do jednog značajnog finansijskog položaja prema nekim glasilima. Mislim da će ovakvo glasanje omogućiti da na još duži rok imamo štampane medije koji će imati jedan objektivan pristup informaciji, a ne po tome koja je ta finansijska grupa koja je dala kredit ili pak, koja je to privatna grupa koja je odlučila da njima, a ne drugima i pod kojim uslovima, da publikaciju nekog dodatka, specijalnog dodatka na 15 ili 20 stranica.
Mislim da su se i mediji i grupe prepoznali na ovaj način, a tako će budžet, ovaj dom, i naši građani se odriču jednog prihoda u ime mogućnosti da štampani mediji imaju dovoljno sredstava da i dalje objektivno informišu. Mislim da je to, ne samo jedna finansijska, nego veoma jasna politička poruka i veoma jasna poruka da ova zemlja želi da na dugi rok ima veliki broj štampanih medija koji izveštavaju na objektivan način i na način koji, da kažemo, pokazuje da još nije momenat da se uvede samo surova tržišna utakmica između njih sve dok se ne očvrsnu neke druge institucije u našoj zemlji.
Zbog toga Vlada Republike Srbije i čast mi je da predložim danas, jer zahvaljujući boljoj finansijskog disciplini, uglavnom smo u stanju da se odreknemo tih 600 miliona dinara i to je dobro.
Drugi ključni element predloženih izmena i dopuna Zakona o porezu na promet tiče se finansijskog lizinga, a to je samo poreski pandan Zakona o finansijskom lizingu, koji je ovaj dom usvojio pre koju nedelju. Na taj način imaćemo i poreske uslove da lizing zauzme mesto koje mu pripada u jednoj modernoj finansijskoj konstrukciji, naročito ukoliko usvojite predložene izmene i dopune ovog zakona; izbeći ćemo tako dvostruko oporezivanje u lizingu za motorna vozila i na taj način naša preduzeća, ali i administracija, imaće fleksibilniji način, odnosno instrument da umesto da budu samo vlasnici jednog voznog parka mogu da uzimaju ta vozila na lizing, i to je nešto što će omogućiti da neke naše institucije, neka naša javna preduzeća, neka ministarstva, ne postanu veliki vlasnici ogromnog voznog parka, jer to nije njihova funkcija. Ukoliko im treba dati obim voznog parka kroz ovu meru oni će naći profesionalce koji će moći da im daju pristup tom voznom parku na jedan mnogo fleksibilniji način i to je dobro.
Mogu da kažem da ćemo mi u Vladi Republike Srbije, ukoliko se usvoji jedna ovakva mera, naravno, preispitati koliko je to vozila gde su Vlada i ministarstva, odnosno gde su oni vlasnici, a koliko bi trebalo da ide na ovaj fleksibilniji i uistinu, kada specijalizujete funkcije, jeftiniji način; jer onda će to postati funkcija, profesija raznih grupa koje će biti u konkurenciji da ponude što je bolje uslove za davanje tih kola i nekih drugih osnovnih sredstava na lizing - iskustvo blizu nas i malo dalje od nas u drugim zemljama pokazuje da na taj način kada se specijalizuju neke firme za to, onda dolazimo do mnogo bolje grupe, odnosno do mnogo boljih sredstava. Otuda očekujem da, ukoliko izglasate ove mere, da će se to odraziti i u budžetu za sledeću godinu, da ne samo Vlada, ne samo ministarstva, nego javne ustanove, a posle toga i javna preduzeća, očekujem i preduzeća kojima će to biti u interesu, iskoriste potpuno ovu mogućnost da ne budu samo vlasnici nekih osnovnih sredstava, uključujući i vozni park, nego da arbitriraju šta im je bolje, a šta im je jeftinije, uzeti na lizing ili kupovati.
Treća stvar, jedan amandman je predložio DOS i odlučili smo kao Vlada da ga prihvatimo, to je da, što se tiče fiskalnih kasa omogućimo njihovo uvođenje do 31. maja i to je bilo na izričiti zahtev naših domaćih proizvođača kojima je trebalo više vremena, nego što su predvideli, da uđu i da sklope tehničke aranžmane sa onim tehnološkim partnerima koji imaju iskustva i patente za fiskalnu memoriju.
Naravno, mi ne želimo da zato što postoji jedan tvrdi rok, a da oni koji bi trebalo da budu naši domaći proizvođači, nisu u stanju da ga ispune, da to na neki način bude mehanizam kako će se ovo naše tržište uvođenja, a posle toga i opsluživanje fiskalnih kasa da nekome i samo nekim uvoznicima ili inostranim proizvođačima. Zbog toga prihvatamo amandman koji je predložio DOS, jer on će omogućiti našim domaćim proizvođačima, EI - Niš, a ne samo njima, jer ima tu proizvođača i u Vojvodini, centralnoj Srbiji, koji mogu da budu u stanju da proizvedu na vreme i da opskrbe celo naše tržište.
To su tri elementa koja sam hteo da pomenem, što se tiče poreza na promet. Znači: porez na promet na štampane medije i na knjige, isto tako finansijski lizing i najzad fiskalne kase.
Treći element za današnju diskusiju i sa tim završavam, to je davanje kontragarancije na jedan zajam gde je Savezna Republika Jugoslavija juče, a danas Srbija i Crna Gora bila garant, tako je po statutima Evropske banke za razvoj, ovde se predlaže davanje kontragarancije na jedan zajam od 76 miliona evra koji će omogućiti našoj Direkciji za puteve da obnovi 430 kilometara puteva. Bilo je i drugih kontragarancija, ovde smo pričali, ali najviše je priče ovde o koridoru 10 u centralnoj Srbiji i onih krakova koji omogućavaju povezivanje koridora 10 sa Šumadijom; jer imate jedan krak koji ide do Čačka, onaj krak koji ide od Čačka do koridora 10. Mogu da kažem da su pripreme za sprovođenje ovog zajma veoma dugo tekle, tako da ukoliko vaš cenjeni dom izlagasa ovu predloženu kontragaranciju, biće efekata već ove godine i na našu građevinsku operativu, na naše preduzeće koje se bavi izgradnjom i rekonstrukcijom puteva, koliko već u ovoj sezoni.
Znači, nećemo morati da čekamo sledeću sezonu, čeka se za glasanje ove kontragarancije da se ovaj novac upotrebi na pravi način.
Imajući u vidu ove uslove koji su veoma povoljni, mislim da je ovo posve u interesu naše zemlje i neće opteretiti niti finansijski plan Direkcije za puteve niti budžet Republike Srbije.
Eto toliko, da rezimiram predložene izmene i dopune Zakona o poreskom postupku omogućiće da najzad 2004. godine počne jedno ozbiljno oporezivanje i fiskalna kontrola fizičkih lica i da porez svi plaćaju po ekonomskoj snazi, a po niskim stopama koje postoje u Srbiji i koliko bude šira ta poreska osnovica, toliko ćemo biti u mogućnosti da i dalje smanjujemo te stope.
Isto tako, porez na promet, to je pogodnost za slobodu i za nezavisnost štampanih medija, za knjige, a isto tako i mogućnost da se u potpunosti proširi upotreba finansijskog lizinga i da naši domaći proizvođači imaju dovoljno vremena da pokriju naše tržište fiskalnim kasama.
Najzad, ova kontragarancija će omogućiti da 430 kilometara puteva, da sve bude obnovljeno ove, a u velikoj meri i sledeće godine.
Zbog toga, u ime Vlade Republike Srbije apelujem da izglasate predložene izmene i dopune. Hvala lepo na pažnji.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, Predlog izmena i dopuna Zakona o hartijama od vrednosti je tehničke prirode.
Imamo dva razloga za predlaganje ovakvog zakona.
Prvi je inicijativa onih koji se bave hartijama od vrednosti. Upravo, imamo inicijativu Upravnog odbora Berze, Privredne komore Srbije, predstavnika berzanskih posrednika, kao i Komisije za hartije od vrednosti.
Ključni razlog zbog kog oni predlažu ovo što je, u suštini, odlaganje primene ovog zakona za četiri meseca, tako da umesto 1. juna primena počne od 1. oktobra ove godine, što oni nisu stigli da na vreme usaglase njihove akte i da u potpunosti budu spremni za punu primenu ovog zakona.
Da li je samo prisutno to što oni nisu bili dovoljno marljivi, a ima i toga, ili je u pitanju još i nešto drugo?
Ključni razlog je što u momentu ovih ustavnih promena savezni nivo možda nije bio dovoljno aktivan, naročito Komisija za hartije od vrednosti, ali i neke druge institucije, tako da nisu u potpunosti sve što je potrebno propratili, nisu radili punom parom da se pripremi primena ovog zakona.
Samim tim, danas smo u situaciji da primena ovog zakona, ako počne 1. juna, može dovesti do nekih problema u praksi, odnosno u njegovoj primeni u praksi. Nema nikakve štete da se primena ovog zakona odloži za četiri meseca, tj. da počne od 1. oktobra ove godine.
Ovo utoliko pre, što predstavlja drugi i poslednji razlog za predlaganje ovakvog zakona, to je da smo u izradi podzakonskih akata, kada je ta ingerencija prešla na republički nivo, a poznato vam je da su ovaj zakon pripremile savezne službe - Narodna banka Jugoslavije i Savezno ministarstvo za finansije - uočili dve vrste problema.
Prvi tip problema je neusklađenost pojedinih odredbi sa nekim republičkim zakonima. Naročito bih tu citirao neke elemente Zakona o privatizaciji, ali isto tako, što nije manje važno, neke eventualne probleme koji mogu da proisteknu iz primene jednog ovakvog zakona oko nekih pitanja, kao što su: statusi povezanih lica, gde zakon nije dovoljno dorečen; problemi koje možemo da imamo u smislu nužde koja bi proistekla iz ovog zakona da sva društva, koja su zatvorena, treba da se otvore i da ona koja su otvorena moraju da budu kotirana na berzi.
Naravno, tu ima još nekoliko manjih stvari, one su pravno-tehničke prirode.
Samim tim predlog je, da se ovo ne bi grbo rodilo, kako kažu pravnici, a onda proizvelo jedan broj štetnih posledica, da cenjeni dom prihvati ovaj predlog, a da onda 1. oktobra ponovo dođemo pred ovaj dom i predložimo odgovarajuće izmene i dopune ovog zakona, tako da se u sklopu svih drugih zakona koji regulišu finansijsku oblast, a tu najavljujem i zakon o osiguravajućim društvima, zakon o javnom dugu, zakon koji će regulisati investicione fondove, zatim zakon o penzionim i dobrovoljnim fondovima, sada kada je ta ingerencija prešla na nivo Republike, upotpuni ta regulativa koja nam je nužna kako bi se finansijski sistem pravilno razvio.
Zbog ta dva razloga, pozivam vas da glasate za ovaj predlog.
Hvala puno.

Hteo bih samo da prokomentarišem nekoliko pitanja i da pokušam da odgovorim na nekoliko nedoumica. Što se tiče, prvo, razloga; nema trećeg razloga nego ona dva koja sam napomenuo. Prvi je to što uistinu ljudi koji se bave poslovima posredovanja ili, pak, berze ili koriste hartije od vrednosti, zbog toga što u momentu ustavnih promena nije bilo dovoljno ni volje, ni snage, ni koncentracije da se taj posao odradi, a on je bio zahtevan, jer je to veoma obiman posao, jednostavno oni nisu bili u stanju da to odrade u datim rokovima i to je šteta.

Međutim, mislim da bi oni još nekako i mogli da to odrade, ali još je važnije i zbog toga je ovo odlaganje za četiri meseca nužno, a obrazložiću zbog čega četiri, ne šest ili 12 meseci: to je zbog toga što se traži, kao što i nalaže Zakon o sprovođenju Ustavne povelje, da do kraja 2003. godine države članice - Srbija i Crna Gora - ingerencije koje prelaze na nivo tih država članica i celo zakonodavstvo uklope i upodobe ostatku tog zakonodavstva.

To je ono što ćemo mi predložiti ovom cenjenom domu u sledećih nekoliko nedelja, jer, naravno, uveliko radimo na izmenama i dopunama ovog zakona, kao što radimo, kao što sam napomenuo, na novom zakonu o osiguranju, koji je nužan i čućemo tu o nekim zloupotrebama u nekim osiguravajućim društvima, kao što je to DD OR Novi Sad, tako da uvedemo red i na tom tržištu osiguranja.

Najzad, hteo bih da komentarišem u nekoliko rečenica, pripremamo izmene i dopune Zakona o platnom prometu. Tu možemo da kažemo da je prelazak platnog prometa u banke Srbije bio najuspešniji od svih zemalja bivše SFRJ. To je, po ocenama svih onih koji su pratili te promene, najuspešnije i najbrže. Da li je to bilo perfektno? Nije.

I iz tri razloga mi ćemo predložiti izmene i dopune. Prvo, to je zbog toga što sistem prinudne naplate, pripremila ga je Narodna banka, nije dao očekivane rezultate i on se sada menja, što je nužno. Drugi razlog, to smo uočili u relacijama između države i banaka, nemamo primerenu kaznu za one banke koje ne poštuju dogovor i ugovor, imamo mogućnost da idemo preko dužničko-poverilačkih odnosa, sa jedne strane, ili pak isključenja iz tzv. RTGS, što znači kraj banke i tražićemo neke kazne za one banke koje se oglušuju na opravdane namere države da rukovodi svojim novcem.

Treći razlog je da uvedemo još efikasniji sistem u smislu ubiranja i raspoređivanja javnih prihoda, naročito ono što se pokazalo kao neproblematično, to možemo videti i kasnije, što je još efikasnije, a to je nominiranje prihoda za lokalnu samoupravu nekih manjih fiskalnih formi, jer je tu bilo problema. Znam da je u jednom momentu čak četiri milijarde dinara bilo na nekim privremenim računima, jer banke su propuštale naloge, a ticali su se javniih prihoda i gde nisu bili korektno oformljeni i zbog toga su neke lokalne samouprave u prvih nekoliko nedelja primene platnog prometa imale neke teškoće.

Međutim, u globalu svi nezavisni eksperti i ljudi iz bivših republika, pa i međunarodne finansijske organizacije, veoma su visoko ocenili prelazak platnog prometa u banke i tu je možda razlika između onoga što se pre dešavalo, a to je da se pričalo o prelasku platnog prometa u banke, ali se uvek predlagalo, a mi smo to najavili i mi smo to uradili.

Što se tiče drugih suštinskih razloga, kao što sam napomenuo, u smislu što bolje primene ovog zakona, mi ćemo predložiti neke izmene i dopune. One neće biti suštinske, ali su ipak dovoljno važne da idemo kroz izmene i dopune ovog zakona, tako da u potpunosti odgovara privrednom i zakonskom ambijentu Srbije i ne bih se vratio na onih nekoliko elemenata koje sam naznačio, o tome ćemo pričati, siguran sam, za koju nedelju.

Jedna tema koju nisam napomenuo, a koja je dva puta pomenuta od strane nekih govornika, to je pitanje Srbije i Crne Gore. Možemo primetiti da domen tržišta kapitala finansijskog sistema je sada u potpunoj ingerenciji Srbije, tj. Crne Gore. Ovaj zakon koji nismo mi predložili, niti ste ga vi izglasali, nego su ga predložile savezne institucije i izglasao savezni parlament, on je formalno bio jugoslovenski, ali je faktički bio srpski.

Već tada Crna Gora je imala svoj Zakon o hartijama od vrednosti i već je nekoliko godina uredila na svojstven način ovaj domen. Moram da kažem da posle upodobljavanja ovog zakona imaćemo pitanje koje nije lako, a koje je važno, a to je način na koji će moći da se ostvari promet hartija od vrednosti između Srbije i Crne Gore. To je još jedan od elemenata koji ćemo morati da nađemo i da regulišemo i u ovom zakonu i odgovarajućem aktu na nivou državne zajednice, da na taj način i tu bude jedna državna zajednica, da imamo harmonizaciju ekonomskih sistema u tom domenu.

Nažalost, imajući u vidu koliko su u Crnoj Gori te stvari odmakle, neće to biti lako uraditi odjedanput, ali naravno, to će biti jedan od koraka i moraćemo da ga preduzmemo. Najzad ono što je bilo pitanje, želim samo da pojasnim neke institucije, jer nekoliko govornika je malo pobrkalo te lončiće, mi imamo dve institucije koje su pomenute. Sa jedne strane imate Agenciju za sanaciju banaka i osiguranje depozita, tu je taj savet o kome ste pričali i ona je organ koji je ustanovljen još daleke 1989. godine, njen je cilj da se bavi restrukturiranjem i sanacijom, nažalost, kao što smo videli prošle godine i pokretanjem postupka, odnosno stečaja nekih banaka koje su nelikvidne i nesolventne.

Isto tako, u izmenama i dopunama odgovarajućeg zakona mi ćemo predložiti isto u tom paketu koji se tiče finansijskog sistema da ta agencija, isto kao što Agencija za privatizacij ima veoma jasno određene ingerencije za privatizaciju realnog sektora, da ta agencija bude jasno naznačena kao onaj izvršni organ koji će se baviti privatizacijom banaka.

Na taj način tamo gde Ministarstvo privatizacije nadgleda, uz Agenciju za privatizaciju, sav taj deo oko realnog sektora, Ministarstvo finansija i ekonomije, uz tu agenciju za restrukturiranje banaka, za privatizaciju banaka, a to će biti jasno naznačeno u njenom novom nazivu, isto će u paraleli biti naznačena i odgovorna za taj isti transparent i proces koji nas očekuje. Jer kroz izmene na nivou jednog zakona na saveznom nivou država je postala većinski vlasnik u devet banaka i tri banke bi trebalo da budu privatizovane, naravno kroz jedan tenderski proces koji će biti javan, a to će biti do kraja ove godine i to su JU banka, Novosadska banka i Kontinental banka.

Drugi organ, to je komisija za hartije od vrednosti i ona se zvala - Savezna komisija za hartije od vrednosti, a njena ingerencija je nadgledanje prometa hartija od vrednosti, ma odakle one dolazile, da li su to banke, osiguravajuća društva ili pak neke druge institucije.

U ovom momentu mi aktivno razmatramo optimalan model organizacije nadzora tog finansijskog sistema i najverovatnije ćemo ovom cenjenom domu predložiti koncept koji je u zadnjih deset godina bio dobro prihvaćen u zemljama u tranziciji, a to je da nadgledanje osiguravajućih društava i penzionih fondova koji će se pojaviti i kod nas. I veoma je važno da oni budu strogo regulisani, pa i uz to da hartije od vrednosti budu objedinjene u jednoj agenciji, ili snažnoj upravi, dok bi nadzor banaka u sledećih nekoliko godina ostao u Narodnoj banci, gde se taj posao korektno obavlja i danas.

Znači, to su te dve stvari. Niti je Labus u komisiji za hartije od vrednosti, niti sam ja, već ono o čemu ste pričali se tiče Agencije za sanaciju banaka.

Sve u svemu, imate pred vama nešto što je više tehničke, ali i suštinske prirode, u smislu želje da ovaj veoma važan zakon u sprovođenju nekih procesa, kao što je proces privatizacije, dalji promet deonica koje se budu stavile u promet kroz proces privatizacije, isto tako obveznica, državnih, pa i privatnih, a da ne govorim o tome da će biti veoma važno obezbediti da ne bude trgovanja po nekim insajderskim tzv. privilegovanim informacijama.

Zbog svega ovoga mislim da je posve celishodno da posvetimo još nekoliko nedelja da ovaj zakon iznikne i počne njegova primena na pravi način i da na taj način možemo da imamo još jednu ključnu tačku u našem pravnom prometu, što će omogućiti da se sve u finansijskom sistemu odvija na civilizovani i pošten način.

Hvala puno na pažnji.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ne ponavljajući sve ono što je rečeno u debati novembra prošle godine u ovom domu, jer je ovo skoro istovetni budžet, što se tiče korisnika budžeta Republike Srbije, prvi put ste usvojili budžet ranije po predviđenom ritmu. Ako pogledamo ovaj rebalans budžeta, kao što je rekao predsednik Vlade, on je ovde zato što je došlo do usvajanja Ustavne povelje. Samim tim to nije samo jedan pozitivan čin u smislu ustavnog uređenja naše zemlje.
Ja bih pogledao sa ekonomskog stanovišta: sama Ustavna povelja i njen zakon o sprovođenju, a danas i ovaj zakon o ministarstvima o kome ste malopre debatovali i sada budžet, omogućiće da stvari budu mnogo jasnije za sve one koji žele da privređuju u Srbiji ili koji žele da investiraju u Srbiji, bilo da su domaći ili inostrani investitori.
Zahvaljujući ovim promenama i ingerencijama koje će se finansirati na ovaj način, situacija će biti veoma jasna za one koji žele da posluju kod nas. Ako pogledate pitanja finansija, privatizacije, socijalna pitanja, sve ono što znači život, što znači privređivanje, to je sve sada na nivou Republike Srbije, tj. Crne Gore. Na taj način u mnogo čemu je pojednostavljen postupak i način poslovanja u našoj zemlji, i to je dobro.
Drugi element, a to je da ovo novo ustrojstvo omogućava uštedu. Ušteda za srpskog poreskog obveznika, jer ako uporedimo sliku koju smo imali novembra ili decembra prošle godine i sliku koju imamo, ukoliko usvojite ovaj budžet, to je jedna ušteda od otprilike 5-6 milijardi, za početak. Mislim da ćemo kroz vreme uspeti dodatno da uštedimo. Kako?
Prvi element, a to je da Crna Gora, prvi put posle 1999. godine učestvuje u finansiranju državne zajednice. Naravno, kao što su nekoliko puta već napomenuli, ne bi bilo tačno reći da oni nisu ni u šta investirali i da su imali onih 3% poreza na promet, gde nisu promenili fiskalni sistem i dalje su ubirali 3% od poreza na promet i usmeravali prema komunalnim preduzećima i preduzećima u Crnoj Gori, koja su bila dobavljači armiji i podmirivali njihove troškove.
Nije tačno reći da Crna Gora nije dala ni jedan jedini dinar za vojsku ili za neke druge institucije. Sigurno nije bilo u ovom obimu. Prema nekim procenama, to je bilo nekih desetak miliona evra, ako govorimo o moneti koja je moneta Crne Gore od prošle godine.
Ove godine to je 45 miliona evra. Tih 45 miliona evra je negde oko 2,5 do 3 milijarde dinara. To je utoliko manje za srpskog poreskog obveznika za podmirivanje ovih troškova. Tih 45 miliona evra nije za celu godinu, nego za devet meseci, od aprila do decembra ove godine. Možemo da očekujemo da sledeće godine to bude još više. Eto prvog izvora uštede za srpskog poreskog obveznika.
Drugi izvor je onaj koji je predsednik Vlade malopre napomenuto, a to je da se iskoristi ovaj momenat promena, da se ispita nužnost raznih radnih mesta, a rekao bih i nekih materijalnih troškova. Doći ćemo do nekih tri hiljade službenika manje i ne samo na zajedničkom nivou, nego i u prelasku ingerencije na srpski nivo, shodno zakonu koji ste izglasali juna prošle godine.
Starešine u srpskim institucijama preuzimaju, ne po paušalu sve one koji su bili u datom sektoru ili u ministarstvu ili u organizaciji, nego po potrebi. Veoma pažljivo smo se trudili da ne bude preuzet veći broj izvršilaca, niti nekih drugih troškova od onoga što je nužno. Samim tim dolazimo do tog domaćinskog ponašanja, koje treba da upotpunimo ove godine, time što ova imovina koja postoji treba da se podeli na najracionalniji mogući način.
Kada kažemo najracionalniji način, to znači pokušati da se oslobode neke zgrade, da bi bile prodate ili date u zakup. Tako da država samo zauzima onaj broj kvadratnih metara koji je nužan u novom ustrojstvu.
Ima nekih ideja, kao što znate, a to će biti interesantno propratiti da, primera radi, nije to samo pitanje uštede nego i način rada, da eventualno ovaj cenjeni dom zauzme onu veću salu, tamo gde je bila savezna skupština, jer ovo je najverovatnije najružnija skupština u Evropi koja postoji. Imamo situaciju gde smo imali dva doma na nivou SRJ. Znači, 131 poslanik radi sada na nivou državne zajednice. To je ona bivša sala Veća republika koja je dovoljna za to. Ona veća sala, uz neke minimalne radove, biće dovoljna za ovaj dom.
To znači da će ova zgrada najverovatnije biti nužna za neke stručne službe, ali evo jedne ideje, da i ovaj dom najzad dobije pravi dom i da vi imate neke uslove za rad koji su dostojni onog posla koji radite. (Aplauz.) Hvala.
Uz to, želim samo da kažem da te uštede i preraspodele u načinu upotreba zgrada i raznih drugih stvari koje upotrebljava država, moraju da se prenesu ne samo na Beograd, nego i na celu našu državu. Imamo situaciju gde neke kasarne nisu u potpunosti upotrebljene, znamo da MUP ili su neki drugi organi u komercijalnom zakupu u tom istom gradu, a u nekim slučajevima i u istom kvartu. Evo načina na koji može da se uštedi.
Naravno, to ne može paušalno, ne može preko kolena, treba napraviti jedan plan i to postepeno uraditi. Mislim da svi dugujemo i Vlada Republike Srbije, pre svega, našim poreskim obveznicima da apsolutno iskoristi ovaj momenat da uštedi sve što je moguće uštedeti i da sve bude racionalno upotrebljeno.
Treća stvar, i zadnja, koju bih hteo da kažem oko ovog rebalansa budžeta, a to je da za one poslanike (a ima ih i to iz raznih grupa) koji su dobro pročitali i dispozitiv, prvi put u budžetu Republike Srbije i to je prvi put da to vidim u bilo kom budžetu Republike Srbije, uključujući i one koji su bili tridesetih godina, Vlada Republike Srbije, znači, izvršna vlast, dostavlja na odobrenje Narodnoj skupštini iznos zaduživanja i garancija koje može da uradi Vlada u datoj godini.
Tu je taj član 2. i hteo bih da ga komentarišem, jer vidim i već sam čuo da ima nekih proizvoljnih interpretacija, gde ulazimo u jednu situaciju da onaj zadnji način na koji jedna izvršna vlast, sada kada imamo sve javne prihode i rashode na istom mestu, neka izvršna vlast bi mogla da uđe u dodatne troškove na nekim budućim budžetima kroz zaduživanje i davanje garancije nekima koji nisu budžet Srbije, ali za koje se garantuje.
U ovom budžetu, po prvi put, imate na vaše odobrenje ukupni iznos preko koga Vlada ne sme da pređe, a da se ne vrati u ovaj dom. To smo već imali kao praksu dve godine, da za bilo koji zajam koji nosi suverenu garanciju, mora se doći u ovaj dom i mora se dobiti pozitivno glasanje ovog doma, kao što je to bilo u februaru mesecu ove godine povodom zajma za Niš, Kragujevac i Novi Sad, za njihovu lokalnu infrastrukturu.
Znači, ta dobra praksa, ta zdrava praksa javnih finansija, gde izvršna vlast ne može, kao što se pre radilo, u kabinetu sama odlučiti da zaduži buduće budžete, da prenese velike obaveze koje se ne vide u budžetu, ta praksa je već ustaljena. Ovog puta, shodno Zakonu o budžetskom sistemu, imamo i celu sliku svih tih mogućih garancija.
Želim da uđem u detalj tih 66 milijardi dinara, a to je cifra koja sama po sebi izgleda velika. Tu želim da kažem šta je unutra i zbog čega je veoma dobro, a veoma sam ponosan na Vladu Republike Srbije, da uvedemo najzad i tu praksu da sve buduće vlade, ma koje one bile, moraju u budžetu za datu godinu da kažu, koji je maksimum zaduživanja i maksimum garancija koje može bilo koja vlada i obaveze u koje može da uđe, a za koje ovaj parlament zna.
Dakle, 66 milijardi je tu iz raznoraznih razloga. Ovaj dom još nije izglasao jedan broj kontragarancija za mnogobrojne kreditne aranžmane koji su već u toku. U ovih 66 milijardi, naravno, imamo malu garanciju koja je od nekih 300 miliona dinara, posle tendera za uslove koji bi mogli da budu dati, jedna poslovna banka je dobila mogućnost da finansira uvoz mineralnog đubriva. Možemo da imamo dovoljno mineralnog đubriva i to blagovremeno u proleće ove godine. To je 300 miliona dinara.
Iza toga, mnogo veće stavke su one koje se tiču međunarodnih finansijskih institucija. Ne bih ulazio, jer će vam dostaviti sve, imaćete detalj svih kredita, i moći ćete danas da dobijete dopunu obrazloženja oko tih garancija. Videćete da ovde nema ničeg drugog osim, pod jedan, onih kredita gde je već izglasana u Saveznoj skupštini jedna garancija i koje su operativne. To su krediti Evropske banke za razvoj i rekonstrukciju, krediti od Evropske investicione banke i manjih finansijskih institucija.
Sa druge strane, imamo prvi put za 2003. godinu jednu procenu, koji su ti zajmovi o kojima se u ovom momentu pregovara i za koje namene se namerava ući u zaključivanje nekih ugovora i gde očekujemo da 2003. godine ovaj dom izglasa jednu kontragaranciju i time garantuje suvereno otplatu tih kredita.
Tu nema nikakve egzotike, to su ponovo međunarodne finansijske organizacije, jer naša zemlja (želeo bih da iskoristim ovu mogućnost da to napomenem) i mi ni u kom slučaju ne ulazimo u dugove i dajemo suverenu garanciju pod komercijalnim uslovima. Mi to ne želimo, mi to i ne smemo, jer u ovom momentu kada imamo pregovore koji su završeni, bar u multilaterali, sada se sprovodi u potpunosti u bilateralnim dogovorima sa našim poveriocem u Pariskom klubu, koji su nam već otpisali 51% ukupnog duga, i kroz tri godine, ukoliko sprovedemo uspešno program ekonomskih reformi sa raznim finansijskim institucijama, otpisaće još 15%.
Ulazimo ponovo u pregovore sa Londonskim klubom, gde očekujemo veoma slične ugovore. Naravno, ne može se tražiti od istih tih poverilaca da otpišu dve trećine duga, a da se istovremeno garantuje 100% komercijalnog duga. Zbog toga, videćete, u ovoj cifri je sve koncesijalno, znači, to je ili pozajmica od međunarodnih finansijskih institucija (daću jedan primer), to je Svetska banka, to su krediti od 20 godina, sa 10 godina počeka, nula kamatnom stopom, i sve drugo je mnogo povoljnije nego što bismo mogli da dobijemo na tržištu kapitala.
To su jedini krediti gde će Vlada Republike Srbije vama predložiti da se da jedna suverena garancija, i svi drugi krediti (setite se prošle godine), to je bilo pitanje Nemačke banke za razvoj, to je bio zajam za elektroprivredu, za njenu rehabilitaciju, da bi jedan takav zajam došao na dnevni red, on mora da ima u sebi element koncesionalnosti ili donacija, ako hoćete, za 35% prema nekom merilu komercijalnog zajma.
To su dva tipa zajma koji dolaze u obzir, ili oni koji dolaze iz međunarodnih finansijskih institucija, koji su po prirodi stvari nekomercijalni (i mi ćemo imati pristup tim kreditima još nekoliko godina), ili ukoliko jedna druga institucija želi da nam da kredit i hoće garanciju, taj kredit mora biti bar 35% jeftiniji od jednog normalnog merila komercijalnog duga.
Zbog toga, ni u kom slučaju to ne znači da odjedanput ove godine Srbija hoće da se zaduži za 66 milijardi. Ne, mi predviđamo da se ove godine nadoknadi (ako smem tako da kažem), malo zakašnjenje u usvajanju nekih zakona o kontragarancijama i predviđamo koja su to dodatna zaduženja, koja bi bila nužna za našu zemlju.
Ne bih dužio, dobićete detalje u obrazloženju. Ovaj budžet je budžet kontinuteta u nešto težim uslovima. Mi smo uvereni da ćemo uspeti da ga izvršimo i zato vam predlažemo da ga usvojite u toj formi. Hvala puno.

Gospođo predsedavajuća, cenjeni narodni poslanici, dame i gospodo, hteo bih da pokušam da odgovorim bar na nekoliko  pitanja koja su poslanici postavili za vreme ove diskusije i nekoliko pitanja koja su otvorena diskusijom oko amandmana. Želim da podelim ovih nekoliko  napomena u tri dela.
Prvi deo oko nekih primedbi ili sugestija koje se tiču same koncepcije budžeta i javnih finansija, drugi deo koji se tiče nekih konkretnih pitanja i primedbi i, u trećem delu, nekih pitanja koja se tiču procesa i nekih izveštja koje ste zatražili.
Što se tiče prvog dela koji se tiče koncepcije samog budžeta i javnih finansija, želim prvo da kažem da neke cifre koje su ovde napomenute nisu tačne. Što se tiče ukupnog iznosa javne potrošnje i njenog učešća u našem bruto nacionalnom dohotku, one ne prelaze 50%, kao što su neki napomenuli. Jednostavno, kada uporedimo cifre i kada uradimo ono što se mora uraditi da bi se valjano uporedila javna potrošnja sa bruto nacionalnim dohotkom, a to je konsolidacija javnih rashoda, onda dođemo do cifre koja je oko 43%.
Na primer: kada pogledate javnu potrošnju u smislu socijalnih fondova i budžeta, ne možete dva puta brojati dotaciju koju budžet šalje socijalnim fondovima, jer na taj način se premašuje ta javna potrošnja za nekih 60 milijaradi dinara, koji se ne potroše dva puta, nego samo na jednom mestu, a to je, na kraju krajeva, za penzije, za socijalno osiguranje, zdravstveno osiguranje i za tržište rada.
Naša javna potrošnja ukupno predstavlja nekih 43% našeg bruto nacionalnog dohotka. Da li je to puno? Jeste! Pravi problem naših javnih finansija je ne toliko da se na nekim mestima stvarno previše troši. Nađe se mnogo mesta gde se može uštedeti. Mi ćemo raditi na tome da dođe do optimizacije javne potrošnje. Ima hiljade primera.
Primera radi, u našim bolnicama je učešće nemedicinskog kadra u ukupnom broju zaposlenih jedno od najviših u Evropi. To je činjenica. Imamo produktivnost nekih naših lekara i nekih specijalista, koja je među najnižima u Evropi. Imamo situaciju gde, ako pogledamo naše osnovne škole, broj đaka prvaka, zbog loše demografske situacije i emigracije, dosta je pao u poslednjih deset godina, a da broj nastavnika za prvi i drugi razred ne samo da nije pao, nego se i povećao.! Imamo na sijset takvih primera. Da ne govorimo o tome, što je danas mogućnost, a to je da se racionalizuje javna potrošnja kroz ovo ustavno preuređenje.
Ključni problem nije toliko ta javna potrošnja da mi ne trošimo onoliko koliko bi trebalo da trošimo po bolesniku, ni po vojniku, ni po nastavniku, ni po lekaru. Kako god da uzmete, bilo koje merilo naše javne potrošnje, mi vidimo da smo daleko od onog nivoa koji bi bio primeren za jednu srednje razvijenu zemlju. Pravi uzrok svega toga je niski bruto nacionalni dohodak, koji je danas mnogo veći nego što je bio pre dve-tri godine. On je sada narastao i ove godine bi trebalo da dostigne nekih 1.700 evra po glavi stanovnika na onome što smo nasledili, a to je bilo nekih 900 do 1.000 evra po glavi stanovnika za 2000. godinu.
Uvek se moramo, nažalost, vratiti na činjenicu da je 1989. godine bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika bio otprilike 3.000 evra ili dolara u to vreme. To je problem Srbije, to je problem jvnih finansija - pređete sa 3.000 evra bruto nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, zahvatiti 43% od toga, a to je imati tri puta više novca nego zahvatiti 43% od 1.000 evra. Zbog toga ćemo mi u godinama koje dolaze i dalje imati naizgled jedan nerešiv problem koji kaže: ne trošimo dovoljno da bismo živeli normalno i da bismo imali normalnu infrastrukturu i u kulturi, prosveti, za vojsku, za policiju.
S druge strane, ti ljudi će biti u pravu, kao što su u pravu oni koji kažu da je naša javna potrošnja za nekoliko procenata, to je tačno, iznad nekog proseka zemalja u tranziciji, jer sa 43% ukupne javne potrošnje u bruto nacionalnom dohotku mi smo na samom vrhu u Evropi. Ali, ne možemo to rešiti paušalno. Jednostavno, moramo veoma obazrivo čuvati taj balans na prihvatljivom nivou i, uz privredu, postepeno i obazrivo povećavati tu javnu potrošnju, na način koji neće ugroziti ni budžetske korisnike, ni samu privredu koja treba sve to da finansira.
Znači, da zaključim, kod tog ključnog pitanja naših javnih finansija, a to je pitanje za glasanje budžeta, kao što je i pitanje za svakodnevno izvršavanje svih javnih finansija na svim nivoima - znam, cenjeni narodni poslanici, da vi imate taj isti problem na lokalnom nivou gde ste često ili gradonačelnici ili učesnici u lokalnoj vlasti, da se taj problem isto preslikava na lokalni nivo. U apsolutnom smislu, 43% je puno, u realnom smislu - šta možemo uraditi sa tim novcem, nije mnogo.?! Moraćemo, kao što smo zadnje tri godine, posle tri godine, postepeno izaći iz onoga što je bio začarani krug i ekonomije javnih finansija, ali uzročnik toga nije loša politika u zadnje tri godine, već najveća ekonomska katastrofa koju je jedna zemlja, bar u severnoj hemisferi, doživela u 20. veku, kada izgubi dve trećine svoje ekonomske suptance.
Drugo pitanje koje je permanentno, to je pitanje balansa u datim sredstvima između onoga što je namenjeno transferima ili socijali i onoga što je namenjeno infrastrukturi, investicijama i privredi. Tu moram da kažem da, u ovom momentu, ako ima jedna stavka u proporciji našeg bruto nacionalnog dohotka, znači po meri naših realnih mogućnosti, a ne po meri nekih želja, to je da u našim javnim finansijama nema dovoljno za investicije. Ako pogledamo trnsfere i uzmemo primera radi novac koji se troši za penzije, ukupni iznos doprinosa i transfera iz budžeta iznosi nekih 14% bruto nacionalnog dohotka u Srbiji za penzije, za sva tri penziona fonda.
Ruku na srce, ako bismo hteli da budemo uporedivi sa drugim zemljama u tranziciji, trebalo bi da računovodstveno oduzmemo te cifre, ono što se tiče zdravstvenog osiguranja samih penzionera. Uprkos tome, možemo reći da je naša zemlja od svih zemalja u Evropi jedina, ako ne i ona koja najviše odvaja za penzije i za te generacije u ovom momentu. To je jedan element solidarnosti i to odslikava, delimično bar, filozofiju ovog budžeta koji na taj način izražava veoma jaku solidarnost prema građanima koji su sada u penziji.
Da dam još jedan podatak koji odslikava tu situaciju na jedan drugačiji, možda i jednostavniji način, a to je da dve zemlje, ako hoćete jedna zemlja, jedan entitet, a to su Republika Bugarska i Republika Srpska, u kojima je bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika otprilike bruto nacionalni dohodak Srbije, tu su danas plate Srbije, Republike Srpske i Bugarske otprilike na istom nivou, dok su prosečne penzije u Srbiji dva puta veće nego u Bugarskoj ili u Republici Srpskoj. To je drugačiji način i to je jedna snažna poruka za naše starije građane koji se žale na nivo penzija, da je ovaj budžet, budžet solidarnosti.
Drugi način kako mi to možemo da gledamo, to je pitanje subvencija. Ako uzmemo sve forme subvencija, ono što je za privredu, što je za javna preduzeća, isto tako uočićemo da je naša zemlja pri vrhu u vidu tih formi javne potrošnje, odnosno prema nekim uporednim zemljama. Da li bi moglo više? Apsolutno bi moglo više, ali već danas, imajući u vidu i tu završavam taj drugi deo, balans između onoga što su transferi i solidarnost ili pak socijala spram privrede, mi dajemo već dosta u proporciji našeg bruto nacionalnog dohotka za subvencije i za tansfere, za solidarnost, ali to uskraćuje investicije, kapitalne investicije naročito, puteve, energetiku i razne stvari. Tu bi morali da nađemo više prostora i više sredstava u godinama koje dolaze.
Čini mi se da ovaj budžet, kao što je i pokojni premijer rekao kada ga je predstavio ovom domu u novembru prošle godine, ipak više socijalni budžet, nego razvojni budžet, ako već moramo da ga krstimo na neki način, a pošto je ovaj rebalans - rebalans kontinuiteta, to je i dalje ista karakteristika i za sam budžet koji danas potvrđujemo.
Treću stvar koju bih hteo da pomenem u tom prvom delu generalne filozofije se tiče garancija. Bilo je puno priča o tome, a želim da kažem da sam lično ponosan time što smo danas i prva Vlada i prvo Ministarstvo finansija, dali smo takav detalj i tu preciznost Narodnoj skupštini i samim tim uspostavili taj nivo kontrole nad tim, ako hoćete, zadnjim načinom na koji izvršna vlast može da zaduži neke buduće budžete i neke buduće generacije. Ukoliko glasate za ovaj budžet, vi ćete limitirati Vladu Republike Srbije maksimalno do tog iznosa davanja garancije.
Želim ovde da pojasnim dve-tri stvari. Naravno, 66 milijardi nije zaduženje, već je to maksimalni iznos za koji može da se garantuje. To nije za ovu godinu, nego je to sve što je odrađeno od početka svih naših relacija sa međunarodnim finansijskim institucijama.
Mi, u ovom momentu, ako pogledate, napominjem onaj zakon koji ste izglasali pre nekoliko nedelja, uvodimo novi način otplate tih kredita - primetićete da gradovi Kragujevac, Novi Sad i Beograd, moraju redovno izdvajati na jednom specijalnom računu odgovarajuća sredstva za otplatu tih kredita. Isto tako, za javna preduzeća predviđamo mehanizme prema kojima taj međunarodni dug mora biti prioritetno planiran njihovim izdacima.
Na taj način, obezbedićemo da se ne desi u budućnosti ono što danas vidimo, a to je da država da garancije na neka zaduženja lokalnoj samoupravi ili pak javnim preduzećima, a da onda u budućnosti iz raznoraznih razloga, zbog takozvanog socijalnog mira i socijalnih cena za neka javna preduzeća, da oni koji su zajmoprimci nisu u stanju i zaboravi se, to je najlakše, tako se radi u Srbiji, da predvide sredstva za otplatu tog kredita.
Onda se sve prebaci na budžet Srbije i na poreskog obveznika Srbije i na taj način, na jedan podosta indirektan i nekorektan način se posle to socijalizuje i neka javna preduzeća koja su bolje živela od proseka države u tom momentu, i možda neke sredine koje su bile u boljem stanju, jer su bile u stanju da dobiju neke kredite i to žive, onda prebace njihove dugove na celu državu i na one koj imaju manje novca od njih.
Zbog toga, očekujte od ove vlade da vam predložimo svaki put, to je zadnja stvar koju želim da kažem tu, ovo ne znači da više nećemo dolaziti za kontragarancije, za svaki kredit koji je ovde pomenut, doći ćemo sa odgovarajućim zakonom. Na taj način će se izbegnuti neka forma neželjene solidarnosti, a to nije ni ekonomski, ni politički, ni socijalno utemeljeno.
Zadnja stvar koja se tiče generalnih crta ovog budžeta, to je pokrivanje deficita. Uistinu, u ovom budžetu, mi smo to jasno iskazali, povećali smo stavku donacija za nekih 5,7 milijardi dinara. Očekujemo od međunarodne zajednice pojačanu podršku. Moram da kažem da su prve reakcije i Evropske unije i Savezne Republike Nemačke i nekih drugih zemalja ohrabrujuće. Ja sam uveren da ta pojačana pomoć neće izostati i da nećemo biti onda, rekao bih, u obavezi, a što bi onda bila obaveza, da negde na jesen revidiramo ove rashode i da ih smanjimo za 10 milijardi dinara. To, nadam se i uveren sam, neće biti nužno, ali ako bude nužno to ćemo i predložiti da bi i dalje imali jedan odgovoran budžet. Toliko u glavnim crtama.
Nekoliko reči o nekim specifičnim stvarima. Prvo, što se tiče kulture, ono što se zove subvencija za privatna, i ne znam kako se već zove u klasifikaciji, tu imate nešto što je dalo dobre rezultate, a to je finansiranje jednog broja filmova posle jednog veoma javnog nadmetanja, jedan broj projekata je pobedio i ovde se nastavlja finansiranje tih filmova. Neki od tih filmova su pobrali neke značajne nagrade i taj fond će se obnavljati. Na taj način ćemo moći da postanemo jedan od centara kinematografije, ne samo zbog toga što imamo dobre filmadžije, kako kaže narod, nego i zbog toga što ćemo se i industrijski ponovo afirmisati kao jedna važna zemlja.
Druga stvar, ona se tiče Kragujevca i "Zastave". Teško je shvatiti kako neko može da kaže da ne postoji briga za Kragujevac, kada je proizvodnja kola bila četiri puta veća nego ono što smo zatekli, kada je budžet Republike Srbije radio kao sat prošle godine i obezbedio je nekih 1,6 milijardi dinara za Kragujevčane koji su na Zavodu za zapošljavanje i obezbeđuje u proseku od nekih 1.000 evra subvencija po proizvedenom automobilu u Kragujevcu.
Isto tako, što se tiče samog projekta..., ili bilo koji drugi, sve dok se on ne zaključi, utakmica je otvorena. Mi se nadamo u ime dobrobiti Kragujevca i njegovih stanovnika da će to uspeti. Napominjem isto da ova vlada ne zaboravlja nijedno obećanje, pa nije zaboravila ni obećanje da se jedna od onih licenci za otvaranje fabrike cigareta biti za Kragujevac, što će dodatno moći da obezbedi nekoliko stotina direktnih radnih mesta i nekoliko hiljada za indirektno formiranje radnih mesta za Kragujevac i za njegov region.
Vojska Jugoslavije - ovaj budžet je u smislu učešća u bruto nacionalnom dohotku identičan za prošlu godinu. Kao što je i ministar Boris Tadić govorio, ove godine ćemo veoma pomno razmotriti sve stavke i sa jedne strane štedeti, ali isto tako moramo naći novca za finansiranje reforme; "Partnerstvo za mir" i mnogi drugi integrativni procesi očekuju vojsku Srbije i Crne Gore, to je jedna od glavnih tema koju ćemo imati u javnim finansijama u sledećih tri do pet godina.
Što se tiče institucija medija na saveznom nivou, ako pogledate onaj razdeo koji se nalazi u budžetu zajednice, vidimo da tu ima manje sredstava nego prošle godine. Sve dok se ne donesu konačne odluke za "Tanjug", "Borbu" ili pak "Radio Jugoslaviju" ili "JU Info", a većinu njih očekuje privatizacija, finansiraće se iz tekuće budžetske rezerve na zajedničkom nivou. Jasne su dve stvari. Ništa više neće biti kao pre ni za njih i sigurno ti izdaci ni u snu neće moći da budu na tom nivou. Primera radi, JU Info je u jednom momentu zapošljavao skoro 600 osoba i na taj nivo ni u kom slučaju ti indirektni budžetski korisnici neće moći da računaju u budućnosti.
Što se tiče preduzeća "Panorama", postoji jedan amandman, za koji predlažem da odbijete, jer ta sredstva nisu planirana na adekvatnom nivou; ali, jasno je da će dodatna sredstva biti nužna za to preduzeće i ona će biti obezbeđena u budžetu Republike Srbije, shodno zakonu koji postoji i na nivou za koji ćemo se dogovoriti. To će Vlada Republike Srbije odrediti i to će biti isfinansirano. Nema bojazni da će taj budžetski korisnik biti zaboravljen.
Najzad, i tu je treći deo, želim da kažem da je bilo pitanja o izvršenju budžeta. Prva tri meseca su teška. Prvi mesec je bio težak zbog prelaska platnog prometa u banke. Imali smo određene teškoće, kao što znate i mnoga preduzeća su avansno isplatila plate tako da je u januaru mesecu bilo manje isplaćenih plata i svake godine imamo tu malo tupu diskusiju oko povećanja i pada plata.
Dobro znamo da naša statistika nažalost meri ne platu za decembar, ne platu za januar, nego plate isplaćene u decembru i plate isplaćene u januaru. Ta testera rasta plata navodno u decembru i pad u januaru nije ništa drugo nego način merenja i u stvari mi imamo mnogo stabilniji rast plata nego što izgleda na taj način. Želim ponovo da kažem penzionerima da novi način obračuna penzija njih izoluje od tih statističkih čarki i omogućuje im stabilnost u penzijama.
Naravno, dugujemo shodno Zakonu o budžetskom sistemu bar dva puta godišnji izveštaj ovom domu o izvršenju budžeta i mi ćemo početkom jula dostaviti ovom domu izveštaj za prvih šest meseci.
Želim samo za ovaj rebalans da se zahvalim ekipama na nivou Republike, ne samo moje ministarstvo, nego sva ministarstva su vredno radila da uklope na jedan precizan način nove ingerencije i pokušavajući u svakom momentu da uštede, da urade isto sa manje ljudi, sa manje sredstava.
A isto tako kolege na saveznom nivou, današnjem nivou državne zajednice, i oni koji su otišli, koji su pomogli da ne dođe do haosa i uradili sve da dođe do neke tranzicije i ovi koji su došli, novi Savet ministara koji je u rekordnom vremenu ušao u diskusiju sa nama i omogućio da prvi put ovaj budžet Republike Srbije bude budžet gde se svaki dinar srpskog poreskog obveznika vidi na prihodnoj strani i svaki dinar koji finansira srpski poreski obveznik bude na rashodnoj strani i da srpska budžetska inspekcija kontroliše svaki dinar, kao i one institutcije koje moramo još da uspostavimo, a to je vrhovni računovodstveni sud Srbije, koji će kontrolisati sve ono što je srpski poreski obveznik finansirao, ne u ime Vlade nego u ime parlamenta.

Dame i gospodo, želja je bila jasna - imajući u vidu da su to važne odluke, velike investicije, žele se privući ozbiljni industrijski "igrači" na ovo naše tržište, da se obezbedi jaka pravna sigurnost i zbog toga nismo mogli da prihvatimo jedan ovakav amandman, u stvari zbog načina na koji je formulisan. Tu se govori o presudi, a trebalo je upotrebiti reč - odluka.
Ali, imamo blizak amandman matičnog odbora koji je u suštini odradio ovo o čemu ste pričali, pa znači da se u suštini slažemo sa vama. Na taj način će se i eksplicitno, jasno, u zakonu pojačati pravna sigurnost za ulagače.
Znači, to smo prihvatili u suštini kao ideju. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, u ovom slučaju, a kao što je pokazala i sama debata tj. rasprava o ovom zakonu, pokazuje se da je valjda svima jasnije, pa i nama u Vladi, da kao država ne ulažemo dovoljno sredstava za ono što je pravo pitanje kod duvana, a to je - suzbijanje konzumiranja duvana.
Kao što ste i sami rekli, statistike su zastrašujuće. Jedna smo od retkih zemalja u Evropi gde procenat onih koji puše kod mlađe generacije nije manji, naprotiv, u odnosu na one koji su stariji, što znači da spremamo generacije ljudi koji će oboleti od raka. To znači - lične tragedije, razorene porodice, ali isto tako i za državu ogroman trošak.
Kao što znate, pošto ste bili u Institutu za onkologiju, prvi put posle nekih 20 godina Vlada Republike Srbije je obezbedila sredstva za kupovinu nužnih aparata za zračenje, na svih pet mesta gde se to zračenje obavlja, tako da ćemo bolje sanirati, da tako kažem, nažalost posledice, ali posledice koje mogu da znače život za neke ljude.
Ako se vratimo na vaš amandman, jasno je da će i ovaj zakon, a i zakon o oglašavanju koji ćemo uskoro imati, aktivirati ponovo pitanje finansiranja suzbijanja konzumiranja duvana. Naš predlog je sledeći - nije u pitanju namera, već je u pitanju samo sprovođenje, u pitanju je tehnika.
Dolazimo iz jednog sistema javnih finansija sa oko 265 fiskalnih formi, da napomenem - ono što se ticalo u suštini akciza, ovo bi bila neka forma povećanja akcize, ako usvojimo jedan ovakav amandman, a to znači komplikovanije sprovođenje Zakona o akcizama; to znači dodatne troškove za sva ona preduzeća koja bi morala da plaćaju tu dažbinu; to znači menjanje informatičkih programa, to znači administrativni trošak u samoj poreskoj upravi za ubiranje tog nameta, i isto tako - odvojenu kontrolu te fiskalne novoustanovljene forme.
Jednom rečju, za javne finansije uvođenje mnogobrojnih manjih fiskalnih formi je neuporedivo skuplje za sprovođenje, a samim tim i u vidu efikasnosti celog sistema, nego sprovođenje nekoliko izdašnih, velikih fiskalnih formi. Ono pitanje koje je suština u ovom predlogu amandmana je pitanje finansiranja i ono treba da se nađe na rashodnoj strani.
Naš predlog je - imajući u vidu da ukoliko Narodna skupština izglasa ovakav zakon dolazimo do nekih dodatnih sredstava, a kao što vidite tu ima i nekih licenci i odobrenja, ali i nezavisno od toga nužno je pojačati finansiranje borbe protiv konzumiranja duvana - da se ta sredstva, kada dođe do rasprave o rebalansu budžeta za 2003. godinu, koju će Vlada predložiti ovom domu u martu mesecu, nađu na rashodnoj strani, tamo gde i treba da se nađu.
Znači, da ne uvodimo nove fondove, jer su oni skupi za administriranje, i ne samo to, proizvode samu administraciju i birokratiju i date komplikacije. Sudeći po rezultatima budžetske inspekcije, nažalost, na takvim formama, na namenskim prihodima često dolazi do većih zloupotreba, pa bi sami rashodi tog fonda porasli, nažalost to je naše iskustvo, odnosno uzeli bi jedan deo tih prihoda.
Znači, u suštini se slažemo da treba pojačati borbu protiv konzumiranja duvana, da treba pojačati sredstva u tome. Predlažemo da se to nađe na rashodnoj strani budžeta kada dođe za to vreme, a to je za koju nedelju. Hvala.

Gospođo predsedavajuća, cenjeni narodni poslanici, što se tiče pitanja raspona kazni, naravno da jedan od problema koji konstatujemo na terenu, u radu inspekcijskih službi, jeste da se desi da dođe do tzv. pregovaranja oko visine kazne. To je veoma štetna pojava i tu je gospodin Mihajlov apsolutno u pravu. Jasno je da bi do neke mere ukidanja ovog raspona bio bar delimično lek za to.
Međutim, ima dva problema u vezi sa tim. Prvi, što postoji jedan sistemski zakon, Zakon o prekršajima, koji određuje da se u našem pravnom sistemu stvari određuju na ovakav način. Rekao bih da je važno, ako želimo da rešimo taj problem, da se krene prvo od tog sistemskog zakona koji posle određuje način na koji se određuju prekršaji i u drugim zakonima. Znači, ne možemo menjati ceo taj sistem samo time što bismo to promenili u ovom zakonu.
Istovremeno bi trebalo razmisliti kako onda udovoljiti realno činjenično različite prekršaje koji će se desiti u realnom životu i njih upodobiti sa nekim kaznama. Uistinu, ako pogledamo ovaj specifični zakon, možemo zamisliti da postoji za isti prekršaj dva-tri intenziteta u smislu utajenog poreza ili nekog prekršaja. U postojećem sistemu je teško zamisliti kako možemo da ih kaznimo sa istim nivoom kazne.
Znači, odgovor je da. Istina je da je postojanje raspona kazni u našem sistemu jedan od izvora korupcije. Međutim, to je nešto što treba postaviti na jedan sistemski način, čini mi se, u Zakonu o prekršajima, i posle toga upodobiti sve zakone koji imaju te prekršajne odredbe. Najzad, kada se to radi, treba dobro razmisliti, a to pitanje nije baš tako lako, kako u tom slučaju, kada ne bi imali više taj raspon, predvideti i za iste prekršaje neku formu stepenice ili već nečega što bi moglo da dodatno ukine diskreciju u samoj primeni ovog zakona.
Međutim, ovde su stvari relativno jasne. Kazne su žustre i one minimalne su dosta žustre, tako da u ovom konkretnom slučaju to ne bi trebalo da dovede do velikih problema u primeni ovog zakona, ali tačka na nekom sistemskom načinu je sasvim prihvatljiva.

Rekao bih da je ovo važan član zato što je jasno da se želi dati mogućnost i pravna sigurnost za Vranje i za Niš, Međutim, s druge strane, uočena je jedna, da tako kažem, hiperaktivnost u zadnjih godinu i po dana u raznoraznim sudovima, i radi registracije kod nadležnih organa, nekih preduzeća koja pretenduju da se bave proizvodnjom cigareta.
Jedan od razloga postojanja ovog zakona je baš da se to uredi i da postoje minimalni uslovi da bi neko mogao da se bavi proizvodnjom cigareta. To je deo filozofije ovog zakona, da nam se ne bi desilo, što se dešava u nekim susednim zemljama, da imate na sijaset, nekoliko desetina, proizvođača cigareta, a jedan broj njih (i to drži jedan broj ljudi iz tih nadležnih inspekcija, nadležnih organa u tim zemljama) su u stvari paravan za trgovinu koja je nelegalna i koja privlači i neka preduzeća koja nemaju nameru da se dugoročno i na industrijski način bave ovim poslom.
Važno je ovde shvatiti da postoji dupla stvar, a to je da je potrebno od dana 1. januara 2002. godine ne samo da su imali upisano da se bave proizvodnjom cigareta, nego da su obavljali tu proizvodnju cigareta i da su u stanju da ispune ove uslove. Želim da napomenem da postoji jedan broj ozbiljnih projekata koji su se razvili prošle godine, a neki i 2001. godine, u kojima inicijatori tih projekata žele da ispune uslove koji su propisani u članu 22. i ti projekti, tog gabarita, industrijske intencije, naravno moći će apsolutno da pretenduju na dobijanje licence, kada dođe do tog momenta.
Znači, jedini razlog zbog koga je ovaj datum važan je to da u momentu kada se kreće u davanje odobrenja za obavljanje aktivnosti proizvodnje cigareta, svi budu u istoj poziciji, da ne bude da za neke koji samo zbog toga što su se setili u jednom momentu da upišu, da u njihovom opisu poslovanja piše - proizvodnja cigareta, dođe do nekih interpretacija prema kojima oni po automatizmu treba da dobiju dozvolu da se bave tom proizvodnjom.
Ovo je za Niš i Vranje, a sa druge strane za one industrijske projekte koji će se sigurno pojaviti, za one koji žele da ispune ove uslove; naravno, sve je to deo filozofije ovog zakona, a to je taman da privuče te koji žele da investiraju, onoliko koliko treba da se investira, da se proizvede bar 2,5 mlrd. komada cigareta godišnje na našem tržištu, i da se kupi bar 2000 tona ili, shodno onome što je sada deo zakona, bar 50% sopstvene proizvodnje u datoj godini da se otkupi od domaćih proizvođača.
Nadam se da sam ovim razjasnio ovo pitanje, odnosno zbog čega je veoma važno da se ovaj amandman ne prihvati. Hvala.

Na opšte oduševljenje. Gospođo predsedavajuća, cenjeni poslanici, želeo bih da kažem samo nekoliko reči koje se tiču rasprave koju smo imali povodom ovih amandmana. Želeo bih da napomenem da, naravno, zakon o duvanu sam po sebi ne može sve, štetne pojave koje se tiču duvana su višestruke. Često smo čuli u ovoj debati, duvan je otrov i treba u dužem roku sve uraditi da se smanji potrošnja duvana u našoj zemlji.Sledećih nekoliko meseci i godina na to pitanje treba da se premesti debata oko duvana.
Druga stvar, to je pitanje kriminalnih radnji koje okružuju promet duvana, šverc. Naravno, i ovde imamo nekoliko elemenata. U tome ovaj zakon sam po sebi ne može apsolutno sve, jer on podrazumeva dalje jačanje rada naših inspekcijskih službi, dalju međunarodnu saradnju.
Primetili ste da smo prošle nedelje sklopili sa Republikom Srpskom jedan ugovor o saradnji poreskih uprava koje će razmenjivati podatke, što će dodatno onemogućiti kriminalne radnje, uključujući i šverc cigareta između Republike Srbije i Republike Srpske.
Zakon koji nas očekuje treba da preseče, nadam se veoma jasno da ili ne, da li može da se reklamira duvan ili cigarete. Ako da, onda na koji način i koja su ograničenja, i to nije predmet ovog zakona. Uz to, ako pogledamo njegove ključne ciljeve, on treba da bude upotpunjen i to na dva načina. Prvi element, to su izmene i dopune carinskog zakona, onoga što se tiče samih provoznika, a isto tako Zakona o spoljnoj trgovini koji se tiče uvoznika; potrudićemo se, i vama ćemo predložiti, da se uvedu iste ovakve stroge mere za bavljenje provozom i uvozom cigareta. O tome je bilo pitanja u debati oko samih amandmana i najavljujem da će za koju nedelju ovaj dom imati pred sobom izmene i dopune ovih zakona koji su sada u srpskoj nadležnosti i treba da se nađu pred ovim domom, da bi se upotpunila zakonska regulativa u ovom domenu.
Drugi element je fiskalna politika i tu imamo pitanje harmonizacije naše fiskalne politike sa Crnom Gorom. To je nešto što moramo da uradimo da bismo imali nesmetani protok roba između Srbije i Crne Gore. Isto tako, postepeno usaglašavanje naših propisa sa onima iz Evropske unije.
Međutim, iskustvo u zadnje dve godine sa ovim specifičnim akcizama je bilo dobro i možemo sada, dve godine kasnije, da kažemo da je ova fiskalna politika u velikoj meri, naravno uz suzbijanje šverca, omogućila oporavak Niša i Vranja. Uistinu, imala je efekat, kao što će vam priznati i mnogi međunarodni proizvođači i uvoznici da više oporezujemo one uvozne marke, nego ono što proizvodimo kući. To je dodatni povod za ovoliko interesovanje oko naših fabrika duvana u Nišu i Vranju, i to konstatujemo danas.
Želeo bih da kažem samo još tri stvari. Prvi cilj, kao što je naznačen, ovog zakona je da podstakne domaću proizvodnju. Uz dodatni učinak matičnog odbora koji je određen, imamo veoma jaku odredbu koja će osigurati da bar 2.000 tona ili 50% godišnje proizvodnje bilo koji proizvođač cigareta na našoj teritoriji mora otkupiti od domaćih proizvođača. To je jaka mera. Neki će reći, trebalo je ići i korak dalje i obavezati ih da ugrade te sorte u cigarete. To bi već bila demagogija, jer, kao što će vam specijalisti priznati, duvan još nije spreman, ali biće. Ovde je jedna jaka mera za podsticaj, kada već kupuju taj duvan, da ga upotrebe u svojim cigaretama, jer inače će morati da ga bace i da ga unište.
Znači, to je jedan veoma snažni podsticaj za našu proizvodnju. Znamo da je to jedna grana koja može dosta da zaposli, i ne samo to. Kada sagledate spoljnotrgovinski bilans duvanske industrije, ma koliko ona bila važna u nekom ekonomskom smislu već danas, ma koliko ona donosila javne prihode - to je nekih 15 milijardi dinara za prošlu godinu, moramo primetiti da ona ima negativni efekat na našu spoljnu trgovinu zbog toga što se uvoze sirovine, zbog toga što se uvoze aromati, zbog toga što se uvoze mašine. Skoro sve uvoze naši domaći proizvođači danas. Ova odredba će omogućiti da se naši domaći kapaciteti uposle, da sirovina dolazi iz Srbije. I, naravno, to je sigurno i cilj svega ovoga, uz privatizaciju i licence za prodaju cigareta, očekujemo nekoliko hiljada novih radnih mesta.
Ono što sam zaboravio da kažem, to je da želim da podsetim na jedno naše obećanje i ono sigurno nije zaboravljeno, a to je da će jedna od dozvola biti vezana za Kragujevac. Jer, kao što smo napomenuli u momentu restrukturiranja Grupe Zastava, jedan od projekata koji će biti obuhvaćen je da jedna od fabrika cigareta bude izgrađena u Kragujevcu. Mogu da najavim da će među prvim dozvolama biti one koje su vezane za taj grad, da bi se u tom gradu izgradila jedna hala. To znači nekoliko stotina direktnih radnih mesta za taj grad.
Naravno, postoje mnogi drugi projekti i možemo biti zadovoljni što se jedan broj grupa i u Vojvodini i u drugim delovima naše zemlje spremaju za investicije. Na taj način, imaćemo jake saveznike za borbu protiv šverca i za upošljavanje naših kapaciteta.
Znači, ovaj zakon definitivno, i uz ove dorade amandmana, ima snažan efekat za poboljšanje naše spoljnotrgovinske razmene za ovu granu i obezbediće nekoliko stotina, pa indirektno i nekoliko hiljada novih radnih mesta u našoj zemlji.
Drugi cilj bi bilo dodatno uređenje ove branše. Nema nikakve monopolizacije ovde, postoji samo propisivanje striktnih uslova da bi neko mogao da se bavi veletrgovinom, trgovinom na malo, proizvodnjom cigareta u našoj zemlji. Oni koji ispune uslove mogu računati na to da će moći da obavljaju tu delatnost. Naravno, država mora da gleda u svakom momentu bilans na tržištu, fiskalne interese i eventualno, kao što je napomenuto u jednom članu, i prethodno preuzete obaveze koje imamo.
Samim tim očekujemo da dođe do postepenog ukrupnjavanja na ovom tržištu, ali sigurno ne do monopolizacije. Kao što očekujemo da u domenu proizvodnje cigareta Srbija privuče one ozbiljne industrijske igrače koji žele da na dugi rok vežu svoje ekonomske interese za Srbiju i da postanu njeni saveznici u borbi protiv šverca, isto tako očekujemo i u drugim elementima ove industrije, veletrgovini i trgovini, i sutra provoza i uvoza da dođemo do onih odgovornih igrača koji će imati šta da izgube i koji će želeti da održe poziciju na dugi rok na našem tržištu. Samim tim će biti sve osim sumnjivih posrednika, onih fantomskih firmi koje se naprave za jedan posao, dva i onda nestanu bez traga.
Treći i poslednji cilj u ovom zakonu jeste da obezbedi da sve odluke koje se tiču ove izuzetno osetljive industrije i grane budu dostupne javnosti i da budu donete kolegijalno, da niko u Vladi, u vlasti, u bilo kojim strukturama ne bude više u poziciji da donosi veoma važne odluke u ovom domenu, a da neko drugi, da svi u našoj zemlji ne znaju koje su to odluke i po kojim kriterijumima su one donete.
Bilo je puno diskusije o ovoj agenciji. Njena uloga je jasna. Prvobitno, ona je tu da obezbedi transparentnost u odlukama, da svi oni relevantni činioci koji imaju šta da izgube od šverca cigareta budu prisutni kada se takve odluke donose i ne samo oni, što se tiče izvršne vlasti, nego i predstavnici industrije.
Dodatno, sama provera na Vladi obezbeđuje još širu političku proveru svih tih odluka, a da ne govorim, uz ono što je prihvaćeno, a to je jedan amandman, da najmanje dva puta godišnje ovaj dom bude obavešten o aktivnostima ove agencije, tako da bukvalno sve što se tiče duvana bude pristupačno našoj javnosti i da oni koji donose odluke o licencama, odobrenjima, o svemu onome što se tiče ove industrije, znaju da jednoga dana (i to dosta, verovatno) treba da objasne nadležnom odboru ove skupštine, uz prisustvo medija, kako i na koji način su donete neke odluke.
Čini mi se da je to jedna dobra garancija da će pravilne, nekorumpirane odluke biti donesene u ovoj agenciji i na ovaj način.
Naravno, zaključujući želim da kažem da sam po sebi ovaj zakon ne bi mogao da ima efekte da ne postoji jedan širi ambijent gde naši građani sada znaju da ne treba da kupuju cigarete bez akciznih markica; da inspekcijske službe (koje se ne stvaraju, nema novonastalih ovim zakonom) ne rade sve efikasnije i efikasnije njihov posao i, naravno, da nema dodatnih elemenata kroz ulazak na naše tržište industrijskih proizvođača, ozbiljnih igrača u veletrgovini i trgovini na malo.
Dodatno ćemo razmotriti, uz ono što je već sada prihvaćeno kao amandman, interes ovih amandmana o pravosudnim odlukama, koje je podnela grupa SPS i ovaj amandman koji produžuje za četiri dana rok za oduzimanje robe. Kroz dodatne konsultacije možda ćemo prihvatiti jedan od njih.
Apelujem na vas da izglasate ovaj zakon. Ovaj zakon neće sam po sebi da eliminiše šverc, ako i bolje i uređenije zemlje od naše i dalje moraju da se bore protiv šverca; to znači da će to biti ne blickrig, nego borba protiv toga. Ali, ovaj zakon će nam omogućiti da podstaknemo našu domaću proizvodnju sirovog duvana, da bolje uredimo ovu industriju i, najzad, da sve odluke koje budu donesene u domenu te industrije budu dostupne ovom cenjenom domu.
To je, čini mi se, najbolja garancija da ćemo nastaviti na ovom putu gde od jednog totalno neuređenog tržišta, koje je bilo rak-rana naše ekonomije, i kroz elemente korupcije i političkog života, dođemo do mnogo uređenijeg tržišta i posle se posvetimo onome što mora da bude ključno pitanje, a to je smanjenje konzumiranja duvana u našoj zemlji, naročito među mlađim generacijama. Hvala na pažnji. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želim da pokušam u ovim zaključnim razmatranjima da sumiram neke elemente ove diskusije. Najpre vam se zahvaljujem jer mi se čini da je retko koje važno pitanje ostalo netaknuto. Naravno, bilo je oprečnih mišljenja ali, sve u svemu, sa nekim izuzecima, gotovo sve poslaničke grupe su, na ovaj ili onaj način, priznale da je ovo napredak u regulativi prema onome što danas imamo.
Daleko od toga da sam čuo složna mišljenja o tome koliki je taj napredak i da je dovoljan, ali zaista možemo reći da će jedan ovakav zakon, ako ga usvojite, omogućiti da se približimo onom cilju koji je - jačanje domaće proizvodnje; dalje uređivanje ove aktivnosti; određivanje mehanizama odlučivanja u ovoj industriji, koji će omogućiti veću transparentnost i odgovornost za one koji donose te odluke.
Zbog toga ću ukratko dotaći tri teme koje su, sudeći po jučerašnjoj i današnjoj diskusiji, bile veoma prisutne a nisu, ruku na srce, obimno razrađene u ovom tekstu, zato što njima nije mesto u ovom tekstu, ali je očigledno da su važne teme.
Razložiću ih u smislu šta postoji od toga u ovom tekstu i koji su koraci u nekim drugim inicijativama koje će dovoljno pokriti te oblasti, pa ću se vratiti na ona tri ključna cilja koja sam napomenuo, da vidimo šta ovaj zakon donosi a i da možda odgovorim na nekoliko nedoumica koje su se čule tokom rasprave.
No, da počnem od ove tri teme koje nisu teme ovoga zakona, a to su - zdravlje, jedan broj elemenata koji se tiče spoljne trgovine i, najzad, pitanja koja se tiču poreske politike. Počeću od pitanja zdravlja. Jasno je da svaka regulativa može da se izigra; kao što poslanica jedne poslaničke grupe malopre reče - neko može da se doseti i da traži od nekog starijeg da kupi paklicu cigareta; to jeste tačno, kao što je tačno i to da je u drugim
zemljama, gde postoje takve regulative, uvek moguće uz saučesništvo nekih da se nešto uradi.
Ali, čini mi se da je ovaj član 4, koji je ovde upravo zbog toga što smo mnogo razgovarali sa zdravstvenim radnicima, sa svima onima koji žele da se suzbije konzumiranje duvana u našoj zemlji, u najmanju ruku jedan jak signal i onima koji prodaju cigarete i onima koji bi eventualno hteli da kupe paklicu cigareta za jednog maloletnika, da je to nešto što se u ovoj zemlji i od strane Narodne skupštine ne podržava.
Isto tako je bilo puno priče i o oglašavanju. Jedan zakon ne može sve, ali je sigurno da ova debata ne može a da nema efekata na ono što je do sada nacrt zakona o oglašavanju predvideo; jasno je i Vladi, i mi ćemo o tome raspravljati kada dođe do toga pre nego što pošaljemo taj predlog zakona na vaše razmatranje, da je pitanje oglašavanja u ovom domenu (a i drugih akciznih proizvoda) veoma važno pitanje i da je više strogoće na mestu, a ne manje.
U svakom slučaju, kao što se već čulo, postoji regulativa i prvi korak je da se ona poštuje, onakva kava jeste; jasno je da tu inspekcijske službe i nadležni organi moraju raditi više. To je jedina pouka koju možemo u ime Vlade povući iz ove debate. Moramo mnogo pomnije pratiti šta se dešava na televiziji, videti šta je na bilbordima, šta se dešava i govori u novinama što se tiče akciznih proizvoda a naročito cigareta. Naravno, u budućem nacrtu to treba veoma strogo regulisati.
Što se tiče nekoliko interesantih ideja, pa čak i amandmana, mislim da je poslanička grupa DSS-a podnela jedan amandman, a i kolega iz poslaničke grupe SPS-a malopre je o tome i pričao, pitanje da li treba otvoriti specijalne fondove koji bi crpli sredstva iz ovih naknada da bi ono što je krajnji cilj, a to je suzbijanje konzumiranja duvana, bilo finansijski podržano.
Mi izlazimo iz jednog perioda javnih finansija gde smo imali nekoliko stotina fiskalnih formi. Problem koji postoji u takvom pristupu je sledeći. Sama birokratija prikupljanja tog novca, administriranje tih novih dažbina, isto tako troškovi koje oni nameću prema njihovoj izdašnosti poreskoj upravi i posle toga na rashodnoj strani negativne pojave koje smo videli kada obezbedite bilo kakav manji nivo vlasti sa sopstvenim prihodima, reakcija je (ne uvek i ne želim da generalizujem) da se nivo rashoda, naročito za troškove same institucije, povećava.
Tu ja vidim rizik onoga o čemu ste skoro svi jednoglasno govorili a to je rizik birokratizacije same agencije ili nekih drugih tela koja treba da sprovode borbu protiv korišćenja duvana. Znači, u ime Vlade bih hteo da dam jedan predlog, jer mislim da je ova debata pokazala, odnosno same cifre pokazuju da naša država ne troši dovoljno sredstava za suzbijanje pušenja i konzumiranja duvana, a to je da kada u sledećih nekoliko nedelja, neminovno, i zbog usvajanja Ustavne povelje i Zakona o njenom sprovođenju, dođe do rebalansa budžeta za 2003. godinu, da uradimo istu stvar ali na malo drugačiji način.
To je da tamo gde to treba da se nađe, a to je u razdelu Ministarstva zdravlja, sada, ukoliko izglasate ovaj zakon, izađemo sa jednom procenom redovnih i dodatnih prihoda do kojih ćemo doći kroz primenu jednog ovakvog zakona i da onda predložimo otvaranje jedne nove budžetske pozicije, specifično za tu namenu, ne stvarajući novi namet koji posle treba administrirati i bez rizika da dođe do birokratizacije. Znači, da se u suštini usvoji jedan takav predlog, ali da njegov mehanizam sprovođenja bude jeftiniji, sa manjim rizikom birokratizacije.
Toliko bih rekao o prvom i čini mi se ključnom pitanju - pitanju zdravlja, a tek smo počeli o tom da pričamo. Sledeća stanica je budžet, gde treba da vidimo tu novu poziciju, a zatim i da vidimo taj novi zakon o oglašavanju, koji to treba dodatno da uredi, kao i primenu onoga što već postoji.
Toga ima dosta i siguran sam da i u ovom domu imate iste probleme kao što imamo i mi. Vlada Republike Srbije je odlučila da ne toleriše pušenje za vreme sednica i na svim sastancima u zgradi Vlade i to je veoma teško, teško je promeniti te navike, ali se trudimo koliko možemo. To je što se tiče tog prvog pitanja - zdravlja.
Drugo pitanje se tiče spoljne trgovine. Kolega Tomić je o tome govorio pre nekoliko minuta. Mislim da je korektno primetio da postoji jedan deo ove industrije koji nije pokriven u ovom zakonu, a mora biti pokriven. To je spoljna trgovina, na ovaj ili onaj način.
Tu vidim dva veoma važna pitanja. Prvo pitanje je pitanje uvoza, a drugo pitanje je pitanje provoza. Jedna država, Grčka, traži depozit i to u gotovini, jer su imali puno problema sa nekim garancijama, od svakog provoznika koji želi da jedan jedini šleper prođe kroz teritoriju Grčke.
Vlada Republike Srbije je istovremeno kada je predložila Narodnoj skupštini ovaj predlog zakona usvojila inicijativu prema Saveznoj vladi SRJ sa odgovarajućim promenama Zakona o spoljnoj trgovini i carinskog zakona koji treba bukvalno da uvedu na isti nivo i istu strogoću za te dve aktivnosti. Zbog toga najavljujem da ćemo se po usvajanju novog zakona na srpskom nivou ili, pak, sada kada su ta dva zakona na srpskom nivou, u veoma kratkom roku vratiti pred ovaj dom da se i te dve veoma važne oblasti, uvoza i provoza, regulišu na adekvatan način.
Nije logično da i one budu u ovom zakonu, ali sigurno je da će to iziskivati možda neke manje adaptacije i u ovom zakonu, da se to sve "spusti" na srpski nivo. Jednostavno, mnogo stvari se dešava u isto vreme. Bilo je neizvesno kada će ta Ustavna povelja biti usvojena. Znači, očekujte, što se tiče tog pitanja spoljne trgovine, uvoza i provoza, dodatnu inicijativu za odgovarajuće zakonske akte koji su sada na nivou Srbije.
Treće pitanje koje je izuzetno važno, koje nije u potpunosti i čak je u veoma maloj meri ovde usvojeno, to je pitanje fiskalne politike. Fiskalna politika je važna ne samo zbog toga što smo prošle godine na raznim nivoima vlasti prihodovali 15 milijardi dinara, što je nekih, ako se dobro sećam, 10% ukupnih prihoda budžeta Republike Srbije. Ove godine imaćemo više prihoda; pa mislim da će možda nešto biti manje zbog drugih prihoda, ali negde oko 7-8, ne manje, biće prihodi budžeta Republike Srbije kroz ove dažbine.
Postavlja se pitanje, koje će se vratiti kroz sledećih nekoliko meseci pred ovaj cenjeni dom, naša fiskalna politika u ovom domenu gde je akciza specifična, što znači da se akciza plaća u jednom iznosu i to dinarskom iznosu po paklici, a to je, siguran sam, jedan od ključnih razloga zbog čega smo uspeli više da prihodujemo i da suzbijemo sivu zonu čak i od onih koji legalno rade.
Imali smo pre ovih promena u fiskalnoj politici veliki problem u tome što su se "prali" papiri; papiri koji su dolazili za carinjenje ili oporezivanje bili su jedni, a ono što je u stvari bila realna vrednost i ono što se pojavljivalo na tržištu bila je druga stvar. Zbog toga, oporezivanje koje je standard u Evropskoj uniji i već danas je takav zakon u Crnoj Gori, što postavlja pitanje harmonizacije između Srbije i Crne Gore, ima komponentu tzv. ad valorem oporezivanja, gde deo oporezivanja ide na vrednost tog proizvoda, a dodatak može biti specifičan, a to znači mešani sistem, ad valorem i specifičan.
Želim samo da kažem, i to je veoma važna poruka za one koji će biti aktivni u ovoj industriji, jedna od vrlina poreske politike je njena stabilnost. Bićemo veoma obazrivi u bilo kakvom menjanju. Bilo je jedno pitanje, mislim šefa poslaničke grupe DSS, o otvaranju eventualno nove kategorije tzv. domaćih stranih cigareta. Želim ovde da kažem da takva tražnja postoji, ali ne vidim dovoljne argumente da jedna marka koja se proizvodi, a međunarodna je, u Srbiji bude manje oporezovana.
Znači, postoje tri kategorije i tri kategorije, a o tome možemo otvoreno govoriti, bile su kategorije koje su nam omogućile oporavak Duvanske industrije Niš. To je jasno bio njihov cilj i danas vidimo i imamo te rezultate.
Želim samo ovde da najavim da će bilo kakva promena u fiskalnom domenu biti veoma pomno razmatrana. Sada, a to je vrlina ovog poreskog zakona, nema te vlade koja može to da promeni bez većine u ovom domu. Znači, bilo kakva bojazan da će se odjedanput promeniti nekakva poreska politika da bi se više svidela ovome ili onome, to je pitanje prošlosti. Ma ko bio u vladi i ma ko bio ministar finansija, to nije moguće, a da se ne dođe u ovaj dom.
Želim da to bude jasno i da imamo debatu i da vidimo da li nam je dobro i da li treba menjati tu poresku politiku, da li u vidu usaglašavanja naše poreske politike sa Crnom Gorom (što je, naravno, cilj), gde ima elemenata ad valorema, to treba uraditi.
Drugo je pitanje koje će se postaviti, a otvoreno ga postavljam danas, da li treba otvoriti jednu četvrtu kategoriju oporezivanja cigareta, četvrtu kategoriju međunarodnih poznatih marki koje se proizvode u našoj zemlji; to je pitanje koje će se postaviti (i DSS ga je već postavio) za one međunarodne firme koje ili postanu strateški partneri naše domaće industrije Niš ili Vranje ili žele da otvore fabriku cigareta kod nas.
Nisam ubeđen u sve argumente za to, ali to se treba vagati. Treba videti šta je dobro za našu državu. Ta odluka neće biti odluka ni ovog ministra, ni vlade. Jedna takva odluka biće odluka ovog doma, ona treba da ima većinu. To pitanje oporezivanja i fiskalne politike u vidu našeg priključivanja Evropskoj uniji neminovno će se postavljati. Samo želim ovde da najavljujem stabilnost u ovom fiskalnom domenu i veoma obazrivo menjanje koje postoji. Toliko o ove tri teme koje smo postavili.
U uvodnom izlaganju naznačio sam da ovaj zakon ima tri ključna cilja, pa bih hteo da se vratim na ta tri ključna cilja, da razmotrim nekoliko elemenata iz ove diskusije, pa da vidimo da li je moguće napraviti neka poboljšanja u ovom nacrtu zakona kroz intervencije, kroz amandmane, a ima ih.
Prvo pitanje je pitanje podsticaja naše domaće proizvodnje. Mogu da kažem da je bio veliki broj govornika i bilo je puno priča i na odborima. Mislim da ćemo moći da podržimo dodatnu zakonsku obavezu da se ne kupuje samo ta minimalna količina duvana, 2.000 tona. Probali smo juče ponovo sa Duvanskom industrijom Vranje, to za njih nije prepreka, imajući u vidu koja je njihova perspektiva, a ona je dobra, naročito sada sa jednim strateškim partnerom i nadam se da će se odlučiti već ove godine.
Prihvatićemo da postoji jedna odredba da minimalno ne bude samo 2.000 tona, nego i 50% ukupne proizvodnje cigareta i duvanskih proizvoda. Zakonski ćemo dodatno ohrabriti naše proizvođače i naznačićemo da ko želi da proizvodi cigarete, moraće veliki deo toga da kupi od naših proizvođača.
Naravno, to nije garancija, a bilo je priče o tome malopre, da će ta količina duvana biti i ugrađena u cigarete. Mislim da je tu jedna pragmatična odredba, jer realnost je da nemamo dovoljno kvalitetnih sorti da mogu da uđu u sve forme cigareta. To je realnost. Pričati nešto drugo bilo bi demagogija. Postoji obaveza da se kupuje, a naravno postoji direktan ekonomski interes proizvođača cigareta da rade sa proizvođačima, da poboljšaju te sorte i da, naravno, ono što ionako moraju da kupuju i ugrade u njihove cigarete.
Mislim da će to omogućiti da naša duvanska industrija uradi kao npr. hrvatska duvanska industrija koja je sa dosta uspeha poboljšala u zadnjih 15-20 godina kvalitet sirovine, tako da oni bukvalno ogroman deo potreba za njihovu domaću industriju podmiruju iz tih izvora.
To je veoma važno. Ovo je velika industrija i ona unosi veliki debalans u našu spoljnu trgovinu. Što više kupujemo sirovina, utoliko je veći naš trgovinski deficit, a već je dovoljno velik. Tako da ta mera nije samo za domaće proizvođače, već i za našu spoljnu trgovinu i za devizni bilans naše zemlje.
Što se tiče drugog cilja, a taj cilj je bio kroz stroge uslove za poslovanje i stroge kazne za neispunjavanje uslova kroz ovaj zakon, mogu da kažem, i čini mi se da je ovo dovoljno raščistilo neke nedoumice - ovde nema nikakve zakonske mogućnosti da bilo koji organ bira ovoga ili onoga. U pitanju su minimalni uslovi da bi neko mogao da se bavi ovom aktivnošću, a ne da imamo sumnjive, kao što smo imali, nažalost, i u poslednje dve godine, posrednike koji se bave jednim delom ove industrije; možda neke grupe koje ne žele da vežu njihov ekonomski interes na duži rok sa našom zemljom.
Ono što će možda biti najvidljivija stvar, u nekom periodu posle privatizacije i mislim ne odmah posle privatizacije, to je dodeljivanje dozvole da se proizvode cigarete, znači u novoformiranim fabrikama. Tu vidimo da ono što se traži od svih onih koji žele da se bave tom aktivnošću jeste da oni bukvalno moraju da imaju ambiciju da budu kao Duvanska industrija Vranje danas, otprilike. Tako da nema nikakvog ekonomskog interesa za bilo koju sumnjivu grupu koja ne želi da investira realni novac višegodišnje, da formira i marke, da investira industrijski nezaposlenih nekoliko stotina ljudi u našoj zemlji i lančano od onog prvog da podstaknu našu domaću industriju. Ali, oni koji žele da ispune te uslove su dobrodošli.
Mislim da je sa takvim uslovima jasno da je u našem nacionalnom interesu da dovedemo inostrane i domaće grupe, koje žele da njihov ekonomski interes vežu za našu teritoriju. Oni će posle toga biti, nadajmo se iz morala, ali hajde da se bolje oslonimo na njihove ekonomske interese, u objektivnom savezništvu sa državom da se borimo protiv šverca, jer će taj šverc njih najviše pogađati.
O tome je bilo reči u ovoj raspravi i mogu da kažem da smo spremni da to prihvatimo kao amandman, doduše malo transformisan, jer ima jedna reč koja nije nesretna, da damo dodatnu pravnu sigurnost. Naravno da su zakonodavac i Vlada imali tu intenciju da eksplicitno bude naznačeno da pravo da se proizvode cigarete za datu fabriku ne može da bude oduzeto samo po prekršajnoj, nego po jednoj pravosnažnoj odluci. To će dati dodatnu pravnu sigurnost za one koji žele da investiraju i, naravno, ceo taj proces mora da prođe pre nego što im se pravosnažno oduzme pravo da proizvode cigarete.
Treća i poslednja stvar, što je bio cilj ovog zakona i bez puno iznenađenja tu je bilo i najviše sumnji, a to je: šta će da radi ta agencija? Šta će da rade ti ljudi tu, da nije to magnet za korupciju, da nije to magnet za one koji bi hteli da kupe i pridobiju tržište za sebe?
Odgovor je da je agencija tu baš da bi se to suzbilo. Ona je napravljena na taj način da niko ne može svojevoljno, u tišini i tajni jednog kabineta da sam donosi veoma važne odluke, koje se tiču ovog tržišta. Sedam resora, četiri predstavnika industrije, eto minimuma kvoruma ljudi koji moraju da pogledaju svaku iole važniju odluku. Javnost u odlučivanju, nužnost da se važne odluke predoče i Vladi Republike Srbije, gde će u daljoj perspektivi biti koalicione vlade. I posle toga, i taj amandman ćemo prihvatiti, videćete, najmanje dva puta godišnje izveštavanje Narodnoj skupštini, vama, javnosti. Malo li je?
Čini mi se da će na ovaj način biti napravljen značajan napredak, tako da će svi oni koji donose odluke u domenu duvanske industrije znati da će sud javnosti i njihove časti uvek biti prisutan. Siguran sam da će ti veoma snažni reflektori, upereni na sve one koji odlučuju u tom domenu, biti jedna od veoma važnih odredaba na duži rok, da oni odlučuju u interesu države, a ne za neke uže i sitne lične interese.
Samim tim, poštovani narodni poslanici, apelujem na vas da podržite ovaj zakon. Ovaj zakon ne može sve, kao što smo videli i u domenu zdravlja, spoljne trgovine, fiskalne politike. On je deo celog ambijenta, koji moramo da napravimo da ova industrija ozdravi, i to trajno. Istovremeno, on je značajan napredak i očekujem da smanji stepen korupcije, šverca.
Samim tim nadam se da ćemo moći u nekom dugom roku, kada nastavimo da finansiramo i borbu protiv konzumiranja duvana, da pređemo na prave teme, a to je da kada kažemo - duvan, ne mislimo samo na šverc (mada je i to, shvatićete, i te kako važno, kada govorimo o 15 milijardi dinara prošle godine o fiskalnim prihodima), nego kada kažemo - duvan da mislimo na otrov, na zdravlje i da velika aktivnost bude usmerena ka smanjenju potrošnje duvana u našoj zemlji, naročito za mlađe generacije. Hvala puno na pažnji.

Narodni poslanici su u pravu. Treba izvršiti ovu korekciju i mi ćemo to uraditi. Hvala vam.

Problem je sledeći, ne postoji stav 2, znači nismo bili u stanju da prihvatimo amandman kakav jeste. Naravno, kroz redakciju treba prihvatiti ovo što je rečeno. Izvinjavam se narodnim poslanicima zbog toga.