Poštovani gospodine predsedniče, uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, danas ću u ime Vlade Republike Srbije obrazložiti dva predloga zakona i radi se o veoma važnim zakonima, koji će, s jedne strane, pokazati kontinuitet od 2001. godine u jednom ključnom procesu tranzicije, a to je proces svojinske transformacije, i s druge strane, omogućiti polovini naših građana, procenjeno je negde četiri miliona građana da učestvuju u tom procesu. Radi se o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji i zakonu o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije.
Zašto su ovi zakoni važni? Važni su zato što imamo na delu jedan proces privatizacije koji, naravno, kao i svi procesi tog tipa, ne mogu udovoljiti sve potrebe. Želimo istovremeno da uspostavimo efikasnu privredu, da taj proces bude pravičan, ali ipak kontinuitet tokom četiri kabineta predloženog koncepta privatizacije u 2001. godini, za koji podsećam da su i radikali, kada je predložen 2001. godine, rekli da je u načelu dobar.
Naravno, nisu glasali za njega, ali mislim da je bilo jasno da je predloženi model privatizacije u našim okolnostima, uvažavajući iskustvo svih drugih zemalja u tranziciji, bio optimalan. Kao prevashodni metod privatizacije, otvoreno nadmetanje za određeni privredni subjekt, što se tiče aukcije, za onog koji predloži najbolje finansijske uslove, a što se tiče većih preduzeća kroz proces tzv. tendera. Uz cenu uslovi su i investicije i socijalni program. To se iskustvo pokazalo kao veoma dobar model.
Naravno, ni on nije perfektan. Imamo 15%, to je procena Agencije za privatizaciju, ugovora koji moraju da budu raskinuti, jer jedan broj novih vlasnika nije ispunio sopstvene obaveze. Sam čin raskida je pokazao da ovaj model daje rezultate, jer zapravo i on je potvrda da se ne odustaje od prvobitnih ciljeva koji su bili predloženi u momentu same privatizacije.
Danas, i počeću prvo sa izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, predlaže se zaokruženje tog prvog procesa, daje se novi realni rok do kraja sledeće godine, da se zaokruži privatizacija tzv. društvenog dela naše svojine.
Drugi zakon omogućava da svi oni koji još nisu učestvovali u procesu privatizacije imaju šansu da u njemu učestvuju. Znam da današnje izlaganje će biti od prvoklasnog značaja za sve one građane koji još nisu učestvovali u tom procesu, da se radi o penzionerima, studentima, seljacima, službenicima, domaćicama, vojnicima, pripadnicima naših oružanih snaga, pripadnicima javnih službi, prosvete, zdravstva, pravosuđa, rečju svih onih koji su u prethodnim godinama, a neki od njih decenijama, dali veliki doprinos u izgradnji naše zemlje i njene ekonomije. Sada imaju mogućnost da učestvuju u ovom procesu.
Dozvolite mi, gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, da počnem zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji. Imamo devet ključnih predloženih izmena, jer radi se o izmenama zakona koji već postoji.
Prva predložena izmena, to je da je utvrđeni rok za okončanje procesa privatizacije društvenih preduzeća, tj. objave poziva na tender, da budemo precizni tehnički, tj. aukciju do 31. decembra sledeće godine. Postojao je prethodni rok, a to je 31. decembar ove godine. Mislim da tih dodatnih 12 meseci nisu u velikom zakašnjenju procesa.
Naprotiv, ako uporedimo performansu Srbije sa drugim zemljama u tranziciji, videćemo da je ovaj proces veoma efikasno priveden kraju i ovo što je preostalo će biti posve sigurno završeno u sledećih 12 meseci.
Pod dva, pooštravaju se uslovi za učešće u privatizaciji. Zabranjuje se učešće u privatizaciji za osuđivana lica i lica protiv kojih se vodi krivični postupak za određena teža krivična dela. Na ovaj način ne uvodimo pravnu nesigurnost, već samo izričito stavljamo do znanja da se neće tolerisati ulazak prljavog kapitala i da će samo oni koji se nisu ogrešili o zakon biti u stanju da učestvuju u ovom postupku.
Treća promena, ubrzava se postupak. Iskustvo je pokazalo da je nužno pojednostavljenje procedure, naročito u pripremi preduzeća za privatizaciju putem brže pripreme potrebne dokumentacije. Na srpskom jeziku, preostala preduzeća za privatizaciju su, po pravilu, ona gde ima najvećih opterećenja, najvećih problema i zapravo pravično je da se predloži brža i jednostavnija procedura, tako da i oni budu privatizovani, da dobiju šansu za novi početak. U tom smislu, pojednostavljenje ove procedure će im dati tu šansu.
Četvrto, učešće zaposlenih u raspodeli viška prihoda iz restrukturiranja.
Predviđa se ovim izmenama i dopunama Zakona mogućnost da se deo viška prihoda od prodaje imovine preduzeća u restrukturiranju, naravno, po prvobitnom izmirenju poverilaca, i na taj način se ne derogira ono što je naš pravni poredak, gde se obaveze moraju poštovati, predviđa se mogućnost da se taj višak raspodeli delimično i zaposlenima, po kriterijumima i iznosima koji će biti utvrđeni uredbom Vlade.
To je nešto što interesuje naročito u ovom momentu, zaposlene u RTB Bor, Geneksu i onim drugim preduzećima koja su u procesu restrukturiranja, da zaposleni u tim preduzećima ne snose odgovornost za teškoće u kojima su se našla ta preduzeća. Pravično je da ukoliko ostane novca posle prodaje imovine tih preduzeća, kada se budu pravično izmirili i po jednakim uslovima svi poverioci, da deo tih prihoda bude dodeljen i zaposlenima u tim preduzećima. Vlada je već naznačila iznose o kojima se radi, to je minimum 250 evra po godini radnog staža i nešto više po određenim mogućnostima.
Bilo kako bilo, na ovaj način i onim zaposlenima u tim preduzećima pokazujemo da ova država, ova vlada imaju kapacitet da i njima omoguće određene beneficije iz postupka kroz koji i oni prolaze, i često je to mukotrpni proces, i na ovaj način mislimo da će to omogućiti bolju budućnost i onima koji su zaposleni tamo.
Peto, radi se o zaštiti zaposlenih nakon privatizacije. Tu imamo plodove iskustva u Srbiji. Ustanovljava se obaveza kupca da plati minimalne zarade zaposlenima, kao i pripadajuće poreze i doprinose za najmanje devet meseci tokom jedne godine, odnosno ukoliko isplata izostane u tri meseca u toku jedne godine raskida se ugovor. Na taj način, omogućavamo zaposlenima nakon privatizacije da se njihova prava, ponajviše ona koja se tiču penzije, zdravstvenog osiguranja, osiguranja protiv nezaposlenosti, izmire. Ukoliko se te obaveze ne ispune, raskida se ugovor.
Šesto, imamo tokom prodaje preduzeća, ustanovili smo jedan broj dosta komplikovanih pravnih situacija, naročito u domenu imovine subjekata iz bivše SFRJ. Omogućena je prodaja imovine tih subjekata, kao i deponovanje ostvarene cene na poseban račun. Drugim rečima, ni na koji način naša zemlja neće derogirati pregovore koji se tiču sukcesije, oni su do sada obavljeni na jedan korektan način, tako očekujemo da oni budu i zaokruženi u godinama koje dolaze.
S druge strane, ne možemo čekati da sve bude završeno da bi zaokružili privatizaciju jednog broja subjekata. Rešenje je i tu, pred vama, poštovani poslanici, a to je da se prodaja izvrši, a da za podmirenje eventualnih potraživanja iz republika bivše SFRJ, da taj novac ne bude potrošen, već deponovan na posebnom računu kod Narodne banke Srbije.
Sedma promena, to je zaštita od poverilaca. Jedna od veoma važnih odredaba koje su se do sada nalazile na nivou podzakonskog akta i samim tim ovaj zakon predlaže da se ta uspešna odredba podigne na mesto i na nivo zakona, to je da u toku privatizacije svih preduzeća, uz postojeću zabranu za ona preduzeća koja se nalaze u postupku restrukturiranja, da za sva ta preduzeća postoji zabrana prinudnog izvršenja sa strane svih državnih poverilaca, da na taj način izbegnemo rasparčavanje, ako mi dozvolite takav izraz, te imovine, baš u onom momentu kada može doći do novog vlasnika i do bolje budućnosti.
I na taj način zaštita od tih poverilaca je specifična, ona ni na koji način neće derogirati naš utvrđeni sistem, već je ovde da omogući preostalim preduzećima privatizaciju, da dođu do momenta privatizacije sa ukupnim poslovanjem i na način koji neće biti blokiran račun, rasparčana imovina, serija sudskih procesa i da na taj način, kao što se nažalost desilo u nekoliko primera, ne dođe do nečega što bi bila bolja budućnost za zaposlene u tim preduzećima.
Osma promena, to je nastavak tendera nakon raskida ugovora pre uplate cene, to predviđa mogućnost pozivanja drugoplasiranog na pregovore kako bi se izbegli problemi, jedan od tih problema smo uočili oko pitanja RTB Bora.
Videli ste da smo imali u roku od nekoliko meseci dva oprečna pravna mišljenja. Nema razloga da to tako bude. U pitanju je bila nejasnoća u zakonu, menjamo zakon i ovoga puta je sve jasno, da na taj način možemo da sprovedemo efikasne pregovore i da na pravi način se pozove na pregovore drugoplasirani, ukoliko prvoplasirani ne ispuni uslove na koje se obavezao tokom postupka privatizacije.
Poslednja i veoma važna predložena izmena i dopuna, to je bolja zaštita državnih interesa u slučaju raskida ugovora. I tu imamo plodove iskustva.
Dakle, kao prvo, ovim zakonom se sprečava kupac da putem investicija i dokapitalizacija tokom trajanja ugovora obezbedi kontrolu u privatizovanom preduzeću, čak i nakon raskida ugovora. Naravno, kao što rekoh, mali je broj takvih transakcija, ali ipak bilo ih je nekoliko. Ova izmena zakona omogućava bolju zaštitu interesa države, tako da sve stečene akcije kupca postaju sopstvene akcije preduzeća i vraćaju se kupcu nakon izvršenja svih obaveza, odnosno prodaju se i prihod daju kupcu u slučaju raskida ugovora.
Na taj način, predviđa se veoma jasno rešenje da, ukoliko dođe do raskida ugovora, onaj kupac koji nije ispunio sopstvene obaveze, ne može kroz određene pravne radnje koje bi izvršio posle privatizacije da na neki način zacementira sopstvenu poziciju i pokuša da spreči jedan valjan raskid ovog ugovora.
Drugi element u smislu zaštite državnih interesa nakon privatizacije i u slučaju raskida ugovora tiče se preciznijeg regulisanja preuzimanja kontrole od strane Akcijskog fonda nakon raskida ugovora i zabrana donošenja ključnih odluka od strane uprave postavljene od strane kupca u tom periodu. Ne možemo dozvoliti da kupac koji nije ispunio obaveze na bilo koji način sprečava državne organe da preuzmu i upravljačku kontrolu nad tim licem. Bilo je nekoliko takvih slučajeva. Na ovaj način i ukoliko ovaj dom izglasa ove izmene i dopune, imaćemo sve pravne mogućnosti da to sprečimo.
Da zaokružim moje izlaganje ovog prvog zakona, radi se o promenama koje su od izuzetnog značaja, zbog toga se nalaze pred ovim cenjenim domom po hitnom postupku, tako bi mogli da damo pravi rok i da zaokružimo jedan proces, koji sam po sebi uvek može biti predmet diskusije, nigde taj proces nije bio lak, niti je lak i u zemljama sa punom tržišnom ekonomijom.
Iskustvo je pokazalo u Srbiji da je predloženi model pokazao veoma dobre rezultate, uočene manjkavosti se ovim izmenama i dopunama otklanjaju i očekujemo da na taj način, misleći ponajviše na zaposlene u onim preduzećima koja još nisu privatizovana u našoj ekonomiji, i to je u neku ruku i dokaz u realnom životu superiornosti, u skoro svim slučajevima, privatne svojine nad bilo kojom drugom formom svojine, a ne da tu treba odstupiti sa bilo kakvom ideologijom.
Državna svojina ima svoje mesto, zadrugarstvo ima svoje mesto, a pred ovim cenjenim domom će se naći i određeni zakoni koji će omogućiti i zajednička ulaganja i delovanje države i privatnog sektora, ali suštinski tamo gde nema ni prirodnog monopola niti bilo kakvih drugih stvari, a privatna svojina je pokazala u istim sektorima, po pravilu, preduzeća koja su privatizovana pokazala su bolje rezultate i u poslovanju i za njihove zaposlene od onih koja još nisu prošla kroz taj postupak.
Ovo je šansa da i ti zaposleni, da ta preduzeća, da te lokalne sredine i te grane dođu do više investicija vlasnika koji će biti u stanju da investiraju i da unaprede performanse tih preduzeća.
Poštovani poslanici, sada bi hteo da obrazložim zakon koji će omogućiti da četiri miliona naših građana, prema proceni Vlade, dođu do vredne imovine, prema našoj proceni ne manjoj od hiljadu evra po stanovnika koji će učestvovati u ovom procesu.
Naravno, kada kažem ove cifre, ni na koji način, jer i to je deo tržišne ekonomije, ne dajemo garanciju, ali Srbija ovim zakonom predlaže da, sa jedne strane, kao sve zemlje u tranziciji, otvori postupak privatizacije i onima koji ne rade u preduzećima ili koji nemaju novac da učestvuju kroz berzu i na neke druge načine u dokapitalizaciji i radu preduzeća.
Srbija, za razliku od skoro svih drugih zemalja u tranziciji, nudi građanima, radi se o četiri miliona, ljudima koji rade u državnoj upravi, profesorima, lekarima, medicinskim sestrama, vojnicima, policajcima, domaćicama, penzionerima, svima onima koji nisu do sada učestvovali u procesu privatizacije, njima se nudi šest, za početak, najkvalitetnijih preduzeća koje ima naša zemlja. Na taj način će obezbediti jedno realno pravo nad vrednostima akcija koje će omogućiti pokretanje tri ključna procesa.
Sada bi hteo da vam kažem da ovaj zakon, kao prvo, omogućava učestvovanje pola našeg stanovništva, više od polovine, u procesu privatizacije.
To je samo po sebi izuzetno važan čin koji omogućava da ova tranzicija bude pravična, da se ova tržišna ekonomija na pravi način približi svim našim građanima i to će biti momenat kada će svi naši građani, njih skoro četiri miliona, biti u stanju da dobiju veoma vredne akcije, koje će biti i plod njihovog truda u godinama i decenijama koje su prethodile, ali isto tako otvoriće drugi proces koji je veoma bitan, a to je proces koji naša zemlja još nije zaokružila, to je proces restrukturiranja i unapređenja poslovanja naših javnih preduzeća.
Na taj način naša zemlja od 2008. godine do 2010. godine će po veoma brzom postupku povećati performanse ključnog dela naše ekonomije. Javna preduzeća nisu baš bilo koja preduzeća. Efikasna javna preduzeća su garancija efikasnosti celog ekonomskog sistema. Konkurentna javna preduzeća koja daju dobre usluge, pristupačne, obezbeđuju i konkurentnost i efikasnost svih drugih preduzeća u našoj zemlji, i daju prave usluge i šanse svim građanima naše zemlje.
Uzgred budi rečeno, jedno od njih, a radi se o "Telekomu" Srbije, već je uspelo da nastupi na dva tržišta u našem susedstvu, a radi se o BiH i Crnoj Gori, i na ovaj način, uveren sam, omogućićemo formiranje regionalnih lidera, tamo gde je velika šansa za našu zemlju. Sigurno je, i u to sam uveren, da će to biti slučaj u telekomunikacijama, i u slučaju proizvodnje električne energije, ali mislim da će ovaj proces nama omogućiti da razmišljamo i nešto šire.
Treći proces koji se ovde otvara, to je proces razvoja tržišta kapitala na jedan uređen način, na jedan transparentan način. Naša berza je već jedna od najvećih u regionu, ali i dalje kaska za nekim berzama koje se nalaze u zemljama u tranziciji.
Pojavljivanje ovih deonica će biti mogućnost da institucionalni investitori, i o tome je bilo priče u prethodnoj tački ovog dnevnog reda oko budžeta, otvoriće mogućnost i za investicije, i ne samo za naše građane, već i za banke, osiguravajuća društva, penzione fondove, investicione fondove.
Na ovaj način Srbija će se afirmisati kao finansijski i ekonomski lider i centar našeg regiona, ne zato što mi to želimo, nego zato što će to tako biti u realnosti i utemeljeno u ovim postupcima.
Dozvolite mi, gospodine predsedniče, poštovane dame i gospodo, da sada preciziram nekoliko odredaba ovog zakona.

Hvala, bićemo zajedno barem do 20 časova.
Što se tiče prvog aspekta, a to je mogućnost da skoro četiri miliona građana, naša procena u ovom momentu je da se radi o 3.780.000 građana, ostvare pravo, ako to žele, na 15 posto akcija po tržišnoj vrednosti preduzeća, i to preduzeća koja su među najpoznatijima i najvrednijima u našoj zemlji. Radi se, naravno, o EPS-u, o NIS-u, o JAT-u, o Aerodromu Nikola Tesla, o Galenici i o Telekomu. To nije sve.
Zakonom o privatizaciji od 2001. godine bila je predviđena jedna ovakva mogućnost i imamo već danas deonice 68 preduzeća, prema nekoj proceni, u vrednosti od 200 do 250 miliona evra, koje će istovremeno biti podeljene.
Zbog toga, kada govorimo o podeli besplatnih akcija, govorimo isto i o podeli novčane naknade, jer ne bi bilo efikasno na skoro četiri miliona građana da se dele deonice po toliko malim iznosima. To ne bi bilo efikasno i uopšte ne bi bilo isplativo za građane. Omogućićemo da građani, tamo gde je iznos od prodaje tih akcija i vrednost tih akcija relativno nizak, dobiju novčanu naknadu.
Ko ima pravo, po ovom predloženom zakonu, na besplatne akcije i novčanu nadoknadu?
Prava se otvaraju svim punoletnim građanima naše zemlje pod sledećim uslovima: da su punoletni na dan 31. decembar 2007. godine i da su na dan evidentiranja, jer već od januara sledeće godine, pa u jednom predloženom periodu koji neće biti manji od šest meseci, svi građani će biti u mogućnosti da se evidentiraju, pa očekujemo da u toku sledeće godine svi oni budu upisani u birački spisak. To je način na koji smo pokazali da učešće u demokratskom životu, učešće u nečemu što je aktivna uloga građanina jeste preduslov da bi se ostvarila i određena prava u domenu privatizacije. To je pravi način na koji se kompletiraju demokratija i tržišna ekonomija.
Drugo, traži se da budu državljani na dan 30. jun 2007. godine. Jedan od dobrih aspekata ovog zakona, na koje smo ponosni, jeste da srpski pasoš vredi. Da se ne bi desile zloupotrebe da neko naknadno traži državljanstvo samo zbog ovoga, znamo o tome je bilo priče i u ovom domu pre koju nedelju, pre koji mesec, oko izmena i dopuna Zakona o državljanstvu.
Naravno, dobrodošli su samo oni koji žele da dobiju naše državljanstvo ukoliko ispunjavaju uslove, ali ukoliko to urade i nisu imali naše državljanstvo na dan 30. jun 2007. godine, pre koji mesec, neće moći da ostvare ova prava. Na taj način izbegavamo mogućnosti bilo kakvih zloupotreba.
Istovremeno, tražimo da imaju prebivalište na teritoriji Srbije na dan 30. jun 2007. godine, odnosno da imaju status privremeno raseljenog lica sa teritorije Kosova i Metohije.
Četvrto, da nisu ostvarili pravo na besplatne akcije na osnovu prethodnih propisa. Na taj način jasno stavljamo do znanja da je ovaj zakon otvoren onima koji još nisu učestvovali u programu privatizacije i, napokon, da su se upisali u evidenciju nosilaca prava u skladu sa ovim zakonom.
Jasno je da upisati skoro četiri miliona građana u roku od šest meseci, što bi bio najkraći rok, samo po sebi je logistički poduhvat. Zbog toga Vlada, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, predložiće mehanizam, ali sigurno je da ćemo to raditi i kroz pošte, jer one imaju najveću mrežu na našoj teritoriji, uspostavićemo sistem evidentiranja koji neće biti ni previše komplikovan ni previše naporan.
Biće predviđeni, naravno, specifični uslovi za one koji nisu pokretni. Naravno, ukoliko je neko bolestan, ukoliko neko nije tu u datom momentu u tom periodu, iz objektivnih razloga, a ispunjava uslove da se upiše, naravno naša Vlada će obezbediti uslove da i oni mogu da ostvare sopstvena prava. To je ono, otprilike, što se tiče četiri miliona građana.
Naravno, u ovom zakonu imamo i specifične odredbe koje se tiču zaposlenih i bivših zaposlenih u preduzećima koja su predmet ovog zakona i koji, naravno, ispunjavaju prethodno napomenute uslove. Naša procena je da će na ovaj način negde oko 150 hiljada zaposlenih i bivših zaposlenih u javnim preduzećima ostvariti značajna prava. Naša procena je, i to je ono što je predloženo u ovom zakonu, da naši građani u proseku ostvare minimalnu vrednost od hiljadu evra, a da zaposleni i bivši zaposleni iz javnih preduzeća ostvare jednu značajnu vrednost, koja je ovde procenjena otprilike četiri hiljade evra po osobi. Čini nam se da je to prava mera pravičnosti.
Čuli smo razne predloge iz raznih sindikata. Mislimo da je pravično da zaposleni i bivši zaposleni ostvare veće pravo, ali mislimo i nadamo se da ćemo dobiti vašu podršku u tome domenu, da nije pravično, o tome je bilo reči i tokom prethodne debate o budžetu, da oni koji imaju već značajno bolje plate, stabilnija radna mesta, i to u onim momentima kada je bilo najteže u ovoj zemlji, da istovremeno ostvare dobitak kroz ovaj proces koji bi bio 20, 40 i 50 puta veći od građana naše zemlje.
Zbog toga je ovaj predlog doveo do jednog žustrog, ali iskrenog socijalnog dijaloga. Moram da vam kažem da je Vlada Republike Srbije, danas, uz dodatne konsultacije sa socijalnim partnerima, usvojila na sednici koja se završila oko 15 časova amandman Vlade na ovaj zakon. Pošto je to novina, hteo bih da ga ovde obrazložim malo preciznije.
U predlogu koji je dostavljen Narodnoj skupštini bilo je predviđeno da zaposleni i bivši zaposleni odluče do 30. juna sledeće godine da li žele, i to pojedinačno u svakom preduzeću, kroz referendum, većinski, da ostvare pravo na akcije, i to 200 evra po godini radnog staža na procenjenoj tržišnoj vrednosti preduzeća pre privatizacije, ili radije žele, i to su neke od odredaba u ovom zakonu, da ostvare otprilike, kao što rekoh malopre, četiri hiljade evra u novcu odmah čim krene taj postupak privatizacije iliti tokom tog procesa privatizacije.
Kroz dodatne konsultacije sa reprezentativnim sindikatima odlučeno je, i to je smisao tih amandmana, jer ih ima ukupno osam, na zahtev socijalnih partnera da se mogućnost za taj bonus i tu novčanu naknadu briše, iz razloga što su reprezentativni sindikati rekli da to dovodi do komplikacija. Posle dodatnih konsultacija sa zaposlenima i bivšim zaposlenima, i oni žele da imaju pravo na akcije. Čini nam se da je to dobro, jer na taj način nema razlike između građana Srbije i zaposlenih u javnim preduzećima, u smislu metode na osnovu koje oni ostvaruju prava.
U smislu iznosa postoje razlike o kojima sam pričao, ali na ovaj način mislimo da ćemo imati isto i efikasniji pristup i zbog toga je vlada pristala, i zbog toga se pred vama nalazi i naći će se amandman koji to omogućava.
Dodatna izmena, koja je veoma važna i koju želim da vam saopštim, koja je isto u amandmanima koje je Vlada prihvatila i danas izglasala i poslala ovom domu, to je - da se omogući zaposlenima koji su eventualno imali neka prava u nekom društvenom preduzeću, da ostvare i prava, ukoliko su proveli dodatni broj godina u javnim preduzećima, na te akcije. Prevedeno na srpski, ukoliko je zaposleni u EPS radio pet godina u jednom preduzeću i eventualno imao određena prava na akcije u tom preduzeću, ali posle toga se zaposlio u EPS-u, NIS-u, Telekomu, jednom od ovih šest preduzeća koja su ovde napomenuta - ta osoba će imati isto prava na akcije po uslovima koji su naznačeni u ovom zakonu.
Na taj način čini mi se da je nađena prava mera dijaloga sa zaposlenima i bivšim zaposlenima u javnim preduzećima, i Vlada je pokazala i na ovaj način da je otvorena za dijalog, a i da istovremeno želi da brani opšti interes i da neće tolerisati da jedna grupa, ma koliko bila talentovana, a zaposleni i bivši zaposleni u javnim preduzećima su sigurno u toj kategoriji u ogromnoj većini, neće dozvoliti da se za to toleriše takva razlika da oni ostvare vrednosti koje su 20, 40 ili 50 veće od onog što imaju druga preduzeća.
Kako se sprovodi ovaj postupak? Agencija, kao što rekoh, sprovešće postupak evidentiranja tokom 2008. godine. Prva procena je da će to uraditi od 1. januara sledeće godine do kraja juna sledeće godine i da će biti angažovani značajni resursi, velika kampanja približavanja i sve pogodnosti za oni koji ispunjavaju ove uslove da dođu do te evidencije.
Veoma je važno da se ljudi evidentiraju. Ovaj postupak nije obavezan, ali isto tako je veoma važan i zbog toga imamo taj uslov upisa na birački spisak. Na taj način građani se identifikuju kao aktivni članovi našeg društva i za glasanje, učešće u političkom životu i isto tako kroz ostvarivanje prava na besplatne akcije, kao aktivni učesnici ekonomskih, socijalnih i tehnoloških promena u našem društvu.
Istovremeno, želim da dam jedno upozorenje, a to je da smo se pripremajući ovaj zakon rukovodili i onim rđavim iskustvima koje su imale određene zemlje u tranziciji sa ovakvim programima, mada, kao što rekoh, nikada se nisu nudila ovako vredna preduzeća.
Imam poruku za svih četiri miliona građana, a to je - od momenta kada se evidentirate po zakonu, ne smete raspolagati ovim akcijama, niti pravom na te akcije, niti pravom na poklon tih akcija, bilo kakav promet tim pravima i akcijama je protivzakonit.
Zašto to radimo? Iz razloga što je iskustvo pokazalo da je u manje uređenim sistemima, a to nije Srbija i to dokazujemo ovim odredbama zakona, postojao rizik da dođe do koncentracije mimo tržišta svojine, da jedan broj posrednika, brokera, advokata, raznih ljudi, dođe do građana i kaže - hajde, prodaj mi tvoje akcije ili hajde prodaj mi tvoja prava na akcije, danas ću ti isplatiti određenu sumu, dovoljno je to za tebe, ali u momentu kada dođe do akcija, onda će se videti da su oni napravili jedan veliki profit.
Poštovani građani Srbije, to nije u vašem interesu i zbog toga Vlada Republike Srbije u ovom zakonu nudi optimalno rešenje, a to je da trgovina ovim akcijama počne, i samo počne, na zakonit način šest meseci posle pojavljivanja akcija tih preduzeća na Beogradskoj berzi. Na taj način vi i cela naša javnost biće u mogućnosti da uoči kakva je prava vrednost tih akcija. Imaćemo transparentan način trgovanja, imaćemo sve institucije na mestu i imaćete u tom momentu pravo da apsolutno slobodno raspolažete sa vašim akcijama.
Ali, pre toga to ne bi bilo u vašem interesu, to ne bi bilo u interesu Srbije, to ne bi bilo u interesu javnih preduzeća i zbog toga ovaj zakon to i zabranjuje. Na taj način, uveren sam, izbeći ćemo i taj ružni nusproizvod koji se desio u nekim drugim procesima ovog tipa, i zbog toga od samog početka želim da naznačim da će Vlada Republike Srbije i svi državni organi izuzetno pomno pratiti i žestoko kazniti bilo kakve pojave koje bi bile protivzakonite, pokušaja bilo kakvog prava ili akcija sa kojima će raspolagati naši građani. Na taj način niko neće biti prevaren.
Zbog toga mogu da kažem da to naravno ne znači da građani neće ostvariti prava, naprotiv, evidentiranje upisa ovih akcija će biti završen, što se tiče preduzeća koja sam pomenuo, do kraja 2010. godine. Toliko o onome ko ima prava.
Nešto što je veoma važno, to je da u ovom momentu besplatne akcije će stvarno biti besplatne. Ovim zakonom se u potpunosti reguliše i poreski tretman i troškovi koji se mogu roditi oko prve trgovine ovim akcijama.
Vlada Republike Srbije predlaže da ove akcije budu besplatne. Samim tim one neće biti oporezovane, samim tim neće biti naplaćen bilo kakav porez na kapitalnu dobit za građane koji dobiju ove akcije. I ne samo to, Vlada Republike Srbije će preuzeti na budžet, znači platiće kroz ovaj program sve troškove brokera koji se eventualno pojave u ovome, i to sve do prve transakcije na tržištu. Samim tim besplatne akcije će stvarno biti besplatne akcije za naše građane.
Što se tiče zaposlenih, imajući u vidu da ostvaruju prava koja se rade ne na nečemu što će se videti na tržištu, nego po procenjenoj tržišnoj vrednosti pre privatizacije, oni će imati isti poreski tretman kao i svi drugi zaposleni u postupku privatizacije do sada. Toliko o prvom aspektu i verovatno najvažnijem za naše građane, a to je ko i na koji način će ostvariti prava i dobit od ovog programa.
Međutim, želim da kažem, poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, nekoliko reči o ova preostala druga dva procesa koja su veoma važna. Drugi proces koji će omogućiti ovaj zakon je ubrzanje restrukturiranja i povećanje efikasnosti jednog ključnog segmenta naše ekonomije, a radi se o javnim preduzećima.
Naravno, poslednjih godina određeni napredak je napravljen. Sva javna preduzeća bolje posluju nego što su poslovala prethodnih godina. Naravno, to dolazi i kroz jedan broj teških odluka, ali sveukupno to je omogućilo da javna preduzeća stanu na noge.
Sećam se 2001. i 2002. godine kada posle godina, tj. decenije nikakvih ulaganja, bilo je posle neizvesno da li će biti dovoljno električne energije. Srećom, ta pitanja su sada iza nas.
Da li to znači da je sve perfektno u javnim preduzećima? Daleko od toga. Zbog toga jedna velika šansa koju otvara ovaj zakon je da se oroči restrukturiranje i da se u javnim preduzećima oseti potreba još više nego pre da dođe do nužnih promena, ne samo zbog tih samih javnih preduzeća, već zbog toga što oni imaju lančani efekat i na naše građane i na ostatak privrede i zbog ostatka naše ekonomije.
Daću nekoliko konkretnih primera. Izlazak na berzu, tj. strateško partnerstvo, koji su preduslovi da bi se ove akcije pojavile na tržištu kapitala, a šest meseci posle toga došlo do trgovine što se tiče građana koji ostvaruju prava kroz ovaj postupak.
To će značiti da će ta preduzeća morati da pripreme ne samo finansijske izveštaje po međunarodnim standardima, nego da će oni imati obavezu da, kao sva druga preduzeća na Beogradskoj berzi, dosegnu nivo korporativnog upravljanja, prozirnosti u poslovanju, koje će omogućiti da svi naši građani, svi naši poreski obveznici budu uvereni da raspolažu na pravi način tim resursima koji su na njihovom raspolaganju. Samim tim, evo velike šanse da i naša javna preduzeća dođu do dodatnih sredstava, da dođu do strateškog partnera.
Želim da kažem da ovaj zakon ne predodređuje u kojoj će formi doći do tih procesa u preduzećima, već će to biti predmet još jedne rasprave u ovom parlamentu koja će se ticati strategije, restrukturiranja i privatizacije javnih preduzeća, a za ona veća od njih, važna, kao što su NIS i neke druge, naravno, biće potrebno doneti odgovarajuće zakonske propise u ovom domu.
Tako da, poštovani narodni poslanici, ovaj zakon ne znači da ćemo, kako bi narod rekao, prodati javni sektor. Ja sam se i više puta izrazio u ovom domu oko tog pitanja. Postoji optimum, optimum za Srbiju, najbolje za Srbiju nije da se ništa ne radi, ali sigurno najbolje za Srbiju nije da se sve proda.
Najbolje za Srbiju zavisi od određenog preduzeća, u konkretnim slučajevima nije isto i nije ista situacija JAT Ervejza kao što je situacija našeg EPS-a. To su dva odvojena pitanja i samim tim svako od tih preduzeća će imati specifični tretman, sa kojim će naravno ovaj cenjeni dom biti upoznat.
Samim tim, taj drugi proces, proces unapređenje funkcionisanja našeg javnog sektora, ove tri godine koje dolaze će biti momenat kada će, nalik onome što je uradio dobar deo naše privrede uz mnogo poboljšane performanse, to vidimo kroz privredni rast od 7% ove godine i vidimo u protekli tri godine da ako uzmemo završne račune za 2006. godinu, primera radi, vidimo da ona preduzeća koja su privatizovana su značajno poboljšale produktivnost, imaju profit i oni koji su zaposleni u tim preduzećima imaju stabilne plate koje rastu.
Samim tim, taj drugi proces je nešto što će u potpunosti zaokružiti reformu ovog ključnog segmenta naše ekonomije javnih preduzeća.
Treći i poslednji proces koji želim da napomenem je proces razvoja tržišta kapitala koji će otvoriti primena ovakvog zakona. Srbija ima sve da postane ekonomski i finansijski centar ovog dela Evrope. Ovaj zakon će biti mehanizam na koji će naša Beogradska berza biti centar svih dešavanja u jugoistočnoj Evropi, centar pažnje za sve koji žele da se bave ovim poslom na načine koji će omogućiti ne samo privlačenje sredstava za ova preduzeća, već i dolazak ovih deonica, ovih akcija i ovih preduzeća na berzu daće stabilnost našoj berzi, mnogo veću kapitalizaciju.
Sa sadašnjih 17 milijardi evra, ona će značajno porasti, imaćemo efekat aktivnosti na druge berze i očekujem da će doći kroz ovaj proces i do dodatnog ukrupnjavanja, gde će Beograd biti sam centar zbivanja, u to sam duboko uveren, a isto tako omogućiće drugim preduzećima, kroz investitore koji će biti privučeni ovim postupkom, da dođu do potrebnih sredstava.
Na taj način ćemo omogućiti celom našu ekonomskom sistemu da dolazi do nužnih sredstava i nužnih investitora, i na ovaj način na 4,7 milijardi dolara, koliko je naša zemlja privukla investicija prošle godine, procenjenih 3 milijarde dolara, koliko će privući ove godine, ovaj zakon će isto obezbediti sve preduslove da naša zemlja nastavi da privlači od 3 do 5 milijardi dolara investicije svake godine. Postoje procene prema kojima će taj iznos biti još nešto veći, ali sigurno da sa ovim zakonom ćemo obezbediti sve preduslove da naša zemlja bude centar ekonomskih, finansijskih zbivanja na Balkanu.
Da li to znači kraj postupka privatizacije i svojinskih promena? Ne. Preostala je jedna karika, to je zakon o denacionalizaciji. Želim da vam kažem da je Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije pripremilo nacrt. On je već sada u javnoj debati i očekujemo da će on u redovnom zasedanju cenjenog doma sledeće godine biti na dnevnom redu, i tako ćemo u jednom rekordnom roku od sedam-osam godina uspeti da zaokružimo ono što je trajalo 15 do 20 godina u drugim zemljama u tranziciji.
Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, pred vama su dva veoma važna predloga zakona. Nadam se da ćemo, u interesu svih naših građana, svih zaposlenih, svih koji nisu bili u stanju da realizuju svoja prava kroz proces privatizacije, jednoglasno, nadam se, da podržimo ove promene. Ne mogu zamisliti koji su to razlozi koji bi mogli da dovedu određenu političku partiju da zatvori vrata akcionarstvu našim građanima u godinama koje dolaze. Zbog toga nadam se da ćemo imati i konsenzus oko ovih zakona. Hvala puno na vašoj pažnji.

Prvo, želeo bih da pomenem nekoliko stvari. Prva stvar se tiče načina privatizacije. Želim da kažem da ovih šest preduzeća ne rade u istim granama i njihova situacije je podosta različita.
Teško je uporediti situaciju jednog Telekoma Srbije, koji se veoma dobro nosi, hvala mu i svima onima koji rade tamo, sa konkurencijom, dva veoma jaka međunarodna konkurenta na našem tržištu, i našao je mogućnost da uđe na tržište Bosne i Hercegovine i Crne Gore. Uz to, dobijajući podršku najveće finansijske organizacije na svetu, koja je dala kredit od 700 miliona dolara bez ikakve suverene garancije.
To je mera napretka koju je doživeo Telekom Srbije i mogućnosti koje to preduzeće otvara za one koji će dobiti besplatne akcije u tom preduzeću, a da Srbija nema nikakvu žurbu da izvrši bilo kakvu većinsku privatizaciju tog preduzeća.
Doći će vreme kada ćemo razgovarati o modelu, ali sigurno je da za Telekom Srbije u sledeće tri godine nije potrebna nikakva većinska prodaja.
Mnogo je verovatniji izlazak na berzu, koji bi omogućio dokapitalizaciju, tako da se refinansira i ovaj kredit, dobiju dodatna sredstva da bi se razvili i da Telekom Srbije bude ono što je, na primer, mađarski ''Matav'' uspeo da uradi, a to je da ima regionalni pristup i mislim da ćemo na taj način imati izuzetno snažno preduzeće.
Što se tiče JAT ervejza, situacija je drugačija. Znamo da je Vlada Republike Srbije posle tendera dobila privatizacionog savetnika koji će do kraja godine dati određene predloge.
Postoji snažno interesovanje nekoliko preduzeća za strateško partnerstvo i Vlada će do kraja godine odrediti koji će to biti model.
Budite sigurni da će to biti na način na koji će se sačuvati ime, sačuvati zastava naše zemlje nad tim avionima, budite uvereni da će uslovi biti sigurno da strateški partner obezbedi nove avione koji će omogućiti svakodnevne veze Beograda sa prestonicama u okruženju i to će ojačati mesto Beograda i naše zemlje Srbije kao regionalnog lidera, i napokon naravno odgovarajuće investicije, uz širenje poslovanja JAT ervejza i isto tako unapređenje situacije zaposlenih.
Vidimo na ta dva primera razliku. Isto tako možemo reći da EPS ni na koji način neće biti privatizovan većinskom metodom, da za EPS ono što predstoji to je da se izgrade dodatni kapaciteti i to ne mora ići u sledeće dve godine kroz otvaranje kapitala, već kroz zajedničko ulaganje sa strateškim partnerima, naravno kroz otvoreni tender.
Što se tiče NIS-a, postoje dve mogućnosti. Jedna je manjinska privatizacija, druga je većinska.
U svakom slučaju, to će se uraditi u interesu Srbije i na taj način da mi povećamo naš kapacitet da postanemo regionalna velesila u domenu energetike.
Znate da je Vlada Ruske Federacije predložila određeni memorandum, on se razmatra. Radna grupa je formirana i naravno ovaj dom će biti u potpunosti upoznat sa eventualnim rezultatima tih diskusija, jer kao međudržavni ugovor i sporazum on će proći verifikaciju Skupštine.
U svakom slučaju, to će se uraditi na način koji će povećati vrednost svih tih preduzeća i omogućiti liderstvo našoj zemlji i u tom domenu.
Što se tiče Galenike, ona je na jednom otvorenom tržištu, ima nekoliko snažnih konkurenata i ovaj proces je ovde da obezbedi dodatna sredstva da izgradi nužne pogone koji će omogućiti sertifikaciju. Ona ima do 2009. godine, ako se ne varam do juna 2009. godine, da dobije odgovarajuće sertifikacije, da bi mogla da se nosi sa međunarodnom konkurencijom koja postoji ovde.
Naša zemlja ima nekoliko interesantnih preduzeća u tom domenu. Neka su u domaćem vlasništvu, neka u inostranom. U svakom slučaju, imamo realnu šansu da budemo zemlja farmaceutske industrije i ovaj program će to omogućiti Galenici.
Što se tiče Aerodroma, nikakva većinska prodaja ne dolazi u obzir. Naravno, treba obezbediti dodatna sredstva za širenje poslovanja Aerodroma. On je prva stvar koju vide svi stranci koji dođu u našu zemlju. Istovremeno, za naše građane i za poslovne ljude to je isto kapija kroz koju oni idu u svet. Isto tako to je velika ekonomska šansa.
Daću samo jedan primer, ne da je to uporedna cifra za nas, ali u Velikoj Britaniji ''Hitrou'', londonski aerodrom, predstavlja 3% ekonomije cele zemlje, tako da veliki broj aktivnosti i dodate vrednosti su moguće oko Aerodroma.
I jedno zajedničko ulaganje kroz međunarodni tender za izgradnju kargo centra u Beogradu je dodatni infrastrukturni poduhvat koji će preduzeti naš aerodrom. Oko ovog pitanja koje je jedan poslanik pokrenuo još će biti rasprave na Vladi. Idemo prema usvajanju jedne strategije za svako od ovih preduzeća i vidimo da imaju specifični položaj.
Druga stvar koju želim da napomenem, to je da naravno Vlada Republike Srbije će uraditi sve da svi građani koji imaju pravo na ove akcije dođu do ovih akcija. Jedno od ključnih merila uspeha ovog programa je da li oni koji su u najtežoj situaciji u ovom momentu, a imamo i dalje veoma veliki broj teških situacija, od ljudi koji nemaju stalnu adresu, ljudi koji još nemaju sređene lične papire, to će biti mogućnost, istovremeno i velika akcija na terenu će biti sprovedena, i to ne samo komunikacija preko sredstava javnog informisanja, nego i na terenu, da obezbedimo da kroz ovu akciju dodatno, ako smem tako da se izrazim, socijalizujemo, obezbedimo najugroženijima da postanu punopravni članovi našeg društva.
I ponavljam, nije slučajno zašto jedan od uslova da se dođe do akcija to je da budu upisani na birački spisak. Moramo da obezbedimo i kroz ovaj proces, koji obezbeđuje značajnu dobit za svakog građanina ove zemlje koji još nije učestvovao u procesu privatizacije, da postane punopravni građanin, kao neko ko glasa, pa neka glasa za koga hoće, ali da glasa, da bude aktivan učesnik našeg života, političkog života, javnog života naše zemlje. S druge strane, dolazeći u posed vrednih akcija, da postane aktivni učesnik i ekonomskih procesa, a kroz taj postupak da obezbedi značajnu dobit za sebe, za svoju porodicu. Hvala puno na vašoj pažnji.

Prvo što želim da kažem, to je da je jedan od veoma važnih ciljeva ovog zakona, zapravo da i najugroženiji slojevi našeg društva vide kroz ovaj proces mogućnost, ne samo da ostvare prava, nego da dožive novu šansu za resocijalizaciju. Tu vidimo tri ključne grupe, prvo Rome, i kao što već godinama pokušavamo, a to je da postoji doza kredibiliteta, nismo zaboravili ni zahteve koji su postojali sa strane predstavnika romske nacionalnosti za sastanak i taj sastanak je predviđen, kao što znate, pozvani ste i vi i drugi predstavnici romske manjine, da razmotrimo i ona pitanja koja su postavljena kada smo odgovarali na poslanička pitanja.
Naime na koji način se ostvaruju prava i da li treba formirati određene koordinacione mehanizme da bi romska manjina mogla da ostvari prava.
Da ne bude da se ljudi, ako mogu tako slobodnije da se izrazim, sete Roma kada su izbori, nego da radimo u kontinuitetu u poboljšanju uslova života pripadnika romske manjine u našoj zemlji.
Samim tim, ovaj zakon nije samo šansa da svi punoletni građani romske manjine imaju mogućnosti da dođu do novca, i to jeste važna motivacija, a mi vidimo mogućnosti ne samo u saradnji sa predstavnicima te manjine, nego i sa predstavnicima drugih državnih organa i zbog toga će biti predstavnici MUP, biće prisutni, jer jedan broj problema koji su se rešavali u proteklih nekoliko godina, kada nije bilo valjanih papira, dobro znamo da je MUP nalazilo načina da prevaziđe određene teškoće, ponajviše za potrebe zdravstvene zaštite pripadnika romske manjine.
To je prva kategorija. Predlažem da na tom sastanku razmotrimo sva ta pitanja. Imate danas angažman sa Vladom Republike Srbije, da svaki Rom koji ispunjava ove uslove, da nađemo odgovarajuće rešenje da oni dođu do njihovih prava.
Ali, vidite, ovo je šansa da istovremeno, ne da kažemo, hajde da oni mogu da ostvare ova prava bez papira koje treba da imaju drugi građani, nego da i oni svi dobiju te papire.
Druga stvar da se upišu, da oni isto glasaju, jer to je najvažnija stvar u kontinuitetu, da na taj način ostvare svoja građanska i ekonomska prava.
Dve druge grupe na koje naročito mislimo, to su privremeno raseljena lica sa Kosova i Metohije koji glasaju u našoj zemlji i tu želimo da izbegnemo bilo kakve probleme da bi oni mogli da ostvare prava.
Treće, situacija koja je specifična, a to su izbeglice, oni koji imaju taj status, svi oni koji imaju odgovarajuće uslove.
Veoma velika pažnja će biti usmerena da te tri kategorije naročito dođu do prava koja otvara ovaj zakon, a istovremeno da ostvare sva njihova građanska prava.
Naravno, sa te tri grupe se ne iscrpljuje lista onih na koje smo naročito mislili, jer jednostavno on se obraća većini naših građana, a to je četiri miliona građana.
Mi želimo da naročito oni koji su na selu, prigradskim naseljima, to jeste manjkavost naše tranzicije do sada, i to otvoreno kažem, odnosno jedno od velikih merila uspeha ove tranzicije jeste - da li ona povećava ili smanjuje jednakosti u društvu.
Tranzicija, bilo je malopre reči o tome, smanjuje siromaštvo.
Istina je i na to sam ponosan, ne kao član vlade nego kao građanin naše zemlje, da je to tako veliko siromaštvo značajno opalo u našoj zemlji.
Ali, nikako ne mogu biti zadovoljan što i dan-danas 490 hiljada naših građana živi ispod regionalne granice siromaštva, a to znači da porodica od tri člana, dva odrasla i jedno maloletno dete ima manje od 18 hiljada i 800 dinara neto mesečno. Na to nisam ponosan, ali sam ponosan što danas predlažem ovaj zakon, jer taj zakon neće rešiti sve probleme, naravno, to bi bio populizam da će rešiti, ali sigurno je da otvara nove mogućnosti, naročito za one slojeve našeg društva koji nisu sebe dovoljno videli kao pobednike u ovoj tranziciji, koji i dalje imaju velike probleme.
Tako, ovaj zakon je naročita šansa za pripadnike romske manjine, za privremeno raseljena lica sa KiM, za izbeglice, a isto tako za penzionerske parove koji žive u gradovima sa nedovoljnim prihodima, mnogobrojne porodice, isto tako oni koji žive na selu, koji žive u nekoj formi izolacije i proizvode za sopstveno preživljavanje, međutim nisu u dovoljnoj meri uključeni u promene u našem društvu.
Ne kažem, naravno, da će ovaj zakon i davanje besplatnih akcija, već sam uveren, o tome je gospođa Grubješić malopre govorila, dati vrednost ukoliko ljudi budu u poziciji da sačuvaju ove akcije i duže vreme od onoga kada bude njihovo trgovanje, ta vrednost će biti značajno veća.
Pošto ne želimo da uvodimo ljude u zabludu, mi smo dali jednu konzervativnu procenu da je vrednost u sledeće tri godine, jer to neće doći u jednom mahu. Jedanput kada se evidentirate biće ove akcije i novac će dolaziti u više navrata.
Svaki put kada dođe do privatizacije, izlazak na berzu, strateško partnerstvo, dokapitalizacija, kada se utvrdi jedna profesionalna cena kroz takmičenje na tržištu, koju jedan veliki investitor je spreman da plati - to je ono što će se kotirati na Beogradskoj berzi.
Šest meseci posle toga svi građani koji su dobili ove besplatne akcije i zaposleni, tu nema nikakve razlike, već su zaposleni, građani mogu da trguju i moći će da počnu da razvijaju njihova prava.
Mi znamo da će jedan broj građana hteti, zato što teško živi, da proda, ali će biti veoma važno, čak i u tim situacijama da uslovi budu takvi, uveren sam da će oni biti takvi, da i oni kroz vreme realizuju njihovo pravo.
Vidite da taj zakon, pod jedan, naravno daje vrednost u ruke građanima. U pravu su oni koji su rekli da nije to nešto što je Vlada izmislila i stavila na raspolaganje.
Da, poštovani narodni poslanici, na ovaj način se vidi akumulirani talenat generacija koje su formirale našu zemlju, ali istovremeno kroz ovo otvaranje kapitala ne samo da najširi slojevi našeg društva će imati mogućnosti da učestvuju, da dobiju nazad nešto od onog truda i poreza koji su plaćali svih ovih godina, već kroz dodatnu privatizaciju, dokapitalizaciju i strateško partnerstvo ovih preduzeća naše javne finansije će dobiti novu šansu, način na koji ćemo finansirati sledeću generaciju infrastrukturnih projekata - pet mostova, koridor 10, multimodularnu luku na Dunavu i seriju drugih velikih infrastrukturnih projekata koji će obeležiti decenije koje dolaze.
Za naše građane to znači mogućnost i novac. Istovremeno, za one koji nisu upisani evo veoma dobrog podsticaja da napokon ostvare i ona njihova građanska prava da se uključe da glasaju, i napokon za one koji su u težoj situaciji ubeđen sam da će ovo biti prava motivacija, da 2008. godine za najugroženije slojeve, zato što će se uspostaviti jedan direktan
kontakt na lokalu, uz učešće onih koji predstavljaju njih, pa i vas, gospodine Šajn, i svi oni drugi, da počnemo da dodatno sa tim bolje uočimo koji su problemi i da ih rešavamo. Hvala puno na vašoj pažnji.

Želim prvo da kažem, gospodine Baraliću, a isto tako hteo bih da kažem gospodinu Buhi iz SRS, da nema nikakve forme ostrašćenosti sa strane Vlade, da ako već idemo u ovom pravcu, stvarno želim u ime Vlade da sve poslaničke grupe podrže ovaj zakon, jer, kao što smo rekli, nije ova imovina i svojina nešto što je formirala jedna politička partija ili ova i ona vlada.
Ovde se radi o akumuliranom trudu nekoliko generacija naših građana. Samim tim sasvim je pravično, to su bili građani, da kažem, teško je sad raščivijati i razmrsiti sve konce koji su postojali u vreme SFRJ, ko je šta finansirao, to je velika priča i ceo proces sukcesije se bavi tim pitanjem i mnogo velikih teškoća se dešava, što na nivou država, što na nivou građana.
Želim da kažem da nema ostrašćenosti, da jednostavno, u pravu ste, gospodine Baraliću, poslednjih sedam godina, koliko se bavim ovim poslom, bilo je dobrih ideja SPS i bili ste u pravu za Zakon o javnim nabavkama i da, predložili smo, setite se, godinu i po dana kasnije da naši ponuđači imaju prednost od 20% u ceni i ta prednost i dan-danas postoji.
U tom smislu, kako da vam kažem, nekoliko poslaničkih grupa je predložilo skoro istovetne amandmane i Vlada ne polaže nikakva autorska prava, nego, čini mi se, tu smo svi imali nešto što je dragoceno a to je socijalni dijalog. Ne verujem da SPS ima monopol nad tim dijalogom, niti ste ovlašćeni predlagači Samostalnog sindikata, možda su to bila neka vremena 90-tih, ali toga više nema.
Sindikati su se obratili svim političkim partijama, koliko vidim, u ovom domu, partiji levice, kao što su DS i SPS, ali i partije desnice, kao što je G17 plus.
U suštini, ono što je važno, to je da je nađena prava mera kroz socijalni dijalog. Svi smo saglasni da je bolje za sve da zaposleni i bivši zaposleni u javnim preduzećima ostvaruju prava u akcijama u iznosu od 200 evra po godini radnog staža i u proporciji kapitala prema procenjenoj tržišnoj vrednosti pre privatizacije. Oko toga smo se složili i to je dobro.
Druga stvar oko koje smo se složili, to je da oni koji danas rade ili koji su dobar deo njihovog radnog veka proveli u javnim preduzećima, a eventualno su ostvarili neka prava u društvenom preduzeću, moći će da ostvare prava shodno broju godina koje su efektivno proveli radeći u javnim preduzećima.
Mislim da, ukoliko ste predložili taj amandman to je dobro, G17 plus ga je isto predložio, Vlada Republike Srbije ga je predložila i mislim da tu imamo jedan konsenzus.
Što se tiče statusa izbeglica, evo mi smo se ovde konsultovali, samo želim da kažem u ime Vlade Republike Srbije da ukoliko mislimo da u ovom tekstu nije moguće za one koji imaju status izbeglica i znamo da ima različitih situacija, Vlada je spremna da razmotri i eventualno i amandman sutra na odboru, na taj način da izbeglice ne budu kažnjene dva puta, na način da ne mogu da ostvare prava u bivšoj SFRJ i da danas ne mogu da ostvare prava kao drugi građani naše zemlje.
Naravno to ćemo uraditi na taj način da ne otvorimo prostor, i siguran sam da je to apsolutno moguće, da ne dođe do nekih neregularnih situacija, ali mislim da smo dovoljno uređena zemlja, da i oni koji imaju status izbeglica, uređeno i spremno sa Komesarijatom za izbeglice da otvorimo i ovaj program i njima. Tako da tu nema nikakve dvojbe. Želimo da i izbeglice, dovoljno je bilo patnje, dovoljno je bilo problema, red je kada dolazi do jedne pozitivne stvari u našoj zemlji da ovo bude u potpunosti otvoreno i za njih.
Hvala puno. Pozivam vas da sa nama razmotrite svi zajedno, bilo je određenih predloga, tu je gospodin Meho Omerović, koji je predložio jedan amandman, koji u jednom delu nije bio moguć, ali ajde da prepravimo, gospodine Buha, ajde da napravimo zajedno jedan amandman koji će sutra odbor prihvatiti tako da izbeglice u potpunosti učestvuju u ovoj programu. Hvala puno.

Gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da iskoristim ovu priliku da, slušajući ovu diskusiju i jedan broj pitanja, napomenem i ponovim nekoliko ključnih odrednica ovog budžeta, naravno ne ponavljajući ono što je ministar finansija rekao u uvodnom izlaganju, a isto tako da se osvrnemo na nekoliko pitanja koja su postavljena poslednjih nekoliko sati ove diskusije.
Ovaj budžet je socijalni i razvojni. On je po meri Srbije i naravno svaki budžet je u suštini sinteza svih problema i svih pokušaja rešavanja tih problema, koje pokušava da da određeno društvo. Naravno, naše društvo i dalje pati od mnogobrojnih problema. Dva su najveća, a to je stopa nezaposlenosti, siromaštvo određenih slojeva našeg stanovništva, kao i veliki deficit tekućih plaćanja od 15% bruto domaćeg proizvoda.
To nedvosmisleno ukazuje na dalje napore koje je nužno usmeriti, s jedne strane, ka povećanju konkurentnosti naše privrede i istovremeno očuvanju i jačanju stepena solidarnosti u našem društvu. Nema jednostavnog odgovora na mnogobrojne probleme sa kojima mora da se suoči naše društvo i samim tim ovaj budžet.
Hteo bih da napomenem nekoliko karakteristika ne samo budžeta nego ovih javnih finansija koje su predložene za sledeću godinu, jer kao što vidite po dobroj praksi poslednjih nekoliko godina, imate mogućnosti da razmatrate ne samo ono što je budžet, nego i drugi deo javnih finansija koje predstavljaju finansijski planovi organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, koja u iznosu novca u potpunosti se porede sa onim što je naš budžet i pokazuje dozu solidarnosti koja postoji u našem društvu.
Zašto je ovaj budžet dobar za Srbiju i zašto pozivam sve poslanike i sve poslaničke grupe da glasaju za njega? Prvo, u pravu su oni koji kažu da je javna potrošnja velika u našoj zemlji. U pravu su naročito kada kažu da je učešće javne potrošnje previsoko i to je problem za našu ekonomiju iz razloga što velika javna potrošnja potiskuje ono što su investicije privatnih investitora i ima snažan efekat, to smo videli ove godine kroz povećanje plata.
Postoji, kako bi rekli ekonomisti, mimetički efekat, a na srpskom jeziku lančani efekat na plate i u drugim delovima naše ekonomije, naročito u privatnom sektoru, o kojem su nam mnogo puta govorili i sami privrednici, koji na taj način produbljuje jedan od dva velika problema o kojem sam pričao na samom početku, a to je deficit tekućih plaćanja.
Zbog toga je ovaj budžet, koji omogućava smanjenje za 0,8% ukupnih izdataka javnih finansija u našem bruto domaćem proizvodu, dobar. Ako pogledamo performanse naše ekonomije, naravno to je jedna cifra koja kada je budem izrekao značiće dosta malo za građane koji nas gledaju večeras, a to je ipak da će naša zemlja sa 7% rasta bruto domaćeg proizvoda biti rekorder u Evropi po razvoju. Svi mi bi hteli da to ide mnogo brže, ali 7% je odlična cifra, najbolja u Evropi, a kada znamo da je predviđeno 6% rasta u sledećoj godini, realnog rasta naše ekonomije, to će biti značajan napredak za sve naše građane.
Želim isto da kažem, kao što vidite u ovim projekcijama, kada govorimo o nezaposlenosti uočavamo za 2008. godinu, po prvi put, treba reći, da se predviđa povećanje zaposlenosti. U nekim delovima naše zemlje, u Beogradu i u Vojvodini taj efekat je već uočljiv u poslednje tri godine. Hteo bih da podsetim sve koji su govorili o teškoj situaciju u Vojvodini, da je ove godine predviđeno povećanje zaposlenosti za 50.000 građana. Po prvi put u poslednje dve godine nezaposlenost pada u Vojvodini i to je dobro. Bravo Vojvođanima.
U Beogradu je situacija još nešto bolja, ali naravno svi mi moramo u ovim okolnostima da ne sputavamo napredak onih koji bi nešto brže, ali istovremeno da iskažemo veću dozu solidarnosti prema onim regionima naše zemlje, a mnogobrojni su, gde to još nije slučaj.
Zbog toga u ovom budžetu imate u smislu sredstava Nacionalnog investicionog plana rekordne sume. Oni koji su govorili o kapitalnim izdacima u Vojvodini, želim da vam kažem, prvo, da u ovom momentu, do 15. decembra ove godine, izvršenje, realno izvršenje kada se uporede novci koji su potrošeni iz budžeta Republike Srbije s jedne strane i budžeta Vojvodine, Vojvodina predstavlja 7,2% tih sredstava. Ni na koji način Vojvodina nije zakinuta.
Druga stvar, za one koji imaju tu sreću da žive u Vojvodini, vidi se u mnogobrojnim, u svim opštinama u Vojvodini se uveliko gradi. Dvadeset milijardi dinara je predračunska vrednost kapitalnih projekata koji su predviđeni i naravno nikome ne pada na pamet, a ponajmanje onima koji sa puno talenta vode te projekte, da prebace taj novac odmah u taj fond.
Naravno, ne dolazi u obzir da se izvođači avansno plate u punom iznosu, nego se taj novac prebacuje na Fond za kapitalne izdatke, u momentu kada je to nužno da bi se podmirili izvođači. Samim tim ovaj budžet je istovremeno najsnažniji koji smo imali proteklih godina u domenu infrastrukture.
Sada bih hteo da kažem oko pitanja duga, pošto je to bilo pitanje gospođe Tabaković. Da podsetim da je 2000. godine ukupni javni dug predstavljao 120% bruto domaćeg proizvoda. Da prevedem na srpski, imali smo više dugova nego nacionalnog bogatstva.
Danas, sedam godina kasnije, on ne predstavlja ni trećinu našeg bruto domaćeg proizvoda. Naš javni dug nije ni jedna trećina našeg nacionalnog bogatstva. Četiri puta manje i to je mera napretka Srbije.
Želim da podsetim, pošto je bilo priče o evropskim integracijama, da tzv. mastrihtski kriterijumi, jedan od onih za ulazak u Evropsku uniju, pokazuje da je nivo maksimalnog javnog duga u bruto domaćem proizvodu za ulazak u Evropsku uniju 60%. Znači, mi imamo dva puta manje javnog duga nego ono što je maksimum prihvatljiv za zemlju koja treba da uđe u Evropsku uniju i dobro je što je poslednjih godina naš dug spoljni smanjen za 5,1 milijardu evra.
To je zbog toga što smo dobili otpust duga i reprogramiranje, ali isto zbog toga što smo avansno uspeli da otplatimo jedan broj dugova, kao što je slučaj s jedne strane sa Svetskom bankom, MMF, kome ne dugujemo više nijedan jedini dinar, a da ne govorim o tome da smo napokon uspeli da uspostavimo jedan broj mehanizama, kao npr. pošto je o njoj bilo reči, nemačkoj razvojnoj banci.
Samo da kažem da je Republika Nemačka za sada jedina zemlja koja je, uzimajući jedan deo našeg suverenog duga, prihvatila da se taj dug, i za sada se radi o iznosu od 25 miliona evra, od pre dve godine, pretoči u projekte u devet opština za poboljšanje sistema grejanja, da bude bolje grejanje, da manje zagađuje i odlučili su pre koju nedelju da dodatnih 17 miliona evra pretvore. U tom domenu je značajno bolja situacija.
Mislim da je ova tekovina koja je uspostavljena, a to je da u samom predlogu zakona o budžetu ne dobijate samo jednu ukupnu informaciju o našem spoljnom dugu, već informacije o svim predloženim aranžmanima, o svim predloženim garancijama koje predlaže da preuzme budžet Republike Srbije, to je prava mera fiskalne discipline i prozirnosti u onome što nudi Vlada koje treba očuvati.
Za mnoge, to je prestrogo. Za mnoge, to daje toliku meru strogoće i nužnosti da posle ovog odobravanja, svaki put kada neki resorni ministar bude želeo da finansira određeni posao koji je predviđen budžetom, moraće da se vrati pred ovaj uvaženi dom, da obrazloži zašto je ono što ste već jednom izglasali kao moguću garanciju, tj. suvereni dug, nužan za Srbiju i da ovaj suvereni dom odluči da li suvereno daje suverenu garanciju ili suvereni dug. To je pravi način na koji treba da se vode javne finansije.
Želeo bih da kažem, pošto je o tome bilo priče, da se slažem sa onim poslanicima koji nisu zadovoljni informacijama kojima raspolažemo u domenu plata i naknada za članove upravnih odbora u javnim preduzećima. Vlada je već uložila napore. Želim da preuzmem obavezu da ćemo uložiti dodatne napore, jer oni koji rade u javnim preduzećima ne rade u privatnim preduzećima.
Oni rade u preduzećima koja, po pravilu, imaju dozu monopola, oni upravljaju našim prirodnim bogatstvima i moraju imati dozu transparentnosti u njihovim primanjima, koja su mnogo veća od onoga što postoji u privatnom sektoru.
Bilo kako bilo, kada neko govori da ovaj budžet nije dovoljno strog, ipak treba reći, ovde je ministar finansija pre nekoliko minuta, na tome mu čestitam, kao i resornom ministru prosvete, što su uspeli i ovog puta da nađu pravi socijalni dogovor sa reprezentativnim sindikatima prosvete, i to na način na koji se poštuje ovaj finansijski okvir koji je predložen u ovom budžetu. Posle pravosuđa, evo prosvete.
Tako će se uraditi za koji dan i sa reprezentativnim sindikatima državne uprave, i na taj način pokazujemo da sa ovih iznosa za plate, koji su iznosili 9,7 odsto bruto domaćeg proizvoda, postepeno usklađujemo i taj izdatak sa onim što su finansijske mogućnosti naše zemlje, a da usluge koje naši građani dobijaju od činovnika ni na koji način ne budu pogođene, već naprotiv, biće unapređene.
Jer se hrabro nosimo sa problemom koji se zove resocijalizacija mreže naših institucija i pozdravljam reprezentativne sindikate pravosuđa koji su imali tu hrabrost da priznaju da jedna trećina zaposlenih u pravosuđu radi i obrađuje dve trećine ukupnih predmeta, i da treba raditi na onome što je okoštala i prevaziđena struktura naše državne uprave. Moramo raditi na tome u interesu naših građana i privrednika.
Za one koji su govorili o problemima naših penzionera, uz mere koje je naša Vlada već preduzela, isplatu jednokratne pomoći od dve hiljade dinara za svakog penzionera koji prima manje od 8.600 dinara, koja je već data ovih dana, ide isplata preostalog duga, koji predstavlja između 3.700 i 4.400 dinara za svakog penzionera. Tokom januara biće isplaćeno, to je u ovom budžetu za korisnike fonda za penzionere poljoprivrednike, preostali javni dug koji je predstavljao oko 23 hiljade dinara. Napokon, to je izdatak koji predstavlja nekoliko desetina milijardi dinara, to je usklađivanje po zakonu penzija za iznos koji će biti između 12 i 13 posto, tj. povećanje za sve penzionere u tom iznosu, počevši od čeka u januaru.
Mogao bih još mnogo govoriti o budžetu, ali poštovani narodni poslanici, želim da kažem da u ovom momentu koji nije lak za našu zemlju on uspostavlja pravu ravnotežu između ciljeva koji samo naizgled izgledaju kao suprotstavljeni. Nema pravičnog društva koje ne proizvodi bogatstvo i koje nije efikasno. Efikasno društvo koje proizvodi veliku nejednakost između ljudi, između regiona, ne može biti održivo. U tom smislu, po dobroj tekovini kontinentalne Evrope, imamo ovde pravu meru u količini i u alokaciji između raznih ciljeva koje moramo imati u datom budžetu.
Bilo je pitanja na koje želim da se osvrnem, koja se ne tiču ukupnih javnih finansija. Prvo, što se tiče denacionalizacije, u pravu ste, to je u smislu svojinske transformacije, kada i ako ovaj uvaženi dom usvoji, posle rasprave koja će biti po sledećim tačkama dnevnog reda, izmene i dopune Zakona o privatizaciji i zakon koji će obezbediti besplatne akcije svim našim građanima koji još nisu učestvovali u tom procesu, u pravu ste, poštovani narodni poslaniče, denacionalizacija je isto mera ispravljanja nepravdi koje su napravljene poslednjih decenija.
Odgovarajući nacrt zakona je završen, ići će u javnu raspravu i očekujemo svi da će on u sledećih nekoliko meseci napokon biti usvojen. Tu moramo da se klonimo svake forme demagogije, ali u smislu budžeta nije moguće predvideti nešto u budžetu Republike Srbije ukoliko za to ne postoji zakonski osnov. To je jedini razlog zbog koga nema tih sredstava u ovome. To nije ni po Zakonu o budžetskom sistemu, ni po zakonu o budžetu, ni po zdravom umu. Usvajanje zakona o denacionalizaciji će povlačiti određene konsekvence na zakon o budžetu.
Što se tiče pitanja, tu bih hteo da završim, evropskih integracija i pretpristupne pomoći. Prvo, to nisu krediti, nego je pomoć. Neću o tome, pošto je to sledeća tačka na ovom zasedanju, imaćemo puno prilike da govorimo o toj pretpristupnoj pomoći. Ali, ne radi se o kreditima.
Kada kažemo da se očekuje da obezbedi između 10 i 15 posto naših sredstava, to nije na neki kredit, nego da bi zajedno sa Evropom radili na određenim važnim projektima za naše građane. Radi se o poboljšanju rada službe hitne pomoći. Radi se o osposobljavanju Dunava, da bude pravi Koridor sedam koji će pojačati našu ekonomiju. Radi se o tome da ulažemo mnogo više u manje razvijene regione naše zemlje. Radi se o poboljšanju života naših građana.
Za poslanika koji je rekao da evropske integracije idu sporo, kako da vam kažem, kao da nismo bili u istoj državi. Nema zemlje koja je uspela da za tri i po meseca ispregovara Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, i ovo što je naš ritam i serija zakona i predloga koje ste videli ovih dana, predstavlja zapravo najbrži ritam u evropskim integracijama koje su viđene u tranziciji do sada. Hvala puno na vašoj pažnji.

Poštovani gospodine predsedniče, poštovani narodni poslanici, osećam veliku čast što danas, posle toliko godina, imamo mogućnost da ponovo uspostavimo veoma važan institut parlamentarnog života i demokratije koji izražava, čini mi se, najvidljivije za naše građane, kontrolnu funkciju Parlamenta.        Odgovarajući na vaša pitanja danas, potrudićemo se da pokažemo ono što je urađeno, ali, naravno, iskoristićemo vaša pitanja i da unapredimo rad naše branše vlasti. Što se tiče Vlade, ja neću iskoristiti ovo da vam kažem šta je urađeno u prvih šest meseci. Mislim da ćemo, odgovarajući na razna pitanja, imati mogućnosti za to.
Na prvu primedbu moram da kažem da smo za vreme sednice Vlade juče razmotrili ovo pitanje. Svi članovi Vlade su pozvani na ovu sednicu i samo oni koji su imali neodložne obaveze nisu došli. Kao što znate, premijer je danas bio sprečen. Ministar spoljnih poslova je u Moskvi, ministar odbrane, kao i ministar za KiM nisu u Beogradu.
Što se tiče pitanja Kosova i Metohije, koje je gospodin Todorović postavio, trudićemo se da odgovorimo jer je to pitanje državne politike.
Oko pitanja prethodnog govornika, koordinaciono telo je uspostavljeno pre nekoliko godina, kada se radilo o sprovođenju programa u okviru Dekade Roma. Ukoliko mislite da taj koordinacioni mehanizam nije dovoljno delotvoran, hajde da ga unapredimo.
Postavićemo pitanje i za osam dana, u skladu sa članom 200. Poslovnika ovog doma, odgovorićemo i na pitanje šta je Služba za zaštitu manjinskih prava uradila ovim povodom.
Što mogu da kažem, to je da, ako pogledamo konkretne slučajeve raseljavanja određenih naselja Roma, ako pogledamo pitanje onog naselja oko Gazele, vidite i sami da se tu pristupa krajnje humano, na jedan način koji je demokratski. To je jedan veliki projekat, tu moramo doći do rešenja. Grad Beograd je odredio u budžetu za ovu i za sledeću godinu i odgovarajuća sredstva za potrebe naših sugrađana koji ne mogu ostati tamo gde će kroz koji mesec biti jedno veliko gradilište.
Isto tako želim da kažem da je naša Vlada u poslednjih šest meseci ojačala veze sa Bankom Saveta Evrope, koja je formirana posle Drugog svetskog rata da se bavi pitanjima izbeglica i problemima manjina. U tome imamo mnogobrojne mogućnosti.
Želim da kažem da je pre dve nedelje Vlada Republike Srbije usvojila okvir za potpisivanje zajma od deset miliona evra pod izuzetno povoljnim uslovima, gde je predviđeno izgrađivanje 400 stambenih jedinica za izbeglice, ali i dodatnih 100 stambenih jedinica za građane iz naročito osetljivih slojeva. Tako da to može biti iskorišćeno i za taj povod. Hvala puno na pažnji.

Gospodine Šajn, želim da vam kažem da postoji jedna floskula koja je nažalost možda i dalje delimično tačna, a to je da se političari bave Romima samo u momentu izbora. To nije naše opredeljenje, nije opredeljenje Vlade, i zbog toga u svom kabinetu imam za savetnicu gospođu Tinde Kovač, koja je četiri godine isključivo radila na međunarodnom nivou, na nivou centralne Evrope, tj. istočne Evrope, na pitanju sprovođenja Dekade Roma.
Prihvatam vašu inicijativu i predlažem da sa vama, sa drugom romskom partijom i sa svima onima koji predstavljaju Rome, sa Službom za manjinska prava, održimo sledeće nedelje jedan sastanak da vidimo na čemu smo. Hvala puno.

Gospodine Jovanoviću, poznajem Ustav Republike Srbije. Branio sam ga, za razliku od vas. Naravno da poznajem član 6. Ukoliko imate bilo kakvo pitanje da li ja ili bilo koji drugi državni funkcioner kršimo Zakon o sprečavanju sukoba interesa − a ne zove se Savet za sprečavanje sukoba interesa, molim vas da naučite ime organa, zove se Republički odbor za sprečavanje sukoba interesa − u tom smislu, pozivam vas da smesta date sve dokaze da sam prekršio zakon, odgovaraćemo organu. Neki drugi poslanici ovog doma su to uradili i dobili su odgovarajući odgovor.
Podsećam vas da ima i drugih odredaba u ovom Ustavu, na primer preambula, nadam se da je i vi poštujete, prema kojoj naša zemlja treba da ostane celovita, da treba da branimo celovitost svoje zemlje i teritorijalni integritet.
Pošto je, prema demantiju američke administracije, kol'ko vidim dokument na osnovu kog ste podneli krivičnu prijavu falsifikat, primećujem da ste na bazi jednog falsifikata napravili listu političkih neprijatelja, među kojima su i ljudi iz medija. Mene to neodoljivo podseća na neke metode 90-ih godina, kada na bazi falsifikata neko proziva i sastavlja liste političkih neistomišljenika. Razmislite o tome. Hvala.

Što se tiče verodostojnosti određenih dokumenata, zna se kako se to dokazuje. To će se videti na sudu. Izvolite i dajte bilo kakve dokaze za koje mislite da su verodostojni.
Što se tiče Saveta za borbu protiv korupcije, nažalost, gospodine Jovanoviću, ima jedna nezgodna stvar u vremenu interneta, a to je da se sve pamti.
Kao što niko nije zaboravio određene pritiske koje ste vi, kada ste bili u poziciji vlasti, vršili na neke komisije, da privatizacija ovog zavoda ide ovome ili onome, što ja nikada nisam uradio, za razliku od vas, gospodine Jovanoviću, koji ste tada, jer vas je gospođa Barać, poštujući zakon, kritikovala zbog toga, način na koji ste im odgovorili, termini koje ste upotrebili, kao i mnogo šta drugo − nažalost, ne može više da se briše.
O tome ćemo pričati i sa gospođom Barać i celim Savetom za borbu protiv korupcije. Danas, sa ministrom Petrovićem, imamo sastanak sa Savetom za borbu protiv korupcije (nadam se da ćete me izviniti, da za taj kratak sastanak odem iz ovog cenjenog doma), da vidimo koji su sledeći koraci, u institucionalnom smislu, za borbu protiv korupcije.
Toliko i o vama i o ovom slučaju. Više odgovarati na ta pitanja neću. Za sve ostalo ćemo se sresti na sudu. Hvala.

Poštovani poslanici, ovde se očigledno pokušavaju zloupotrebiti poslanička pitanja. Mi smo danas, tu je bogami desetak ministara, došli da odgovaramo na pitanja koja interesuju naše građane, da mogu da  procene po vašim pitanjima da li radimo dovoljno, da li radimo ono što treba da radimo, da li radimo u skladu sa programom naše Vlade ili ne. Nažalost, vidimo, mogli smo možda to i da predvidimo, da to ne ide u tom pravcu.
Želim da vam kažem: ovo je treći i poslednji put da ću uzeti reč ovim povodom, oko ove optužbe − to će se dokazati na sudu.
Što se tiče Saveta za borbu protiv korupcije, danas imamo sastanak i idemo dalje u izgradnji naših institucija i, naravno, kroz koju nedelju i mesec, doći ćemo pred ovaj visoki dom da predstavimo i predloge u tom domenu.
Želim da kažem − to je poslednja stvar i onda više o tome neću pričati − da sam imao prilike da razgovaram sa jedinim ministrom po izboru Zorana Đinđića, koji je bio u LDP-u, Branislavom Lečićem. Kao što ste videli, kada je otišao iz te stranke, rekao je jednu stvar, a to je da nije "od nas zavisi", nego ''samo od jednog čoveka zavisi''. Nisam mogao da verujem da je to sasvim tačno.
Ima tu još nekoliko ljudi do čijeg mišljenja mi je stalo. Kada sam video onu optužbu, ja sam ljudski pozvao ljude sa kojima sam prošao kroz veoma teške trenutke, gospodina Koraća, gospođu Pešić i pitao sam ih da li oni misle da sam deo neke zločinačke grupe. Odgovor koji sam dobio, telefonski, od gospođe Pešić je da je ona šokirana time, da će poslati protest.
A od gospodina Koraća sam dobio sledeću poruku. Pročitaću vam je i onda ću je izbrisati, ili ću ostaviti, pa da možete da vidite. Iskreno, pročitaću vam je jer mislim da privatno i javno mišljenje i stav moraju da budu jedno te isto.
Moje obrazovanje i demokratski manir moraju biti da ono što kažemo jedni drugima u četiri oka mora da bude ista stvar koju govorimo javno.
Evo šta je rekao Korać: ''Iskreno, pojma nisam imao, ja nisam član LDP-a , a danas ću sa Čedom da razgovaram. Ne mislim tako i niko me nije ništa pitao''. Kraj toga.
Da li je moguće da ste uveli toliki strah u kosti ljudi koji su se borili protiv Miloševića? Zašto su toliko uplašeni i da li je moguće da u vašoj partiji, u kojoj piše demokratska, pa čak i liberalna, ljudi ne smeju da iznesu sopstveni stav? To je veoma opasno. Hvala.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo, podrška našem ulasku u Evropsku uniju je veoma široka - 72% naših građana to želi. Naravno, možemo puno pričati o tome da li je ta podrška duboka, pod kojim je uslovima, ali sigurno je veoma malo pitanja gde imamo toliku podršku naših stanovnika.
To nije začuđujuće. Kada pogledamo efekte ulaska u Evropsku uniju na razne zemlje našeg kontinenta (pre dve decenije - Španija, Portugalija; pre deceniju i nešto više – Grčka; i pre nekoliko godina - zemlje bivšeg socijalističkog bloka), vidimo da su sve one doživele značajni rast bruto domaćeg proizvoda po stanovniku, imaju mnogo bolju infrastrukturu, uređenije institucije, rečju - evropski život.
Nas niko ne tera u Evropu. S druge strane čujemo stavove prema kojima mi, u stvari, i ne treba da uđemo u tu konstrukciju koja samo što se nije raspala.
Prvo da kažem nekoliko reči o tim stavovima, pa onda da odgovorim direktno na vaše pitanje koje se tiče novca.
Što se tiče Evropske unije, ona je konstrukcija koja je obezbedila da zemlje koje su vekovima ratovale, kao što su Francuska i Nemačka, više nikada ne budu u oružanom sukobu. Evropska unija je konstrukcija koja je obezbedila dugotrajni mir na našem kontinentu i to će isto uraditi i za zemlje zapadnog Balkana. S druge strane, ona je otvorila period prosperiteta koji naš kontinent pre toga nije doživeo: širenje evropskog tržišta uz zaštitu koju obezbeđuje taj blok.
Prošle nedelje sam imao, i to je prvi put da je jedan srpski zvaničnik imao sastanak sa evropskim komesarom za spoljnu trgovinu. U globalizovanom svetu, što je realnost, sviđalo se to nama ili ne, da bismo mogli da se odupremo konkurenciji jedne Kine ili Indije, SAD, velikih tržišta, jedina relevantna veličina se zove Evropska unija.
Ona nije samo otvaranje tržišta. O tome ćemo, siguran sam, puno pričati kada dođe i Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji smo parafirali u rekordnom vremenu i nadam se da ćemo ga potpisati krajem januara. Treba da budemo u stanju da što pre vidimo i te druge pluseve koje donosi Evropska unija. Ona će nas zaštititi od nesmetane i neobuzdane konkurencije koja dolazi od strane onih giganata koji se pojavljuju na sceni 21. veka.
Dozvolite da kažem da se Evropska unija neće raspasti. Videli smo da se pre dva meseca u Lisabonu formirao konsenzus koji će biti institucionalno u potpunosti sproveden u delo do kraja 2008. godine, a posle toga će novi načini glasanja u samoj Evropskoj uniji stupiti na snagu 2014. godine. To je u velikoj meri i kalendar za naše evropske integracije.
Vidimo da se Evropa širi, produbljuje i napreduje. Moramo da kažemo i da pomoć koju smo dobili, a ona iznosi 1,2 milijarde evra, od 2001. godine, nije uslovljena, osim time što moramo, ukoliko želimo da napredujemo ka Evropi, da se uskladimo sa njihovim standardima.
Naravno, uvek se postavlja pitanje: A šta je cena te pomoći? Cena te pomoći je samo jedna, a to je da promenimo način funkcionisanja naših institucija.
Postignuti dogovor sa sindikatima pravosuđa, čini mi se da i ministar pravde ima veliku zaslugu u tom domenu, pokazaće nam kako da u jednom socijalnom dijalogu unapredimo funkcionisanje naših institucija i da ih podržimo kroz evropsku pomoć.
Ja ću u četvrtak sledeće nedelje, u ime Vlade Republike Srbije, potpisati IPU, tj. instrument u pristupanju naše zemlje Evropskoj uniji.
Sada da dođem do nekol'ko cifara, konačno. Mi imamo tačno 986,7 miliona evra. Deset odsto buduće pomoći od milijardu evra, primera radi, što se tiče pravosuđa, sledeće godine je tu predviđeno tačno 190,9 miliona evra - podrška će biti otprilike 10%.
Mi sada, u ovom momentu, od pet komponenti te pomoći imamo pristup na dve: jedna je za unapređenje institucija, a druga je za poboljšanje funkcionisanja zemlje i pregraničnu, regionalnu saradnju.
Mi imamo danas prednost pristupa, ali istovremeno, vi ste apsolutno u pravu, naši susedi dobijaju više - zato što su više napredovali. Bugarska, koju ste pomenuli, koja ima isti broj stanovnika kao naša zemlja i otprilike isti bruto domaći proizvod, 2010. godine će, prema procenama, kao članica Evropske unije, primiti 1.600.000.000 evra pomoći. Za nas je u tom momentu predviđeno, ukoliko se stvari ne promene, otprilike 300.000.000 evra.
Tu vidimo da su tim novcem - a pošto su već članice Evropske unije, imaju potpuni pristup svim elementima evropskog budžeta - u stanju da finansiraju infrastrukturu, nauku i mnoge druge stvari i time oslobode sredstva iz sopstvenih rezervi, svoje privrede i stanovništva, za mnoge druge namene.
Drugim rečima, za našu zemlju je izuzetno važno da u finansijskom smislu što brže napreduje da bismo imali istu prednost kao što imaju neke druge zemlje. Zemlje bliže nama, koje imaju status kandidata ali još nisu članice Evropske unije, poput Makedonije ili pak Hrvatske, primaju otprilike dva puta više po glavi stanovnika.
Da sada prevedem to, malo na pirotski način, ako mi dozvolite, u cifre. To znači da sa sadašnjih, recimo, u proseku 250.000.000 evra pomoći godišnje, dobijanje statusa kandidata bi moglo da nam donese minimum dupliranje, a verujem i tri puta veći iznos, od 600.000.000 evra, a dalji napredak naše zemlje ka Evropskoj uniji i ulazak će nas dovesti u situaciju gde je Bugarska.
Prema tome, moramo da stremimo i da ustanovimo sve institucije koje će omogućiti da ta pomoć bude potrošena na pravi način. Ja ću, naravno, kao nacionalni koordinator za tu pomoć, otvoriti javnu debatu i to neće biti crna kutija gde neko mimo znanja javnosti određuje prioritete, nego, naravno, to će biti predmet diskusije i u ovom cenjenom domu. Hvala puno na vašoj pažnji.

Platforma i rad Vlade Republike Srbije su jasni. Naša zemlja je novembra prošle godine na samitu u Rigi ušla u Partnerstvo za mir i Vlada Republike Srbije je jednoglasno u septembru ove godine usvojila prezentacioni dokument koji je ministar spoljnih poslova predstavio tog meseca u Briselu. Samim tim naša zemlja će nastaviti da razvija odnose sa NATO u okviru Partnerstva za mir, kao što to rade mnogobrojne druge zemlje, uključujući i Rusku Federaciju.
Što se tiče pitanja ulaska u NATO, prvo želim da vam kažem da to pitanje nije na dnevnom redu, da Srbija nije bila potencijalni kandidat za ulazak sledeće godine. U pravu ste da možemo očekivati da će u aprilu sledeće godine u Bukureštu jedan broj zemalja u našem okruženju ući u NATO. Najverovatnije će to biti Makedonija, Albanija i Hrvatska.
Za sledeći korak u tom domenu želim da kažem da to nije na dnevnom redu i da, kada to eventualno dođe na dnevni red, o tome će odlučivati građani na referendumu, kao što je to bio slučaj u svim zemljama. Hvala puno.

Moj lični komentar je da je tužno šta neki ljudi postanu. Oko memoranduma o spajanju, ja sam postavio pitanje premijeru, pošto se on pominje, i odgovorio mi je da on nije imao nikakvo učešće oko spajanja ili intencije na tom memorandumu, koji sam dobio od Saveta za borbu protiv korupcije, koji sam naravno pročitao, niti on ima bilo kakve ingerencije tim povodom. Znači, radi se o dve privatne kompanije.
Što se tiče Pravnog fakulteta, naravno pročitao sam i to mišljenje i moje je saznanje da, pod jedan, Pravni fakultet nije institucionalno bio pozvan da daje mišljenje, i pod dva, podsećam vas da Univerzitet ima autonomiju, tako da nije organ kojim rukovodi Vlada. Znači, pitanje bi trebalo, u dobrom duhu demokratije, da bude usmereno dekanu i profesorima koji su dali svoje stručno mišljenje.
Ono što je bilo pitanje deviznih rezervi, valjda se svi sećaju koliko sam se i lično, kao ministar finansija, borio da se po nalogu i mišljenju tadašnjeg viceguvernera Narodne banke, tada Jugoslavije, sada Srbije, a sadašnjeg guvernera, devizne rezerve prebace iz te niskokvalitetne banke u nešto što je visokokvalitetna banka, bilo da je u zemlji ili inostranstvu, i to je dovelo do smanjenja.
Naravno, ja ću i po članu 200. Poslovnika zatražiti od guvernera da nas izvesti o tome da li je preostalo deviznih rezervi u toj banci. Poslednji put, kada sam usmeno sa njim o tome razgovarao, išlo se ka smanjenju i gašenju tog depozita, što je dobro.
Što se tiče novca od prodaje "Mobi 063", on se nalazi na računu budžeta Republike Srbije u Narodnoj banci Srbije, a samim deviznim rezervama naše zemlje rukuje Narodna banka.
Bilo je tu pitanje gde su rezerve. Mislim da je to pitanje o kojem ćemo morati govoriti kada dođu na dnevni red, u sledećih nekoliko meseci, izmene i dopune zakona o banci Srbije. Ne bi trebalo, ako smem slobodnije da se izrazim, da se stvara bilo kakva fama oko toga gde su rezerve, pod kojim uslovima i šta se dobija.
Mora se znati jedna stvar, a to je da Narodna banka, ili centralna banka bilo koje zemlje, rukuje značajnim sredstvima. Imajući u vidu koliko je plitko naše tržište kapitala, bilo bi štetno, i moglo bi da dovede do ozbiljnih etičkih problema, davanje informacija o tome šta Narodna banka namerava da uradi u datom momentu jer bi to dovelo one koji imaju pristupe informacijama do mogućnosti za zaradu bez ikakvog rizika. To je praksa apsolutno u svim zemljama.
Mi ćemo pratiti i transparentnost, za koju mislim da mora da bude povećana, u znanju šta konstituiše naše devizne rezerve, gde su one plasirane i na koji način se njima rukuje. U ovom domu, jer Narodna banka Srbije odgovara Skupštini a ne Vladi, očekujem da napravimo dodatni korak, čuvajući se od bilo kakve forme demagogije i u tom domenu.
Veliki deo deviznih rezervi je, evidentno, plasiran u visokokvalitetnim bankama u zemljama koje su deo evrozone. Pitanje rezervi u drugim formama, bilo da je to zlato ili neki drugi dragoceni metali, isto mora biti postavljeno, ali to je sada veoma mali, zanemarljivi deo naših deviznih rezervi.
Verujem da se niko neće žaliti zbog toga što su devizne rezerve naše zemlje prešle kvotu od 14.000.000.000 evra. Posle demokratskih promena krenuli smo sa nivoom od nekih 200 do 300 miliona dolara, što na veoma jasan način pokazuje napredak naše zemlje. Našli smo je, iz raznoraznih razloga, ne bih danas o tome pričao pošto mislim da nije tema, na izuzetno niskom nivou i, hvala bogu, u poslednjih sedam godina, uz ogromne probleme koje je imala, naša zemlja je uspela da konstituiše rezerve koje su garancija solidnosti naše monete.
Želim isto da kažem nekoliko činjeničnih stvari oko pitanja koja ste postavili oko eventualnog monopola kompanije "Delta". Prvo, po zakonu koji je ovaj dom usvojio 2005. godine − tu je ministar trgovine koji nije bio predlagač jer je tada imao drugi resor, neko drugi je predložio, ali Vlada je to usvojila i poslala cenjenom domu na usvajanje − od kada je taj zakon stupio na snagu krenulo se u formiranje odgovarajuće nezavisne institucije koja se zove Komisija za zaštitu konkurencije, kojom rukovodi Savet.
U ovom momentu situacija je sledeća. Želim da kažem da, možete tražiti po internetu, presklipingu, po raznim analizama, ni na koji način nisam ništa rekao o bilo kom pojedinačnom slučaju, niti ću danas reći jer bi to moglo da bude viđeno i kao forma pritiska oko pojedinačnog slučaja. To ne očekujte od mene jer nije moja uloga da dajem za pravo jednom ili drugom.
Situacija je sledeća. Vrhovni sud je zbog pravnih manjkavosti oborio prethodno rešenje Komisije. Komisija je pre četiri ili pet dana, ako se ne varam, donela novo rešenje prema kojem je spajanje dve kompanije o kojima ste pričali, gospodine Batiću, protivzakonito. Sada se, prema informacijama koje sam dobio iz te institucije, priprema obrazloženje i predlog odgovarajuće kazne.
Jedna od manjkavosti zakona je da Komisija ne izriče kazne. U izmenama i dopunama zakona koje smo pripremili mi ćemo ispraviti tu manjkavost jer, po postojećem zakonu, odgovornost se, u stvari, prebacuje na sudiju za prekršaje. Vidimo i sami da to rešenje nije celishodno, da sudije za prekršaje, koji uglavnom posvećuju svoje radno vreme pitanjima koja su daleko manje, pojedinačne vrednosti, koje nemaju nikakvu obuku u tom domenu, za sada. Zbog toga ćemo ga promeniti, da u punom stepenu Komisija izriče kazne, ukoliko misli da treba da postoji kazna.
I ne samo to. Za razliku od postojećeg zakona, predlog koji ćemo vam dostaviti je, u to sam uveren, nalik onome što postoji u drugim zemljama. Sledeći koraci u tom domenu su da Komisija može, ukoliko dođe do spajanja i odvajanja, što nažalost ne postoji kao institut i mogućnost u postojećem zakonu, da pošalje sudiji za prekršaje obrazloženje i predlog kazne. To može biti između tri i deset posto ukupnog prihoda za prethodnu godinu onoga ko je izvršio protivzakonitu koncentraciju.
Ono što mogu da kažem u svojstvu člana Vlade, to je da ćemo stajati iza nezavisnih institucija i obezbediti uslove da njihove odluke budu sprovedene u delo. To je ono što mogu da kažem.
Naravno da nisam rekao da je jedna privatna firma državni projekat, to bi bio kriptosocijalizam, samo sam rekao da velike kompanije kod nas, kao i svuda u svetu, imaju dodatnu odgovornost. Dodatna odgovornost je to da se u slučaju trgovine uradi ono što su imale neke druge zemlje, kao što su Slovenija ili Hrvatska, a to je da neki njihovi trgovinski lanci kupuju trgovinske lance u zemljama u okruženju, što je faktički omogućilo, i to vidimo i na rafovima naših prodavnica, mogućnost da plasiramo svoje proizvode.
Naravno, još jedna stvar se mora uraditi, a to je da, gledajući činjenice u našoj zemlji, nema dovoljno trgovine. Za organizovanu trgovinu u formi super i hipermarketa, hard diskonta (izvinite što nema srpskih reči za sve te pojmove i organizacije u trgovini), ako pogledamo prosek kvadrata po stanovniku u Beogradu, nama fali tri puta više kvadrata od onog što danas imamo.
Odgovornost Vlade Republike Srbije i svih nadležnih organa, i u gradu Beogradu, biće u tome da obezbedi nesmetanu konkurenciju, drugim rečima da bilo ko, ko želi da otvori hipermarket, supermarket, šoping mol, bude u stanju da to uradi.
Želim da kažem da sam, osam dana posle mog prisustva koje je pozdravilo samo otvaranje 1.500 novih radnih mesta, otvorio ljutog konkurenta "Delti", to je "Intereks", francuska kompanija. Vi ćete možda sada da kažete da sam ja ovde francuski agent. Ne, stojim iza zakona i otvaraću i nove objekte "Delte", kao što ću otvoriti i objekte njihovih konkurenata, domaćih i inostranih, jer nama je potrebna konkurencija. Konkurencija je prava stvar.
Za vaše poslednje pitanje, gospodine Batiću, ukoliko mislite da sam na bilo koji način prekršio zakon, izvolite, presavijte tabak i tužite me. Hvala puno.

Što se tiče pitanja gospođe Vučić, tačno je da se nekoliko godina postavlja pitanje fonda koji je formirala dijaspora i, nažalost, konstatacija je da se taj novac potrošio, u ogromnoj meri nenamenski, i da u momentu zatvaranja četiri banke, pošto smo morali da damo datum do kog smo nadoknađivali likvidnost, ta sredstva nisu bila prisutna, nisu bila sveža.
Bez ikakve diskriminacije, naravno, protiv tog fonda, morali smo u tom momentu prema njemu da postupimo kao i prema svim drugim koji su imali stare depozite koji više nisu bili prisutni. Mislim, ipak, da je rešenje nađeno. Za ona manja sredstva o kojima ste pričali, evo, ministar finansija se vratio, pa verujem da će dati odgovor. To ne bi trebalo da bude problem.
U ovom momentu formiranje Ministarstva za dijasporu i njegovo jačanje su još jedan dokaz za to da je dijaspora danas značajan resurs naše nacije. Taj odnos da mi tražimo od njih novac nije dobar, i prevaziđen je. Veoma je važno da u našoj dijaspori prepoznamo najdragoceniji kapital, a to su ljudi. Njihovo angažovanje na projektima i njihov povratak u našu zemlju je ono najbolje što može da se desi.
Poslednja stvar se tiče važnog pitanja koje ste postavili, a to je šta se zapravo desilo sa stečajnom masom. U pravu ste. Mislim da naša javnost nema dovoljno informacija o tome i zatražićemo prvo od gospodina Džambića da u roku od osam dana po članu 200. da izveštaj.
Verujem da ćemo u završnom računu videti dokle se stiglo. Poslednja odluka je, samo ću da napomenem, ako se ne varam, da je zgrada Beobanke na Zelenom vencu sada državna zgrada jer se, jednostavno, iz stečajne mase ne može naplatiti. Ogroman deo tih navodnih milijardi je otišao, da pojednostavim, u kupovinu socijalnog mira, u kredite koji su obezbeđivali isplaćivanje plata i koji nikad nisu imali šansu da se vrate. To je naša realnost.
Mislim da razvoj našeg bankarskog sistema koji se desio posle toga pokazuje da se može ići dalje. U pravu ste, treba i ovom domu dostaviti sve informacije o tome šta je uradio savet koji se bavi upravljanjem tom stečajnom masom. Hvala puno.