Nedvosmisleno se radi o preduzeću od prvoklasnog značaja. Ono što je tačno, to je da moramo pristupiti njenoj svojinskoj transformaciji na veoma odgovoran način. Setimo se načina na koji smo uspeli  početkom prethodne decenije, iskorišćavajući situaciju tadašnjeg vlasnika tih 40% kapitala, u to vreme italijanske firme "Pireli", da pod veoma povoljnim uslovima otkupimo i ponovo dobijemo većinski državni paket unutar "Telekoma  Srbije" za našu zemlju.
Vidimo da smo poslednjih godina, pod raznim vladama, u dosta velikoj stabilnosti samog menadžmenta, imali razvoj na susednim tržištima i kapacitet "Telekoma Srbije", ja ovde čestitam ne samo zaposlenima, nego svima onima koji rade sa njima, na mogućnosti koju su pokazali u kapacitetu da se nose sa dosta ozbiljnom međunarodnom konkurencijom, prvo u mobilnoj telefoniji, a potom, od kada je ukinut monopol, krajem prošle godine, i na fiksnoj telefoniji, tako da ne postoji danas rizik da zamenimo bilo koji element državnog monopola privatnim monopolom.
Samim tim, "Telekom Srbije" ulazi u novu fazu sopstvenog razvoja, gde će mu trebati i dodatne investicije i dodatni strateški partneri da bi mogao da nastavi širenje u regionu, a da istovremeno, i to može i mora biti u ovom momentu naš cilj, da se bitne odluke o budućnosti "Telekoma Srbije" i dalje donose u Beogradu.
Telekomunikacije su globalna igra. Telekomunikacije su nalik nekim drugim industrijama, gde je veoma važno da dobro procenimo optimalnost određenog trenutka i optimalnost vlasničke strukture određenog preduzeća.
Vlada Republike Srbije je, gledajući situaciju na našem tržištu, tj. koliki je bio rast u prethodnih nekoliko godina, koliki se rast može očekivati u raznim segmentima, kakve su investicije nužne da bi se "Telekom Srbije" razvio na novim tržištima, procenila da je pravi momenat da se uđe, kroz otvorenu međunarodnu proceduru, u pronalaženje strateškog partnera za 40% kapitala "Telekoma Srbije".
To je odluka koja će biti u interesu naših građana. To je odluka koja će obezbediti da i inženjeri i tehničari i zaposleni u "Telekomu" gledaju u budućnost sa još više poverenja na način da imaju, u to sam uveren, kroz pronalaženje strateškog partnera i podršku za dalji pohod i za dalje jačanje njihovih pozicija u regionu. Na taj način verujemo da je ova odluka i u interesu zaposlenih i u interesu svih naših građana.
Na pitanje o tarifikaciji prepustiću koleginici da odgovori, samo da kažem da, naravno, kada dajemo procente, treba dati i iznose u dinarima, i za sve one koji dobronamerno i bez ikakvih ideologija gledaju situaciju, odavno znamo da imamo određeni problem u sistemu tarifikacije u našoj strukturi, gde smo videli da je dalji razvoj mnogo više nosila mobilna telefonija i neke druge usluge i da smo imali, od svih zemalja u okruženju, ubedljivo najniže tarife za pretplatu za fiksnu telefoniju.
To je ono što je bio rezultat. Mogu vam reći da je pre sedam-osam godina to pitanje postavljeno i da nikada nije rešeno. Ova vlada je odlučila da u ovom momentu obezbedi jednu racionalniju formu tarifikacije. Jednostavno, u našem sistemu, i to treba precizirati, pošto ste rekli sada da bi, kako kažete, narod dobro razumeo – tu odluku nije donela Vlada, nego su predložile regulatorne agencije koje gledaju i nadziru, i to je nešto što je bila odluka regulatorne agencije. Mislim da je ona racionalna i da usklađuje i omogućava našem "Telekomu Srbije" da dođe u dobroj formi do tog veoma važnog momenta koje je strateško preuzimanje, tj. strateško partnerstvo.
Još jednu stvar bih hteo da kažem kod "Telekoma Srbije", a to je da vidimo da su akcije "Telekoma Srbije" poslednjih dana u našoj južnoj pokrajini od veoma velike važnosti. Naši građani koji žive na Kosovu, vidimo da poslednjih dana "Telekom Srbije", i tu čestitam onima koji to sada rade, uspeli su, uprkos ovim teškoćama, da uspostave ponovo signal. To mnogo znači svima nama, a naročito našim građanima na Kosovu.
To što je bila peticija rektora Beogradskog univerziteta i profesora ETF, to naravno shvatamo veoma ozbiljno, a to znači da, kao sve dobro uređene zemlje, u momentu privatizacije jedan broj uslova mora biti i to da se određeni strateški pravci i prioriteti naše zemlje očuvaju i unutar tog strateškog partnerstva. Drugim rečima, da se očuva prisustvo u našoj južnoj pokrajini i, isto tako, kada govorimo o akademskoj mreži, kad govorimo o drugim elementima infrastrukture, da imamo u ugovornim odnosima sigurnost da će se to razvijati u interesu naše države i njenih građana. Toliko s moje strane.

 Dobićete odgovor u skladu s članom 201. stav 1. Razgovaraću s kolegom Dulićem da dobijete odgovor. Bilo je o tome reči i na Vladi i na drugim forumima i, pošto to nije moj resor, citiraću mog kolegu i reći da jedan veliki broj lokalnih samouprava zapravo nesmetano sprovodi ovaj zakon i da je tačno da je do skoro postojao ozbiljan problem u Beogradu. Došlo je do više susreta, sastanaka, razjašnjenja i, prema onome što nam je rekao nadležni ministar, situacija u Beogradu bi trebalo da bude odblokirana veoma brzo.
To jeste problem, da se ne lažemo, ali s druge strane, kada se kritikuje zakon, treba videti i neke njegove pozitivne strane. Mislim da on daje jedan prav put i uvažava realnost. Ovo što ste sada rekli me iznenađuje, jer očigledno jedan broj lokalnih samouprava nema nikakvih problema. Pričalo se, na primer, o Novom Sadu, da je apsolutno ekipiran i da je u stanju da sprovede u potpunosti ovaj zakon. Tako da ću reći mom kolegi da odgovori ukoliko to nije slučaj.
I da kažem da se ovaj problem koji je u Beogradu rešava. Videli smo i da je predsednik Vlade, s kolegom Dulićem i drugim ministrima, imao nekoliko puta sastanak sa celom građevinskom operativom. Videli smo i jedan broj inicijativa, kao što je inicijativa za izgradnju velikog broja stanova na Voždovcu. To nije jedina, postoje i druge, jer je svima jasno i dobro poznato da je građevinarstvo jedna od onih grana koje mogu da pokrenu više sektora i ono može i mora biti jedan od odgovora na ovu krizu. Hvala.

Pomenuli ste Rusiju. Rusija je odredila šta je strateško, to su nafta i gas. Podsećam vas da su telekomunikacije u Rusiji u privatnom vlasništvu. Srbija je odredila da je u ovom momentu EPS od strateškog značaja. Potrebne su investicije, ali Srbija ne otvara kapital EPS-a, niti će ga otvoriti. Što ne znači da EPS nema partnere za izgradnju termoelektrana, partnere za izgradnju dodatnih postrojenja za obnovljive izvore energije i, kao što sam rekao u prethodnom izlaganju, moramo uvek videti gde je interes naših građana i naše države i kako se on u datom momentu najbolje izražava i realizuje.
Da li je uvek i svuda privatna svojina superiorna? Odgovor je - ne. Moraju postojati uslovi da bi ta privatna svojina bila superiorna. Pogledajmo pitanje koje se ne postavlja, niti treba da se postavlja u našoj zemlji, a to je privatizacija železnice. Naša zemlja uopšte nije spremna za privatizaciju železnicu. Određene zemlje, poput Velike Britanije, koje su privatizovale železnicu u osamdesetim godinama, videle su da je to bio neispravan pravac i podržavili su železnicu. Videli smo jedan broj zemalja koji je otišao predaleko u privatizaciji u domenu električne energije i desilo se ponovo podržavljenje.
Srbija pomno prati sva ta iskustva, Srbija prepoznaje gde su njeni strateški interesi i zbog toga jasno kažemo – iz strateških razloga nema privatizacije EPS-a, iz strateških razloga i zbog toga što ona za to nije uopšte spremna nema otvaranja bilo kakvog kapitala ŽTP-a, što ne znači da kroz dalje korake reforme neće doći do otvaranja za konkurenciju u određenim segmentima tog preduzeća.
Što se tiče "Telekoma", 2002. godine, ako se dobro sećam, ili 2001. godine (mislim da je 2002. godine), posle privatizacije smo uočili da strateški partner, u to vreme "Telekom Italija", u to vreme u vlasništvu ''Pirelija'', što je možda iznenađujuće, ali takva je bila evolucija tog italijanskog kapitala i kapitalizma… Nije bilo investicija, bilo je određenih problema u sprovođenju prethodne transakcije koje su izlazile na površinu i uočili smo da je u nacionalnom interesu Srbije da otkupi paket koji je tada držao italijanski partner. I to je urađeno.
Sada, osam godina kasnije, kroz određene pomake "Telekoma Srbije", i za to su najzaslužniji oni koji rade u "Telekomu Srbija", kroz iskorak na tržište Republike Srpske, i to je bio veoma važan momenat i za "Telekom Srbije" i za našu zemlju, pa i u Crnoj Gori, imamo situaciju da je "Telekom Srbije" došao do određenog razvoja tržišta i u fiksnoj telefoniji i u mobilnoj telefoniji, došlo je do razvoja u domenu i kablovske televizije i interneta.
I sada, gledajući ono što se dešava u regionu, strategiju drugih aktera u našem regionu, svi ti elementi zajedno, sada kada nema monopola ni u mobilnoj, ni u fiksnoj, ni u kablovskoj televiziji, ni u internetu, sada kada je u velikoj meri određena integracija na onom menadžerskom nivou ne samo između Srbije, nego i na tržištu BiH i Crne Gore, dolazi vreme za novi momenat i za dalji razvoj "Telekoma Srbije".
Zbog toga je Vlada Republike Srbije procenila da je pravi momenat i u interesu građana, koji će dobiti akcije od "Telekoma Srbije", kao što je naznačeno u zakonu koji je usvojen u prethodnoj vladi. Činjenica je da će Srbija zadržati i paket akcija koji će biti tu iz bezbednosnih razloga, očuvanja strateških odluka o kojima sam govorio malopre, a to je da se očuvaju servisi za naše sugrađane na KiM, sa jedne strane, i sa druge strane, određenih veoma važnih bezbednosnih i drugih aspekata koji postoje u "Telekomu Srbija".
Želim samo da kažem građanima koji nas slušaju danas i cenjenim narodnim poslanicima da ovo nije bilo kakva privatizacija. Ovo je specifična transakcija, gde moramo raditi na tome da se specifični interesi naše zemlje očuvaju, ali sigurno je da je u ovom momentu pronalaženje strateškog partnera za 40% kapitala dobro za naše građane, pa i za zaposlene u "Telekomu Srbija".

Malo ću o "Telekomu", pa da odgovorim na ovo drugo vaše pitanje, tj. ono koje je bilo prvo.
Znate kako, kada govorimo npr. o onome što rade druge zemlje i kada govorimo o Rusiji, na momente mi se čini da se i dalje ponekad preslikavaju neke stare slike na ono što se stvarno dešava. Uzmimo primer Rusije u domenu nauke. Kada govorimo o tome da je Rusija podržavila jedan broj preduzeća, vi ste u pravu. Prepoznala je strateški interes i to je uradila.
S druge strane, jedan od ključnih naučnih projekata koji je najavio predsednik Medvedev jeste formiranje ruske ''Silikonske doline'' u blizini Moskve. Kome je dat taj projekat za realizaciju? Gospodinu Vekselbergu, jednom od najbogatijih ljudi u Rusiji, koji je dobio zadatak da privatni kapital tu uradi ono što se smatra strateškim državnim interesom. Tako da vidimo da i Rusija danas, u 21. veku, upotrebljava razne forme vlasništva, razne forme partnerstava, razne forme formiranja novih projekata i mislim da to može biti inspiracija i za nas.
Istovremeno vidimo da je Amerika u proteklih nekoliko godina podržavila veliki broj banaka, zato što su upale u veliku nevolju a bile su od velikog značaja. Tu su ''čikaška'' ili neke druge ideologije popustile i, u suštini, mi sada vidimo jednu određenu konvergenciju raznih stvari. Tako da mislim da i u našem slučaju apsolutno svako ima pravo na svoje mišljenje. I, na kraju, zna se gde je odgovornost. Odgovornost jeste na Vladi Republike Srbije za jednu ovakvu odluku i mi smo duboko uvereni da je ona u najboljem interesu naših građana.
Što se tiče vašeg drugog pitanja, Vlada je sprovela ono što je rekla da će sprovesti. To nije bilo lako. I danas smo na Vladi Republike Srbije usvojili određene odredbe za one zaposlene u administraciji koji su ostali bez posla. To je bilo veoma teško, ali je istovremeno na ovaj način Vlada pokazala da će napor u ovim teškim momentima biti pravilno raspoređen i da će, pre svega, država napraviti napor. Nije lako ni građanima, daleko od toga. Teško je građanima. Zbog toga i država mora da podnese teret i to je ono što se sada dešava.
Što se tiče evropskih integracija, nije nikakva tajna da Srbija, ukoliko želi da bude pobednik u evropskim integracijama, mora da raspolaže s određenim ljudskim kapacitetom, da sprovodi reforme, priprema projekte i sprovodi ih naročito u finansijskom delu. Imamo jedan broj naših suseda koji su ušli u EU nedavno, a nisu uspeli da dostave njihovim građanima ni 3% velikih sredstava koja su bila namenjena za tu zemlju. Tako da uvek moramo gledati u nekom globalnom nivou šta košta i šta donosi našim građanima određeni potez.
Ono što je potrebno u ovom momentu uraditi, i to neizostavno, jeste da se u Ministarstvu finansija formira kapacitet, i to veoma precizno, u četiri sektora koji treba da obezbede da naša zemlja bude sertifikovana (izvinite što sada ulazim malo u neke samo naizgled tehničke i suvoparne detalje) za tzv. DIS, tj. sistem za decentralizovano upravljanje sredstvima EU.
Ta sertifikacija je preduslov za svih pet komponenti evropskog budžeta, da naša administracija bude u stanju da upravlja sredstvima koje će nam EU i evropski poreski obveznici staviti na raspolaganje, a uz dobijanje statusa kandidata, to su ta dva uslova da možemo da pristupimo svim elementima evropskog budžeta, naročito komponentama tri, četiri i pet, a tu su (nadam se da sad govorim mnogo razumljivije svima koji me slušaju i gledaju) sredstva za ravnomerni regionalni razvoj, za poljoprivredu i investicije u ljudske resurse.
To samo naizgled izgleda veoma udaljeno, ali to je bukvalno godinu i po dana od nas, da možemo da pristupimo i tim sredstvima. Jer, zapravo, kada pogledate strukturu evropskog budžeta, otprilike 37% ide na regionalni razvoj, koheziju, nekih 30% ide na poljoprivredu, a sve ostalo je mnogo manje. Tako da je pred nama naizgled suvoparna birokratska bitka, osposobljavanje kadrova, a iza toga su značajna sredstva koja će raditi u korist svih građana ove zemlje.
Zbog toga, ne potvrđujem tih 350, znam samo da postoje neki planovi. Za ovu godinu je važno da do kraja godine, da budem precizan - 72 osobe u Ministarstvu finansija budu osposobljene da dobijemo tu sertifikaciju. To je investicija koja će se isplatiti našim građanima.

Prvo, i gradski, i signal fiksne i signal mobilne telefonije je vraćen u Štrpce. I, naravno, imali smo posle nekoliko dana akciju koja je bila na nekoliko nivoa: tehničkom - da se taj posao uradi, državnom - u kontaktu s našim partnerima, i diplomatskom, i sigurno je da želja da se određeni problemi rešavaju kroz dijalog jeste dokaz i nešto što pokazuje da ovakva situacija nije održiva. Zapravo, ono što se deklarativno pokazalo od strane tzv. kosovskih institucija, uopšte nije propraćeno, u velikom broju slučajeva, konkretnim akcijama.
Naša poruka našim sunarodnicima je da ćemo uvek raditi da ta veza, koja nije samo u domenu telekomunikacija, nego generalno, bude očuvana, da nas nikakva intimacija na tom putu neće uplašiti. Aktiviraćemo sve kapacitete naše zemlje i svih naših saveznika da se ovakve stvari više ne ponove.
Ja sam na dan kada su neki nelegalno, jednostrano, navodno proglasili nezavisnost, bio u Štrpcu. Bio sam sa našim sunarodnicima tamo, u toj enklavi koja je najudaljenija, baš zbog toga da pokažem, kao i tadašnji potpredsednik Vlade, da ovo što neki žele ni na koji način neće biti prihvaćeno od strane naše zemlje, da imaju podršku i mi ćemo nastaviti tim putem. Hvala puno.

Mogu da kažem da je izrada tog sporazuma započeta za vreme prethodne vlade, gde je premijer bio gospodin Koštunica, i da, ukoliko je potpisan, nema nikakve smetnje da on bude i ratifikovan. Nemam odgovor. Pokušavam da ostvarim kontakt sa kolegom Šutanovcem, ali u svakom slučaju, pošto nemam direktan odgovor, referisaću mu, pa ćete dobiti odgovor u skladu sa članom 201. stav 1.
Srbija sarađuje u okviru Partnerstva za mir i to jeste prava mera za Srbiju. Tu postoje mnogi korisni efekti za našu zemlju i u tom okviru će se dalje razvijati saradnja sa NATO-om.

Kao što sam rekao, dobićete pisanu informaciju o tome. Ako je potpisano, ispregovarano, nema razloga da ne bude ratifikovano. Ministarstvo odbrane će vas informisati.
Što se tiče naših odnosa, treba primetiti da je decembra prošle godine, na našu inicijativu, EU pokrenula postupak, tj. odobrila gospođi Ešton početak pregovora sa nama za razmenu poverljivih informacija i sa EU, relevantnim službama. Pre koji dan, 24. aprila ove godine, u zaključcima Evropskog saveta Srbija se nalazi u grupi zemalja koje su prepoznate kao potencijalni partneri za mirovne misije EU. Tako da mi radimo i na tom polju i već smo dosta aktivni i i te kako prisutni u onoj afirmaciji koja je novitet Lisabonskog sporazuma za EU, a to je zajednička spoljna i bezbednosna politika. U tom smislu, vidimo da se pozicioniramo.
Napomenuli ste, pa, eto, i da pohvalimo Ministarstvo odbrane i našu namensku industriju i one koji rade s njima, poput SDPR. Tačno je, eto, pre koji dan je sklopljen još jedan veoma važan ugovor sa Kuvajtom, koji pokazuje određenu dozu kontinuiteta, pre nekoliko nedelja to je bio slučaj sa Alžirom i znamo već više od godinu i po dana za značajne uspehe u Iraku.
To je samo početak i verujem da i oni koji rade u namenskoj industriji i te kako dobro vide i u ovoj specifičnoj industriji novu državnu politiku Srbije i rešenost u pristupu raznim tržištima na pravi način i u skladu s onim što želi i što prihvata međunarodna zajednica. Sve je to ono što dovodi do revitalizacije, do renesanse naše namenske industrije. Hvala puno.

Mislim da je kolega Jeremić još malo mlad za te filmove. Videćemo kasnije.

Od onoga što ste meni postavili kao pitanje, od tri mislim da imamo otprilike dva, jedno se tiče privatizacije, a u vezi s tim je i pitanje šta je sa radnicima koji više nemaju radni odnos, a u godinama su između 55 i 60, i dalje daleko od penzije, a sa teškoćama za zapošljavanje na tržištu rada.
Mislim da sam na prvo pitanje odgovorio nešto ranije, a to je da će Vlada Republike Srbije poništiti sve privatizacije gde nisu ispunjeni uslovi za preuzimanje tih firmi. Naravno, to nije rešenje za sve, jer ukoliko je došlo do teškoća u tim preduzećima, nije realno očekivati da Vlada nadoknadi sva ona nezarađena sredstva.
Ne možemo sada izmisliti neke prihode koji se nisu ostvarili na tržištu, ali to ne znači da treba da ostavimo ljude bez ikakve pomoći i zbog toga je tu socijalna politika, s jedne strane, i s druge strane, svuda gde je moguće, overavanje zdravstvenih knjižica, tj. povezivanje radnog staža, jeste ono što ćemo, naravno, raditi.
Što se tiče radnika u zrelim godinama, to jeste jedan od najvećih izazova na tržištu rada. Najlakše bi bilo da se kaže – neka svi idu u penziju. Ali, to je dovelo do situacije da naša zemlja danas ima 1,6 miliona penzionera i oko 1,8 miliona radno aktivnih, a da je broj penzionera koji su tokom karijere uplatili sve što je bilo predviđeno penzionim zakonima jedva 10%. Tako da imamo ozbiljan izazov i nije rešenje da se formira nova klasa penzionera pre vremena, jer će to biti veliki problem i za ovu i za bilo koju buduću vladu, jer zemlja gde imate više ljudi koji su neaktivni nego onih koji su aktivni je društvo koje nema pravu perspektivu.
Moramo se boriti za to da naši sugrađani koji u 55. ili u nešto kasnijim godinama traže radno mesto, imaju specifični tretman. To već postoji kroz poresku politiku. Znamo da postoje i beneficije za one koji zapošljavaju naše građane koji imaju više od 50 godina, postoje subvencije za to, postoje specifični programi, ali je sigurno da je ova kriza u poslednjih godinu i po dana pred nas stavila dodatne izazove i zbog toga će Služba za zapošljavanje nastaviti da se fokusira i da ima specifične programe za tu grupu ljudi, gde je, u pravu ste, najteže.
Što se tiče naučnika, ne znam tačno o kojim sredstvima govorite, ali ono što mogu da kažem je da smo mi… Pardon? MMF? Pa, ne, MMF je za devizne rezerve Srbije. Znači, MMF ne daje pare za budžet, nego novac od MMF-a služi da se obezbedi stabilnost dinara i spoljna situacija. Na primer, u ovom momentu Grčkoj treba podrška MMF-a da bi održala njenu solventnost na međunarodnim tržištima. To nije slučaj sa našom zemljom.
Mogu da vam kažem da smo mi u Vašingtonu, gde se održala godišnja skupština, razgovarali sa predstavnicima MMF-a o obimu ovog programa, koji smo procenili pre godinu i po dana, kada se nije znalo tačno kolika je razmera ove krize, i sada konstatujemo da je obim tog programa prevelik i verovatno ćemo ići u smanjenje obima tog programa, što pokazuje dozu napretka naše zemlje i uspeha u borbi protiv ove krize.
Uzgred, naša zemlja je jedina koja je prošle godine dobila poboljšanje rejtinga od strane OECD-a, tj. Organizacije za ekonomsku saradnju u Parizu. To je važno zato što je rejting te organizacije upotrebljen od strane onih organizacija koje osiguravaju poslovanje sa našom zemljom, tako da je sada nešto jeftinije poslovati sa našom zemljom i to je dobro za investicije.
Međutim, za naučnike, verovatno ste primetili da na sledećem zasedanju ovog cenjenog doma imamo i zakon o ratifikaciji sporazuma sa Evropskom investicionom bankom. Iskreno se nadam da ćemo dobiti ogroman broj glasova za jednu ovakvu ratifikaciju. To bi bila prava poruka onima koji se bave naukom, tehnologijom, koji žele da rade sa nama u tom domenu.
U međuvremenu smo, zajedno s kolegom Obradovićem, obezbedili 25 miliona evra koji se u ovom momentu lociraju prema našim institucijama visokog obrazovanja. Relevantna komisija je uradila težak, nužan, ali dobar posao i videćemo da postojeći centri, naravno oni dosta afirmisani, poput Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca, dobijaju sredstva, ali i Državni univerzitet u Novom Pazaru.
Želim to da kažem zato što smo o tome pričali pre dva meseca sa kolegama u Novom Pazaru, koji su rekli da je za njih Univerzitet veliki prioritet. Kandidovali su 1,2 miliona evra projekata ne za plate, ne za naknade, nego za infrastrukturu tog novog, mladog univerziteta. Mogu vam reći da je to ono što smo predložili našim kolegama iz EU i to je jedna sjajna vest za tu mladost u Novom Pazaru koja ima ogromnu energiju, koja želi da uči, koja želi da se afirmiše i koja želi da radi. U tom smislu, to je ono što radimo.
Videli ste i da smo prošlog petka potpisali, i to je prvi sporazum posle 30 godina, i 17 godina posle vakuuma koji je usledio 1993. godine sada imamo važeći sporazum u domenu nauke i tehnologije sa SAD. To je važno zato što će taj sporazum obezbediti našim naučnicima, tehnološkim radnicima, preduzetnicima u domenu tehnologije da lakše dobijaju vize kada sarađuju u okviru tog projekta. Sada imamo krovni sporazum, naročito kada ga ovaj cenjeni dom ratifikuje. To će biti, nadam se, u narednih nekoliko meseci, da se potpisuju sporazumi između univerziteta i instituta, ali isto tako i sa firmama.
Informisan sam od strane ruskog ambasadora da će naši napori u proteklih nekoliko meseci veoma brzo uroditi plodom i mi ćemo veoma brzo potpisati sličan sporazum i sa Ruskom Federacijom. A treba li podsetiti, prošle godine smo potpisali jedan takav sporazum sa Kinom. Tako da i u domenu nauke, podsećajući da je naš strateški partner i u nauci EU, jer su se od 2007. godine, od ulaska u ''Okvirni program sedam'', naši instituti i fakulteti, pa evo sada i neke firme, dobro afirmisali, imamo prosečan uspeh od 20%, što je veoma dobro.
Nekih 17 miliona evra godišnje dođe u našu zemlju za našu naučnu infrastrukturu, naše naučnike i programe, a to je samo početak. Ovi napori koje sada ulažemo će biti nešto što će nam omogućiti da budemo mnogo ozbiljniji takmac u veoma ozbiljnoj utakmici za najbolje talente. Biće nacija koje će biti pasivne i koje će gledati kako u ovom momentu, kada sve značajnije zemlje ovog sveta povećavaju sredstva za mlade naučnike, oni odlaze.
Srbija će se boriti. To je veoma teško, to je složeno, ali ćemo to učiniti zajedno s Ministarstvom prosvete, s Ministarstvom kulture, zajedno sa svima. I to ćemo videti, pozvaću sve predstavnike Odbora za nauku ovog cenjenog doma ili, ako bi bilo koji drugi narodni poslanik želeo da nam se pridruži, mi bismo bili srećni zbog toga, 23. maja u Sava centar. Pozvali smo po prvi put sve pripadnike naše naučne zajednice. Njih je 8.600. Ako svi dođu, imaćemo i malo problema, ali bolje da imamo to, jer tog dana ćemo pokrenuti zvanično novi ciklus finansiranja naučnih tehnoloških projekata za sledećih pet godina.
Tako da ćete videti u tom pozivu, a nacrt tog poziva nalazi se na sajtu Ministarstva nauke, i pozivam i vas, poštovani narodni poslaniče, i sve koje to interesuje. Vreme je da date sve vaše sugestije na taj poziv. On je od životnog značaja za našu budućnost u domenu nauke i tehnologije. Videćete da u tom pozivu imamo po prvi put specifične odredbe za mlade naučnike.
Drugim rečima, dajemo specifične bodove za one ekipe koje će predložiti kao rukovodioce projekata ili potprojekata one naučnike koji su mlađi od 40 godina. Imamo specifične beneficije za one koji će predložiti značajnu ulogu za one koji su budućnost naše nauke i naše tehnologije. Pošto je to sugestija mnogih u ovom momentu, verujem da bi bilo uputno, mada imamo oskudna sredstva, kao što dobro znamo, da u ovom ciklusu imamo i specifični poziv koji će biti isključivo namenjen onima koji su tek nekoliko godina posle doktorata, pet do deset, da samo oni mogu da budu rukovodioci tih projekata. Na taj način im pružamo ruku i kažemo da i za njih ima budućnosti u ovoj zemlji. Hvala puno.

Hvala. Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, da, predstavnik Vlade i Odbor za nauku jeste većinski podržao i spremni smo da prihvatimo da se ova terminologija vrati u prvobitno stanje. Ideja jeste bila da se više uskladimo s međunarodnom terminologijom, ali ne po cenu da to ne bude ispravno u našem srpskom jeziku, tako da prihvatamo tu izmenu.
Iskoristio bih priliku da zahvalim svim narodnim poslanicima, naročito matičnom odboru, ali generalno svim narodnim poslanicima i mogu reći da nam je ova debata omogućila da prihvatimo seriju amandmana. To nisu amandmani samo jedne partije, to su amandmani i DSS, ZES, SRS, LDP, tako da se stvarno iskreno nadam da ćemo u ovoj debati i u Danu za glasanje biti u stanju da zajedno pokažemo ovde, da cela Narodna skupština pošalje onima u našoj zemlji koji se bave naukom, tehnologijom, onima koji žele da se ekonomija i znanje afirmišu u našoj zemlji veoma lepu poruku i da će ovi zakoni, koji uopšte nisu neka politička opcija ili bilo šta drugo osim budućnosti naše zemlje, dobiti veoma široku podršku.
Činjenica je da smo Vlada kao predlagač i ja kao predstavnik Vlade ovde prihvatili 16 amandmana na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti, osam amandmana na Predlog zakona o SANU, jedan amandman na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti i 23 amandmana na Predlog zakona o oznakama geografskog porekla. Nadam se da će Narodna skupština videti ovu aktivnost i ovaj dijalog kao dokaz da želimo da i ova debata omogući da se unapredi, s jedne strane, i tekst ovih zakona, ali da, s druge strane, obezbedimo što je širi mogući konsenzus oko ovog pitanja.
Ovi zakoni će, ukoliko ih Narodna skupština usvoji, i s ovim amandmanima koje smo prihvatili, omogućiti da se sredinom maja pokrene ono o čemu smo govorili tokom pretresa u načelu ovih zakona, a to je da se u dobrim uslovima raspiše novi poziv za projekte, da ovaj predstojeći ciklus 2011-2015. godine omogući da se nastavi u kontinuitetu ono što su prethodne vlade uradile, a to je ono što je obezbedilo da Srbija bude prepoznata u februaru ove godine od strane relevantne organizacije koja prati citiranost naših nauka kao naučne svetske zvezde u usponu.
To jeste samo jedno merilo, to je samo jedan momenat, to je samo jedna godina, ali to pokazuje da je određeni kontinuitet u sprovođenju ove politike jedino moguć i jedino isplativ. Svuda gde je to bilo moguće predložili smo da postoji kontinuitet, ali i tamo gde je uočeno u poslednje tri godine primene ovih zakona, predložili smo i određene izmene i dopune.
Od naše poslednje rasprave ovde videli smo i da je aranžman s Evropskom investicionom bankom potpisan. Prošle nedelje je svim fakultetima naše zemlje poslat poziv da predlože infrastrukturne projekte, jer se Srbija izborila da se u iznosu od 25 miliona evra unutar pretpristupnog instrumenta pomoći, to su bespovratna sredstva EU, obezbedi novac za unapređenje i funkcionisanje naših fakulteta. Ideja tog programa jeste da se kroz investicije u infrastrukturu omogući da naši diplomci imaju bolju konkurentnost na tržištu rada i uveren sam da ne samo u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, nego i u Novom Pazaru i drugim mestima obezbedimo bolju situaciju za naše fakultete. To je pokret koji danas kreće.
Mogu da kažem ono što je predsednik matičnog odbora rekao malopre, Strategija se predlaže na pet godina, to je međunarodni standard. S druge strane, kao što vidimo i u ovim predloženim izmenama i dopunama zakona, Nacionalni savet za nauku i tehnološki razvoj će svake godine, ovoga puta kao njegovu obavezu - ne mogućnost, nego obavezu - pripremiti izveštaj i taj izveštaj mora biti spreman pre nego što se počne razrada budžeta za sledeću godinu, tako da razmotrimo koliko se zapravo uradilo u implementaciji ove strategije. Ona jeste živa materija. Ona će nastaviti da se adaptira. Stvari se veoma brzo menjaju, ali verujem da ćemo uspeti na ovaj način da unapredimo situaciju.
Poslednji primer koji bih hteo u uvertiri ove diskusije o amandmanima da kažem poštovanim narodnim poslanicima jeste da nam najavljena rešenja u ovim izmenama i dopunama zakona koje još nisu dobile potvrdu u ovom cenjenom domu već omogućavaju određene pozitivne pomake. Činjenica je da se u izmenama i dopunama Zakona o inovacionoj delatnosti bolje i bliže definiše aktivnost Fonda za inovacionu delatnost, uzeto je kao dobar element, i dobili smo podršku naših kolega iz regiona, iz BiH, Albanije, Makedonije i Hrvatske pre svega, da zajedno s evropskim partnerima formiramo tehnološki fond za zapadni Balkan, tako da bi naš fond bio jedan od učesnika u nečemu što bi bilo evropska regionalna priča koja bi obezbedila mnogo značajnija sredstva od onoga što bismo mi sami mogli da obezbedimo za naše naučnike, naročito za one koji žele da pokrenu visokotehnološke kompanije.
Jer, kao što je rečeno i u raspravi u načelu, jedan od ključnih problema u našoj zemlji, mada se naizgled tiču veoma malog broja naših građana, zapravo su najvažniji preduzetnički poduhvati koje možemo imati. Kao što je rekao predsednik matičnog odbora, jedan od problema jeste da naša trenutna privredna situacija i struktura nisu povoljne za izvoz visokotehnoloških proizvoda. Krajnje je vreme da pokrenemo formiranje novih tehnoloških kompanija, da pomognemo postojećim kompanijama koje imaju te tehnološke projekte da dobiju adekvatno finansiranje.
Vreme je da prestanemo samo da konstatujemo probleme, vreme je da počnemo da ih rešavamo. Ništa se neće rešiti preko noći, ali ove izmene i dopuna zakona, uključujući amandmane koje je predlagač prihvatio i četiri amandmana Odbora za nauku su sve, čini mi se, elementi da pokrenemo stvari nešto brže i da damo pozitivnu poruku, i nadam se da ćemo dobiti podršku velikog broja poslaničkih grupa u ovom cenjenom domu, da su se stvari pokrenule na dobro. Hvala puno na vašoj pažnji.

Što se tiče Saveta, ovo je jedna od onih odredaba koje moraju obezbediti prelazak s retorike na delovanje. Decenijama se priča o manjku veza između nauke i privrede. O tome je već bilo priče jutros. Veoma je teško shvatiti da stalno govorimo o potrebi da se bolje povežu nauka i privreda, a da u Savetu za razvoj nauke i tehnologije, kao što je bio slučaj do sada, privreda ima samo jednog predstavnika od ukupno 15 članova tog saveta.
Jedino što se ovde predlaže je, ako već govorimo o vezi između nauke i privrede, da ona bude vidljivija i realnija u samom savetu. To je što se tiče same kompozicije Saveta. Naravno, očuvane su one odredbe od kojih se očekuje reprezentativnost, tj. da se obezbedi u samom startu da ne bude predstavljena jedna disciplina, a ne i druga, tako da će se paziti da Savet bude reprezentativan što se tiče same nauke.
O stvarima ne treba samo govoriti, nego ih treba ponekad i uraditi. Ako već govorimo o tome da je potrebno da naši najtalentovaniji ostanu u zemlji, sigurno je dobro da tu budu predstavljeni ne samo Privredna komora Srbije, nego i Savet inostranih investitora, da s njima direktno razgovaramo o mogućnostima da se formiraju razvojni centri tih firmi u našoj zemlji, da nađemo zajednički jezik, a ne da te iste firme koje za sada nisu dovoljno konsultovane, s kojima se ne raspravlja, ne dogovara, odvode naše najbolje stručnjake jednog po jednog.
To je zapravo cilj. Nije cilj da se smanji učešće nauke, nego da se u mnogo većoj meri uspostavi dijalog o kojem se pričalo, a sada je vreme da se i u tom savetu obezbedi.
Što se tiče uloge Saveta, ovi predlozi u smislu ingerencija su zapravo u mnogo čemu priznavanje onoga što je bila realnost samog funkcionisanja prethodnog saziva Saveta i ono što je moguće uraditi kada je neko član jednog takvog saveta. Svi članovi Saveta će nastaviti da imaju svoju profesionalnu aktivnost i dalje. To je normalno. Mogu da mu posvete vreme tako što će da nastave da budu aktivno angažovani na stalnim profesionalnim angažmanima. Nije bilo moguće ni očekivati od jednog takvog saveta da donosi odluke koje moraju biti sankcionisane jednom demokratskom podrškom, a to jeste emanacija ove skupštine kroz Vladu.
Čini mi se da i ovaj savet, i to smo uradili kroz diskusiju s trenutnim savetom, raščlanili smo šta je ono što je stvarno moguće uraditi kada je neko član jednog takvog tela. Otvoreno kažem, čini mi se da su poslednjih godina formirana određena tela kojima su data prevelika ovlašćenja naspram onoga što su realne mogućnosti u smislu vremena i angažovanja. I nije dobro da s jedne strane imamo savete koji imaju ingerencije ministarstava, a da cela odgovornost nastavlja i te kako da bude na samim ministarstvima. Ingerencija treba da prati odgovornost. Odgovornost mora da bude praćena ingerencijom. Svaki put kada dođe do nesklada između odgovornosti i ingerencija, dolazi do problema.
Ni na koji način nije smanjen uticaj Saveta. Vraćamo se na izvorni smisao reči savet. Savet je tu da savetuje. Upravni organi su tu da upravljaju. Svaki put kada se mešaju te kategorije, dolazi do problema. Savet će, ako pogledamo i njegov sastav i ono što je predloženo u ovim izmenama i dopunama zakona o njegovim ingerencijama, biti vrhunsko telo koje će informisati celu našu naciju o dostignućima, ali i o problemima u sprovođenju Nacionalne strategije nauke i tehnološkog razvoja. Davaće mišljenja na apsolutno sve ključne akte koje namerava da usvoji ministarstvo, tj. Vlada.
U Savetu će se, naravno, imajući u vidu ko su predlagači, naći izuzetno cenjene osobe, ljudi od integriteta, s kojima niko neće moći da manipuliše, kao što ni s trenutnim članovima Saveta, koji su dobro odradili posao, nije mogao da manipuliše. I u tom smislu očekujemo od jednog ovakvog saveta veoma aktivno učešće u skladu s onim što mogu ljudi koji se angažuju na taj način da urade i da nema te nelagode između velikih ingerencija i nemogućnosti da se one izvrše, s jedne strane, a s druge strane ogromne odgovornosti bez ingerencija.
U tom smislu, čini mi se da je ovo mnogo pošteniji način da se otvoreno formuliše ono što jedan ovakav savet Vlade može i mora da uradi. Savet će i te kako imati veliki uticaj, ali, isto tako, očekujemo od njega da, u skladu s nacionalnim prioritetima, obezbedi da se dijalog između nauke i privrede dešava tamo gde mu je mesto, a to je, pre svega, u tom savetu.
Isto tako, nikome ne pada na pamet da država sad pokušava da politizuje nauku. Pogledajte prethodnih godinu i po dana ove vlade, ovog ministarstva. Mi nismo nijednog direktora, kako bi naš narod rekao, smenili. Dolazilo je do određenih promena tamo gde su se one prirodno dešavale. Isti je slučaj u upravnim odborima.
I u prethodnoj javnoj raspravi je, kada se donosio ovaj zakon koji se sada menja, i samo ministarstvo predlagalo da upravni odbori budu po kompoziciji koja se ovde predlaže. To je bio predlog samog ministarstva u to vreme. Ne znam zašto se odlučilo da se ide u jednu neprirodnu pat poziciju, da se u samoj strukturi upravnog odbora na neki način formira neka iluzija da u tim upravnim odborima treba da dođe, zato što smo pola-pola, do diskusije i nekog odmeravanja snaga kome nema mesta između onih koje imenuje Vlada, tj. država, i onih koji dolaze iz redova zaposlenih.
Videće se u samoj primeni da se tu ništa drastično neće desiti, ali da malo ponovo usklađujemo i vraćamo se, čini mi se, na nešto što je zdrav razum. Hvala puno.

Hvala, gospođo predsedavajuća. Da ne bude zabune, da podsetim poštovane narodne poslanike, Nacionalni savet ima u ovom predloženom zakonu izuzetno bitne, rekao bih i ključne ingerencije, koje obezbeđuju ono što jeste nužno našoj nauci, a to je da ne dođe do politizacije, da ne dođe do uticaja određenih nenaučnih krugova na ono što će biti funkcionisanje tog ključnog segmenta našeg društva.
Na primer, po ovom zakonu Nacionalni savet će imati ovlašćenje da donosi podzakonske akte, i to akt o vrednovanju naučnoistraživačkog rada i postupku akreditacije instituta, integrisanih univerziteta, fakulteta i centara izuzetnih vrednosti. Drugim rečima, Savet će doneti akt, ne Ministarstvo, koji će obezbediti kako se vrednuje ono što je najvažnije, a to je naučni rad naših naučnih radnika. To neće doneti ministar, to neće doneti Vlada, to je ključna ingerencija Nacionalnog saveta.
Drugo, on će doneti i akt o kriterijumima i merilima za dodeljivanje, potvrđivanje i oduzimanje statusa centra izuzetnih vrednosti i drugih institucija. Drugim rečima, ako Savet donosi ključni akt o tome kako se vrednuje i po kojim kriterijumima ono što je suštinska baza za napredovanje unutar naše nauke, na nivou institucija će isto imati svoju ingerenciju oko tih odluka, oko mogućnosti da određena institucija bude akreditovana ili ne.
Ako pogledamo status ovog saveta, predloženo je da Savet nastavi to da radi kod ključnih odluka, da ima više predstavnika privrede, tako da taj dijalog koji mora da se uspostavi između nauke i privrede bude omogućen, a da istovremeno ima fokusiraniju ulogu i da članovi Saveta mogu nešto da urade a da istovremeno imaju profesionalne aktivnosti koje okupiraju njihovo puno vreme u njihovoj trenutnoj funkciji.
Ne želim, u ime Vlade, da se stvori neka iluzija, jer to u suštini nije istina, da se smanjuju ingerencije ovog saveta oko onih ključnih ingerencija koje ima oko vrednovanja naučnog rada i oko davanja dozvole za rad za one institucije koje treba da se pojave u naučnom prometu naše zemlje. I to je nešto što će se nastaviti. Savet će davati mišljenje na Strategiju koju će predložiti Vlada i Ministarstvo, i to će biti pisano mišljenje, i svake godine će Savet formalno Vladi dostavljati dokumenta. Naša javnost će biti informisana o tome kako se sprovodi Strategija i da li bi Vlada trebalo da donese neke korektivne akcije. Toliko s moje strane. Hvala.

Mislim da treba da gledamo činjenice, gospođo Pešić. Činjenice su sledeće, poštovani narodni poslanici. Ovaj zakon je izglasan 2005. godine. Za pet godina ovakav nacionalni savet, a njemu se, i to želim odmah da kažem, nalaze naši eminentni stručnjaci, nije doneo strategiju, nije doneo nijedan predlog programa od opšteg interesa, nije doneo akt o finansiranju, nije doneo kriterijume za formiranje matičnih odbora. Nacionalni savet nije ništa od toga uradio.
Da li su krivi ljudi koji su u tom savetu? Apsolutno ne, nego se videlo tokom pet godina primene ovog zakona da se, u suštini, mora uskladiti uloga jednog ovakvog saveta s onim što treba da bude, kao što je slučaj svuda u svetu, uloga jednog saveta gde se nalaze ljudi koji imaju stalnu aktivnost u naučnoj zajednici, tj. u privredi, raspoloživo vreme, i ono što mora biti zdrav razum, a to je odgovornost i ingerencija.
Milo mi je što je gospođa Pešić podsetila da prvi put imamo predlog da se u ovom nacionalnom savetu nađe jedan naš naučnik iz dijaspore. To nije bio slučaj pre. Naravno da ćemo se truditi da to bude neko od velikog integriteta. Nije moguće da ta jedna osoba predstavlja nužno sve discipline, ali to nije ni ideja. A valjda je dobro da imamo unutar Saveta ono o čemu se stalno priča, a toliko se malo radilo, a to je dijalog između privrede i nauke, i da mnogo više spojimo našu maticu s našom naučnom dijasporom.
Ovo je samo usklađivanje s onim što je realnost i što je mogućnost. Prethodni zakon je dao preveliki zalogaj za ono što može uraditi jedan savet s takvim angažmanom. Jednostavno, to je realnost. Mi nismo ideološki pristupili ovome, nego smo samo konstatovali činjenicu, ono što je moguće da uradi jedna institucija ovog tipa i nešto što je upravni postupak.
Tako da ne stoje kritike u tome da se Nacionalnom savetu oduzima značajna ingerencija. Ne oduzima mu se ništa što je uspeo da uradi u pet godina. Ne treba govoriti teorijski, treba videti šta se stvarno dešava u životu i treba imati institucije koje su u stanju da u potpunosti ispune one zadatke koji su im dati. Uzgred, sigurno nije isto Savet ili to što je Vrhovni sud vrh u domenu pravosuđa, jer ovde se ne radi o dve grane vlasti, radi se o izvršnoj vlasti. Hvala puno.

Samo da potvrdim da su prihvaćeni.

Možda bi bilo uputno da pročitam narodnim poslanicima koji su sve amandmani prihvaćeni od strane Vlade na izmene i dopune Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti: na član 3, koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Srboljub Živanović, Zoran Šami i Donka Banović; na član 6, koji je podnela narodni poslanik Donka Banović; na član 11, koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Nikola Savić, Zoran Šami i Donka Banović; na član 16, koji je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović; na član 24, koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Nikola Savić i Zoran Šami; na član 25, koji su u istovetnom tekstu podneli narodni poslanici Marko Milenković i Zoran Šami; na član 26, koji je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović; na član 34, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami; na član 35, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami; na član 36, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami; na član 37, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami; na član 37, koji je podneo narodni poslanik Srboljub Živanović; na član 38, koji je podneo narodni poslanik Nikola Žutić; na član 38, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami; na član 42, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami i na član 47, koji je podneo narodni poslanik Zoran Šami.
Znači, to su sve amandmani koji su prihvaćeni, prihvaćeni su po obrazloženju koje je podneo narodni poslanik, tako da mislim da imamo oko toga sada saglasnost.
Što se tiče vašeg pitanja, moram reći da je u poslednjih 15 meseci javne rasprave, prvo neformalne, a posle toga od juna do novembra prošle godine, konstatovano da veliki deo naše naučne zajednice, a i šire, privrede koja gravitira ka tehnologiji, želi promene. Ovi zakoni omogućavaju promene. S promenama, i to je posve normalno i ljudski, rađaju se određeni strahovi, strahovi od promena, da li će ove promene biti nabolje.
Ove promene će biti nabolje i meni kao ministru ne pada na pamet da se one sprovode na jedan kabinetski, centralistički način. Promene će se nastaviti na način na koji smo ih počeli, kroz diskusiju, ali istovremeno kroz odluke.
Jedan od velikih problema s kojima se suočava naša naučna zajednica i šire u budućnosti ekonomije i znanja u našoj zemlji je da se mnogo raspravljalo, a skoro se nikada ništa nije odlučivalo. Spremni smo da podnesemo odgovornost za odluke koje će biti donesene, ali te odluke ni na koji način neće biti donesene na netransparentan način.
Govorili ste, gospodine poslaniče, o određenim odlukama oko racionalizacije mreže instituta. Teško je poverovati da jedini segment društva u Republici Srbiji koji ne treba uopšte da se menja jeste mreža instituta, koja u suštini nije promenjena već 35 godina. Institut o kome vi govorite je zapravo institut koji se pre zvao Institut za istraživanje radničkog pokreta Jugoslavije, a drugi istorijski institut o kome govorite je bio Institut za proučavanje radničkog pokreta Srbije.
Ništa se u smislu gabarita nije promenilo. Imamo, kao što ste i sami rekli, problem s velikim brojem naših instituta koji su na samoj granici onoga što je zacrtala Komisija za akreditaciju, imamo ozbiljne probleme u funkcionisanju, imamo dupliranje režijskih i drugih troškova i, kada vam to kažem, onda će ljudi dobre volje zaključiti da su potrebne određene promene.
Te promene ni na koji način nisu, čini mi se, da neko odluči da nam treba jedan institut, nego će to biti predmet dodatne rasprave, da vidimo šta je uputno uraditi, s jednim jedinim ciljem, a to je, ako već govorimo o društvenim naukama, da našim naučnicima obezbedimo daleko bolje uslove za rad. Jer, u pravu su oni u tom delu naše nauke koji kažu – kritikujete nas ponekad što ne publikujemo dovoljno radova u priznatim međunarodnim časopisima, ali nam istovremeno ne obezbeđujete sredstva za terenski rad; a ako ne dobijemo sredstva za terenski rad, onda nismo u stanju da formiramo nova zapažanja, nove podatke, što je u suštini prvi uslov da bi se naš rad pojavio u tim časopisima.
Dame i gospodo narodni poslanici, oni su apsolutno u pravu. Ali kada kažemo to, istovremeno moramo priznati i jednu drugu stvar, a to je da postoji jedan broj ljudi koji rade u institutima, a koji u suštini veliki deo svog vremena provode van instituta, koji dugo nisu publikovali ni jedan jedini ozbiljan naučni rad i mi ćemo želeti u mesecima koji dolaze da, jednostavno, svako podnese svoj deo odgovornosti.
Ukoliko je neko odlučio da bude konsultant, neka to bude, ali onda neka ne pretenduje da istovremeno bude i naučnik. Ukoliko neko misli da je moguće očuvati tačno ovu strukturu, vara se. Ne možemo, imajući u vidu kakve su finansijske mogućnosti naše zemlje, da samo dodajemo troškove, da samo dodajemo institucije. Moraćemo neke stvari i transformisati. Ali, ponavljam, nikome ne pada na pamet, a najmanje meni, da se to radi bez dijaloga i bez dogovora s naučnom zajednicom.
Naučna zajednica su ljudi koji moraju da imaju slobodu u odabiru njihovih projekata, slobodu koja istovremeno mora biti ukomponovana, i to će biti novitet onoga što ćemo raspisati sredinom maja, a to je i raspis konkursa po pozivu, s jednim brojem tema koje će sami matični odbori, ne Ministarstvo već matični odbori i naučna zajednica, zajedno s nama odrediti kao prvoklasne i veoma važne teme za raspravljanje i izradu kvalitetnih naučnih studija. Tu se neće birati ko će ih raditi, ali će se reći da se na bazi takve teme očekuju i predlozi.
Ukomponovaćemo, s jedne strane, u mnogo većem delu ono što već postoji, a to je kandidovanje projekata sa strane naučne zajednice, sa novitetom koji će biti poziv po određenim temama koje ćemo odrediti zajedno s naučnom zajednicom, tako da budemo sigurni da će u predstojećem pozivu za finansiranje naučnih radova te veoma važne teme biti obrađene na pravi način za našu zemlju.
Danas pred vama nemam odgovor da li treba spojiti postojeće istorijske institute, ali slažem se s vama da stvari moraju da se menjaju. Kako ćemo to uraditi? Tako što sada, kada imamo, nadam se uz ovu Strategiju i dosta brzo izglasane izmene i dopune ovoga zakona, konstituisanje organa, dodatnu raspravu, ali ponavljam, posle toga – odluke, za koje sam spreman da podnesem i odgovornost u ime naučne zajednice, jer to je, čini mi se, jedini način da idemo napred, veoma široke konsultacije, upoređenje raznoraznih opcija, videvši koje su prednosti i mane određenih opcija i u datom domenu odluku, koju ćemo ovoga puta sprovesti u delo.
Očekuje nas racionalizacija mreže naučnih instituta. Ona je nužna. Očekuje nas unapređenje društvenih nauka, koje su u prethodnom ciklusu imale nedovoljno sredstava, naročito za terenski rad, ali nas istovremeno očekuje i veoma ozbiljna diskusija s onima koji su u tim institutima, da svako odredi da li želi i u predstojećem ciklusu da se bavi naučnim radom ili ne. Hvala puno na vašoj pažnji.