Samo da razjasnim. Kada govorimo o nacionalnim institutima, veoma pažljivo uvodimo taj koncept. Kao što sam rekao i tokom pretresa u načelu, ne uvodi se drugačije finansiranje ili tobože neke privilegije onima koji će raditi u tim nacionalnim institutima. Naša naučna zajednica je odveć mala da bi se cepala. U suštini, ni na koji način ne treba da u sledećih nekoliko godina tema bude kako i ja da se kvalifikujem za taj institut jer dobija institucionalno finansiranje, privilegije u dodeljivanju opreme itd.
Ne, jedino što se ovde predlaže je da se u onim disciplinama gde je to moguće formiraju gabaritne institucije koje će biti po tom gabaritu više u poziciji da imaju ekipe koje će imati kritičnu masu na nivou naših evropskih kolega, tako da imamo bar nekoliko institucija koje će moći po gabaritu, samim tim i kritičnom masom, da se nose s onim što su njihove kolege, ali istovremeno i njihovi konkurenti u drugim zemljama EU. S druge strane, što se tiče samih instituta, niko ne kaže da treba svako da dođe do 100. Uopšte ne. Treba naći ono što je stvarno pragmatično, ali najbolje kao rešenje.
Napokon, što se tiče afirmacije nacionalnog identiteta, sigurno je da smo oko tog pitanja dosta debatovali s našim naučnicima i intelektualcima. Da, potvrđujem da će afirmacija nacionalnog identiteta biti jedan od prioriteta poziva za naučne radove u predstojećem periodu. Posle raspada Jugoslavije, posle svega onoga što se desilo s ugrožavanjem našeg suvereniteta i teritorijalnog integriteta, jedna od odgovornosti Ministarstva nauke jeste da u predstojećem ciklusu obezbedi adekvatno finansiranje da jedan ovakav pravac i prioritet bude prisutan.
Govorili smo o tome i u načelu. Ovde mogu samo da kažem da jedna takva aktivnost mora da obezbedi da i u domenu slavistike Srbija ponovo bude mnogo aktivnija. Ne smemo prepustiti drugima da u regionu i u svetu ta slavistika bude njihova slavistika. Slavistika jeste slavistika, ali je uočljivo da u poslednjih 10-15 godina Srbija nije dovoljno uradila na tom planu. To ćemo uraditi kroz saradnju s našim kolegama iz prosvete.
Imali smo jedan primer, danas ću vam u Skupštini reći šta se desilo i kako se rešilo. Čekalo se mesecima da se identifikuje lektor na ponuđenoj katedri slavistike na Pekinškom univerzitetu. Nekako naša država kao da nije bila u stanju da pronađe, odabere, finansira osobu koja će predstavljati našu zemlju na izuzetno bitnom univerzitetu u svetu. To ne sme više da se dešava. Zbog toga, mada, ponavljam, bilo je dosta diskusija oko toga, unapređenje donošenja javnih politika i afirmacija nacionalnih identiteta će biti jedan od prioriteta nacionalne Strategije naučnog i tehnološkog razvoja.

U prethodnom javljanju sam pročitao taksativno sve amandmane koji su prihvaćeni i potvrđujem i u ovom slučaju da je prihvaćen.

Hvala, gospođo predsednice. Konstatujem u poslednjih nekoliko godina, slobodno ću reći, inflaciju nagrada. Imamo u raznim segmentima našeg društva seriju institucija kojima želimo da nagradimo nekog. I, ako gledamo i suštinu diskusija koje smo imali danas oko Nacionalnog saveta, vidimo da pet godina sistemske stvari nisu donesene. Vidimo da bitne stvari, koje treba da urede na institucionalni način funkcionisanje cele zajednice, nisu urađene.
S druge strane, ako je jedna kategorija našeg društva stalno ocenjivana po prirodi posla, to jesu naučnici, u svakom ciklusu, u svakom projektu koji pokušavaju da dobiju iz fondova EU, u suštini u svakom momentu kada pokušavaju da dobiju određeno zvanje ili titulu, tako da u ovom domenu moramo dalje jačati sistem i institucije i veoma je važno da Nacionalni savet u godinama koje dolaze fokusira sopstvenu pažnju na to.
A što se tiče nagrada, pogledajmo i u nekim drugim segmentima, gde se pokušalo ići mimo sistema, koliko problema se pojavilo. Po kojim kriterijumima, kako, u ime koga? Na bazi kojih kriterijuma, osim onih koji već postoje u vrednovanju njihovog naučnog rada? U obrazloženju koje je dato za odbijanje ovog amandmana je rečeno da ne možemo i ne treba stalno da tražimo neke paralele onome što su postojeće institucije. Ne treba prazniti od smisla institucije koje postoje. Ukoliko nisu dobre, moramo ih unapređivati.
Tačno je da Akademija nauka u svakoj normalno uređenoj zemlji jeste vrh naučne piramide. Tako i treba da bude. Tako da oni koji na nacionalnom nivou treba da budu priznati i kroz ovaj akademijski dodatak (o kome smo pričali u načelu i o kome ćemo, siguran sam, ponovo pričati) predstavljaju pravi način da dođemo do dobro uređenog sistema. I ukoliko određeni institut želi da naročito izdvoji nekoga ko je bio veoma zaslužan i iz njihovih sredstava to uradi, dobrodošli su da to urade. Jedan broj instituta to već radi.
Ne kažem da ne bi trebalo u određenoj perspektivi da Srbija razmotri mogućnost da, kao neke druge zemlje, uvede jednu veoma prestižnu nagradu kao priznanje za godišnji ili višegodišnji naročito veliki doprinos našoj nauci, ali nam u ovom momentu, pošto se veliki broj sistemskih stvari nije rešavao, nije potrebno da okupiramo i Nacionalni savet i celu našu naučnu zajednicu ponovnom pričom o tome ko je zaslužan, a ko nije zaslužan. Za to postoji sistem ocenjivanja, postoji poziv za projekte, postoje priznanja kroz rangiranje, postoje matični odbori, postoji i Akademija nauka.
Što se tiče određenih amandmana, želim samo, kao što sam uradio malopre, pročitavši, zbog zapisnika i narodnih poslanika, koje amandmane je Vlada prihvatila, da pročitam ona četiri amandmana koja je Odbor za nauku i tehnološki razvoj predložio, a Vlada prihvatila.
Prvi amandman je na član 6. stav 1. tačke 9. i 10, da se reči "centar izvrsnosti" zamenjuju rečima "centar izuzetnih vrednosti" u odgovarajućem padežu.
Drugi amandman je na član 7. Predloga zakona, gde se stav 1. briše, a stav 2. menja i glasi: "Naučnoistraživačke organizacije koje mogu podneti zahtev za akreditaciju jesu: instituti, fakulteti, integrisani univerziteti, centri izuzetnih vrednosti i naučnoistraživačke organizacije iz oblasti odbrane i Vojske Srbije".
Treći amandman je na član 43, da se stav 1. menja i glasi: "U članu 102. stav 1, reči ''iz člana 14. stav 1. tačka 11)" zamenjuju se rečima: "iz člana 6. stav 1. tačka 9) ovog zakona.", a stavovi 2. i 3. se brišu.
Četvrti amandman je: ''U članu 47,u novom članu 107b. stav 1. Predloga zakona reči "iz člana 30. ovog zakona" zamenjuju se rečima: "iz člana 11. ovog zakona"'. Hvala.

Suštinski, vaš amandman je prihvaćen, ali, zbog toga što pravno-tehnički nije bio korektno formulisan, prihvaćen je amandman gospodina Šamija. On je uradio isto, ali na pravno-tehnički korektan način. To znači da se izraz menja upravo kako ste vi hteli.

Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je veoma važan paket zakona, koji u ovom momentu ekonomske krize na najbolji način pokazuje odlučnost Srbije da se svrsta u red visokorazvijenih zemalja.
Bivši francuski ministar prosvete Klod Alegra je prošle godine, u svojoj knjizi "Nauka je izazov 21. veka", na prvoj stranici napisao sledeću rečenicu – svima mora biti jasno da je dominacija Amerike u 20. veku rezultat genijalnosti jednog mladog srpskog emigranta, Nikole Tesle. Kada dobro razmislimo, to je tačno. Svi izumi, sva tehnologija, a posle toga i ekonomska i vojna dominacija, imali su kao koren genijalnost jednog čoveka.
Ovi zakoni danas pred vama imaju jedan jednostavan cilj. Ako se bude visoko postavio, to znači da je moguć jedan novi Nikola Tesla, jedan novi Milutin Milanković, jedna nova Mileva Marić-Ajnštajn, koji bi se rodili u našoj zemlji. Ovi zakoni i druge mere koje preduzimamo su tu da obezbedimo da sutra njihovo znanje i njihov talenat rade za našu zemlju, za njenu ekonomiju i za njene građane.
Poštovani narodni poslanici, ove nedelje je i EU usvojila strategiju za predstojeću deceniju – Vizija 2020. Ključna mera je povećanje izdvajanja za nauku, koje, u proseku, u EU iznosi 1,9% BDP na 3% BDP.
Neke zemlje, poput Švedske, već su iznad tog nivoa. Jedan Japan je iznad tog nivoa, ali Evropa, mada je u poslednjih 10 godina napravljen značajan napredak, još nije dostigla taj nivo. Prepoznaje to kao centralni izazov predstojeće decenije, zbog konkurencije sa SAD, gde je predsednik Obama najavio i već preduzeo prve korake u dupliranju iznosa za nauku i tehnologiju, sa veoma velikih trenutnih nivoa, zakonskim promenama koje se uvode u Americi, koji će omogućiti da svaki stranac koji završi doktorat u prirodno-matematičkim naukama dobije jednu vizu i radnu dozvolu, za njega i za supružnika, na sedam godina.
Zatim, jedna Kina, koja svake godine, zahvaljujući ogromnom uspehu u proteklih 30 godina, povećava za 30% izdvajanje za nauku i već plasira veliki broj univerziteta vodećih u svetu. Nekoliko njih već ima budžete koji iznose više od milijardu evra godišnje. To je za svaki od tih univerziteta 10 puta više od ukupnog budžeta Republike Srbije za nauku i tehnologiju.
U momentu kada se Rusija oporavlja i predsednik Medvedev višekratno ponavlja da je budućnost Rusije i njeno održanje na nivou supersile neodvojivo od obnavljanja njenog naučnog potencijala, u momentu kada Bliski Istok vrši reciklažu petrodolara, ovoga puta ne u skupocenim nekretninama, nego u otvaranju novih univerziteta, istražnih centara, Srbija, da ne bi novi mladi Nikola Tesla, nova Milena Marić, otišli ponovo, danas mora preduzeti ozbiljne korake da u ovoj globalnoj utakmici nađe svoje pravo mesto.
To je moguće. To je veliki izazov, ali je moguće i mi to moramo uraditi, jer nemamo drugog izbora. Moramo izgraditi i koridore, moramo izgraditi tu materijalnu infrastrukturu. To je preduslov, ali to sigurno neće biti dovoljna ekonomska i društvena baza za blagostanje u našoj zemlji.
Naša zemlja ne raspolaže bogatim prirodnim resursima. Ona ne raspolaže dovoljnom teritorijom gde bi se moglo na ekstenzivan način živeti od poljoprivrede, koja nije transformisana. Rečju, naša jedina šansa za društveno blagostanje jeste mnogo veće ulaganje u naše jedino blago, a to su naši ljudi.
Zbog toga smo, poštovani narodni poslanici, prošle nedelje na Vladi Republike Srbije, posle skoro devet meseci veoma otvorene javne rasprave, usvojili Strategiju naučno-tehnološkog razvoja Republike Srbije za period od pet godina. Ona je upućena svakom članu ovog cenjenog doma i nadam se da ste imali mogućnost da se upoznate s njenim ključnim odredbama.
Dva ključna principa ove strategije, koja polazi od veoma surove analize naše realnosti, ali isto tako zacrtava putanju mogućeg razvoja, jeste fokus i partnerstvo. To su dva ključna principa. Fokus zato što u jednoj ovakvoj međunarodnoj utakmici Srbija ne može pretendovati da bude relevantna u svim naučnim i tehnološkim domenima. Zbog toga je dobar deo naše rasprave išao ka identifikaciji ne samo disciplina, već mnogo preciznije, tema u kojima je Srbija već postigla značajne uspehe.
Želim podsetiti poštovane narodne poslanike da je uspeh moguć zato što je, primera radi, pre mesec dana, relevantna međunarodna organizacija "Tomson Rojters" objavila da je Srbija zvezda u usponu u domenu nauke. Da, to je u kratkom periodu, to ceni i meri samo jedan aspekt našeg razvoja. To je povećanje citiranosti i tzv. impakt faktora, tj. važnosti onih radova koje publikuju naši naučnici, ali to jeste centralni način na koji se na međunarodno priznati, nespristrasan način ceni rad određene naučne zajednice.
Na tome čestitam našim naučnicima i možemo reći da je, poput sporta, gde su neki od naših najboljih sportista uspeli da dođu do samog svetskog vrha, a s mnogo manje sredstava, to isto bio slučaj i s našim naučnicima i našim pronalazačima. Međutim, ovi prvi koraci ne mogu ni na koji način da maskiraju činjenicu da je potreban mnogo veći napor i zbog toga identifikacija nekoliko nacionalnih prioriteta za sledećih pet godina, npr. biomedicine, gde decenijama proizvodimo veoma kvalitetne kadrove, koji, nažalost, zbog toga što nije bilo dovoljno podsticaja, sistematski odlaze u inostranstvo i rade u nekim od najprestrižnijih međunarodnih institucija.
Tokom državne posete Stokholmu, imali smo sastanak s našom naučnom dijasporom koja živi danas u Švedskoj. U tri najpoznatija centra za biomedicinu u Evropi, "Karolinska institutet", danas radi i veoma uspešno proizvodi znanje 26 naših naučnika. Svako od njih je zvezda sam po sebi. Neki od njih su već bili predmet transfera prema još ambicioznijim sredinama. Gospođa Trifunović, primera radi, koja je sve svoje naučne početne radove uradila na našem Biološkom fakultetu, potom na Institutu za genetski inženjering, prepoznata je kao velika šansa evropske nauke i danas je jedan fakultet koji je odlučio da se tome posveti, u Kelnu, nju identifikovao i ona je upravo prešla u Nemačku.
To su u ovom momentu realnosti naše nauke i zbog toga biomedicina, koja je, pre svega, zdravlje naše nacije, mora biti prioritet. Imamo velike izazove u tom domenu, kao društvo čija je starosna dob veoma visoka. Kardiovaskularne bolesti, tu smo, nažalost, među najlošijima u Evropi. Incidenti i smrtnost su veoma visoki. Imamo maligne bolesti, koje su veoma ozbiljne. Nemamo dovoljno prevencije. Naučna strategija nije tu da zameni zdravstvene ustanove i aktivnost, ali tu, kao i u drugim zemljama u svetu, postoji veliki napredak.
Danas se, dame i gospodo, uveliko pripremaju terapije koje su individualizovane. Na bazi individualnih DNK analiza, danas počinje izrada individualnih lekova, na taj način da se leči ono što se lečiti mora, bez sekundarnih efekata na sve ono što je zdravo tkivo.
Drugi prioritet su novi materijali i nano-tehnologije. Pre ravno 50 godina, jedan američki fizičar, Ričard Fejman, publikovao je ono što je ušlo u anale svetske nauke, a to je ideja da će uskoro svet, posle analize ogromnog svemira, preći na nano-nivo, na nivo koji je ispod atomskog nivoa, jer na tom nivou se nalazi mogućnost i za energetiku i za, kao što malopre rekoh, medicinu, hemiju, materijale. Sutra, a kad kažem sutra, u mnogo čemu je to već i danas, jedan broj novih materijala koji su tretirani na nivou subatomskom imaju svojstva koja omogućavaju i manje zagađenje i mnogo efikasnije poslovanje.
Rečju, svaka industrijska revolucija je, pre svega, bila revolucija u domenu materijala i Srbija, i zbog toga što je 60-ih, 70-ih godina prošlog veka imala zapažene rezultate u ovom domenu i ima kapacitete i dalje, može i mora biti prisutna u ovom veoma bitnom delu svetske nauke.
Treći prioritet, verovatno, ne moram mnogo obrazlagati. Radi se o zaštiti životne sredine i borbi protiv klimatskih promena. Tu i tamo izbija određena kontroverza oko datuma, obima, brzine promena, ali nedvosmisleno je da će to biti ogroman izazov i za nas, i to na 20-30 godina, i to veoma direktno za neku od trenutnih ekonomskih šansi naše zemlje.
Želim govoriti o poljoprivredi, o semenarstvu, o onome što je već danas veliki problem u našoj zemlji, a to je upravljanje vodama.
Da, zaštita životne sredine i klimatske promene, gde naša zemlja ima ogromne izazove, istovremeno je, kroz razvoj tzv. zelenih tehnologija, i velika šansa i povezano s četvrtim prioritetom – energetikom i energetskom efikasnosti. Nažalost, iz raznih razloga, danas naša zemlja, po određenim sintetičkim merilima, ima šest puta slabiju energetsku efikasnost od najrazvijenijih 15 zemalja Evropske unije. To znači da potrošimo šest puta više ekvivalenta energije da proizvedemo isto bogatstvo i isti iznos BDP-a. To nije samo štetno za životnu okolinu, već je to štetno i za našu ekonomiju. Zbog toga, energetika i energetska efikasnost jeste četvrti prioritet naše nauke za sledeći period.
Peti prioritet su poljoprivreda i hrana. Mi već danas imamo određene ekonomske rezultate, ali niko ne treba da misli da su te pozicije zauvek garantovane. Ogromne međunarodne firme ulažu milijarde dolara i evra godišnje u razvoj novih sorti i Srbija mora, decidno, ponovo investirati u one elemente u domenu semenarstva koje sam već pomenuo, ali isto tako u kvalitet zemlje, novih sorti, mogućnost da na pravi način unapredimo, i genetski, naš stočni fond. Sve u svemu, da dođemo i do onoga što je bila inovacija koja je sam koren uspeha velikih agrogiganata sveta u poslednjih 20 godina.
Poštovani narodni poslanici, povećanje vrednosti tih velikih kompanija, skoro bez ikakvog izuzetka, proizilazi u poslednjih 20 godina iz naučnih pronalazaka, boljih sastojaka u hrani, hrane koja istovremeno čuva i leči od omega elemenata, do funkcionalnih elemenata. To je velika šansa naše zemlje i ne može se očekivati ogroman prodor u poljoprivredi ukoliko to ne bude zasnovano na znanju.
Šesti prioritet su informacione i komunikacione tehnologije. One su prisutne i danas u ovoj sali, ali možemo reći da Srbija mora dobro razmisliti gde i kako da nađe svoje mesto u onome što je već ogroman pokret nekoliko decenija. Imamo značajne šanse u domenu tzv. kontrolnih sistema, u onome što su naša energetska i druga postrojenja. Srpske firme, srpsko znanje daje softver koji je nužan da to funkcioniše. Imamo mogućnosti u domenu telekomunikacione opreme. Ne možemo se boriti direktno protiv najvećih svetskih giganata, ali možemo naći zajednički jezik s njima i, isto tako, na bazi domaćih kapaciteta izgraditi i nove firme.
Napokon, ova strategija predlaže da unapređenje donošenja državnih odluka, kao i afirmacija nacionalnog identiteta, bude prioritet naše nauke. Zašto? Zato što konstatujemo da oni koji misle o velikim društvenim fenomenima skoro nikada nisu konsultovani kada se pripremaju javne politike. To jeste veliki problem. Moramo raditi na tome da donosioci javnih odluka, uključujući i narodne poslanike i Skupštinu, imaju dovoljnu analitičku i naučnu bazu za donošenje sudbonosnih odluka za našu naciju i naše građane.
Istovremeno, uz ogromne izazove s kojima se suočava naša zemlja – atak na naš suverenitet, raspad SFRJ, afirmacija nacionalnog identiteta jeste i dalje jačanje srpskog jezika i slavistike svuda u svetu, koja će imati još veću srpsku koloraturu, ali Srbija je i snaga njene raznolikosti, to je mogućnost da afirmišemo i ono što je istorija ostavila našem tlu, od praistorije, neverovatnih rimskih utvrđenja, činjenice da je jedan od 16 rimskih imperatora rođen na tlu današnje Srbije, Konstantin Veliki, i njegov Edikt, koji je pre 1700 godina doveo do tolerancije svuda u tadašnjem poznatom svetu. Povezivanje, afirmacija i jačanje kvaliteta donošenja javnih odluka, bez instrumentalizacije društvenih nauka, jer to nije nikakav cilj, i afirmacija našeg nacionalnog identiteta, to su ključni ciljevi naše naučne strategije.
Dame i gospodo, uzeo sam ovih nekoliko minuta da vam predočim okvir unutar kojeg su razrađeni ovi zakoni. Ovi zakoni imaju kao ključni cilj da to sprovedu u delo, bez odlaganja, jer vremena za gubljenje nemamo. Nadam se da ćemo u ovom cenjenom domu postići što je moguće širi konsenzus o ovim zakonima, koji predstavljaju budućnost naše nacije.
Srbija mora unaprediti svoj naučni sistem, mora ga mnogo bolje povezati s privredom, mora zaustaviti odliv naših najtalentovanijih ljudi, naći zajednički jezik s onim tehnološkim gigantima da, umesto da nam otimaju najkvalitetnije ljude, jednog po jednog, bez ikakve nadoknade, nađemo način da radimo s njima i da njihove investicije i njihova tržišta rade za zemlju Srbiju.
Zbog toga, dozvolite mi da u najkraćim crtama predočim ono što se nalazi u ovih šest zakona. Prvo, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti.
Ovo je matični zakon za one koji se bave naukom u našoj zemlji. Kao što vidite, imamo jedan broj dosta preciznih i operativnih promena koje su ovde predočene. Razlog za to je dijalog koji smo imali i s naučnicima. U proteklih godinu i po dana, lično sam imao čast i mogućnost da sretnem od 1.500 do 2.000 njih, kao i one privrednike koji rade s njima, kao i međunarodne savetnike, međunarodne firme i domaće firme koje bi želele ili već rade s njima.
Novine koje ovde predlažemo su sledeće. Prvo, da ne bismo samo govorili o toj nužnoj vezi između nauke i privrede, jer prošle godine je, na primer, jedva deset patenata cela naša naučnoistraživačka zajednica podnela, a svaki veći međunarodni univerzitet svake godine podnese oko hiljadu patenata, to je naša surova realnost, Nacionalni savet za nauku i tehnologiju u ovom predlogu se otvara ka privredi koja je, pre svega, domaća, ali isto tako i prema inostranim investitorima s kojima moramo naći zajednički jezik, a u interesu Srbije.
Drugi predlog je da se unapredi mobilnost naših istraživača. Nažalost, danas mobilnost postoji uglavnom u jednom pravcu – ka kvalitetnijim međunarodnim institucijama. Međutim, danas je veoma teško, zbog karijere i načina na koji se vrši ocenjivanje, da dođemo do mobilnosti unutar samog naučnog sektora. Zbog toga, istovremeno, uz unapređenje mobilnosti istraživača, jačamo veze između instituta i univerziteta. Ta debata traje već dugo, ali i dan-danas, nažalost, u mnogim slučajevima, instituti i fakulteti se ne doživljavaju kao kolege koji moraju zajedno da rade, jer smo mi, sa 8.565 naučnika koji su finansirani iz budžeta Republike Srbije, daleko ispod onog broja koji je potreban.
Poslednja stvar koja je potrebna našoj zemlji to je da se ta naučna zajednica deli na bilo kakav način. Međutim, da se ne lažemo, to je neretko slučaj. Prečesto imamo konkurenciju tamo gde mora da postoji saradnja. Neretko imamo pokušaj očuvanja sopstvenog atara i svojih pozicija, na uštrb onoga što mora da se obezbedi, a to je kvalitet predavanja.
Bolonjska reforma pokazuje da, nažalost, u mnogobrojnim slučajevima fakulteti nemaju dovoljno mentora za doktorante. Predlog ovde nije ni na koji način da se ukine onaj princip koji se mora po svaku cenu očuvati, a to je da samo univerziteti imaju pravo da izdaju diplome. Samo na takav način ćemo uspeti da kvalifikujemo jedan broj njih za tzv. šangajsku grupu najboljih 500 univerziteta. S druge strane, moramo omogućiti da u mnogo većoj meri naučnici koji rade u institutima mogu biti mentori doktorantima. To je dobro za doktorante, a dobro je i za našu nauku i za naše društvo.
Pomenuo bih i potrebu formiranja mnogo tesnije veze između onoga što je nekada bila značajna snaga ondašnje Jugoslavije, a to je veza između odbrane i civilnog sektora. Nažalost, odavno su ta dva sektora odvojena, od odabira u zvanje po vojnim zakonima, do činjenice da vojni instituti nisu dovoljno sarađivali s civilnim sektorom. Ovde imamo mnogo veće uključivanje i saradnju između vojnog i civilnog sektora i to je za svaku pohvalu, jer je u domenu namenske industrije. Pravi proboj jeste u domenu tehnologije, ali i u domenu našeg civilnog sektora možemo i te kako, kao što je slučaj u mnogim drugim zemljama, imati velike koristi od onih naučnih dostignuća koji se pronalaze u vojnom sektoru.
Ako pogledamo institute, mi smo očuvali, mada je to bilo, poštovani narodni poslanici, predmet dosta žestoke i veoma aktivne diskusije, tzv. projektni princip za finansiranje naših naučnika. Nismo predložili ovde tzv. institucionalno finansiranje, ili tzv. finansiranje hladnog pogona, iz razloga što su iskustva u tom domenu skoro nepodeljeno loša.
Naravno, u ovom zakonu smo imali sluha za naše naučnike koji nisu mogli da dođu do bankarskog kredita, zato što se njihova institucija finansira na projektnom principu. Ovaj zakon jasno stavlja do znanja da je njihov radni status stabilan i taj način rešavamo taj problem koji je uočen. S druge strane, projektni princip je očuvan da bi se očuvalo jedinstvo našeg naučnog sistema i zbog toga što ceo svet ide u tom pravcu.
Dame i gospodo, mi, međutim, ovde uvodimo mogućnost formiranja tzv. nacionalnih instituta, i to ne po trenutnom gabaritu postojećih instituta. Nažalost, nemamo velike institute danas. U našoj strategiji možete videti da imamo samo dva instituta koja imaju više od 120 naučnika, a to je prosečna veličina jedne međunarodne ekipe koja radi na velikom problemu. To je mera i to je, otprilike, jedno merilo prema kome uvek moramo da razmišljamo.
Predlaže se da, na dobrovoljnoj bazi, instituti koji žele da se udruže ili oni koji mogu da se razviju i pređu 100 naučnika u zvanju, ukoliko su u skladu s prioritetima koje sam malopre obrazložio, mogu dobiti i naziv nacionalni institut. To im neće dati institucionalno finansiranje, ali sigurno je da će one institucije koje mogu da postanu pravi ravnopravni partneri međunarodnoj nauci i tehnološkim firmama imati prioritet u dodeljivanju infrastrukturnih novaca za izgradnju i za opremanje. Na taj način ćemo im omogućiti da se mnogo lakše izbore i za svoje mesto u evropskim integracijama, gde od 2007. godine Srbija ima zapažene uspehe, doduše, veoma neravnomerne prema disciplinama – dobre u informacionim tehnologijama i nano-tehnologijama, dosta slabije u zaštiti životne sredine i medicine. Ali, bilo kako bilo, ovi nacionalni instituti će omogućiti da se na mapi Srbije pojavi nekoliko međunarodnih instituta koji mogu na pravi način da konkurišu i da se izbore u veoma žestokoj evropskoj međunarodnoj konkurenciji.
Napokon, pošto je o tome bilo priče, ovaj zakon, želim to da apostrofiram, biće jedan od najvidljivijih pomaka za naše građane. Predlaže se formiranje centra za promociju nauke.
Svi oni koji su imali sreću da posete zemlje u regionu ili Evropi, pa i šire, konstatovali su da u tim zemljama uvek postoji jedna institucija gde osnovci imaju mogućnost da se upoznaju s naukom i tehnologijom na jedan svojstven način, koji je intelektualno rigorozan, ali istovremeno interaktivan i zabavan. Vidimo svake godine redove koji se formiraju za Festival nauke, vidimo naše mališane, koje niko ne mora da ubeđuje da idu tamo. I, kao što u Parizu, Budimpešti, Beču, Ljubljani postoji mesto gde se vrši promocija i popularizacija nauke, predlaže se da se i u Srbiji formira jedna takva institucija, koja nije muzej, muzej ima svoju funkciju koja je važna, nego je nešto što omogućava, pre svega, da se pojavi želja u očima mladih bića, da njihovi učitelji mogu da identifikuju jedan broj talentovanih, koji mogu u godinama koje dolaze da budu naš rasadnik, da budu naši novi talenti, naše nove Tesle.
Poštovani narodni poslanici, to je jedna inicijativa koja će omogućiti da svaki razred svake osnovne škole, ali, zato što je to potreba naše zemlje, i svi poslanici Narodne skupštine, svi ministri Vlade Republike Srbije, kao i svi direktori javnih, državnih i privatnih preduzeća, dođu na mesto gde će imati mogućnost, u skladu s njihovim uzrastom, da čuju od strane naše naučne zajednice ona predavanja, seminare i međunarodne skupove gde će se mnogo brže razmeniti mišljenja o tome šta su mogućnosti i obaveze Srbije u domenu ekonomije znanja.
Dame i gospodo, ovaj zakon omogućava veoma značajan napredak i pozivam sve poslaničke grupe da ga podrže.
Drugi zakon je zakon o inovacionoj delatnosti. Već dugo se govori u našoj zemlji o teškoćama koje postoje u plasiranju kvalitetnih proizvoda. Izvoz naše zemlje prošle godine predstavljao je jedva 23% BDP-a naše zemlje. Ako uđemo u strukturu tog izvoza, tu vidimo ključni izazov Srbije za godine koje dolaze. Kvalitetne plate, dosledne penzije, kvalitetna infrastruktura – jedini način da dođe do njih jeste da Srbija proizvodi proizvode i usluge koje plasira na međunarodnom tržištu i koje donose tu zaradu, poreze i doprinose koji daju bolji život. To je veliki izazov naše zemlje i mi ne možemo računati da ćemo imati mnogo bolji standard tako što ćemo dobiti mnogo veću kvotu za izvoz određenih neprerađenih poljoprivrednih proizvoda, ili, pak, još malo više prerađenih metala.
Ovaj zakon je ovde da odgovori na taj veliki izazov. Prvo, rešava po prvi put ono o čemu sam malopre govorio. Zašto naši naučnici ne podnose skoro nijedan patent? Prvo, zato što nije bilo sistema, drugo, zato što nije bilo podsticaja, treće, zato što nije bilo novca da se takve ideje pretvore u proizvod. Ova dva zakona, kombinovano, daju odgovore na sva tri pitanja.
Prvo, posle velike rasprave koju smo imali ne samo s naučnicima, nego i sa privredom, predlaže se sistem koji je sledeći – ukoliko je inovacija koja postaje patent finansirana iz državnog novca, ona pripada onoj instituciji gde je proizvedena, institutu, tj. fakultetu. To nam je važno, jer da bi Beogradski, Novosadski ili neki drugi univerzitet ušao na listu 500 najboljih, to će biti jedno od ključnih merila. Rekoh malopre, neki imaju i hiljadugodišnje, a naša cela nauka, kada pogledamo ono što je predloženo, to je deset.
U tom smislu, činjenica da će izum pripadati legalno instituciji ne znači da će i prihodi pripadati instituciji. Predloženo je ovde nešto nalik onome što postoji u zemljama u okruženju, u Evropi, u Izraelu, da bar 50% eventualnih prihoda od komercijalizacije jedne takve inovacije pripadne pronalazačima. Može biti više, ali ne može biti manje od 50%.
Drugi izazov je kako dati podsticaj da dođe do podnošenja tih patenata i kopirajta. Predlažemo formiranje centra za transfer tehnologija – jednu ekipu od nekoliko ljudi, koje nećemo lako naći, zato što moraju da imaju i naučna znanja, i tehnička znanja, a istovremeno da znaju da prepoznaju ono što se može plasirati na tržištu. Određene inicijative postoje, na Univerzitetu u Novom Sadu postoji već jedna slična ekipa, ali za celu Srbiju se predlaže formiranje jedne ekipe koja će neprestano tragati za onim što se može pretvoriti u proizvod. U predstojećim budžetima, koje ćemo predložiti, poštovani narodni poslanici, biće predviđen i novac da se plati za takve patente, i za one najobećavajuće, i ono što je danas dosta skupo, a to je taj evropski patent koji štiti svuda u svetu.
Kako finansirati te ideje? Imamo već nekoliko primera u našim gradovima, ekipe koje imaju ideju, ali koje su nam rekle da uvek nailaze na taj finansijski zid. Ne postoji danas finansijska institucija koja može finansirati tzv. kapital rizik, tj. odrediti određene novce za obećavajuću tehnologiju i na taj način ići ispred tržišta i osvojiti tržišne pozicije.
Predlaže se formiranje Fonda za inovacionu delatnost, koji će biti instrument Srbije za taj ključni momenat. Jer, poštovani narodni poslanici, razgovarajući, primera radi, sa 15-ak firmi koje se nalaze u tehnološkom inkubatoru u okviru tehničkih fakulteta, ili Univerziteta u Beogradu, na moje pitanje – šta nameravate da radite, odgovor je bio – ukoliko ne uspemo da nađemo izvore finansiranja, odlazimo. I, imaju ponude iz Švajcarske i iz Engleske, iz SAD, gde takav sistem postoji.
Poštovani narodni poslanici, predlažemo vam, kao odgovor na to ključno pitanje, da za one naše naučnike, lekare, inženjere, pronalazače koji imaju i taj preduzetnički poriv, nema ih toliko mnogo da možemo da izgubimo jednu jedinu takvu ekipu, obezbedimo finansijski instrument, koji će se posle toga kvalifikovati u jednu širu evropsku inicijativu, koju sam u ime naše republike predočio našim evropskim partnerima, 9. decembra prošle godine, i na kojoj radimo, a to je formiranje tehnološkog fonda za zapadni Balkan, gde Srbija ne bi bila jedini finansijer, nego fondovi iz EU, druge zemlje, Evropska investiciona banka i mnogi drugi finansijeri.
To je ono ključno što predlaže ovaj zakon. On nas usklađuje u nomenklaturi s onim što postoji u Evropi i u svetu, ali rekao bih da je intelektualna svojina i pretvaranje ideja u proizvode koji će se plasirati u svetu ključna ideja predloženih izmena i dopuna Zakona.
Zakon o SANU. Poštovana gospođo potpredsednice, poštovani narodni poslanici, ovo je treći put da se ovaj zakon upućuje Narodnoj skupštini na usvajanje, prethodna dva puta je dolazilo do izbora. Danas je ovaj zakon pred vama. Veoma je važna institucija naše zemlje i ima sopstvene izazove, želi da da svoj doprinos razvoju naše nauke, tehnologije i umetnosti i ovaj zakon omogućava da se približi onome što jeste način funkcionisanja istih institucija u drugim zemljama.
Prva novina je mogućnost da naša akademija, u perspektivi, kada se za to usvoje odgovarajuće zakonske odredbe, dobije ne samo budžetsko finansiranje, nego da i legati i fondacije mogu da finansiraju jednu takvu instituciju.
Druga novina je mogućnost da Akademija na mnogo efikasniji način upravlja institutima koji su u njenom okrugu. Ni na koji način to neće dovesti do cepanja naše naučne zajednice i o tome smo postigli dogovor s kolegama akademicima. Te i takve institucije, ti instituti će funkcionisati na drugi način, kao i drugi instituti, ali u upravljanju unutar sistema Akademije stvari će biti mnogo jasnije, kao što će biti jasnije kada se predsedništvo svede na pet osoba, biće mnogo funkcionalnije.
Treba podvući i na ovaj način staviti do znanja da samo SANU može da predstavlja Srbiju na međunarodnom nivou, na nivou države.
Veoma ću kratko, ne zbog toga što je to manje važno, obrazložiti i tri zakona koja se tiču intelektualne svojine. Prvi je zakon o oznakama geografskom porekla. Verovatno znate da je jedna francuska firma u Švajcarskoj registrovala jedan brend koji se zove "šljivovica". Do ovog zakona i do popisivanja Sporazuma o stabilizaciji sa EU, koji je, kao što ste videli, pre neki dan i stupio na snagu u potpunosti, nismo imali pravne mogućnosti da predupredimo takve pokušaje.
S druge strane, naši prijatelji iz Grčke, koji su se više od 20 godina borili da "feta" sir bude geografski označen proizvod, da niko van Grčke ne može jednu takvu marku da zaštiti, pre tri godine su, ako se ne varam, dobili na Evropskom sudu u potpunosti svoja prava.
U tom smislu, zakon o oznakama geografskog porekla zamenjuje zakon iz 2006. godine, iz razloga što je EU, u maju 2006. godine, donela jednu potpuno novu direktivu sa kojim se ovaj zakon usaglašava. Ovim zakonom ćemo imati mogućnosti da pirotski kačkavalj, da počnem od Pirota, pršutu iz Užica, kraljevački kajmak i mnoge šljivovice, mnogo toga plasiramo. Procena je da, otprilike, 50 takvih geografskih oznaka naša zemlja može plasirati i to je velika ekonomska šansa. Na primer, jedna Italija svake godine plasira na svetsko tržište osam milijardi evra ovakvih proizvoda i ozbiljna istraživanja među potrošačima pokazuju da smo spremni da platimo 20% više za proizvod koji je zaštićen time što ima geografsko poreklo.
S druge strane, kroz to proizilazi i obaveza. Setimo se, pre dve godine, ako se ne varam, velika uzbuna je nastala zato što je jedan proizvođač ''mocarele'' ugrozio ceo žig, ceo brend.
Zbog toga se u ovom zakonu, zajedno s našim kolegama iz Ministarstva poljoprivrede, uspostavlja sistem kontrole, tako da proizvođači koji žele da imaju zaštićeno geografsko poreklo moraju u potpunosti i u svakom momentu, za svaki proizvod, poštovati norme kvaliteta. To je ono što omogućava ovaj zakon.
Na pravnom nivou, uz naš sporazum o stabilizaciji, omogućava i da zaštitimo naše brendove i da ih plasiramo.
Nedavno nam je Švajcarska konfederacija dodelila jednu donaciju i radićemo na odabiru dva-tri, za početak, takvih oznaka geografskog porekla i pokušati da unapredimo njihovo plasiranje.
Tu su, poštovane dame i gospodo, još dva zakona o potvrđivanju dve međunarodne konvencije, tj. ugovora i sporazuma. Prvo je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o patentnom pravu. Radi se o ugovoru koji je globalan i Srbija će biti 23. ili 24. zemlja koja će ratifikovati, ukoliko tako odlučite, jedan ovakav ugovor.
On je, pre svega, procesnog tipa. Obezbeđuje da patent koji mi tražimo, tj. da forme koje se traže za patentiranje budu ujednačene, jer je bilo uočeno na velikoj međunarodnoj utakmici za tehnologiju da su neke zemlje tražile od stranih firmi mnogo komplikovanije procedure nego od sopstvenih. Na ovaj način Srbija ulazi na ravnopravan način u taj domen. Niko neće moći da traži od naših pronalazača više od onoga što tražimo mi, ali ni mi nećemo moći da tražimo više od onoga što traže oni.
Napokon, jedan zakon, a to je zakon o potvrđivanju Ničanskog sporazuma o međunarodnoj klasifikaciji robe i usluga. Ovaj sporazum datira iz 1966. godine, naša zemlja, nažalost, kasni ponekad i decenijama u pristupu određenim važnim međunarodnim konvencijama. Na ovaj način ćemo se, u smislu nomenklature, uskladiti.
Zaključujem, poštovani narodni poslanici. Juče je Republika Srbija potpisala finansijski sporazum u vrednosti od 200 miliona evra s Evropskom investicionom bankom, koja će obezbediti da kroz sufinansiranje iz našeg budžeta i iz drugih partnerstava, državnih, međunarodnih, privatnih, dođemo do ulaganja od otprilike 400-500 miliona evra u naučnu i tehnološku infrastrukturu naše domovine. To je najveća investicija u znanje koja je ikada urađena u istoriji naše nacije.
Ova godina je ključna za našu nauku, iz tri razloga. Prvo, imamo strategiju i, ukoliko ovaj cenjeni dom to odluči, imaćemo i zakone koji će omogućiti njeno nesmetano sprovođenje. Ove godine moramo sprovesti i poziv za finansiranje naučnih projekata za sledećih pet godina, jer postojeći ciklus ističe na kraju ove godine.
Zbog toga, usvajanje ovih zakona u ovom momentu će omogućiti da sredinom maja otpočnemo taj ključni proces, koji će onda uvrstiti i uključiti sve ove promene i sve ono što je bilo predmet široke rasprave, skoro godinu dana, s našom naučnom i privrednom zajednicom.
Strategija, zakoni, poziv i sada, ukoliko, a nadam se, Narodna skupština veoma brzo, posle ovog potpisivanja, ratifikuje i ovaj sporazum s Evropskom investicionom bankom, imaćemo i mogućnosti da mnogobrojne naše ekipe imaju opremu koja im je potrebna, a da one stare objekte koji su tu i tamo u Beogradu i Novom Sadu, u Beogradu – zgrada Prirodno-tehničkog fakulteta tone već deset godina, saniramo, jer se radi o veoma kvalitetnom objektu, gde ima mnogo dobrog laboratorijskog prostora. Imamo zgradu Rektorata u Novom Sadu koja trune, u Nišu, odlične ideje, već toliko godina nesprovedene, u domenu informacionih tehnologija i kampusa koje možemo tamo izgraditi.
Imamo mogućnosti da, uz izgradnju Centra za promociju nauke, uložimo nužna sredstva u ono što su temelji koji trunu već više od 11 godina, blizu Valjeva, za stanicu ''Petnica'', gde je 25 hiljada talentovane, motivisane dece prošlo i što je rasadnik naših najboljih naučnih talenata. Zatim, mogućnost da u krugu Kliničkog centra Srbije, sada kada se taj Klinički centar renovira, umesto da taj veoma važan deo teritorije postane, eventualno, predmet neke spekulacije, da šest sektora bude posvećeno naučnom potencijalu u domenu biomedicine, mogućnost da na Univerzitetu u Kragujevcu, s profesorom Stojkovićem i mnogim drugim naučnicima, formiramo jedan evropski centar za izučavanje matičnih ćelija, mogućnost da ti centri animiraju kapacitete koji postoje u farmaceutskoj industriji u Zrenjaninu i u Leskovcu.
Takođe, da možemo da obezbedimo u domenu poljoprivrede, u Novom Sadu, da se pojavi nacionalni institut, ali isto tako i ono što će biti takmac na tržištu i animacija za ono što postoji i u Bačkoj Palanci, i u Guči, i u Čačku, i u Kragujevcu, i u Užicu. Da obezbedimo, u domenu naših društvenih nauka, da oni koji su se tome posvetili ne rade u nemogućim i nehumanim uslovima, neki od njih rade u podrumima, da imaju novca da sprovode terenski rad.
Oni su ti koji će obezbediti da i u ovom cenjenom domu i u Vladi donosimo mnogo bolje državne odluke, rečju, da Srbija kroz ove napore, kroz ove zakone i u ovom momentu ekonomske krize hrabro i veoma jasno stavi do znanja da ne želi više da izvozi pametne ljude, nego želi da izvozi pametne proizvode. Srbija će tako, umesto da pasivno čeka da giganti sveta, i to nisu više samo Amerika i Evropa, to je sada i bliski i daleki Zapad, obezbede da naši najkvalitetniji ljudi odlaze, često bez karte za povratak, pokazati da zna koji su njeni prioriteti, da ima novac da ih sprovede, da ima zakone koji će ih omogućiti i da, pre svega, ima neoborivu volju da se kvalifikuje u decenijama koje dolaze kao visoko razvijene zemlje.
Dame i gospodo, pozivam sve poslaničke grupe da u predstojećem radu predlože svoje ideje, amandmane, da obezbedimo što je širi mogući konsenzus o ovom pitanju koje je sve, osim dnevno-političko.
Upravo zbog toga što je postojao kontinuitet tokom prethodne tri vlade Republike Srbije, danas imamo ono što je prepoznao ''Tomson Rojters'', a to je uspon Srbije u domenu nauke. Pozivam vas da damo ove temelje za sledećih pet do deset godina i, budite uvereni, rezultati neće izostati. Hvala puno na vašoj pažnji.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, samo bih hteo da reagujem na nekoliko elemenata iz ovih prvih izlaganja izvestilaca, onih koji su izdvojili mišljenja i predstavnika poslaničkih grupa.
Mene često u Srbiji napadaju da sam optimista. Mislim da nije dobro da u našoj zemlji neko bude napadnut zato što je optimista. Nije reč ovde o optimizmu. Reč je o spoju apsurdnog imperativa i volje. Imperativ jeste da Srbija u Evropi, u ovom veku, imajući u vidu šta mnogi veći i moćniji od nje trenutno rade i šta se spremaju da rade, a da im najviše fali ljudi, mehanički može, u godinama koje dolaze, biti veliki gubitnik jednog globalno pozitivnog fenomena – dodatnih investicija u nauku i tehnologiju. Za nas je pogubno, jer ukoliko se izgubi i ovo naučnog potencijala koliko ga imamo, a čini mi se da smo se i jutros složili da ga nemamo dovoljno, to bi poprimilo razmere velike tragedije. Onda ono što je Hegel pisao, moglo bi da bude dopunjeno jednom antičkom, grčkom tragedijom i nama bi u tom slučaju bila slaba vajda i od koridora, i od gasovoda, i od naftovoda, bili bismo zemlja tranzita i niskih tehnologija.
Samim tim to jeste jedan imperativ, ali isto tako to je i izraz volje. Kao što je profesor Mićunović malopre pomenuo, bilo je i nekih drugih primera, ja bih preuzeo ova dva.
Finska je u datom momentu, zato što je izgubila tradicionalno tržište Sovjetskog Saveza, iz razloga koje dobro poznajete, pa nema potrebe da ulazim u detalje (ona je imala privilegovan pristup tom tržištu, izgubila ga je u roku od dve do tri godine, stopa nezaposlenosti te do tada već bogate zemlje vrtoglavo je porasla i njena moneta je brutalno devalvirana), bila u ogromnom problemu. Čak se dešavala velika emigracija iz Finske u Švedsku i druge zemlje, u Ameriku. Reakcija je bila po meri izazova.
Mislim da Srbija ima jedan takav izazov po meri jedne Finske, samo što je naša situacija još teža i složenija. Oni su razmotrili na nacionalnom nivou, i Vlada, i Skupština, i sindikati, i poslodavci i mediji, situaciju i uvideli da postoje određeni sektori koji pod novim okolnostima ni na koji način ne mogu biti oslonac razvoja te nacije. Konkretno su izabrali nekoliko sektora, najpoznatiji, to je onaj koji sada svi dobro poznajemo, pa ga čak veliki broj poslanika ima u rukama danas, to su telekomunikacije. Korektno je prepoznato da će razvoj telekomunikacija, naročito mobilnih telekomunikacija, biti sledeći talas razvoja sveta.
''Nokia'' je, dame i gospodo, postojala, ali u drugačijoj formi. To je bio konglomerat raznoraznih industrija, od drveta, preko proizvodnje televizora, mnogo čega. Posle nacionalne odluke da se krene u tom pravcu, fokusirana su sredstva u obrazovnom sistemu Finske i prodat je veliki broj delova tog preduzeća i, u neku ruku, ne kažem da su se kockali sa sopstvenom budućnošću, ali su imali hrabru odluku i iskorak da pokušaju da osvoje određene pozicije koje u tom momentu nisu bile blindirane od strane nekog kartela ili velikih firmi, koji bi onemogućili pristup takvom novom tržištu. Rezultat je spektakularan.
Irska je nešto drugačija, ali i nešto bliža nama. Jedna zemlja odakle se odlazilo, zemlja gde se u 19. veku umiralo od gladi, prema nekim procenama, 900 hiljada Iraca je umrlo tokom tri godine gladi, zato što krompir, tradicionalna hrana, tokom dve-tri godine nije uspeo. Najtalentovaniji, i ne samo oni, odlazili su tradicionalno. U jednom momentu, jedna generacija je rekla da je sada dosta i briljantno su iskoristili evropske integracije, usmeravajući skoro u potpunosti tu podršku, a nisu sve zemlje to radile, u obrazovanje i u nauku.
Mogu vam reći, u pripremi jedne ovakve strategije, tražio sam i dobio neposredni kontakt s ljudima koji sada imaju 50, 60, 70 godina, koji su bili tu pre 25-30 godina, kada su se te sudbonosne odluke za jednu takvu naciju, koja ima pet miliona stanovnika, manje od naše, donosile. Tu je bila veoma jasna odluka, državna odluka da Irska, imajući u vidu njenu pripadnost EU, iskoristi ono što su njene prednosti, a to je stanovništvo koje govori perfektno engleski, emigracija i veoma jasna veza koju su gradili sa svim Ircima koji su živeli u Americi i jedan broj njih imao značajne pozicije u tehnološkim firmama u toj velikoj zemlji. Pripremane su generacije koje će biti u stanju da budu ravnopravni partneri, od radnika, pa do inženjera i naučnika, velikim tehnološkim firmama, pre svega, iz SAD-a, jer je to bilo opredeljenje u to vreme.
Ono što je naročito interesantno, to je da u ovom momentu krize, kroz koju prolazi i ta nacija, sve te firme ne odlaze.
Želim da odmah kažem da je to već danas izazov Srbije, koja danas, po prirodi stvari, i to je sasvim normalno, i ne treba da budemo očajni zbog toga, privlači i one investitore koje gledaju tržište i one koji gledaju relativno jeftinije uslove poslovanja. Ono što je nekad Irska bila, imala je niže poreze, više nije. Ima plate koje su više nego u Francuskoj, koje su više nego u Londonu i Dablinu. Skuplje je živeti u Dablinu nego u Londonu, u proseku, ne treba gledati samo najskuplje delove u Londona. Ipak, ti investitori ostaju.
Zašto? Zato što se, posle privlačenja takvih tehnoloških firmi koje su dale bazu zamajca te zemlje, odmah investiralo u razvojne programe na razini značajnih investicija, tako da i Epl i Eser i Del i mnogi drugi imaju u Irskoj ljude s kojima zajedno razvijaju budućnost sopstvenih kompanija, tako da je odlazak iz Irske nešto što boli više te firme, nego što bi bolelo samo Irsku.
Ne bih davao negativne primere, više volim pozitivne, ali ima zemalja koje su, na primer, privukle automobilsku industriju na bazi jeftinije radne snage, na bazi povoljnije poreske politike. Međutim, te stvari se menjaju i te velike međunarodne firme, hladno, ne voleći ne i mrzeći nikoga, nego, kao što je u njihovoj prirodi, vođene samo sopstvenim interesom i računicom, prve fabrike koje su zatvarale bile su one gde nije bilo nikakvih razvojnih potencijala.
U tom smislu, već danas ću razgovarati o ''Fijatu''. Moj kontakt s gospodinom Markioneom je odmah bio na pitanju razvoja. Danas, i tu je jedan broj diskutanata ovde bio u pravu, kroz ovaj pokret prvobitnih privatizacija, po prirodi stvari, nema te želje, tj. računice da se određeni razvojni centri lociraju u našoj zemlji. Oni već postoje, već postoje zauzete pozicije, i ako mi kao nacija ne napravimo ovakav neki napor, ne kažem da je ovaj perfektan u svemu, zato o tome danas diskutujemo, nećemo biti u stanju da, poput jedne Finske i Irske, u decenijama koje dolaze, dođemo na mnogo viši nivo razvoja i u održivu situaciju.
Srbija ne sme da bude zemlja jeftine radne snage, koja ima nešto više poreze. Ambicija naše zemlje ne može biti drugačija od razvojnih kapaciteta znanja, koji su u svakom momentu od velikog interesa i za naša domaća preduzeća i za međunarodne firme.
Nije moguće, kao što su određeni diskutanti danas rekli, da nam je loša ova Evropa i ovo povezivanje. Bolje bi bilo da sakrijemo naše najbolje. Žao mi je, talenat je najmobilnija stvar na svetu. U momentu Interneta, najlošija strategija bi bilo zatvaranje, jer onda bi tek mladi otišli. I beli šengen, i vezivanje u EP 7 projektima, i otvaranje prema evropskim i drugim naučnim centrima, zapravo je argument više da naši talentovani ljudi odrede Srbiju kao svoju stalnu bazu, uz nužnu mobilnost koja ide sa svakom naučnom i tehnološkom karijerom.
Ideja cele ove strategije i ovih zakona, poštovani narodni poslanici, jeste na raznim elementima, koji su, pre svega, pragmatični, slušajući one koji su nam u ovom momentu predmet najveće pažnje, to su oni koji raspolažu tim znanjem ili veštinama koje se mogu plasirati napolju, a, s druge strane, mogu biti baza našeg novog modela razvoja.
Lično, u početku, to najbolje znaju moji saradnici, bio sam protiv toga da Ministarstvo nauke na bilo koji način bude uključeno u saradnju s nekomercijalnim stambenim jedinicama, pod pretpostavkom, kao što su neki rekli, da to treba na drugi način rešiti. Neko drugi će se time baviti, a hajde onda da mi ova oskudna sredstva usmerimo, pa i ova sredstva od aranžmana s Evropskom investicionom bankom, isključivo u naučnu opremu, isključivo u programe i u ono što je, bez ikakve dvojbe, nauka i što samo Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja može i mora da uradi.
Promenio sam mišljenje. Zašto? Zato što su se sami naučnici, sami lideri iz naše naučne zajednice, i to ne samo oni koji rade s našima koji su u zemlji, nego i oni koji su uspeli da očuvaju i povrate jedan broj naših naučnika i inženjera, pozitivno izjasnili da se, u komparativnom smislu, mogućnost dodeljivanja stanova, kroz konkurse (već dve lamele u Bloku 32 su završene i već ove godine, zahvaljujući vama, ukoliko ratifikujete sporazumom s Evropskom investicionom bankom, moći ćemo i treću lamelu završiti, gde je konkurs već završen, gde 200 porodica očekuje, i ne samo to, nego još i dodatne četiri lamele u Bloku 32a na Novom Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, to će biti hiljadu i nešto više stambenih jedinica) dokazala u proteklih deset godina kao diskriminatorni faktor za stabilizaciju naučnog i tehnološkog talenta. To jeste tako.
S druge strane, ako razmotrimo one elemente koji su pomenuli poštovani poslanici, primera radi, o mogućnostima u domenu poljoprivrede, naravno da naša zemlja ima tu mogućnost. Prošle godine smo imali suficit od 215 miliona evra sa EU i Srbija je jedina zemlja u regionu koja ima takav suficit, ali, da bismo išli dalje, imajući u vidu 1,3 miliona hektara koje imamo, ne možemo imati intenzivniji sistem. U pravu su oni koji su jutros govorili o tome da su naše preostale snažne pozicije u domenu semenarstva ugrožene. Jesu, ali ni na koji način to ne znači da možemo imati neku budućnost kroz nazovizatvaranje našeg tržišta. Naprotiv, ofanziva, volja, rešenost pod imperativom je rešenje.
Zbog toga, najverovatnije, ali to će biti predmet dodatne diskusije, idemo ka objedinjavanju na pravi način, ne kroz nužno pravno spajanje onoga što imamo, jer tu postoje marke i pozicije na različitim tržištima koje su pogodne, ali nije u redu da imamo danas probleme u najobičnijim elementima poslovanja, primera radi, obrta kapitala, koji mogu u malo slabijoj godini da ugroze naše pozicije. Ne možemo protiv ogromnog kartela međunarodnog semenarstva da idemo u razbijenom sastavu, s neobjedinjenim finansijama i nemogućnosti da bar s onom snagom koju imamo kao nacija idemo u tu utakmicu.
Ovo jeste i naučna i tehnološka, a, kao što vidite, već u samom startu, veoma ekonomska i primenjena priča.
Što se tiče politizacije, poštovani narodni poslaniče, vi ste otelotvorenje nepolitizacije. Član ste matičnog odbora i činjenica je da nismo menjali, evo, godinu i po dana, nijednog člana matičnog odbora, da se sada dolazi do kraja marta, po onome što je bilo određeno prema njihovom mandatu, do logičnog kraja mandata članova matičnog odbora koji su izabrani, ako se ne varam, pre četiri godine. U upravnim odborima bilo je prirodnih odliva i zamena. Nije bilo, mislim da smo to dokazali delovanjem i ove ekipe i načinom na koji se ophodimo, ma kakvog revanšizma, ma kakve politizacije, nego su se uvek tražile ideje više, da se poguraju stvari napred.
Što se tiče Akademija nauka, da, bilo je i teške njene nedavne istorije, ona jeste izašla iz okvira onoga što je normalni rad jedne akademije nauka. Na istoričarima je da kažu i da se izjasne o tome da li je to bilo neophodno, da li je to bilo nužno; u svakom slučaju, nova vremena i normalne ingerencije.
Mogu samo podsetiti da su razne zemlje imale u tom domenu razna rešenja. Malo se zna kod nas da je Češka akademija nauka samo pravna ljuštura. U Češkoj više nema jednog jedinog akademika po zvanju, zato što je tokom prethodnih decenija ta institucija ulazila sve dublje u dnevno- političke teme, tamo gde nauci nije mesto.
Kao što politici nije mesto u nauci, nije ni nauci mesto u politici, osim u informisanju javnih politika, tj. u formiranju jednog ekonomskog sistema, ali kroz uticaj, ne kroz dnevno-politički angažman, tako da je ovaj zakon koji je pred vama zakon koji će obezbediti normalno funkcionisanje jedne evropske akademije, koja će na normalan, ekonomičan način moći da upravlja resursima kojima raspolaže, ali ni na koji način nije ono što postoji u nekim zemljama.
Mogu vam reći, kroz veliki broj diskusija koje sam imao i s akademicima, i s ministrima nauke, i s ljudima iz javnog života tih zemalja, nema deljenja naučne zajednice između akademije, s jedne strane, i ostatka naučne zajednice, s druge. Kriterijumi će biti isti. Dodeljivanje projekta će biti na isti način, a i verifikacija će, kroz akreditaciju instituta akademije, u perspektivi biti uređena na isti način.
Završavajući s ovih nekoliko, da kažem, primesa i elemenata o ovome što smo sada čuli, mogu samo da kažem da ohrabruje to što smo jutros čuli da se, nezavisno od političkih partija, prepoznaje važnost ove teme. Sigurno je, i tu bih završio, da izdvajanje 0,3% iz budžeta nije dovoljno. Ali, nema mesta kukanju. Mogu vam reći, ukoliko u budžetu za 2011. godinu ovaj dom odluči da poveća 1% plate i penzije, to će biti ukupni gabarit jednog celog budžeta za nauku, 1%.
Pred nama će, za koji mesec, ponovo biti važne odluke. Lako je govoriti da je sve bitno, jer je sve bitno, ali jednog momenta dolazi do odluka i do budžeta za 2011. godinu koju će predložiti Vlada i do budžeta kojeg će ova skupština prihvatiti ili neće.
U tom smislu, ovo je inicijalna kapisla, mogućnost da prođemo kroz ovu tranzicionu, veoma važnu, godinu, da pripremimo na pravi način poziv za sledećih pet godina naučnih projekata, da prorade ovi aranžmani s Evropskom investicionom bankom. Mogu vam reći da je to već sada omogućilo u budžetu donacije iz evropskog budžeta za 2010. godinu, da nam obezbede dodatnih 25 miliona evra, koji će poslužiti za infrastrukturu u visokom obrazovanju, sa ciljem da se obezbedi mnogo bolja konkurentnost diplomaca na tržištu rada.
To je samo početak. Uveliko razgovaramo s Bankom za razvoj Saveta Evrope. Moram vam reći da ćemo se i ubuduće truditi da u budžetu za sledeću godinu i u budžetu Vojvodine, nadamo se, i na nekim drugim nivoima vlasti, i iz ovih aranžmana obezbedimo što više sredstava, ali s ekipom i, nadam se, s mnogima među vama, s pripadnicima naučne zajednice, da idemo direktno u kontakt i s onima koji nam mogu biti najveći neprijatelji a, ujedno, i najveći saveznici. Radi se o velikim tehnološkim kompanijama.
Danas u Budimpešti 3.000 mađarskih naučnika i inženjera radi za "Erikson", 1900 mađarskih naučnika i tehnologa radi za već pomenutu "Nokiju". Sigurno je mnogo bolje da ti giganti dođu u Srbiju, da ne bi naši ljudi otišli da rade za njih, ili već gde.
Očekuje nas diverzifikacija, mada danas, kada o tome pričamo, to izgleda kao na dosta dugačkom štapu, pa ljudi kažu – gde je ta privreda? Kroz Fond za inovacione delatnosti ćemo podržati naše domaće ekipe da naprave te nove firme, s tim novim patentima, s tim novim mogućnostima. Podržaćemo studente gde postoji element tehnologije kod nas, a istovremeno ćemo nalaziti, u to sam uveren, povoljne aranžmane, da neko, umesto da nam otima ljude, dolazi i investira kod nas.
Hvala vam puno na vašoj pažnji.

U najkraćem, želim da kažem da i danas članove matičnih odbora imenuje ministar. Mislim da će delovanje biti isključivo u skladu s principima meritokratije, a ne po tome ko ima kakvu partijsku knjižicu.
Mogu da kažem samo, u vezi sa situacijom u institutima, da će nam biti potrebna značajna akcija unutar tih instituta. Teško je poverovati da jedini segment našeg društva gde nisu potrebne ama baš nikakve promene jeste mreža naših naučnoistraživački institucija, koja je netaknuta otprilike već 30 godina. Skoro se nijedan institut nije pojavio, nijedan se nije ugasio, veliki broj njih, naročito u društvenim naukama, samo je promenio ime. U skladu s prioritetima i kroz dijalog i podsticaje, a ne kroz silu, verujem da ćemo doći do određene racionalizacije.
Što se tiče privrednika, mislim da ćemo teško uspeti da idemo ka onome u čemu se slažemo, bar načelno, a to je da veći deo naše nauke bude pretočen u proizvode, a da odbijamo dijalog, zapravo, s tim privrednicima, koji, naravno, nisu naučnici, niti se tražilo od privrednika u Nacionalnom savetu za nauku i tehnologiju da budu neki kvazinaučnici. Ne, od njih se očekuje da doprinesu da se na tom visokom nivou, u tom forumu koji neće biti jedini, ali dosta bitan, na nivou privrednih i naučnih elita, uspostavi jedan deo gde vidimo u kojim branšama je to moguće.
Sigurno će privrednici imati bolji predlog za preduzeća koja imaju mogućnosti da primene takve inovacije. Na isti način, pošto je to sada malo i direktno iskustvo u proteklih nekoliko meseci, u izradi ove strategije, da taj dijalog doprinese i naučnicima i privrednicima; ne doprinosi nužno naučnicima da budu bolji naučnici, ali sigurno doprinosi da znaju bolje u kom pravcu bi moglo da se primeni ono što rade, a privrednicima – da vide šta je to što nauka može da predloži i što bi njima u privrednom smislu moglo da bude bolje. U tom smislu, ovo povećanje broja privrednika, uključujući i one koji nam tradicionalno uzimaju najbolje ljude, da budu tu i da s njima raspravimo o načinima da proizvode i razvijaju njihove ideje kod nas, s našim ljudima, a ne uzimajući nam ljude, to je, čini mi se, nešto što će doprineti dobrom funkcionisanju ovog saveta.

Hvala, potpredsednice.
Poštovani narodni poslanici, hteo bih da iskoristim to što je koleginica pričala o ovom zakonu da komentarišem malo što je rečeno jutros, pošto je bilo reči o raznim oznakama geografskog porekla.
Što se tiče ajvara, bilo je dosta tačnog u onome što je jedan narodni poslanik rekao jutros, ali evo koje su činjenice.
Prvo, ajvar nije zaštićen žigom, ni u EU, niti u bilo kojoj od 75 zemalja članica Madridskog aranžmana o međunarodnoj zaštiti žigova. Nije tačno da bilo ko danas u svetu ima monopol na reč "ajvar". Ono što je tačno, to je da je bilo pokušaja da se registruje, i to dva. Jedan je, po svemu sudeći naš. Određeni Radoje Mićić, koji živi u Španiji, probao je da registruje ajvar, ali je odbijen 2008. godine.
Interesantno je, to je rečeno jutros, tačno je da su Slovenci, preciznije, "Merkator" je uspeo da registruje ajvar u Nemačkoj. Dobio je zaštitu 10. decembra 1996. godine, ali je taj žig poništen u julu 1998. godine. Niko nema monopol nad ajvarom.
Što se tiče šljivovice, šljivovica jeste zaštićena, i to u Srbiji, Bosni, Hrvatskoj, Makedoniji, Sloveniji, Austriji, zemljama Beneluksa i Italiji. Međutim, niko u tom domenu ne može da upotrebi šljivovicu kao naznaku za vrstu proizvoda, tako da ni tu ne postoji monopol.
Kada govorimo o zaštiti geografskog porekla, govorimo o tih 50-ak, u proceni je toliko, verovatno će to biti kombinovano s efektivno geografskom odrednicom grada i proizvodom. Teško je zamisliti da ćemo mi odjedanput uspeti da sami registrujemo kajmak, ajvar, šljivovicu i da, u suštini, Srbija ima monopol. Voleo bih, svi bismo mi voleli, ali imajući u vidu šta je proizvodnja u drugim zemljama, šta je već registrovano, mnogo je realnije da imamo ta dva aspekta, geografski, region zemlje, ili grad ili opština, plus proizvod. Ili ono što smo uspeli da uradimo u pregovorima u SSP-u, to je da rezervišemo jedan broj naziva, tako da EU zna da neke stvari dolaze odavde. Toliko, nekoliko preciznosti.
Kao što je rekla koleginica, evo jednog interesantnog momenta gde vidimo tradicionalnu branšu – poljoprivredu.
Intelektualna svojina je branša koja je u protekle dve godine stvarno doživela uspon, a i ovaj cenjeni dom je nedavno usvojio još jedan set zakona. U dva navrata, mislim, bilo je zakona, tako da sada nismo daleko od dovođenja našeg zakonskog okvira do jednog optimuma. Evo, ovde nauke, zato što je sigurno da ćemo među tim šljivovicama, svim tim ajvarima i kajmaku morati da imamo i neke specifične odredbe, tj. specifikum naših proizvoda, da bismo se stvarno izborili s međunarodnom konkurencijom. Toliko s moje strane. Hvala vam.

Hvala, gospođo Tabaković. Vi ste mene inspirisali da vam odgovorim, zato što ste se dotakli nekoliko bitnih tema.
Ako pogledamo način na koji su evoluirale nauka i tehnologija, dolazimo do jedne dosta opasne, ili ohrabrujuće konstatacije, zavisi. To je da u momentu kada informacija putuje skoro besplatno, gabaritno, imamo veliki problem da održimo osrednje kapacitete. Drugim rečima, u momentu kada softvere možete skinuti s globalne mreže, kada postoji način da se to naplati dosta bezbedno, veliki je problem kako mogu imati ulogu, pošto ste o tome pričali, naše softverske ekipe.
U pojedinačnim projektima, tačno je da se moramo truditi da uposlimo, svugde gde je to moguće, i naše kapacitete. Ako pogledamo prioritete koje imamo ovde i koji su zacrtani u Strategiji, to je da predstojeći ciklus investicija i u fizičkoj i u nematerijalnoj infrastrukturi bude zamajac za ponovni razvoj naših razvojnih kapaciteta. Stvarno, ne bismo uradili državnički posao kada ne bismo iskoristili ovaj novac, za koji se neretko naši građani zadužuju, ili se finansiraju iz našeg budžeta, da ne uradimo takvu jednu stvar.
S druge strane, treba primetiti da iza takvih rešenja stoji veliki kapacitet tih velikih softverskih firmi, koje mogu, zbog toga što amortizuju njihova istraživanja ogromni obrt i veliki broj klijenata, da u datom momentu naprave dodatni skok, tehnološku inovaciju, gde naše snage ne bi bile dovoljne, jer nisu dovoljne, ne zbog toga što su naši momci i devojke manje pametni, nego zbog toga što ih je manje i zbog toga što polazimo od jedne tačke koja je mnogo manje povoljna.
Naravno, globalizacija i činjenica da je ovaj svet, kako je rekao jedan američki poznati naučnik, u nekoj meri ravan sada, veoma brzo se putuje s jednog mesta na drugo, onda kada možete dobiti nešto neposredno, koje se amortizuje na tolikoj bazi, pitanje je – šta mogu oni koji imaju srednju veličinu?
Uzeo bih primer u domenu informaciono-telekomunikacionih tehnologija, što će možda naznačiti šta može biti jedan od pozitivnih efekata ove strategije. Iluzorno je misliti da ćemo na našem tlu iznenaditi jedan "Majkrosoft" ili jedan "Gugl". Nije nemoguće, ali je vrlo malo verovatno. Verovatno, ne bismo dobru stvar uradili za naše građane kada bismo sve naše raspoložive, ograničene resurse bacili na jedan takav projekat.
Uzgred budi rečeno, Evropa već 15 godina, udruženim snagama, pokušava da nađe rešenje za ove dve pomenute firme. Da ne govorim koliko je milijardi evra već potrošeno da se napravi jedan evropski pretraživač Interneta, za sada bez ikakvog rezultata. O tome govorim.
Šta je rešenje? Unutar informacionih tehnologija ne postoji samo tzv. paket softver, to je onaj softver koji se u paketima prodaje, postoji serija drugih specifičnih razvoja u domenu informatike. Jutros sam govorio o jednom aspektu, to su tzv. kontrolni sistemi, ili na engleskom "embedded systems". Radi se o specifičnom softveru koji povezuje i omogućava funkcionisanje kompleksnih proizvodnih sistema, ili, pak, sistema za obezbeđenje. Tu imamo nekoliko desetina preduzeća. Nekog gabarita ih je malo više od desetak, ali tu postoji kapacitet, procena, od 400 do 500 softver inženjera.
Kada vidite napore koje ulaže jedna Kina, ogromna Kina, da se bolje plasira na tom tržištu, vidite ono što vide i naši, da u tom specifičnom softveru postoji i značajna marža. Mogućnost je da se svaki put rešava specifični problem za specifičnog klijenta. Tu više nije toliko bitno biti najveći i imati milijarde globalnog investiranja, koje se posle amortizuje na velikim serijama i otvara se mogućnost u tom domenu za pozicije naših preduzeća.
Mislim da je Strategija o ovom specifičnom pitanju dala, da kažem, lepe rezultate, jer smo pitali one koji se bave tim softverom – šta vam treba da idete dalje? Zašto niste prisutni dovoljno u regionu? Zašto vas nema u Alžiru i na drugim tržištima gde postoji takva potražnja? Odgovor je bio da nisu imali do sada jednu kontrolnu sobu, kako se to već zove, gde je moguće izvršiti sve forme kontrole na jedan kontrolisani način i dobiti sertifikat za taj sistem, koji, da podsetim, rukovodi procesima koji mogu postati veoma opasni ako se izmaknu kontroli, i na taj način taj kvalitet bude potvrđen.
Konstatovali smo da u VTI postoji istovetni projekat koji nikada nije završen, a u koji su uložena – tehnički operativni centar u Vojsci, značajna sredstva. Zaključak nije bio mnogo težak, i za to će služiti deo ovih sredstava Evropske investicione banke, da opremimo jednu takvu laboratoriju i da sve firme, pod veoma prihvatljivim uslovima, dobiju jednu takvu sertifikaciju koja će omogućiti da se pojave na međunarodnom tržištu.
Izvinite što sam malo odužio, ali, u suštini, ovo je strategija. One polaze od toga da imamo resurse, kao što ste rekli. Uvažavamo tu surovu realnost da su neki već zauzeli neke pozicije i da globalizacija može značiti opasnost da nam se oduzmu najdragoceniji ljudski resursi. Tragamo svuda gde je to moguće, a moguće je, jer ima mnogo mogućnosti da nađemo rešenja za sve to.
Slažem se s onim što ste rekli o afirmaciji naučnika i to je razlog više da se formira Centar za promociju nauke. U poslednjih godinu dana smo se trudili da svaki put kada neko iz naše naučne zajednice napravi pomak, napravi rezultat, da to cela naša nacija sazna. Mladi Čubrović, koji ima 24 godine, koji je tek počeo svoj doktorat u Lajdenu, uspeo je u prvoj godini doktorata da bude vodeći autor oko izuzetno složene teme "Superstruna", u najprestižnijem svetskom časopisu "Sajns". To je bilo u svim sredstvima javnog informisanja.
Mlada Ivana Pešić, naša mlada naučnica, dobila je prestižnu nagradu Unesko ''Loreal'', koju svake godine dobije pet već poznatih naučnica, jer je to za naučnice, i 15, tj. po tri za svaki kontinent, mladih obećavajućih naučnica. Po prvi put u ovih 20 godina istorije te nagrade, jedna naša Nišlijka je dobila jednu takvu nagradu. Takođe, Mirko Đorđević je prošle godine, u međunarodnoj konkurenciji, bio pobednik na ''Fame lab''-u, koje je najpoznatije takmičenje u popularizaciji nauke koje se održava u Engleskoj
Trudimo se, ali to ne može samo jedno ministarstvo. Zbog toga postoji takva institucionalizacija, da omogući da uspesi, koji nisu samo novčani, nego su i internacionalnog tipa, nešto što je veoma značajno za našu zajednicu, budu priznati i poznati.
Eto, toliko. Ako ima još dodatne inspiracije, spreman sam da odgovorim, s celom ekipom. Sigurno je da globalizacija jeste veliki izazov; za one koji ne znaju kako da igraju s njom, može i te kako da ošteti manje nacije.
Za one koji znaju kako da iskoriste ono što ona otvara, to može biti neverovatno ubrzanje razvoja društva, koje mi ne bismo mogli sami da uradimo ako ne bismo bili povezani s onima koji imaju takve investicije. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče.
Nisam siguran da je gospođa baš protiv zakona, ali možda oko ovih elemenata. U Zavodu za intelektualnu svojinu su u ovom momentu registrovane 53 oznake geografskog porekla i potvrđujem da je pirotski ćilim pod registarskim brojem 37 registrovan, kao što je i Sirogojno registrovano, a potvrđujem da je i leskovačko roštilj-meso za pljeskavice i ćevapčiće registrovano.
Pirotski kačkavalj i dalje nije registrovan. Srpska šljivovica i dalje nije registrovana. Zlatarski sir i dalje nije registrovan i, što će mnoge iznenaditi, ni užički kajmak nije za sada registrovan, ali na tome se radi, uključujući i sjenički sir, o kojem je poslanik govorio, ni on još nije registrovan. Kada kažem 50, biće da smo bliže broju od sto mogućih oznaka geografskog porekla.
Na vaše pitanje da li je moguće registrovati jednu uslugu, da, moguće je. Usluge koje su u ovom momentu registrovane su banjskog tipa – velnes, tj. rekreacija i zdravlje kombinovano, gde imate i terapiju i razonodu. To je moguće registrovati. Jedan broj zemalja je to uspeo da uradi.
Kao što vidimo, tu se prevashodno radi o prehrambenim proizvodima i o određenim proizvodima zanata. Da, problematično je to što i dan-danas pirotskih ćilima skoro i da nema. Trudio sam se da vidimo da li bismo od toga mogli da napravimo i poklone za neke strane zvaničnike, kada dođu, ali to u ovom momentu nije moguće i prvi korak je da imamo jedan ovakav zakon.
Drugi je da se u Ministarstvu poljoprivrede pripremi, u skladu s ovom evropskom direktivom iz 2006. godine, nešto što je ona predvidela, to su bili njihovi razni rokovi koji sada stupaju na snagu, 1. maja 2010. godine. Počevši od 1. maja 2010. godine, da bismo primenili ovaj zakon i da bismo mogli na nivou Evrope i sveta da zaštitimo ove geografske oznake, moraćemo da radimo u skladu s tim evropskim standardom, koji nosi ime N 45011, i to je potanko razlučeno na koliko se daje i kako se održava. O tome smo već govorili. Najvažnije je da se dobro pripremimo, jer jedna greška može da poništi hiljadu napora.
Ono što je važno, to je da je pod kapom jednog geografskog porekla moguće imati na desetine, stotine, hiljade proizvođača koji ne moraju individualno da vrše marketing. Na primer, u Italiji, koja je najverovatnije otišla najdalje, to je da oni koji proizvode udruže sopstvena sredstva, pa, umesto da svako ima svoj marketing i svoju promociju, to rade zajedno i to je neuporedivo jače.
Tako se vidi da Srbija može da ima baš takvu poljoprivredu, koja nije ekstenzivnog tipa, koja nije industrijskog tipa, koja nije genetski modifikovanog tipa, nego je prirodna, nego je svojstvena našoj zemlji. Što se tiče cene, cena postoji zato što se u poslednjih 10-15 godina hrana sve više ceni, ne u celom segmentu, ali u onom najprofitabilnijem segmentu potrošača u Evropi. Ima ih 500 miliona. To je najveće i najbogatije tržište na svetu, tako da se razvila kroz vreme, i u Evropi i u Americi, specifična distribucija i grupe prodavnica koje se isključivo opskrbljuju takvim proizvodima.
S druge strane, konstatujemo da u velikim lancima, i to se stvarno širi, za one koji imaju mogućnost da ih posete, ja to činim, uvek se trudim da nađem naše proizvode; naravno da ih nema još dovoljno, ali vidi se da su asortiman i prostor koji se daje tzv. bioproizvodima ili proizvodima sa oznakom geografskog porekla sve veći i veći. Taj segment je spreman da plati u proseku i do 20% više za taj proizvod, a za nas, imajući u vidu prosečnu, malu veličinu naših poseda, način na koji je strukturirana naša poljoprivreda, jedan ovakav pristup je nešto što je veoma obećavajuće.
Trudićemo se, s kolegama iz Zavoda, da se zaštiti svih sto, koliko ih je sada u procesu, i da veoma brzo radimo na tome sa kolegama iz poljoprivrede, da imamo neke zaštićene i, kao što ste i sami rekli, plasirane geografske zakone. Hvala vam.

Da razjasnim možda nekoliko elemenata o kojima je govorila gospođa Vučković. Naravno, sada kada je potpisan ovaj značajni sporazum počinju i one muke, koje su slađe, ali muke su. O tome je juče govorio predsednik Republike, o tome sam i ja govorio, a i ministarka finansija. U ovoj situaciji, mada ćemo se svi složiti da se radi o esencijalnim elementima za budućnost naše nacije, to ni na koji način nije razlog da ne budemo štedljivi i veoma praktični.
Konkretno, šta to znači? Svuda gde postoji određena kvalitetna infrastruktura, unapredićemo je. Nema nikakvog razloga, kao što se, nažalost, često dešava u našoj zemlji, da se gradi i gradi, a ostavlja se nešto što je započeto; možda više nije baš sve po ukusu, pa se ostavlja da trune.
Drugi aspekt je činjenica da ćemo, ako sagledamo pitanje opreme, i to će biti kvalitet više naspram onome što je urađeno i što je bilo pozitivno, a to je investicija od nekih 27 miliona evra u opremu koja je urađena iz Nacionalnog investicionog plana u periodu 2006-2008, imati ove godine, ukoliko Narodna skupština ratifikuje upravo potpisani sporazum, simultani poziv za projekte, gde će ekipe koje kandiduju projekte, delimično u skladu sa Strategijom i temama koje će biti zadate od strane Ministarstva, uz konsultacije s naučnom zajednicom, tražiti novac za sebe, ali i za opremu i eksperimente. Tako ćemo izbeći u mnogo većoj meri problem koji je toliko puta konstatovan, a to je da kada dođe malo nekih para, onda ljudi pokušavaju da se obezbede, generalno, onda se pokuša nabaviti nešto najbolje moguće i krene se u pretpostavke da će to biti korisno.
Imamo već danas slučaj, zato što pedantno vodimo evidenciju te opreme, nažalost, i u ovako siromašnoj zajednici, da veoma skupi aparati ostaju neraspakovani ili, ukoliko se upotrebljavaju, stepen iskorišćenosti ne prelazi 10% do 20%. Odgovor na to je činjenica da ćemo ove godine i za predstojeći ciklus od pet godina finansiranja naučnih projekata evaluaciju praviti na ukupnom iznosu za projekat, a kada se kaže projekat, uključujući i opremu koja je potrebna da taj projekat uspe. Ta sinergija će, u tom slučaju, u samom startu biti obezbeđena, videće se koja je oprema možda poželjna, ali nije apsolutno nužna da bi se uradio konkretni projekat i koji su rezultati koji se očekuju. Pošto ćemo to uraditi simultano, radićemo na tome da se objedini svuda gde je moguće ta infrastruktura.
U nano-naukama, npr., nije bilo teško doći do konsenzusa s naših šest stotina ljudi, koliko ih se u ovom momentu bavi naukom o materijalima, a oni dolaze iz raznih disciplina: hemija, fizika, matematika, biologija; mnogi ljudi, to je stvarno nešto. U izlaganju sam jutros rekao malo više o tome. To jeste skupocena oprema i vršimo, ako mogu tako da se izrazim, industrijsku procenu potreba, tako da ne kupimo više nego što treba, ali da bude dovoljno za sve. To će biti deljena infrastruktura i tu ste apsolutno u pravu.
U nauci, kao i u ostatku našeg društva, nemamo dovoljno te navike da delimo, da sarađujemo, ukoliko nismo zajedno u istoj instituciji. Čak, konstatovali smo da u istom institutu, na istom fakultetu, nema tog stepena saradnje između katedre, tj. između laboratorije. Treba se boriti protiv toga, nije dobro reći – to je naš mentalitet.
Konstatujemo, na primer, da jedan broj naučnika iskorišćava činjenicu da je određena oprema u njihovoj laboratoriji, pa se odjedanput pojavljuju u mnogobrojnim naučnim radovima gde se nikada pre nisu pojavili, kao neka forma naplate za pristup toj i takvoj opremi. Naravno, to nije prihvatljivo. Zbog toga ćemo sistemski rešiti te stvari.
Nije dovoljno apelovati, mada je nužno, na vrednosti i saradnju, nego treba nagraditi i kazniti zavisno od ponašanja i funkcionisanja koje se očekuje od takvih naučnika. Zbog toga verujem da će to pomoći, jer govorim o dosta značajnim iznosima, govorim o 50 miliona evra što se tiče opreme u sledećih nekoliko godina.
Videli smo, ideja ovog prvog pokreta u finansiranju jeste da se stvari ne podele toliko da se na kraju nikakav efekat ne postiže. U tom smislu, prethodnica ovog aranžmana je bila jedna široka i duboka konsultacija s naučnom zajednicom i došlo se, primera radi, o tome sam pričao, pa neću dugo, do tih hiljadu stambenih jedinica, koje nisu jeftine, ali koje su prepoznate, i to je nešto što posle iziskuje jasne kriterijume, da vidimo ko, kako, pod kojim okolnostima može doći do te jedinice.
Treba podmiriti mnoge, mnoge potrebe. I sami ste rekli, jedna od veoma važnih je da radimo na tome da se vraćaju naši naučnici iz inostranstva, a da to dovede do jačanja, a ne do razdora. To nije lako uraditi. Moramo naći pravu meru. Prava mera je da se, pre svega, potrudimo da vratimo one koji mogu da doprinesu veoma brzo, time što će dovesti nove fondove, nove mogućnosti, nove institucije i nove investitore.
Sigurno nije lako, ali s ovom strategijom, s ovim zakonima, s ovim aranžmanom i onim što dolazi, mislim da to danas nisam rekao, pa bih hteo da napomenem, kroz ove napore da se uspostavi prvi aranžman ovog tipa s Evropskom investicionom bankom, to se može. Upravo smo s ekipama iz te banke, koje su nas posetile, razmotrili i videli da je Srbija jedina u regionu koja je pokazala tu odvažnost i viziju da već sada, usred ove krize, krene u ovakav aranžman. To je više bilo pitanje nešto razvijenijih zemalja. To se čulo i pročulo.
Jer, Evropska investiciona banka jeste banka Evrope, ta banka je formirana istoga dana kada i Evropa. Evropska investiciona banka je banka Evrope i ona je, uzgred budi rečeno, osam puta veća od Svetske banke i deset puta veća od Evropske banke za obnovu i razvoj. Tek da imamo svi zajedno koordinate, radi se o centralnoj finansijskoj instituciji u svetu, koja je veća nego sve druge međunarodne finansijske institucije zajedno, s izuzetkom MMF-a, koji je druga stvar.
Evropska komisija, konstatujući jasne ideje Srbije, rešenost, odobrila je već 25 miliona evra donacija ovog puta, koje će biti upotrebljene za infrastrukturu u visokoobrazovanim institucijama, s jasnim ciljem, a to je da naši studenti budu bolje pripremljeni za tržište rada. Dobili smo za sprovođenje ovog kredita 650.000 evra dodatne donacije, koja će finansirati ekipe, a samim tim nećemo morati da zaposlimo činovnike, da se na jedan inženjersko-ekonomsko-finansijski način i u skladu sa zakonom sprovede ova velika investicija.
Napokon, uveliko razgovaramo s Bankom za razvoj Saveta Evrope i na bazi svega ovoga očekuje nas sastanak i pregovori s desetinama velikih tehnoloških firmi u svetu. Stoga sam uveren, ono što je i predsednik Republike juče rekao, a to je očekivanih 400 do 500 miliona evra investicija u infrastrukturu, sada i zahvaljujući, nadam se, brzoj ratifikaciji u ovom domu upravo potpisanog sporazuma, da će to biti realnost u sledećih pet godina.
Apsolutno ste u pravu, transparentnost u upotrebi, jasnoća u tome ko dobija šta za šta, pod kojim uslovima. Istovremeno, tražićemo sufinansiranje, jer nije dovoljno reći – obezbedite mi. Toliko toga u Srbiji, pogledajmo infrastrukturu oko nas, od hale Pionir, pre neki dan, sport, nauka, izgradimo, a ne održavamo; napravi se i posle toga trune. Mi još nemamo tu naviku da, kada idemo u investicioni poduhvat, dobro budžetiramo za tekuće održavanje i za amortizaciju.
Amortizacija je pojam koji se pojavljuje samo kratko, 50-ih, 60-ih godina, za vreme tadašnje Jugoslavije, uključujući naučne institucije, i onda je nestao; počelo se s amortizacijom koja se nije održavala, a ona je jedina, u finansijsko-investicionom smislu, tu da obezbedi održivost onoga što radimo. Ne kažem da ćemo uvesti ponovo amortizaciju, ali od svih institucija koje žele da budu korisnici ovakvih sredstava očekujemo da pokažu volju i da izvrše demonstraciju svojih kapaciteta, da u velikoj meri rade na tekućem održavanju ovakve infrastrukture.
Ne smemo dozvoliti da nam se ponovo desi da za pet do deset godina ono što smo, uz puno sreće, obnovili i napravili bude van stroja, da ne funkcioniše zato što nema potrošnog materijala, zato što sada mora da se vrši rekonstrukcija, koja je mnogo skuplja, zato što se nije ulagalo svake godine bar malo, da bi se održalo. To su veliki izazovi, ali, kao što rekoh, mnogo je bolje da imamo ovakve probleme. Krenuli smo, biće problema, izborićemo se. Hvala.

Hvala, gospodine potpredsedniče. Poštovani narodni poslanici, složio bih se s poslednjim govornikom. Mislim da je ovo bio uspešan dan, iz razloga što smo ceo dan raspravljali o onome što je budućnost naše zemlje. Znam da je to pomalo izlizana fraza, da se često upotrebljava, bukvalno, za svaku temu, ali Srbija je počela s izdvajanjima za nauku od nekih 25 miliona evra sveukupno 2001. godine, a sada je stigla na četiri puta veći iznos, Srbija je zatekla redovne profesore na univerzitetima na prosjačkom štapu i neisplaćenim platama u institutima, Srbija 30 godina nije imala nijednu investiciju u opremu za naše naučne institucije, a krajem 80-ih godina je sve obustavila, pa i ''Vinču'', o kojoj smo pričali; od 1984. godine je u onoj njenoj inicijalnoj misiji bila zaustavljena.
Zahvaljujući drugim pomacima, o kojima danas nije reč, mi ćemo do kraja ove godine uspeti da rešimo i taj problem, koji traje 26 godina, i izmestiti napokon u zemlju porekla, tj. Rusku Federaciju, taj nuklearni otpad, na način da se ''Vinča'' vrati samo svojoj naučnoj misiji i da na taj način naš najveći naučni kapacitet potvrdi ponovo svoje mesto, ne samo u regionu, nego i u Evropi.
Današnji dan je momenat kada smo videli kako tri koordinisana pokreta mogu da se kombinuju i od ove godine to je nešto što ćemo moći zajedno da vidimo, u momentu kada budemo ovde raspravljali o budžetu za 2012. godinu.
Imamo Strategiju, ta strategija ima prioritete, ta strategija ima i konkretne mere, ta strategija ima i konkretizovane i kvantifikovane ciljeve, ima i mehanizam kroz koji se njena realizacija može pratiti.
Imamo danas, zahvaljujući Skupštini, debatu, nadam se, uskoro, i usvojene zakone, koji će omogućiti da se ovakva strategija sprovede. Nema nikakve namere da se politizuje nauka, niti ima razloga da se to desi.
Ovo je, čini mi se, element konsenzusa i zbog toga se nadam da ćemo već u aprilu, na sledećoj sednici Narodne skupštine, imati zakon o ratifikaciji aranžmana s Evropskom investicionom bankom, tako da već u maju možemo da sprovedemo na pravi način predstojeći ciklus finansiranja.
S tim elementima imamo, ne kažem, sigurni uspeh i pobedu, ali imamo mnogo više argumenata da se predstavimo našim evropskim i svetskim partnerima, bilo da su oni naučni, bilo da su privredni.
Mogu vam reći da već danas ovi pomaci koje radi naša zemlja, koji nisu dovoljni, zavređuju pažnju određenih centara odlučivanja u tom domenu.
Ono što je najvažnije u ekonomiji znanja, ono što pobeđuje, to je jasna slika onoga što želimo da uradimo i volja da uspemo. Već sada dolaze poruke iz sveta i naši naučnici vide da se ovoga puta nešto stvarno konkretno dešava, ne da imaju iluzije da će se sve promeniti preko noći, ali sigurno je da su stepen interesovanja i želja da se uključe viši nego što je to bio slučaj pre nekoliko meseci i godina.
Složio bih se, ovo jeste bio uspešan dan. U danima koji dolaze, razmotrićemo predložene amandmane. Već smo uočili nekoliko amandmana koji su apsolutno opravdani i u ime Vlade i predlagača ću ih prihvatiti.
Istovremeno, siguran sam da ovo neće biti poslednji momenat. Do leta ćemo formirati, ukoliko usvojite ove zakone, i odgovarajuće institucije i ukoliko se ratifikuje aranžman, već ove godine radićemo na temeljima infrastrukturne Petnice, radićemo na izgradnji jedne od lamela u bloku 32b, jer 200 naučnih porodica očekuje vašu i našu odluku da krenemo na tom putu, da bi napokon dobili krov nad glavom.
Radićemo na tome da se pripremi i sprovede ove godine ovaj poziv, samim tim i 50 miliona opreme, koje će omogućiti da to budu najbolji pozivi i najbolji projekti koje je ikada imala naša zemlja.
Sve u svemu, Srbija danas, kao što je rekao i potpredsednik Evropske investicione banke, koji razmatra ceo region, a i celu Evropu, Srbija je kroz ovakve pomake pokazala da je u stanju, da ima hrabrosti, da ima kapacitet da se izdigne iz trenutne ekonomske krize i da prepozna koji su pravi odgovori na nju.
Gradićemo i ovu materijalnu infrastrukturu, od koridora energetike, ali već sada gradimo kapacitet, gradimo ono znanje koje je potrebno i kadrove, da u godinama koje dolaze budemo u stanju da, pored tih koridora, postoje postrojenja naših startapova, naših klastera, govoreći na ustaljenom lošem srpskom jeziku, jer vidimo i sami da smo toliko malo pričali o nauci, da nam ponekad manjkaju i reči da izrazimo ove nove forme organizacije i funkcionisanja moderne nauke i tehnologije.
Bilo kako bilo, u sledećih nekoliko godina, u to sam uveren, i ova strategija i ovi zakoni će to obezbediti. Imaćemo Srbiju za pet godina u kojoj će izdvajanja biti blizu 1% BDP-a. Cilj je da jedna trećina toga dolazi iz privatnih izvora.
Imaćemo pet do šest institucija koje će biti na jednom evropskom gabaritu. Do tada će Evropa, sprovodeći svoju viziju 20-20, pokrenuti, kada krene novi ciklus finansiranja 2014. godine, tzv. FP8, ili već kako će se tada zvati, videćemo. Srbija koja danas crpi nekih 15 miliona evra godišnje iz tih fondova će imati faktor više.
Jedna Češka, samo za jedan projekat i jednu laboratoriju je u februaru ove godine povukla 24 miliona evra iz tih fondova, tako da Srbija, njeni naučnici i njeni građani imaju budućnost u ekonomiji znanja, pod uslovom da se složimo i oko dijagnostike, a to je da početna situacija nije najlakša, ali isto tako da prepoznamo da s onim ljudskim kapacitetom koji imamo u zemlji i rasejanju imamo sve elemente da budemo pobednici u predstojećoj velikoj bici i velikom ratu za poziciju u ekonomiji znanja u 21. veku.
Hvala puno na pažnji i puno uspeha svima.

Gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, gospodine Šami, ova odredba zapravo postoji iz razloga koji ste napomenuli, ali zapravo i iz pravednih razloga, a to je da se zaštite životi onih naših građana koji su se posvetili nauci.
Konstatovano je u prva dva kvartala ove godine da definicija u računovodstvenom smislu pozicije 424 nije omogućila Trezoru Republike Srbije da isplati plate našim naučnicima, zato što oni idu po jednom korektnom, projektnom principu, koji omogućava da svakih nekoliko godina naše ekipe pripreme projekte i imaju veoma jasne ciljeve u njihovom radu i u tom smislu mislim da ćemo se složiti da je jako važno da sačuvamo taj projektni princip.
S druge strane, imajući u vidu da je to ugovorni odnos, a ne identifikuje sam po sebi činjenice da nemali deo tih sredstava, nažalost, tu ću se složiti s vama, i dalje se odnosi na lične dohotke onih koji su u našem naučnom sistemu, nismo bili u stanju, zbog prioriteta koji po Zakonu o budžetskom sistemu postoje u izvršenju budžeta, a to je da se prvo isplaćuje javni dug, isplaćuju se zakonski regulisana prava i to za penziju i druga socijalna davanja i prinadležnosti poput plata.
Našli smo ovu formulu koja ni na koji način ne želi da uvede diskreciju ili diskreciono pravo ministra da odluči kome će platiti ili ne. Zapravo, ova odredba je omogućila, od kada je usvojena u rebalansu budžeta za ovu godinu, da se isplate lični dohoci za one koji rade u institutima istovremeno kada dobijaju plate i drugi koji rade za državu, naročito u sistemu visokog obrazovanja. Niko nije bio favorizovan, niti će biti u budućnosti.
Sada bih iskoristio možda da kažem dve ili tri reči o razdelu nauke. Kao što vidite, uprkos velikim teškoćama, složićemo se, verujem, i o tome smo govorili na odgovarajućem Odboru za nauku, da ni ovakva izdvajanja nisu na adekvatnom nivou za našu zemlju, ali ipak i u ovim teškim momentima smo smogli snage da se poveća razdeo nauke za nekih 10% i sa nekih devet milijardi dinara iz budžetskih prihoda ovo predstavlja određeni napredak.
S druge strane, potrudili smo se u ovim teškim budžetskim momentima da obezbedimo alternativna i dodatna finansiranja i kao što vidite u razdelu nauke postoje mogućnosti za investicije u našu naučno tehnološku infrastrukturu. Predviđeno je da to bude otprilike na istom nivou, kao što će biti izdvajanje iz budžeta. To je iz obezbeđenih sredstava Evropske komisije i iz Evropske investicione banke i nekih drugih projekata koje razrađujemo. Sa onih stalnih 0,3%, nažalost, izdvajanja za nauku koja imamo bukvalno od 2003. godine, ukoliko uspemo da sprovedemo ove projekte, preći ćemo ipak sledeće godine na 0,5% BDP.
Gospodine Šami, s vama se slažem da ni to nije dovoljno, ali i to je mnogo bolje nego što je ikada bilo u Srbiji. Trudićemo se da i u godinama koje dolaze taj razdeo raste što više, s tim što ne treba razmišljati da to bude obezbeđeno samo iz sredstava budžetskih i državnih, nego da je veoma važno da uključimo i privatnu privredu u ovaj veliki projekat naše nauke.
Gospođo predsednice, dame i gospodo, nadam se da ćemo imati mogućnosti već u prvoj polovini sledeće godine zajedno da razmotrimo strategiju razvoja nauke i tehnološkog razvoja. Javna rasprava koja je trajala od 29. juna do 1. decembra ove godine je završena. Sutra ćemo na sajtu Ministarstva nauke imati prezentaciju onoga što je poslato formalno na mišljenje drugim ministarstvima i do januara imaćemo i strategiju i zakonske izmene i dopune koje mogu da obezbede da predviđena sredstva budu bolje predviđena.
Sledeća godina je važna. Iz ovih budžetskih razloga, strategije, zakonskih promena i to je isto godina u kojoj pripremamo novi ciklus finansiranja naučnih projekata za godine koje dolaze. Hvala puno na vašoj pažnji.

Gospođo predsednice, narodni poslanici, dame i gospodo, oko nekoliko pitanja koja su raspravljana ovde.
Što se tiče agrara, nedvosmisleno je da trenutna situacija od nekih 19 milijardi dinara nije u potpunosti zadovoljavajuća, ali složićemo se da povećanje od pet milijardi dinara za sledeću godinu jeste značajan napredak za naš agrarni budžet.
Tačno je da je Republika Hrvatska u stanju da izdvoji veća sredstva, ali ona to uspeva da uradi isto zbog toga što počinje da dobija i strukturna sredstva iz budžeta EU. Zapravo, EU je isto jedna značajna šansa za naš agrar.
Iz tog razloga je Srbija pre dve godine počela određene reforme, poput direktnih davanja u iznosu od 120 evra po hektaru i koji su uspeli da dođu na stotine hiljada adresa, omogućili su da se dovrši jedan moderan registar poljoprivrednih gazdinstava i što je veoma bitno, dovršavamo veliki posao izgradnje agencije za agrarna plaćanja. Na taj način pripremamo sistem za naš agrar, koji će biti u stanju da apsorbuje sredstva koja će doći iz budžeta EU.
Ne bih licitirao sa nekim ciframa, ali dovoljno je reći da prošle nedelje ministri poljoprivrede 22 od 27 zemalja EU su osetili potrebu da imaju zajedničku deklaraciju, kojima se spremaju da brane poziciju poljoprivrede u budućem šestogodišnjem budžetu EU, koja će početi 2014. godine, a završiće se 2020. godine.
Danas, budžet EU, to je u velikoj meri budžet poljoprivrede, nekih 40% i čak i ako dođe do određenog smanjenja te proporcije, Srbija, to jest srpska poljoprivreda, moći će da računa na značajnu podršku iz tih sredstava.
Srpska poljoprivreda napreduje uprkos svemu. Ove godine, ona je obezbedila da naša zemlja ostvari suficit, to jest da izveze za 200 miliona evra više nego što je uvezla u poljoprivrednim proizvodima na tržištima EU.
Primena Prelaznog trgovinskog sporazuma od 1. februara 2010. godine će omogućiti da i one kvote koje smo dobili budu u punom smislu te reči iskorišćene.
Veliki broj naših klanica je dobilo i počeli smo sa jednom pre dve godine, koje su imale standardizaciju i mogućnosti da izvoze na tržište EU i pre koju nedelju dobili smo i mogućnost da izvozimo naše mlečne proizvode.
Ne stoji to da se kaže da je naša poljoprivreda u propasti i tačno je da niko ne može biti u potpunosti zadovoljan ovim nivoom agrarnog budžeta, ali ovaj agrarni budžet omogućava značajan napredak na onome što je bilo moguće uraditi ove godine.
Samo bih hteo da dodam još dve-tri reči o javnim nabavkama. Javne nabavke uopšte nisu bile regulisane do zakona koji je donesen 2002. godine.
Veoma sam ponosan, sa mnogim posledicama koje su ovde, što smo uradili taj veliki posao tada, pre sedam godina.
Ne treba idealizovati ni taj zakon, ali isto tako treba primetiti da ovaj novi zakon koji ga je zamenio ove godine je odgovorio i na jedan broj izazova koji su uočeni tokom primene u prvih sedam godina primene te nove tematike u našoj zemlji.
Mnogobrojne studije su urađene i možemo reći da uvođenje konkurencije omogućava značajno pojeftinjenje i suzbijanje korupcije u tom važnom domenu.
Da li je situacija idealna? Nije, kao što se videlo i kroz akciju naše policije proteklih nekolik nedelja i meseci i ta tematika javnih nabavki je veoma osetljiva.
Procenjuje se da svake godine razni nivoi vlasti troše do 2,6 milijardi evra kroz javne nabavke, te će biti važno da budemo svesni da ćemo se i u godinama i decenijama koje dolaze morati stalno boriti da unapredimo ovaj sistem.
Novi zakon obezbeđuje u mnogo većoj meri upotrebu elektronskih javnih nabavki tako da transparentnost bude na višem nivou, ali mislim da će postepeno, imamo i konsultacije u Vladi, doći vreme kada jedan broj dobara kupuju razni nivoi vlasti da budu u smislu pregovaranja centralizovani, ne kupovina, ali pregovaranje na jedan mnogo transparentniji način za veće količine na duži period.
To će obezbediti da veći broj ozbiljnih ponuđača bude prisutan. Zbog većih tržišta pojedinačna cena će padati i velika pozornost Vlade i medija i narodnih poslanika za te veće nabavke će biti takva da ćemo biti sigurni da neće biti tu nikakve korupcije.
Onda niži nivoi vlasti i drugi ljudi koji žele da kupe ta dobra imaće tu mogućnost ukoliko imaju tu poziciju u budžetu za određeni kompjuter, papir i već šta, mogu samo da naruče ono što je već ispregovarano, ne treba da formiraju nikakve komisije i tako se suzbija korupcija i tako se smanjuje cena.
Javne nabavke jesu velika tematika i očekujemo da vidimo u godini koja dolazi primenu ovog zakona koji je uvršten i da, ukoliko to bude moguće zajedno sa cenjenom Narodnom skupštinom, donesemo i dodatna unapređenja, tako da tematika bude još bolje uređena.
Poslednja stvar koju bi želeo da kažem jeste da što se tiče transparentnosti i bilo je pitanje kadrovskog plana, moram da kažem da u članu 36. Zakona, cenjeni poslanik je predložio amandman koji zapravo omogućava niži nivo transparentnosti od onoga koji postoji u predloženom zakonskom rešenju.
Zapravo, želeo bi to ovde da predočim na plenarnoj sednici, predlaže se u zakonu koji je predložen na usvajanje ovde u članu 36. dispozitiva da se na mesečnom nivou na internetu prati, i to uporedo, kadrovski plan razvijen po ministarstvima i po raznim delovima države, sa raznim nivoima kadrovskim i to ne samo nižih činovnika i ono što je pomenuto, državnih sekretara, pomoćnika, službenika, nameštenika, svi do poslednjeg i na onom nivou koji može da prati da li je poštovana procedura i koliko zapravo ljudi radi u državi u datom momentu.
Ovde bih hteo da čestitam ministarki finansija i njenoj ekipi, jer ovo je jedan novitet koji do sada Republika nije imala. Hvala puno.
(Sreto Perić, sa mesta: Replika.)

Gospodine Popoviću, teško je oteti se utisku da ima kontradiktornosti u ovome što ste upravo rekli. Počeli ste s time da ne treba dati nekim mladim lavovima bilo kakav novac za upravljanje, te da i u onim teškim situacijama, a Bor je sigurno jedan od njih, gde je kod nekoliko Vlada, pa i one koju je vodila vaša stranka, pokušana privatizacija.
Nažalost, to nije uspelo i sigurno da nije to neko ideološko opredeljenje, nego potreba da sa ovim nešto boljim nivoom cena bakra se pokuša pokrenuti kvalitetnija proizvodnja da bi sačekali još spremniji pokretanje veće aktivnosti i ponovno interesovanja kupaca.
Ako se ne varam, u četiri ili pet navrata je pokušana prodaja RTV Bora i ovo je jednostavno iznuđeni potez da bi se obezbedila budućnost Boru i celom Borskom okrugu. Složićemo se da je to izuzetno važno, znajući da istočni deo naše zemlje je nažalost pogođen depopulacijom, da imamo mnogobrojne probleme, i Bor, i Majdanpek i mnogobrojne opštine tamo. Ne treba gledati u negativnom smislu i svetlu sve to, nego pozdraviti.
Kontradiktornost koju možemo videti je da ste u drugom stavu rekli da sa druge strane država ne daje dovoljno. Rekli ste da sa jedne strane ne treba da daje ništa, a onda ste odmah potom rekli da je onih malih 50 miliona evra nedovoljno. Hajde da se dogovorimo da li država treba ili ne treba da interveniše.
Ako sagledamo činjenice, ekonomska kriza je momenat kada sve zemlje u svetu, pa i one koje su branile dugo najčistiju "formu liberalizma", poput Amerike, i to su zemlje koje su intervenisale masivno, koje su nacionalizovale njihove finansijske institucije. Poslednji primer, ne verujem da možemo da kažemo da jedna Austrija je zemlja koja želi da uđe u neku formu komunizma. Ona je nacionalizovala jednu banku zato što je ona pretila da će da destabilizuje njen finansijski sistem.
Ovo nije momenat za neku ideologiju, nego za rešavanje konkretnih problema za konkretne ljude, za konkretna preduzeća. Sigurno je da kada se desi situacija da se moramo vratiti, i tu bih se složili sa vama, sa ograničenom formom intervencija u privredi, sigurno ne politikama koje bi bile usmerene na pojedinačne slučajeve, nego mnogo više na nešto što je sektorsko tj. nacionalno.
Obrni-okreni, za jednu investiciju poput "Fijata" bili smo u konkurenciji sa nekoliko zemalja. Da li hoćemo ili nećemo da imamo jednu fabriku koja proizvodi tri hiljade novih modela "Fijata" u našoj zemlji. Tačno je da je taj projekat otežan ekonomskom krizu.
Videli smo da je "Fijat" ušao u nekoliko pregovora za koje niko nije mogao da predvidi, a ponajmanje oni sami, čak pre godinu i po dana. Koje mogao predvideti da će "Fijat" ući u pregovore sa "Krajslerom" u Americi?
Ko je mogao predvideti da će "Fijat" imati diskusije Džoint Tvenčer u Kini? Ko je mogao predvideti da će "Fijat" biti jedan od tri kandidata za preuzimanje "Opela"? To su sve dosijei plus teškoće za koje znamo za sve automobilske proizvođače, pa i za "Fijat" ove godine u njihovim matičnim zemljama. U ovom slučaju se radi o Italiji, za "Fijat".
Ovih nekoliko meseci, koji nisu ni na koji način mera bilo kakvog ugrožavanja ovog projekta već pripreme da se dođe do njega, tokom posete predsednika Tadića državnoj delegaciji u Italiji, na sastanku vlada oglasio se i predsednik Fijat grupe Markioni, koji je potvrdio da je projekat u Srbiji i dalje aktuelan i da će se on realizovati. To je sjajna vest i za Kragujevčane i za celu Šumadiju.
Iskustvo je pokazalo da je najteže privući prvog u toj velikoj industriji, kao što su pokazali primeri Mađarske, Češke, Slovačke, a posle toga ta ekologija automobilske industrije, jedna od proizvođača automobila i već 75 firmi u domenu komponenata u našoj zemlji.
U poslednjih nekoliko meseci možemo biti zadovoljni što jedna firma, poput "Festoa" u Prokuplju, otvorila novo postrojenje, koje će zaposliti dve hiljade i sto radnika. To su sve okolnosti kada bude pokrenut u punoj snazi taj projekat koji će obezbediti budućnost industrije naše zemlje.
Zbog toga mislim, gospodine Popoviću, da i vi kao privrednik nadam se da ćete se složiti da ovo nije momenat za neke velike ideologije u momentu pripreme za izlazak iz ove krize. Nadamo se da je i ovaj budžet odlika toga. Očekuje se rast od 1,5%. Moramo na pragmatičan način rešavati konkretne probleme naših ljudi. Hvala puno na vašoj pažnji.