Pozivam gospodina Koraća da smesta dostavi sve podatke. Smesta!
A naši stavovi u četiri oka i javno moraju da budu istovetni. Ne može neko ko je bio moj kolega, potpredsednik Vlade, da meni kaže da se ne slaže s tim da sam ja navodno član neke kriminalne grupe, a danas javno kaže: pa, ne znam, možda jesi.
Znači, želim da kažem, gospodine Koraću, nema nikakvih pretnji. Vi pretite da ćete, ukoliko nešto kažemo, vi reći nešto što inače morate po zakonu, jer ko skriva elemente koji mogu dovesti do krivičnog gonjenja bilo koga, vrši krivično delo.
Molim vas da dostavite sve informacije kojima raspolažete. Hvala.

Gospodine potpredsedniče, naravno da Vlada mora biti spremna za svaki, i najcrnji, scenario. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju je zaduženo da pripremi akcione planove i mi uveliko na tome radimo.
Što se tiče bezbednosnih pitanja, jasno vam je da je deo njih državna tajna, te o tome nipošto ne mogu ovde govoriti. Tim pitanjima će se baviti Savet za nacionalnu bezbednost, gde im je i mesto.
Što se tiče opstanka nealbanaca na teritoriji naše južne pokrajine, Vlada Republike Srbije je, sa skupštinskim odborom koji se bavi tim pitanjima uspela ove godine da odvoji značajno više sredstava, i to ne samo za funkcionisanje institucija nego i za projekte. To je 780.000.000 dinara ove godine, plus garancija za 400.000.000 dinara projekata koji mogu biti lansirani ove godine. Sveukupno 2,1 milijarde dinara NIP-a za Kosovo i Metohiju, koji će obezbediti bolji život.
Situacija je, naravno, teška. Posetio sam pre mesec i po dana Osojane, jednu enklavu odakle je proterano 1000 Srba. Oni su se vratili 2001. godine i danas izuzetno teško žive. Uočili smo i probleme u sprovođenju programa Vlade Republike Srbije i počeli smo, sa Koordinacionim centrom i Ministarstvom, da radimo na tome da namenjena sredstva zapravo i dođu do korisnika, jer je bilo indicija da postoje ozbiljni problemi u tom domenu.
Primer Osojana je, verovatno, primer onoga što se dešava: skoro nikakvi kontakti sa Albancima, pretnje, život pod opsadom, veliki pritisak da dođu do ponovnog iseljavanja. Rekli su nam da je negde oko 30 mladih otišlo - u ostatak Srbije, u Norvešku, u druge strane zemlje.
Naša odrednica je bila da odgovorimo konkretno na konkretna pitanja. Mogu reći, primera radi, da je u Osojanima, gde smo bili pre mesec i po dana, kupljen generator za električnu energiju jer dolazi do prekida u ispostavljanju električne energije na Kosovu i Metohiji, a izgleda da postoje i određeni elementi političkog pritiska kroz to.
Kada nestane struja, onda ne radi ni poljoprivreda jer im je ona potrebna za navodnjavanje, te smo obezbedili to i nekoliko drugih stvari. Zahvaljujući velikodušnosti nekih kompanija, obezbedili smo im i brzoprotočni internet i satelitsku televiziju, da bi mogli da prate državnu televiziju i nekoliko drugih srpskih televizija.
Znači, od velike politike, našeg Ustava, raznih rezolucija koje su usvojene u ovom domu, do pregovaračke platforme, pregovora u Briselu, videli ste i napore koje naša delegacija ulaže da se pronađu rešenja koja će omogućiti da naš teritorijalni integritet ne bude ugrožen, da oni koji žive na Kosovu i Metohiji tamo ostanu, da se oni koji su raseljeni sa Kosova i Metohije vrate na svoja ognjišta i da se obezbedi ekonomski prosperitet, pa sve do konkretnih akcija koje se sprovode na terenu.
Pored ovog što sam sada rekao, dostavićemo vam i pismeno, u roku koji je predviđen, planove u budžetu za 2008. godinu tim povodom. Hvala puno.

Hvala. Ja ću odgovoriti na prvo i treće, a za mikroekonomsko pitanje ćete dobiti odgovor u pisanoj formi od Poreske uprave i Ministarstva finansija.
Što se tiče pitanja duga, naša zemlja je, ako gledamo cifre iz 2000. godine, imala ukupni spoljni dug u iznosu 126 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda. Treba se podsetiti da Mastriški kriterijum, koji se posle pretočio u kriterijum iz Kopenhagena, za zemlje koje žele da uđu u Evropsku uniju, daje kao maksimum 60%.
Znači, krenuli smo iz jedne situacije gde smo, prema našem nacionalnom bogatstvu, imali dva puta više duga od onog što je bilo prihvatljivo za naš ulazak u Evropsku uniju. Danas, ukupni spoljni dug naše zemlje je 60%. Drugim rečima, naš dug je i dalje visok, ali se uvodi u jedan gabarit koji nam omogućava već danas, bar po tom kriterijumu, ulazak u evropske integracije.
Ono što je, mislim, još važnije, jeste da, ako pogledamo s jedne strane učešće javnog duga, ili duga gde je naš budžet dao suverenu garanciju ili, prevedeno na srpski jezik, ukoliko krajnji korisnik ne bude u stanju da plati moraće da plati budžet Republike Srbije, to učešće je bilo 120 odsto 2000. godine i palo je, ako pogledamo cifre za 2006. godinu, na manje od 30%, otprilike 28%.
Projekcija je, videćete u Memorandumu o budžetu i ekonomskoj i fiskalnoj politici, koji je dostavljen ovom cenjenom domu sa Predlogom zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu, dalje padanje učešća javnog duga u našem bruto domaćem proizvodu. To je veoma dobro.
Kako je to bilo moguće? Tri su načina. Prvo, to su pregovori sa Pariskim i Londonskim klubom koji su doveli do značajnog otpusta duga, u proseku 66%. Vidimo da su neke zemlje, poput Nemačke, već u dva navrata obezbedile da, umesto da vraćamo naš suvereni dug budžetu Nemačke - prvo u iznosu od 25.000.000 evra i evo, prošle nedelje, u dodatnom iznosu od 17.000.000 evra - to možemo usmeriti ka finansiranju projekata naše zemlje.
Drugo, što smo uradili kada je budžet za to imao prostora, vraćen je u potpunosti dug MMF-u i značajan iznos duga Svetskoj banci. Tako da je pad učešća javnog duga u bruto domaćem proizvodu naše zemlje dobar, ali, vi ste u pravu, sve dok ukupni dug iznosi tih 60 odsto, nema prostora za bilo kakav laksizam. Zbog toga se u budžetu za 2008. godinu predviđaju ne samo ukupni okvir, nego pojedinačno svaki kredit za koji se traži suverena garancija od ovog doma.
Tu, u nemaloj meri, neki koji rade oko tih projekata koče njihov razvoj, bar to oni tako vide. Međutim, imajući u vidu da je naš dug u ukupnom iznosu i dalje visok, ja mislim da treba da sačuvamo dozu discipline i da ovaj dom dugove odobrava svaki put pojedinačno.
Prvi put da uopšte može da se pregovara, i to je ono što imate u vidu garancije, u dispozitivu budžeta Republike Srbije, i drugi put pojedinačno, kada predlagači moraju doći da bi se izglasala i konkretna garancija za konkretni predlog suverene garancije. Mislim da imamo dispozitiv koji je dobar, da naš ukupni dug postepeno padne ispod 50%, što je cilj, to ćete videti, koji je predviđen u Memorandumu.
Drugo pitanje su izvoznici. Na inicijativu ministra Bubala, iza koje je stala cela Vlada, organizovali smo prvi samit izvoznika naše zemlje.
Neću da kažem "nikada", pošto ne znam, ali je verovatno, sigurno je to prvi u poslednjih sedam godina. Ja mislim da je taj jednodnevni skup bio veoma važan jer je naših vodećih 300 izvoznika izložilo konkretne probleme.
Vlada, s jedne strane, u ovom momentu priprema i do marta sledeće godine će usvojiti strategiju razvoja izvoza naše zemlje. S druge strane će, već u budžetu za 2008. godinu i kroz akcioni plan, predvideti dodatne mere za povećanje našeg izvoza.
Zašto je izvoz ključni element? Zašto sam ga ja, na primer, nazvao ''patriotizmom 21. veka u ekonomskoj sferi''? Zbog toga što se povećanje plata i penzija na održivi način ne može zasnivati ni na čemu drugom no na razvoju prodaje naših proizvoda i usluga u svetu. Nema drugog recepta, sve ostalo je neodrživo. Mi ne možemo kroz uvoz razvijati ekonomiju, ni plate i penzije - to nije održivo. Niti privredni rast, koji je brz kod nas - ove godine će iznositi 7,3 odsto i to će biti najbrži privredni rast u Evropi ove godine.
To je dobra vest, ali lošija vest je da to radimo tako što imamo deficit u našoj razmeni sa inostranstvom od 15 odsto bruto domaćeg proizvoda, što je jedan od najlošijih indikatora u Evropi. I ne samo to, privredni rast poslednjih godina smo u nemaloj meri obezbedili povećanjem potrošnje, bilo od strane domaćinstava, bilo od strane naših preduzeća. Samim tim - treba održati rast, ali promeniti izvore tog rasta i izvoz je jedini pravi, održivi način.
Koje su mere u zaključku? Prvo, želim da kažem da je u Nacrtu budžeta predviđena dokapitalizacija u iznosu od 50.000.000 evra. Što se tiče državnih institucija, videćemo da li je celishodno spojiti AOFI, koji je na republičkom nivou, i Smeku (SMECA), na saveznom nivou, pa da imamo jednu instituciju, ili je bolje da ih specijalizujemo - jedna za jedne poslove, druga za druge. U svakom slučaju, u pravu ste da državne institucije nisu bile u stanju da garantuju izvozne poslove na zadovoljavajućem nivou.
Da kažem i da je postignut dogovor da će izvozni krediti biti tretirani kao stambeni krediti. Na garanciju državne institucije za kredit koji izvoznik potpiše sa poslovnom bankom, Narodna banka Srbije odgovoriće time što će izuzeti taj konkretni kredit od obračuna obavezne rezerve i, drugim rečima, obezbediće da ti krediti budu najjeftiniji u našoj zemlji.
Što se tiče Fonda za razvoj, dostaviću vam u pisanoj formi plan za 2008. godinu, ali sigurno je da ćemo, na onome što već postoji, ojačati sredstva koja će biti posvećena izvozu. Izvoznici su najkvalitetniji deo naše privrede. Danas dosta pričamo o monopolistima, o trgovcima.
Jasno je da je najkvalitetniji privrednik onaj koji je u Nemačkoj uspeo da proda sopstveni proizvod u konkurenciji sa nemačkim, kineskim, bugarskim, italijanskim, američkim proizvodima. To su ljudi koji zavređuju najveću našu podršku i zbog toga kažem da oni nemaju dovoljno mesta u našoj ekonomiji niti u našem društvu.
Nadam se, to bi bila jedna dobra inicijativa, da će strategija za razvoj izvoza biti predmet debate i u ovom cenjenom domu jer, zapravo, ukoliko mi ne uspemo da pomnožimo sa tri, da budem veoma precizan, u evrima iznos našeg izvoza u sledećih pet godina, ceo naš razvoj i predviđena stopa od 7% razvoja neće biti mogući na održivi način. Hvala puno na vašoj pažnji.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče. Ovo je važno pitanje. Ono što neću reći, biće, naravno u roku, dostavljeno u pisanoj formi od strane Ministarstva za infrastrukturu.
Prvo što želim da kažem je da je o toj koncesiji ovaj dom bio višekratno obavešten i da je glasao o odgovarajućim aktima koje je trebalo doneti da bi jedna takva koncesija bila prihvaćena. Možemo reći da je ovaj visoki dom i bio upoznat i da je podržao taj projekat. Videli smo i sami tokom leta da je došlo do pitanja o celishodnosti tog posla, da je to dobro ispregovarano i o tome smo imali prilike puno da govorimo.
Pošto sam, predstavljajući Vladu Republike Srbije, imao prošle nedelje sastanak sa predsednikom IV Vojvodine gospodinom Bojanom Pajtićem, mislim da smo veoma blizu rešenja. O tome smo govorili na Vladi Republike Srbije i očekujem da, u jednom roku koji neće preći dve-tri nedelje, održimo odgovarajući sastanak. Vi govorite o sumi koja se odnosi na period od 30 godina. U tom smislu, to je sedam miliona evra godišnje. Mislim da to ne bi trebalo da predstavlja značajniju prepreku.
Što se tiče izbora glavnog inženjera, mislim da je samo učešće Vojvodine u nadzoru sprovođenja tog projekta veoma važno, tako da ćemo podržati učešće pokrajinskih organa i njihovih predstavnika u daljem sprovođenju ovog veoma važnog projekta.
U zaključku da kažem još jednu stvar. Predstojeći period mora biti period značajnih infrastrukturnih projekata. Mislim da kolektivno nemamo baš najbolje odgovore na pitanja koja nam postavljaju građani: zašto most na Dunavu nije popravljen, zašto taj projekat kaska, zašto nije završen Koridor 10, zbog čega smo i dalje jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije povezana autoputevima sa svojim susedima, a imamo geopolitički i geografski položaj koji je od prvoklasnog značaja...
Želim da kažem da Vlada Republike Srbije, tu je i Ministarstvo finansija, videćete odraz toga i u Predlogu budžeta za 2008. godinu, ima resurse iz privatizacionih prihoda da u potpunosti sama završi taj posao.
Na Vladi je juče usvojen i odgovarajući akt koji će omogućiti da se izvrši odgovarajuća aproprijacija zemljišta da se krak Koridora 10 prema makedonskoj granici počne graditi i odgovarajući tenderi su spremni. Videli ste puštanje u pogon dela deonice oko Niša prema Pirotu, koji je samo naznaka onoga što želimo da uradimo i ono o čemu se puno pričalo. Napokon ima i neki finansijski odraz, a to je da je i grčka vlada u budžetu za 2008. godinu odredila 23.000.000 evra kao učešće u izgradnji onoga što njih interesuje.
Ne govorimo ovde o ljubavi, o prijateljstvu, nego o zajedničkom interesu, da se izgradi i taj krak do kraja, od Leskovca do Makedonije.
To nije sve. Dunav je jedna, mislim, prvoklasna stvar za Vojvodinu, pravac koji se sve više afirmiše kao veoma važan ekonomski deo naše zemlje, a to je ne samo sever-jug, nego istok-zapad, od hrvatske granice do rumunske granice. Veoma veliki broj investitora se tu prijavljuje. Mislim da moramo veoma ozbiljno razmotriti i taj putni pravac, da napravimo gabarit koji će podržati buduću veliku ekonomsku aktivnost koja će se tu javiti.
Vojvodina je, da citiram nekoliko cifara, deo naše zemlje gde je prvo registrovan pad nezaposlenosti prošle godine. To će se ponoviti i ove godine. I to je dobro.
U Vojvodini se locira veliki iznos investicija. Moramo, imajući na umu ono što, sa jedne strane treba da bude podsticaj onima koji najbrže idu, a s druge strane nužnu solidarnost u našoj zemlji, jer autoput prema Požegi je i plasman vojvođanskih proizvoda u Šumadiji, u centralnoj Srbiji (naša solidarnost ne treba da se vidi usko kroz nekoliko cifara, nego mnogo šire) u budućem periodu, omogućavajući Vojvodini da bude region naše zemlje koji će, najverovatnije, najbrže napredovati, predložiti jedan zakon o ravnomernom regionalnom razvoju koji će obezbediti da i drugi delovi naše zemlje napreduju otprilike istom brzinom. Hvala na vašoj pažnji.

Sinoć sam bio sa Borisom Tadićem. Zdrav je kao dren.

Ne utičem ni na kakve organe. Ukoliko mislite da treba da se gonim, gonite me. Donesite sve dokaze i, brate - krivična prijava, teraj na sud, pa ćemo videti. To sam rekao i Batiću.
Što se tiče šverca cigareta, postao sam ministar finansija kada je 80% cigareta bilo švercovano. Danas je jedan od najnižih u Evropi. Bio sam predsednik komisije koja je privatizovala DIN i Duvansku industriju Vranje, to je urađeno bez ikakvog problema, na krajnje transparentan način, i dobili smo najbolje cene u celom regionu. To je obezbedilo da danas imamo veoma jaku industriju i niko ne može da mi daje lekcije u vezi s tim.
Ne nameravam da na svaku ideju LDP-a izlazim i pokušavam da se navodno branim. Nemam ništa nečisto na svojoj savesti. Moje ruke su čiste. U mojoj biografiji nema nikakve senke. Ako mislite da sam prekršio zakon - krivična prijava i vidimo se na sudu. A ja se sigurno neću pozivati na imunitet. To je sve.

Dostaviću vam precizne informacije koje se tiču te kategorije vojnih lica. Dozvolite da iznesem nekoliko elemenata koji se tiču stambene situacije u Vojsci.
U budžetu za sledeću godinu je predviđen rekordni iznos za Vojsku od 2,4 % bruto domaćeg proizvoda i sada, kada Vojska više nije na onom bivšem saveznom nivou, na nivou Srbije i Crne Gore, već je republička institucija, ulazimo u usklađivanje određenih prava i bivših pripadnika oružanih snaga.
S jedne strane, to je usklađivanje u penzionom sistemu, što su prava naših građana. S druge strane, sa istom stručnom spremom i istim iskustvom pripadnici oružanih snaga su imali nešto slabiji materijalni položaj od pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i pitanje je kako to izmeriti. Određeni napredak je već napravljen i svi će se složiti, pa i MUP, da je tu bilo potrebno određeno usklađivanje.
Što se tiče stambenog pitanja, Vlada Republike Srbije je usvojila program od milijardu dinara subvencija za dobijanje stambenih kredita za pripadnike oružanih snaga. To je najveći iznos koji je ostvaren od demokratskih promena. Očekujemo da ćemo biti u stanju da rešimo nekoliko stotina stambenih problema. U pravu ste, to je daleko od onoga što je potrebno, ali mislim da je značajan prvi korak.
Takođe ste u pravu, u prethodnom sazivu, za vreme vlade dr Zorana Đinđića, i ja sam učestvovao u dogovoru između Vlade i Vojske oko objekta u Nemanjinoj, koji se, kao što svi građani mogu da vide, dosta brzo privodi kraju. S druge strane, vojnici s pravom kažu: pa dobro, to se uradilo, to je predato, a gde su stanovi? Ovih milijardu dinara je prvi korak da se ti problemi reše.
To nije kraj, očekujem da ćemo u godinama koje dolaze pokazati prioritet koji dajemo jednoj instituciji, koja nije samo trošak nego je i investicija u našu budućnost, jer bezbednost je preduslov normalnog ekonomskog života. Hvala.

Želim da kažem da je to pitanje poznato, o tome smo već raspravljali. Dva elementa su tu. Prvo, znate da je Vlada usvojila Nacrt zakona o socijalnom stanovanju. Taj nacrt zakona će se naći pred Skupštinom, nadam se, veoma brzo - on je već u proceduri. Tako, ako mogu da sugerišem, pogledajte taj zakon, čini mi se da je tu mesto jednom takvom programu.
Što se tiče finansijske konstrukcije, mislim da imamo jedan broj osetljivih socijalnih grupa za koje mora da se nađe rešenje. Naša zemlja, ako pogledate i zakon o budžetu za sledeću godinu, postepeno ima više sredstava da rešava i te probleme.
Ne želim javno da obećam da ćemo to rešiti sledeće godine, ali se javno obavezujem i predlažem vam, pošto ste očigledno razradili ceo koncept, da ga prosledite meni i ministru Ljajiću, mi ćemo to razmotriti i pozvati vas na diskusiju da vidimo kakvi su mehanizmi. Apelujem na vas da pogledate Zakon o socijalnom stanovanju, da ga tu uvrstimo. Hvala.

Mislim da smo jutros o toj temi, doduše u globalu, već razgovarali. Pitanje je: Šta se dešava sa donacijama, ko ih troši, kako ih troši, u koje namene?         Mislim da je to pitanje na mestu.
Već sam vam rekao da ćemo, posle potpisivanja, sledeće nedelje, okvirnog sporazuma o instrumentu za pretpristupnu pomoć u iznosu od 986,7 miliona evra, organizovati javnu debatu i doći u Parlament da izložimo postojeće planove. Pre nego što se odrede prioriteti, koliko novca će se usmeriti u koju instituciju, u koji pravac, naravno, u okvirima evropskog budžeta koji su zadati, doći ćemo u Narodnu skupštinu i o tome razgovarati s vama. Jer, to nije ničiji novac pojedinačno, to je novac koji EU dodeljuje našoj zemlji za sve njene građane. Zbog toga on mora da prođe javnu raspravu.
Isto tako, naša zemlja je primila značajan iznos donacija i sve informacije o njima se nalaze na sajtu Ministarstva finansija. Jedan sektor je u potpunosti posvećen donacijama i međunarodnoj pomoći, gde možete videti sve projekte, ko ih finansira, koje su namene i ko je zadužen za to.
Poštovani narodni poslanici, ukoliko imate bilo kakvo pitanje oko bilo koje donacije, slobodno se obratite. Evo, mi ćemo dostaviti i u pisanoj formi celu listu projekata koji su trenutno aktivni i koji su završeni.
Moram da kažem da je integritet sistema izuzetno važan. Ne bih hteo ni na koji način da omalovažavam naše susede iz Rumunije, ali zbog toga što posle ulaska u EU nisu uspeli da utanače sistem agrarnih plaćanja, a to je jedna specifična agencija koja se sprema i kod nas, ono što su dobili u budžetu ne mogu da potroše jer jednostavno administrativno nisu spremni. To je kapacitet koji moramo da gradimo.
Samo ne želim da uđem u bilo kakvu polemiku. Više puta, kada govorimo o zdravlju i zdravstvu, postavljalo se pitanje zdravlja predsednika Republike Srbije Borisa Tadića.
(Iz sale: Kako je?)
Odlično je.
Pitao sam se odakle našim kolegama radikalima toliko brige za zdravlje. Mislim da znam zašto. Zato što je juče desna ruka predsednika Vladimira Putina, gospodin Poltavčenko, koji vodi Centralni, moskovski rejon Ruske Federacije, izjavio da je Vladimir Putin prihvatio poziv našeg Borisa Tadića da dođe i poseti Srbiju, ali je rekao da će to uraditi i da čestita predsedniku Tadiću kada pobedi na izborima. Na taj način se jasno vidi, a ja znam da to ne može da se svidi nekima: jasno je gde je podrška Rusije.
Poslednja stvar koju želim da kažem je da predsednika Srbije ne biraju ni Rusi ni Amerikanci, nego građani Srbije i Boris Tadić će pobediti na izborima. Hvala.

Premijer Zubkov, dobar prijatelj. Kad sam bio ministar finansija, radio je na sprečavanju pranja novca i imao je takav uspeh da je predsednik Vladimir Putin prepoznao njegov učinak.
Potpredsednik Vlade i ministar finansija Kudrin, odličan prijatelj, koga sam sreo pre tri nedelje u Vašingtonu ili, pak, drugi potpredsednik Vlade Ruske Federacije, koji se zove Žukov. Njegov otac je preveo Nušića na srpski. I ne samo to, bio je i predsednik srpsko-ruskog kluba prijatelja u domenu književnosti pre nekog vremena.
Ministar spoljnih poslova je gospodin Lavrov. Hoćete li još neke? Video sam bar dvadesetak čelnih ljudi.
Gospodin u Vladi koji je zadužen za nas, više puta je došao od strane administracije predsednika, znači, desna ruka u administraciji Kremlja, koji je zadužen za Centralni rejon Ruske Federacije - Moskva i region, to je 48.000.000 stanovnika i 60% ukupnog ekonomskog potencijala Ruske Federacije - gospodin Poltavčenko, koji je posetio Beograd u maju ove godine. Mi smo ga posetili u julu, posle smo imali još jedan sastanak s njim, u Sočiju i u Moskvi, u oktobru ove godine. To je čovek koji je desna ruka predsednika Vladimira Putina u Kremlju.
Moram da kažem da je takva podrška Borisu Tadiću izuzetno važna, ali predsednika ne bira niko osim građana Srbije. Predsednik Srbije će dobiti podršku građana i svi dobro znamo da se sadašnji i budući predsednik Republike Srbije zove Boris Tadić. Hvala.

Hvala. Prvo što želim da kažem, potezanje pitanja zdravstvenog stanja našeg predsednika je ozbiljno pitanje. Mi smo vam rekli da je on dobro. On jeste bio na VMA − posetio je patrijarha Pavla, kome nije dobro.
Što se tiče Ruske Federacije, mi smo bili obradovani time što je rekao jedan od čelnih ljudi te prijateljske zemlje, ali Ruska Federacija, kao svaka ozbiljna država, ni na koji način neće uticati, niti želi da utiče na unutrašnjopolitičke prilike u našoj zemlji.
Izvinjavam se ako ste to doživeli kao predizbornu kampanju. Jedina predizborna kampanja koja će postojati je od onog momenta kada predsednik ovog parlamenta raspiše predsedničke izbore. To je u potpunosti unutrašnjopolitičko pitanje naše zemlje. Ruska Federacija naravno ne namerava, niti je to nešto što je uputno, da se meša u unutrašnjopolitičke prilike naše zemlje. To je veoma jasno.
Što se tiče odnosa sa Ruskom Federacijom, tu želim da komentarišem malo oko ekonomskih stvari.
Želim prvo da kažem jedno ime koje malopre nisam pomenuo, a to je ministar odbrane gospodin Serdjukov. To je bilo sa liste ljudi koje ste me, onako, zamolili da saopštim.
Naša privredna razmena sa Ruskom Federacijom je doživela procvat u poslednjih šest godina. Ona je sada šest puta veća nego što je bila pre šest godina. Istina, dobar deo toga na uvoznoj strani se tiče energenata, ali vidimo da se i tu dešava razvoj.
Danas smo videli da je jedan značajan ruski kombinat bio u trci za RTB Bor. Ovoga puta je neko drugi pobedio u jednoj otvorenoj i fer tržišnoj konkurenciji, ali, kao što smo rekli, dolaze i nove transakcije, npr. privatizacija našeg ''Jat ervejza''. Biće mogućnosti, kroz tender, i izgrađivanja jednog kargo centra sa Aerodromom ''Nikola Tesla'', kao i, kada se utanači ta strategija (verujem da će to biti urađeno do kraja godine), u domenu privatizacije NIS-a, koja će, u svakom slučaju, proći proveru i ovog visokog doma, jer će se u njenu primenu ići kroz pripremu specifičnog zakona o privatizaciji NIS-a, tako da svi poslanici i cela naša javnost budu u potpunosti upoznati sa modelom i predlozima koji će biti usvojeni i predloženi od strane Vlade.
U ovom momentu imamo seriju projekata sa Ruskom Federacijom. Najvažnija od njih je izgradnja gasovoda kroz našu zemlju. To je za našu zemlju od prvoklasnog nacionalnog značaja.
Poznajemo projekat Nabuko koji ima dosta teškoća u uspostavljanju. Znamo da je jedan broj evropskih zemalja iza njega. A postoji i jedan drugi, konkurentni projekat, Južni tok, Plavi potok 2, koji naša zemlja podržava i mi ćemo uraditi sve što je u našoj moći da dovedemo do toga da ''Gasprom'' odluči na proleće sledeće godine, jer su za tada najavili te odluke, da taj gasovod prođe kroz našu zemlju.
To će značiti mnogo veću konkurentnost za našu industriju, i to ne samo industriju stakla, već i za železare, kao i za seriju naših domaćinstava koja su se opredelila za taj način grejanja i funkcionisanja. To je čistija energija i perspektivna. Da ne govorim o tome da, prema procenama stručnjaka, ona može doneti, zbog tranzitnih prihoda koje bi naša zemlja ubrala, oko trista miliona dolara prihoda godišnje.
Uz to, naša zemlja završava rad na podzemnom skladištu gasa Banatski Dvor, koje će iznositi između dvesta i trista miliona normalnih kubnih metara gasa.
To je za nas važno jer bismo na taj način mogli da imamo mnogo predvidljiviju cenu gasa. Danas, pošto nemamo takvo skladište, mi u potpunosti zavisimo od cena koje postoje u tom momentu i od načina na koji nam Mađarska, primera radi, naplaćuje tranzitne troškove, koji su podosta visoki.
Postoje mogućnosti izgradnje mnogo većeg podzemnog skladišta, čak do tri milijarde normalnih kubnih metara gasa. To bi onda bilo jedno značajno postrojenje i mi želimo da radimo sa ruskim partnerima i na ... (Pa, vi ste me pitali za te projekte.)
Poštovani narodni poslaniče, postavili ste pitanje trgovinskih odnosa i ko će štititi našu zemlju.
Tačno je da Evropska unija ima kao plus za sve zemlje koje su njene članice to što se u Svetskoj trgovinskoj organizaciji one pojavljuju kao blok i na taj način su u stanju da bolje obezbede sopstvene interese. Tu je ta grupacija mnogo snažnija nego što bi bila bilo koja od tih zemalja ponaosob.
I zbog toga je dobro u trgovinskom smislu da naša zemlja što pre obezbedi pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji i plan je da se to desi do kraja 2008. godine, ali istovremeno da obezbedi očuvanje bescarinskog sporazuma koji imamo sa Ruskom Federacijom. On će, kao što vidimo, teško biti ratifikovan u Dumi.
Ali, prošle nedelje, tj. ove nedelje, jedna tehnička ekipa ruske vlade je bila u Srbiji sa dobrim predlogom za pravno utemeljenje tog sporazuma koji dovodi do dodatnih investicija ne samo ruskih partnera nego i zapadnjačkih, koji su i te kako zainteresovani za našu zemlju zato što im, za razliku od drugih zemalja, dajemo bescarinski pristup tržištu Ruske Federacije i, u drugom pravcu, proširenje liste proizvoda koji se nalazi u tom bescarinskom sporazumu.
Samim tim očekujem da će ekonomska saradnja sa Ruskom Federacijom značajno porasti. Rusija se ni na koji način, naravno, neće i ne želi mešati u naše unutrašnjopolitičke prilike. Ako ste na bilo koji način moje izlaganje videli u tom svetlu, izvinjavam se, to nije bila namera.
Da zaključim sa onim sa čime sam počeo. Hvala bogu, našem predsedniku je veoma dobro, zdrav je kao dren. Hvala puno.

Hvala vam. U vašem pitanju ima nekoliko suvislih opaski. Ja bih hteo prvo da krenem od sistema upravljanja javnim dugom i onda da dođem do nekoliko tema koje ste ovde postavili, a naravno završiću sa pitanjem Narodne banke. Ostale tražene informacije ćemo vam iz Ministarstva za finansije i Narodne banke Srbije dostaviti u pisanoj formi u roku predviđenom članom 200.
U pravu ste, Uprava za javni dug bi trebalo da bude formirana. Ona je predviđena i, nažalost, to je jedna od institucija koju bi trebalo da formiramo a još nije formirana. Međutim, u Trezoru Republike Srbije postoji sektor koji se time bavi, te se i ta funkcija obavlja. Sledeći korak bi trebalo da bude jedan zakon koji mora da se usvoji, zato što će se tim zakonom predvideti i specifične ingerencije Uprave za javni dug, koja će biti u sklopu Ministarstva finansija. Mi na tom nacrtu već radimo.
Zašto se u momentu kada budžet ima suficit emituju zapisi? Ja se slažem s vama da je to naizgled nelogično. Problem je sledeći. U datom momentu, čak i ukoliko vama taj novac nije potreban, znači, nije potreban za bilo kakvo refinansiranje i nema nikakvog zajmoprimca koji nije bio u stanju da plati dug, znači, nije po sredi bilo kakva aktivirana garancija budžeta Republike Srbije poslednjih sedam godina.
To je veoma dobro za našu zemlju. Svi zajmoprimci redovno vraćaju dugove, te Vlada Republike Srbije i njen budžet ne moraju da aktiviraju bilo kakve garancije. Isto tako, ono što je suvereni dug i što se vraća iz budžeta Republike Srbije servisira se u tačnom iznosu i predviđenog datuma.
Nama je zapravo preostao jedan mali broj dugova koji još moramo da regulišemo. Imamo nekih bilateralnih dugova, naročito sa zemljama kao što su Kuvajt i nekoliko drugih. Ali, većina našeg duga je u potpunosti regulisan i servisira se.
Dakle, zašto se u ovom momentu emituju zapisi, kada imamo suficit? Postoje dva ključna razloga.
Prvi razlog je taj da je država u svim zemljama ključni akter tržišta kapitala, pa to postepeno postaje i u Srbiji. Ona tzv. bezrizična kamatna stopa je zapravo stopa koju plaća budžet Republike Srbije na zapise koji nose suverenu garanciju, kao što je slučaj sa javnim dugom koji se emituje. To daje referencu na tržištu kapitala i da se po javnom dugu mogu emitovati kratkoročni i dugoročni papiri, hartije od vrednosti, i na taj način preduzeća i druge institucije koje imaju po prirodi stvari nešto niži kreditni rejting, imaju referencu prema kojoj će onda oni koji žele da ih finansiraju moći da mere kamatu i uslove koje mogu da im daju. Drugim rečima, država u svakom momentu daje direkciju tržištu kapitala.
Drugi razlog je to što, kada ste država, u svakom momentu morate imati dijapazon izvora finansiranja. Odnosno, pogledajte šta se desilo u poslednja četiri meseca. Imali smo na međunarodnom tržištu kapitala značajno povećanje troškova za one koji žele da se zaduže na tim tržištima iz razloga što je došlo do određene krize, koja je počela u SAD i koja je sada delimično zahvatila i Evropu.
Samim tim, za našu zemlju ono što je izgledalo kao najprivlačniji izvor finansiranja, a to su bili zajmovi koje smo mogli da uzmemo, na komercijalnim osnovama, na tržištima kapitala na zapadu, postaje manje atraktivno, a ono što su izvori finansiranja od strane međunarodnih finansijskih organizacija, kao Evropska banka za rekonstrukciju, Svetska banka itd., postaje interesantnije. Isto tako, u svakom momentu moramo imati instrumente da aktiviramo i naše domaće resurse, a jedan način je izdavanje ovih zapisa.
Ne zaboravite, o tome će sigurno biti reči u diskusiji oko budžeta za 2008. godinu, da taj budžet predviđa određeni deficit. On nije veliki, predstavlja 0,8% bruto domaćeg proizvoda, ali će iziskivati i delimično finansiranje kroz te zapise. Samim tim, važno je da država bude prisutna.
Drugi i poslednji razlog, ja bih se tu, gospođo Tabaković, složio sa vama. Ako krenemo u priču oko načina, gde ulažu novac naši institucionalni investitori, bilo da su to fondovi, osiguravajuća društva, penzioni fondovi i banke, videćete da ta regulativa predviđa da oni moraju investirati u kvalitet papira koji ih u ovom momentu skoro u potpunosti upućuje na državu. I eto drugog razloga.
(Predsednik: Gospodine Đeliću, vreme vam ističe.)
Završavam, ali treba nešto da kažem i o Narodnoj banci Srbije. Želim da kažem da država u ovom momentu izdaje ove zapise delimično i da bi ti institucionalni investitori, gde naši građani ulažu pare, imali i papire u koje mogu da ulažu. Moramo proširiti tržište kapitala. Nije dobro da država bude jedini izbor za te investitore i to je posao na kome ćemo morati da radimo u godinama koje dolaze.
Nekoliko reči bih rekao, ako mi dozvolite, gospodine predsedniče, o...

Delimo cilj, a ne mogu da se ne podsetim stanja javnih finansija koje sam zatekao kada sam postao ministar finansija posle vaše vlasti. Koji je to bio razor, koliko specijalnih računa, uopšte nije bilo trezora, pola budžeta, javne finansije su bile rasute, razbijene, imali smo docnje od dve i po godine za dečije dodatke. Tako da, molim vas, ovo je visokosofisticirana diskusija, ali spočitavanje nekih transparentnosti, mislim da bi to bio predmet za jedan malo duži razgovor.
Želim da odgovorim na drugi deo vašeg pitanja. Prvo, što se tiče Trezora Republike Srbije, on interveniše i refinansira iz razloga koje sam napomenuo. Tržištu je potreban jedan takav papir iz razloga što smo kreirali nove institucije koje treba da finansiraju visokokvalitetne papire. Nažalost, za sada, osim Trezora Srbije, nema ih mnogo. Drugi razlog je da moramo biti prisutni kao država na tržištu kapitala da bismo održali tu referentnu kamatu i u budućnosti.
Što se tiče Narodne banke Srbije, o tome sam pričao. Narodna banka je u septembru prošle godine promenila monetarni cilj. Oni više ne ciljaju kurs, nego ciljaju inflaciju. To je monetarni režim koji se danas u Evropi rasprostranio. On ima veliki broj prednosti i Vlada Republike Srbije misli da treba istrajati na tom putu.
Ključni instrument koji se upotrebljava sa takvom monetarnom politikom je, tamo gde se cilja kurs, skoro po prirodi stvari, stopa obavezne rezerve. Stopa obavezne rezerve je defakto porez koji naplaćuje centralna banka jer mobiliše sredstva naše privrede i naših građana, ne plaća kamatu na to i na taj način izvlači likvidnost da bi održala cenovnu stabilnost.
Drugi režim je ovaj režim ciljane inflacije, gde se Narodna banka Srbije oslonila na tzv. intervencije na tržištu. Kroz emisije njihovih zapisa i kroz kamatu koju su plaćali, oni su ispumpavali višak likvidnosti sistema i tačno je da je to koštalo nekih 300.000.000 evra.
Kao što sam rekao, zatražićemo od Narodne banke Srbije, pošto je ona u tome samostalna i nezavisna, da dostavi informaciju o tome kako su se ta sredstva upotrebila. Jasno je da se na taj način vidi koliko košta održavanje cenovne stabilnosti.
Nije tajna i u tim intervjuima koje ste čitali, vidim da pomno čitate te intervjue, rekao sam da mislim da u ovom momentu ciljane inflacije, kada dolazi do značajnog priliva investicija, i niko se neće zbog toga žaliti u našoj zemlji, za ovu godinu očekujemo oko tri milijarde dolara, znači dve milijarde evra, a da nijedna krupnija privatizacija nije realizovana i u momentu kada javna potrošnja, tu bih se složio s vama da bi mogla da bude nešto niža, imamo pritisak na jačanje kursa dinara prema evru, što na dugi rok nije dobro. Način na koji se Narodna banka Srbije bori protiv dizanja cena je ispumpavanje likvidnosti time što daje relativno atraktivne kamate na njihove papire.
To košta i mislim da ne treba tražiti kontroverzu i prljavštinu tamo gde je nema. To je monetarna politika.
Tu, gospođo Tabaković, imate jednu dobru tačku, da je tržište tzv. primarnih trgovaca državnim papirima mesto gde je i na veoma razvijenim tržištima moglo doći do nekih zloupotreba i moramo, to je istina, da obezbedimo transparentnost u načinu na koji se tim papirima u primarnoj razmeni trguje. Posle toga to dolazi na tržište i tu nema većih problema, pošto sve ide kroz berzu.
Drugim rečima, situacija u upravljanju dugom je neuporedivo bolja nego što je bio slučaj pre. Jutros sam dao nekoliko cifara. Javni dug Srbije, onaj gde postoji suverena garancija, pao je ispod 30% bruto domaćeg proizvoda, a to je četiri puta manje nego 2000. godine. Četiri puta je manji dug za koji garantuje naš budžet nego što je bio 2000. godine. To je veliki uspeh i time smo među najboljima u našem regionu.
S druge strane, istovremeno, i tu nije tačno da su strane banke više iznele nego unele, Evropska banka nema depozite Narodne banke Srbije. Imamo veliki priliv kapitala i to je nešto što je omogućilo značajan razvoj našeg tržišta kapitala i bankarskog sektora, tako da je ta situacija mnogo povoljnija nego što bi eventualno neko mogao da je prikaže.

Četiri stvari. Prvo, danas sam samo napomenuo da je gospodin Poltavčenko, koji vodi Centralni federalni okrug, moskovski region, koji je najveći u Rusiji, rekao da će predsednik Putin doći u Srbiju posle pobede našeg trenutnog predsednika za budućnost. Nisam rekao da Rusija podržava Tadića.
Ruska Federacija je ozbiljna zemlja. Ambasador Ruske Federacije je došao da čestita Tomislavu Nikoliću kada je izabran za predsednika ovog doma. Isto tako, partija gospodina Putina je pozvala delegaciju DSS-a u Moskvu na svoj kongres i, isto tako, juče je gospodin Poltavčenko rekao ovo što sam sada rekao.
Ruska Federacija, kao svaka ozbiljna zemlja, ne namerava niti treba da se meša u unutrašnjopolitička pitanja naše zemlje. To sam rekao i ovde ponavljam. Mogu da kažem da je pitanje predsedničkih izbora u svakom slučaju pitanje poverenja naših građana a ne podrške ove ili one zemlje, i svima je jasno ko će pobediti u drugom krugu predsedničkih izbora, bar je za mene i za većinu naših građana jasno.
Što se tiče drugog pitanja, ja nisam neko ko ne može da shvati šta je to nemati. I mene često kritikuju što sam ponekad možda previše emotivan i, možda, i previše direktan. (Evo vidite, već je krenulo.) Želim da kažem da sam i u toj dijaspori jedan deo života živeo siromašno i da znam šta je to kada se nema.
Najsrećniji bih bio kada bismo mogli već danas našim građanima, seljacima, zaposlenima u državnoj upravi, radnicima - da obezbedimo mnogo bolji život. To je moj san, ja radim na tome.
Nisam koštao ništa našu zemlju. Ono što sam zaradio je prijavljeno, čak je i vaša partija išla ispred Odbora za sprečavanje sukoba interesa i videli su da sam poštovao zakon. Izvor mog novca je treća najveća banka na svetu. Taj novac je isplaćivan iz njihovih sredstava a ne iz Srbije, tako da ja ni na koji način nisam bio teret za našu zemlju.
(Dragan Todorović, sa mesta: Štedeo si od tetkine penzije.)
Moju tetku ostavite na miru. Moja majka je preminula - i nju ostavite na miru.
Što se tiče trećeg pitanja, zejtin je poskupeo i sada košta 110 dinara. Jutros je gospodin Bubalo rekao da smo mišljenja u Vladi da ova jedna grana treba da bude propulzivna u našoj zemlji, da je, zbog toga što imamo dosta suncokreta i prerađivačke kapacitete, ona trebalo da postane mnogo snažnija i da izvozi. Nažalost, konstatujemo da dolazi do asimetrije. Drugim rečima, kada je rod dobar - cene ne padaju, kada je rod nešto lošiji - cene munjevitom brzinom rastu i rast troškova se u potpunosti preliva na konačnog potrošača.
Najavljujem, kao i kolega Bubalo, da će doći do kontingenta bescarinskog uvoza. Ukoliko sadašnja struktura nije u stanju sama da smanji te cene, pomoći ćemo joj. Ukoliko ni to ne bude dovoljno, najavljujem da ćemo preispitati i ovu zaštitu, carinsku, koja iznosi 30%, i prelevmane, koji daju komfornu zaštitu jednoj industriji koja, nažalost, očigledno, u ovom momentu ne opravdava poverenje države i naših građana.
Napokon, Narodna banka Srbije, pošto nisam stigao da odgovorim na ovo pitanje, duguje za sada nešto više od četiri milijarde dinara. Do kraja godine dugovaće pet milijardi dinara. Razlog koji nam je dat je: zato što su ove intervencije na otvorenom tržištu koštale, nisu imali dovoljno sredstava da plate i budžet, a ono što su dugovali to su kamate na depozite Trezora Republike Srbije.
Želim da vas podsetim da sam, kada sam bio ministar finansija, inicirao tu promenu da budžet Republike Srbije ne drži novac u poslovnim bankama - uvek je bilo pitanja ko drži, zašto, pod kojim uslovima - i da se to u potpunosti povuče i prebaci na račun Trezora Republike Srbije u NBS. Tako da je napokon centralna banka postala banka naše zemlje.
To nije dobro što Narodna banka ne vraća novac i indikacije su da će početi da ga vraća veoma brzo. Hvala puno na vašoj pažnji.

Kada čovek misli da vidi dno dna, ima još ispod. Rekao sam na sto dana Vlade da ova Vlada ima šansu u smislu da je prva većinska. Nažalost, Vlada u kojoj smo bili vi i ja, gospodine Batiću, veoma brzo nije imala većinu. Možda je ona formalno imala još nekoliko meseci za izglasavanje nekih zakona, ali, kao što se veoma brzo videlo, nismo imali iskrenu podršku svojih koalicionih partnera. To je ono što sam hteo da kažem.
Što se tiče Zorana Đinđića, za njegovu istorijsku figuru se ne borim time što ću pokušati da ga prisvojim, da kažem da mi je ovo ili ono rekao, nego se na mnogo direktniji način borim za Srbiju o kojoj je on sanjao i za one reči koje je izrekao. Rekao je da je ta Srbija evropska, napredna u toj budućnosti gde ćemo se svi sresti.
I svaki dan moje akcije, i način na koji smo mi, ministri Demokratske stranke, ušli na prvu sednicu Vlade kroz ulaz gde je on pao, i to ne samo minuta ćutanja, nego misli koje smo imali u tom momentu, bile su te da ćemo se boriti da taj san postane realnost. To je moj san i ja ću se za takvu Srbiju Zorana Đinđića boriti, a ne na neki patološki način njega prisvajati. Hvala.