Poštovani gospodine predsedniče, poštovani potpredsednici, poštovani narodni poslanici, poštovane kolege ministri, dame i gospodo, izuzetna mi je čast danas da u ime Vlade - i u ovim teškim vremenima kada ginu naši vojnici i policajci na jugu Srbije, kada se nalazimo u veoma teškoj ekonomskoj situaciji, koja je delo veoma neispravne ekonomske politike i loše politike, sveopšte, i položaja u kojem smo se našli u međunarodnom okruženju - predložim ceo paket mera. Ovo nije samo budžet, ovo je i jedan paket reformi celih javnih finansija naše zemlje.
Niti je ovo zadnji korak, ali ovo je jedan prvi i značajan korak u tom pravcu, niti je ovo sveto pismo kao budžet, ali mislim i želeo bih da to obrazložim, da je to jedan isto veoma važan pomak prema daljem vođenju ove zemlje i vođenju naših javnih finansija. Pre nego što pređemo na ove tekstove i detalje, hteo bih da vam izložim generalnu filozofiju ovog paketa mera. Znači, ne samo ovih sedam predloga koji su predloženi po hitnom postupku, već i za one koji će doći u raspravu i to će sigurno biti na sledećoj sednici Narodne skupštine. Pre svega, hteo bih da se zahvalim od srca svima onima koji su radili u veoma teškim okolnostima, u kratkim rokovima, teških i ograničenih sredstava, a pre svega službama koje su dale sve od sebe da za tek nekoliko nedelja, radeći danonoćno, stvarno za male pare, za mali novac, ali sa velikim entuzijazmom, da se krene u ovakvu reformu, a za koju mislim da je visokog kvaliteta.
Nije to samo rad državne uprave, hteo bih isto tako da se zahvalim i svima onima, ima ih nekoliko stotina i nekoliko hiljada koji su učestvovali u pretresu na ovim tekstovima, pre usvajanja sa strane Vlade i predlaganja danas Narodnoj skupštini za usvajanje. To su razne ciljne grupe koje smo sreli, od privrednika, u društvenim, privatnim preduzećima, a naravno pozvali smo i sve poslaničke grupe da dođu na jedan stručni razgovor sa nama. Skoro su se sve odazvale na to. Ja im se zahvaljujem. Mislim da to treba da bude jedan novi način rasprave i diskusije u našem javnom životu. Sreli smo i penzionere, poljoprivrednike, trgovce, mnoge ciljne grupe i one su dale, kao i lokalna samouprava i Autonomna pokrajina Vojvodina, dali su mnoge veoma dobre i interesantne sugestije. Mi smo mnoge i usvojili.
Naravno, posle 15. marta, kada je Vlada usvojila ove predloge, imali smo šansu da dobijemo, neko je već o tome i pričao, korisne sugestije i u Skupštini, pa i u javnosti. To je dobra stvar, jer krenula je i javna rasprava i mnogi su i mogli i eksperti i običan narod može da se izjasni, da kaže šta misli o predloženim merama. Znači, to mi se kao praksa čini dobro, želeo bih da istrajemo na tome. Na kraju, uradismo sve od sebe da ovo bude najbolja stvar za ovu našu zemlju, ali praksa će pokazati šta ovo vredi i tu sujete ne sme biti, a mi ćemo biti oni prvi koji ćemo dovesti neke rebalanse i neke korekture na ove tekstove i na ovaj budžet, ako se to ne pokaže primereno u praksi.
S druge strane, naravno, moramo računati i to nam građani kažu veoma jasno i glasno, da je izuzetno važno da imamo mnogo veću stabilnost u našim poreskim odredbama i zakonima, jer bez te sigurnosti i stabilnosti veoma je teško živeti. Zbog toga, ne bi trebalo da to previše i prečesto menjamo, ali naravno, ako praksa pokaže da nešto nije ispravno, to ćemo mi prvi predložiti, da korekturom to ispravimo. Pre nego što pređem na malo kraće izlaganje oko celog ovog paketa, hteo bih da kažem da je ključni cilj svega ovoga, koji je veoma jednostavan, a to je da najzad naša zemlja Srbija počne da liči više na jednu normalnu, centralno-evropsku, balkansku zemlju. Model apsolutno nije Švajcarska, model nije Francuska, to nije primereno za naše prilike, a rekao bih na žalost neprilike u datom momentu. Nema valjanog razloga da izgubimo 2001. godinu, da napravimo one reforme koje će biti bar značajan korak, prvi u približavanju uređenja javnih finansija, na primeru jedne Bugarske, jedne Rumunije, jedne Hrvatske, jedne Makedonije, jer oni već 10 godina sprovode neke reforme. A mi, 10 godina kaskamo za njima.
Ovaj prvi korak, koji nije zadnji korak, omogućiće nam da skratimo to zakašnjenje sa nekih 10 godina na 2 - 3 godine. Znači, nismo ni sada stigli do nivoa tog okruženja, ali napravili smo prvi korak koji će nam omogućiti jednostavno još godinu-dve, da se vratimo bar na njihov nivo i da onda krenemo dalje. Znači, to je onaj ključni cilj svega ovoga, da se uvede red u ovu zemlju i da ona počne da liči na jednu normalnu centralno-evropsku i balkansku zemlju, koja će biti u stanju da svojim građanima da pravu sliku javnih finansija, da ih kontroliše i da budemo privlačni, da ličimo na neku normalnu zemlju, koja će biti privlačna i za investicije, pre svega domaće, a i za inostrane. Šta to znači imati jedan malo normalniji sistem javnih finansija u našim okolnostima, ovakvim kakve jesu? Prvo, budžet koji danas imate pred vama je u stvari prvi put, čini mi se, u dugom nizu godina, pa čini mi se i prvi put u istoriji javnih finansija Republike Srbije posle Drugog svetskog rata, gde smo se trudili i mislim da smo uspeli da stoprocentno iskažemo sve.
Znači, ovog puta i u prihodnoj i na rashodnoj strani imate sve ili skoro sve. To znači da smo ukinuli mnoge takse, što znači da sve one takse, dažbine koje su bile uvedene naknadno ili u podzakonskim aktima ili smo ih ukinuli, ili smo ih nazvali njihovim pravim imenom, tj. porez ili akciza ili porez na promet. Samim tim, imamo mnogo jednostavniji i mnogo normalniji poreski sistem na prihodnoj strani. Druga stvar koja je urađena, a to je da nećete sa takvim sistemom dolaziti više u situaciju da neki ministar ili pak neki starešina u nekom ministarstvu može svojevoljno da uvede velike promene u poreskom sistemu, a da vi kao narodni poslanici to ne znate, da građani ne znaju da je neko oslobođen nekih dažbina, da drugi privrednici ne znaju da ima privilegovanih firmi, preduzeća, društvenih ili privatnih, kojima se porez odlaže ili kojima se porez jednostavno oprašta.
Samim tim što je ovog puta sve pred vama, a vi znate šta je sve, samim tim mnogo će biti veća kontrola od vas, a samim tim i naroda pred onim šta radi ova vlada. Samim tim biće mnogo lakše utvrditi šta se dešava u državnoj kasi. Mislim da ovaj način kazivanja je onaj pravi način. On je način istine, jer prikazuje da je naša situacija taman takva kakva jeste, a to znači da nije sjajna, ali ona omogućava svima da vide ko je na čemu, na šta se troši i odakle se taj novac ubire. Čini mi se da je to mnogo pošteniji način da se vodi jedna država, nego da obećavamo razne stvari i da posle toga pokušavamo da to izvršimo na neke podzakonske ili neke druge načine, koji ne bi bili primereni jednoj demokratskoj i uređenoj zemlji.
Znači, to je ona prva stvar. Naravno, kada iskažete sve i kada prvi put iskažete našoj javnosti i vama narodnim poslanicima sve, i te tekstove koje ste danas dobili, to je naš poreski sistem. Ima i nekih drugih stvari, naravno, ali to su one ključne stvari koje imate pred vama. U tom slučaju, moram priznati, možda je to trebalo prikazati i na drugi način, izgledalo je da su neki novi nameti uvedeni, da ima nekih novih poreza. Ne. To apsolutno nije istina. Jedan jedini novi porez nismo uveli. Jedino što smo uradili, to je da se ukinu neke takse i, da napomenem, ukinuli smo pre svega dnevnice solidarnosti, a to je jedan veliki zahvat bio na našoj populaciji. Ukinuli smo isto, a to je sa strane naravno prelazne vlade bilo, ukinuta je taksa na električno brojilo i biće zamenjena pretplatom za neko vreme, ukinuta je sa strane Savezne vlade taksa na izlazak iz zemlje, kao i taksa od 3% za Beograd i za železnicu i sve je to sada iskazano u budžetu i kroz normalne poreske instrumente, kao što je porez na promet ili akcize.
Znači, mnogo toga je i ukinuto, a većina toga je jednostavno transformisana i iskazana je pred vama sada, na pravom nivou, tj. na zakonskom nivou šta se radi i šta je to. Kada pogledate za naše obične građane i to možemo videti, što se tiče raznih poreza na imovinu, ovog puta, bilo da su to mobilni telefoni, da su to stanovi, vozila, pokazaćemo kroz dalju diskusiju da je jedina korekcija koja je bila, a to je kao i iz prethodnih godina korektiva za cene, da tu nema za obične građane ničeg novog. Ono što je novo tu, to je progresivnost. Progresivnost u zahvatanju prema ekonomskoj snazi. Istina je da smo ovog puta uveli progresivnost, da oni koji imaju kola sa mnogo jačom kubikažom, oni koji imaju mnogo veće stanove ili vile, ili pak oni koji mnogo više troše i preko 500 na pospejd mobilnim telefonima, oni će nešto više platiti.
Znači, to je ona ključna stvar koja je urađena u ovom pristupu. Želim reći, ako pogledate na agregatu - u stvari zbog velikih, a moje kolege ministri i sami znaju o tome koliko su bile teške diskusije sa njima, a mi smo se trudili svuda gde je to bilo moguće, da smanjimo potrošnju - kada pogledate u agregatu i kada uporedite ono što je zahvaćeno prošle godine i što će biti zahvaćeno ove godine, vidite da tu nema nikakvog povećanja, a dakako ima i smanjenja. S time, hteo bih sada da pređem za sledećih nekoliko minuta na izlaganje oko tog celog paketa.
U taj celi paket bih hteo da razložim četiri ključne tačke.
Prva stvar je da govorim o onome što smo nasledili. To su javne finansije koje su izuzetno slabe, nekontrolisane i nepravične. To je prva i ključna tačka o kojoj bih hteo da pričam.
Druga ključna tačka je da razlažem zbog čega se iz takvog sistema izlazi sa jednom celishodnom i sveobuhvatnom reformom da vidite i da vam obrazložim kakva je ta reforma javnih finansija i koja je njena filozofija, i šta je ona uradila. Tu ću malo pomnije pogledati i ove tekstove poreza na promet, poreza na akcize, i one druge, o lokalnoj samoupravi, da bih razložio šta su njihovi ciljevi.
Treća tačka o kojoj bih hteo da pričam, to je o budžetu za 2001. godinu. Da kažem da je to budžet štednje i pravde i da on obezbeđuje, uz objektivna, velika ograničenja - tu nema velikog pomaka, niti ima sredstava da nešto stvarno veliko uradimo za ovu zemlju kroz javne finansije, da ne bi više nametnuli privredi i građanima - mi smo ipak uspeli da preusmerimo i da pokažemo prave prioritete, a oni, kao što je premijer već rekao, to su prosveta, zdravstvo, prekvalifikovanje radne snage i socijalna zaštita ugroženih slojeva našeg društva na pravi način. Znači, ciljajući one kojima je pomoć stvarno potrebna, a ne kroz neku lažnu neekonomsku cenu braniti sve i samim tim da nemaju novac da bi se branili baš oni kojima je potrebna pomoć.
Četvrta stvar, i na tome neću insistirati, pošto su to već sledeći koraci, naravno koraci za našu zemlju i oni su pre svega - finansiranje kapitalnih projekata, jer ove godine i sledeće nećemo moći mnogo toga iz domaćih izvora, i zato sve ono što je premijer izlagao, a to su sledeći kontakti sa međunarodnom zajednicom i oni su veoma važni i naravno moramo raditi na reformi poreske administracije. Ta poreska administracija mora biti profesionalna, nestranačka, ali strogo, i veoma je važno da naši građani shvate da ovakav poreski sistem je onaj pravi za nas, to je onaj u ravnoteži, ali da se porezi moraju plaćati.
U našoj zemlji, kao i u svim zemljama, utaja poreza mora ponovo postati jedna od najtežih grešaka koju može neki građanin ili neki privredni subjekat da uradi. Znači, to je ona stvar prema kojoj idemo i tu ćete videti da ima strogih kazni i da ćemo ove godine, ne samo u sivoj ekonomiji, nego i u celoj ekonomiji, uvesti mnogo veći red u tom domenu.
Dozvolite sada da pređem na svaku od te četiri tačke.
Što se tiče prve tačke, ono što smo nasledili, a to ćemo videti na sledećoj sednici kada budemo dostavili završni račun i bogami, jedan veoma obiman izveštaj o ovoj budžetskoj kontroli koju smo pokrenuli 6. februara i koja daje veoma interesantne rezultate. Prva stvar koju bih hteo da kažem, to je da već godinama živimo u jednoj iluziji i javne finansije apsolutno ne pokazuju pravu sliku i nepriliku naše zemlje. Deficiti su bili prekriveni već godinama, ali oni su rasli i na razne načine, oni su bili prikrivani. Ovog puta, mi želimo da kažemo šta je istina i da prikažemo u budžetu i javnim finansijama šta nam je potrebno.
Druga stvar je da je poreska disciplina bila veoma niska, da smo imali mnogo nenamenskih, namenskih poreza i taksi koje smanjuju disciplinu i transparentnost, a da ne govorim o specijalnim režimima i privilegijama za neke, a ne za druge. Najzad, ta kontrola je već do sada pokazala da je bilo strašno mnogo nenamenskog trošenja, pa i protivzakonitih radnji u našoj javnoj administraciji.
Što se tiče deficita, ako pogledate ono što je parlament, što je Skupština usvajala prošlih godina, može se reći da je to računovodstveno bilo tačno, ali to je prikrivalo stvarnu situaciju naše zemlje. Ako pogledate 2000. godinu, vidite da su iskazani deficiti bili veoma mali, ali tu vidite da mnoga zakonska prava nisu bila poštovana. Oktobra 2000. godine, prema zakonskoj regulativi, čak se dve godine kasnilo za dečije dodatke, čak 26 meseci se kasnilo za materijalno obezbeđenje porodica.
(Tomislav Nikolić, sa mesta: Vreme, vreme, ko predsedava sada?)

Koliko, 15 minuta? Dobro, dozvolite mi da završim za pet minuta. (Poslanici Srpske radikalne stranke, sa mesta dobacuju: Vreme, vreme.)
Znači, polazimo sa jedne situacije veoma nekontrolisanih javnih finansija koje nisu iskazivale istinu i dobićete na sledećoj sednici veoma kobne izveštaje o tome kako se iz te državne kase trošilo i to veoma .... (Poslanici Srpske radikalne stranke, sa mesta dobacuju: Vreme, vreme.)
Završiću sada za pet minuta.

Dobro. Tu ćete videti da se više od milijardu dinara trošilo nenamenski, da imamo protivzakonite radnje koje su rađene u ovoj zemlji, da su neki prelazili preko privatnih računa, da su se u zdravstvu stvorile strašne, gnusne i rekao bih - odvratne stvari, o tome šta se radilo sa onim novcem koji je bio predviđen za decu i za one koji su bolesni. Te stvari ćemo i te kako pomno pratiti i krivično pratiti.

Što se tiče poreske reforme, poreska reforma, kao što sam naznačio, jednostavno uvodi red u ovu zemlju, ukidamo te specijalne račune. Mogu vam reći da je tu svaka specijalna taksa pokazala da svaki put kada uvedete nešto specijalno, bilo da je to železnica, bio to Kolubarski okrug, tek onda vidite šta se tu dešava i da taj novac ne dođe pre svega onima kome je namenjen i da se ne potroši na ono zašta je bio namenjen. Zbog toga smo mi sa tom praksom raščistili i toga više nema. Ako tražite neku specijalnu taksu više je nećete videti. Jedina stvar koja je ostala, to je 3% za vojsku, a na to se dodaju onih 17% za porez na promet i ja se stvarno nadam, kroz rebalans budžeta i reformu vojske mi ćemo moći već sledeće godine da smanjimo taj porez na promet na 17%. Što se tiče one ključne stvari o kojima smo pričali, što se tiče poreskih reformi, prva stvar koju bih hteo da naznačnim, to je da one ključne stvari koje su urađene, a to je što se tiče poreza na promet, ta jedinstvena stopa koja je uvedena je jednostavno ono što su sve normalne zemlje i to u našem okruženju uradile poslednjih šest godina. Bliže tom efektu o kome se pričalo, biće mnogo manje nego što je govoreno, prema minimalnoj potrošačkoj korpi koju smo mi računali i to će biti nekih 4%. Sada kada smo odložili primenu tog poreza do početka 2002. godine, mi imamo dovoljno u budžetu i kroz dečije dodatke i kroz jednokratnu socijalnu pomoć, dovoljno novca da ublažimo efekat na te najsiromašnije, za koje je važno da uspeju da prebrode ovaj momenat u aprilu i maju.

Druga stvar, a veoma je važno shvatiti da taj jedinstveni porez nije samo jedna ekonomska mera, nije to samo način da se poreski zakoni tiču samo poreza.... (Tomislav Nikolić, sa mesta: Vreme.), a ne socijale i razvoja i drugih načina. Oni nisu primereni instrumenti za to. Međutim, mi smo i ovom diskusijom do sada napravili neke pomake, ne samo u komunalijama, nego bih hteo da kažem i da naznačim, da što se tiče poljoprivrede, i to je jedna velika poruka koju imamo sada za njih i to će gospodin Veselinov o tome više pričati, da ovog puta naši seljaci kroz ovu poresku reformu ..... (Vojislav Šešelj, sa mesta: Koliko ćeš još dugo da govoriš, koliko si do sada govorio, a na koliko imaš pravo?)

U poljoprivredi imamo veliki pomak i to je jedna snažna poruka koju imamo za naše seljake, to je da je ono što je bilo pre oporezovano sa 9%, a u stvari je bio repromaterijal, ovog puta je oslobođeno. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Koliko će ovaj da govori? Već govori 25 minuta, ne može da govori više od 15 minuta.)

Znači, što se tiče seljaka,  ne samo da su đubrivo i sredstva za zaštitu biljaka, koja su pre bila oporezivana, sada oslobođena, nego mi smo to proširili na seme za reprodukciju, sadni materijal i kompletne krmne smeše za ishranu stoke. Mislim da samim tim imamo jaku poruku za seljake i omogućićemo ne samo da oni obnove stočni fond, nego ponovo krećemo u akumulaciju u tom sektoru. To je jedna veoma važna stvar, jer i sami znamo da je taj sektor veoma važan za oporavak naše zemlje.
Što se tiče prelaska na bruto plate, hteo bih da kažem da to nije samo jedan ekonomski, nego jedan veoma moralan socijalan čin, jer imamo desetine hiljada ljudi koji godinama primaju samo tople obroke i misle da je to plata, međutim oni ne ostvaruju njihova elementarna socijalna prava na penziju, na zdravstvo i samim tim prelaskom na bruto plate mi ćemo uraditi jednu veliku pravdu s tim i nećemo imati tempiranu socijalnu bombu da dođe desetine hiljade ljudi do penzija i da ne dobiju ono što očekuju, nego mnogo manje.
Samim tim kada pređemo na te bruto plate, i to je jedna veoma važna poruka koju imamo za privredu, kada se izravna taj džombasti teren gde neki daju manje ili više tih neutvrđenih sredstava i kada dođemo do jedne jedinstvene osnovice za plate mi idemo veoma brzo na rasterećivanje privrede i to je jedna druga ključna stvar koju bih danas hteo da naznačim, a to je da na prvoj bruto plati ne samo da ćemo smanjiti opterećenje, nego tu nema prevare. Kada proširite osnovicu za plate naravno da stope moraju da se smanje da ljudi ne bi plaćali više i tu nema nikakve čarke ili varke. Pokazaćemo računicu i samim tim to bi trebalo da se smanji sa 105% na nekih 78%, koliko je opterećenje na platama. Međutim, u istom času, i to je jedna jaka poruka koju imamo za privredu, mi ćemo još smanjiti za 10% od toga, znači silazimo ispod 70%, na 69,8% opterećenja na plate i to je ono što privreda očekuje u ovom momentu. Ona je očekivala možda i više, ali ovo je ono što odgovorno možemo uraditi, a da ne napravimo veću rupu u budžetu da ne možemo da isplatimo plate prosvetarima i drugima, niti da možemo da isplatimo penzije. To je jedna jaka poruka. Samim tim mi imamo sada manje opterećenje i imaćemo već sa majskim platama, koje će biti isplaćene u junu, manje opterećenje nego bilo koja zemlja u okruženju. To je ono što je važno u ovom momentu da se privreda pokrene.
Hteo bih samo da zaključim i kažem da je ovo mera, poreska politika i budžet ne mogu sve, ali mislim da sa ovim paketom mera omogućićemo da imamo jednu uravnoteženu situaciju, pošteno iskazanu, na koju treba da nadograđujemo još mnoge mere, a to je pre svega privreda, privlačenje novog i svežeg kapitala da bi ovo krenulo. Jedino tako ćemo uspeti da finansiramo ovaj budžetski deficit, koji je prvi put pošteno iskazan u 22 milijarde dinara. On podrazumeva privatizaciju i on podrazumeva privlačenje kapitala, domaćeg i stranog, da bi on mogao da se finansira.
Hteo bih tu da zaključim. Ona bitka koja je pred nama je bitka za suzbijanje sive ekonomije, to je bitka za pravdu, za ovo što imamo, a premalo je, to je bitka za još veću štednju kojom možemo i dalje nešto uraditi u ovoj godini, kako bi se iskazalo sledeće godine. Na kraju, to će biti bitka na mnogo zdravijoj osnovici da se privuku dodatna sredstva i da se sve uradi da se podstakne proizvodnja na pravim rentabilnim poslovima i da našoj zemlji već na jesen i sledeće godine krene na bolje. Hvala vam puno. (Aplauz.)

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, danas mi pripada čast da vam u ime Vlade podnesem Predlog zakona o izmenama zakona o Radio-televiziji. Ovaj zakon ukida taksu na električna brojila. Ja ću vam veoma kratko obrazložiti ovaj zakon i navesti vam tri osnovna razloga za donošenje ove mere po hitnom postupku i kada budem zaključivao doneću vam informaciju o ove tri mere koje slede i koje je Vlada preduzela.
Prvi razlog je veoma jednostavan, taksu na električno brojilo treba ukinuti zato što to od nas očekuje već dugo ogromna većina naših građana, a mi to danas možemo uraditi i ispuniti to obećanje. Uređivačka politika RTS-a, kao što je svima poznato, za poslednjih 13 godina, pa i taksa koja je finansirana, postali su takav simbol da se treba njih lišiti ili distancirati i to po hitnom postupku.
Drugi razlog je što ova taksa mora biti ukinuta je to što ona predstavlja neprirodan i po svojim posledicama nepravičan način finansiranja RTS-a. Ona je neprirodni način finansiranja RTS-a zato što veže električnu energiju i Radio-televiziju. Ako je taksa za nadoknadu za praćenje TV programa, kao minimum, onda se za to mora ustanoviti da ljudi imaju TV prijemnik, a to nije slučaj u ovoj regulativi i zato je ona neprirodna. Njene posledice su nepravične zato što se dešava da ljudi imaju brojila po piljarnicama, pa i crkve imaju brojila, a nemaju prijemnike. Sa druge strane, imate ljude koji moraju da plaćaju tu taksu, a da TV signal nije dovoljan da bi se mogao pratiti TV program. Imamo situaciju gde zbog podstanara ili proširenja kuće imamo i te kako više prijemnika u datim kućama, a plaća se samo jedna taksa. Znači, po svojim posledicama ta taksa nije pravična. To je drugi razlog. Možda izgleda malo paradoksalno da se kao ministar finansija zalažem za ukidanje jedne takse, ali to je zato što mislim da naš poreski sistem, da bi bio prihvaćen od strane građana, važno je da svi propisi budu prirodni, a ova taksa to nije i čast mi je da u ime Vlade predložim njeno ukidanje i to je drugi razlog.
Treće, mi vidimo u ovom predlogu prvi značajan korak u reformi državne televizije i glasanje danas za ukidanje takse ne znači glasanje za ukidanje Radio-televizije. Naprotiv, glasanje za ukidanje ove takse znači pokretanje jednog važnog projekta i reformisanje naše državne televizije, kao jedne glavne i važne institucije našeg života. Sve evropske zemlje, pa čak i Sjedinjene Američke Države, imaju državnu televiziju i skoro svuda ona se finansira na mešovit način. Jedan deo je državni, a drugi je komercijalni. Čini mi se da nama treba isto takvo rešenje. Kada pogledate televizijsko tržište, vidite da poslednjih deset godina, posle puno problema, 70-tih i 80-tih godina, da u svim evropskim zemljama, pa i u Velikoj Britaniji gde je BBS jedna od najbriljantnijih primera državne televizije, a te televizije ne samo da odolevaju komercijalnoj konkurenciji, već i uspevaju. To je zato što sa jedne strane one nude kvalitet u programu, nešto što čiste komercijalne televizije ne mogu doneti stanovništvu, a sa druge strane se ponašaju kao prava preduzeća koja ulaze u državnu utakmicu i veoma dobro se nose sa komercijalnim konkurentima, nudeći veoma atraktivne programe za velike mase i za široke slojeve našeg društva. Čini mi se da bi tako trebalo da bude i kod nas.
Treći razlog za glasanje za ukidanje ove takse je da se krene u reformu i građenje te nove državne televizije, na koju ćemo svi mi biti ponosni. To su, na najkraći mogući način razlozi za ukidanje ove takse. Hteo bih isto da vas informišem o tome koja su ta tri poteza koja je Vlada već sada pokrenula i koja će pokrenuti u ovoj oblasti. Prvi potez je potpredsednik Vlade dr Žarko Korać već pokrenuo. On je formirao međuresorsku grupu u Vladi, koja istovremeno uključuje istaknute eksperte iz ove oblasti, uključujući i gospodina Miodraga Isakova, kao vrsnog specijalistu iz tog domena. Ta grupa radi na reorganizaciji RTS-a. Ona će sagledati ne samo reorganizaciju i neke bolne tačke u njenom poslovanju, već će gledati i njen regionalni aspekt i gledaće i sistem finansiranja. Ona će za dve nedelje izaći pred javnost sa tim predlozima. To je prva i konkretna stvar koja će se desiti za dve nedelje.
Ona će isto gledati i neke druge tačke koje su trebale biti regulisane kroz ovu taksu, a to je finansiranje domaće kinematografije. To se nije dešavalo, mada je to bilo pripisano, ali će ona sagledati i tu važnu tačku što se tiče finansiranja domaće kinematografije. Kakav bi trebao da bude mehanizam finansiranja? Mi polazimo od toga da ma koliko ćemo se boriti u poreskoj reformi protiv svih vidova neodrživih i neopravdanih načina namenskog finansiranja nekih oblasti, a svi dobro znamo da smo u tom domenu puno preterali, da imamo sijaset taksi i dažbina i drugih stvari koje su namenske, polazimo od toga da će za ovu oblast biti važno ipak imati nešto namensko, da bi državna televizija imala stabilne izvore finansiranja, i time mogla da vodi nezavisnu uređivačku politiku. Do prihvatanja novog mehanizma finansiranja, koji će biti ustoličen i u budžetu Republike Srbije za 2001. godinu, koji će vama biti predložen u martu mesecu, Radio-televizija Srbije će biti finansirana iz budžeta, kao što je i predviđeno u Zakonu o RTS-u i danas. Ova taksa je bila izraz tog finansiranja kroz budžet.
Želim danas reći ljudima iz RTS-a, pa i vama, da do tog donošenja, to ne znači da oni neće biti plaćeni. Naprotiv, sredstva su u budžetskoj rezervi obezbeđena za njih. Znači, to je prva stvar, za dve nedelje načelni predlozi i mehanizam finansiranja, prirodan mehanizam i pravičan za Radio-televiziju Srbije.
Druga mera, isto tako važna, gospodin predsednik je to već naložio, u zaključcima Odbor za informisanje i kulturu vašeg doma je odlučeno da se traži od Vlade jedan izveštaj o poslovanju RTS-a prošle godine, a ako treba i godina pre. Ministarstvo finansija i ekonomije je već naložilo nadležnim službama da provere da li su ta sredstva bila korišćena namenski, i ona će dostaviti u najdužem roku od tri do četiri nedelje vašem odboru izveštaj o tome. Koristim ovu priliku da poštovanim narodnim poslanicima ponovim, možda ste to već videli, da je prošle nedelje Vlada Republike Srbije odlučila da pokrene sveobuhvatnu kontrolu poslovanja svih državnih institucija, svih korisnika budžeta. To podrazumeva ne samo ministarstva, nego agencije, fondove i druge vidove organizovanja državne uprave. Mi ćemo dostaviti, za najviše mesec dana, izveštaj, prvo Vladi, naravno i vama, javnosti o tome kako se novac trošio, da li je bilo nekih problema. Mislim da će to biti jedan veoma važan korak ne samo u upravljanju državom nego, rekao bih, i postepenom vraćanju, ja se nadam i brzom vraćanju poverenja naših građana državi i onima koji upravljaju njihovim novcem. To nije naš novac, nije vaš novac, nego je to novac nas svih. Znači, to je drugi sledeći potez koji je isto važan za budućnost.
Najzad, novi zakon o RTS-u, već je rad na tome počeo. Najduže do tri meseca on će doći u ovaj dom na glasanje i mislim da će se time zaokružiti reforma i organizovanje ovog ključnog aspekta našeg društvenog života. Znači, veoma kratko sam vam obrazložio ta tri razloga, zbog čega tražim od vas danas da glasate, po hitnom postupku, za ukidanje takse na električno brojilo. Izložio sam i tri sledeća poteza koja vodimo u toj oblasti. Poštovani narodni poslanici, ja vas pozivam da glasate danas za ukidanje ove takse. Vaš glas danas nije za ukidanje kvalitetne državne televizije, naprotiv, on je glas za početak važnog poteza, važne reforme te državne institucije, i da kroz koji mesec svi mi, nezavisno od političkog opredeljenja, budemo veoma ponosni, kao što su ljudi u nekim zemljama veoma ponosni na tu instituciju. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine predsedniče, potpredsednici, poštovani narodni poslanici, prvo bih hteo da vam se zahvalim na pitanjima, idejama i primedbama, a ja to veoma ozbiljno shvatam, hteo bih ovde veoma kratko da zaključim ovu diskusiju oko ovog predloga. I to, oko tri pitanja koja se tiču ove oblasti, pošto su mnogi rekli da tu ima dosta pitanja. Pod jedan, finansiranje i to naročito ovo finansiranje koje će dovesti do novog mehanizma. Tu bih hteo da budem dovoljno precizan. Kao što znate, u slučaju da izglasate ovo, posle objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", on stupa na snagu osmog dana. Tog dana znači odredba prestaje da važi i onda, ulazimo u taj raskorak koji će trajati i ne treba preterivati, nekoliko nedelja, jedno četiri - pet nedelja, do donošenja budžeta Republike Srbije, koji će vam biti predstavljen sredinom marta, drugom polovinom marta, pošto se, kao što znate, privremene mere finansiranja završavaju 31. marta ove godine. Znači, u tome ne treba preterivati, to je kratak period. Naravno da smo u kontaktu sa ljudima iz RTS-a i naravno da su napravili računicu koju sada dovršavamo. Naravno da smo obezbedili sredstva iz te tekuće rezerve, analitički konto 911900, da isplatimo ono što je apsolutno neophodno, da bi državna televizija mogla da funkcioniše. To je prva stvar.
Druga stvar, a želim da budem precizan, to je, pošto je jedna od govornica, a mislim da ste Vi gospođo, govorili o tome kakve su kamate i neko drugi je govorio o tome šta treba da se uračuna, očigledno je da oni ljudi koji nisu platili struju, a samim tim pošto je to bilo vezano, nisu platili ni tu taksu, ne mogu biti nagrađeni sa tim što nisu podmirivali obaveze prema državi. Ne bi to bilo dobro zbog finansijske discipline, a svi znamo da nam je ona i te kako potrebna, da bi mogli da uvedemo red u ovu državu. Međutim, podsećam sve narodne poslanike da smo prošle nedelje, a sigurno ste čuli o tome, uredbom Vlade naložili preduzećima, javnim preduzećima kojima je Vlada Republike Srbije osnivač, da smanje zatezne kamate koje su uistinu bile dosta visoke, zbog divlje liberalizacije cena odlazećeg režima. To je dostiglo veoma visok nivo oktobra i novembra, tj. od 27 i 17% i proizvoda obračuna velikih zateznih kamata, pa smo njima naložili da oni smanje za tri puta otprilike tu zateznu kamatu za oktobar, na nivo septembra, znači 9,8%.
To je inače dva puta niže za novembar, znači sa onih 17, 18% na 9,8%. Znači, to je ono što će ljudi videti u novim obračunima koji im dolaze već 15. februara, pa za koji dan, ovih dana će to dobiti. Na kraju, još da odgovorim na to pitanje, a to znači da u tom obračunu oni koji su akontaciono plaćali neće morati da plate jer nisu zakonom obavezni. Naravno da će u novom obračunu, kao što smo videli, EPS je odlučio da to bude na akontaciju, znači, najverovatnije će se tehnički naći jedno rešenje koje će na isti način dati neku akontaciju na nešto drugo, što duguju državi, da ne bi bili oštećeni. Znači, za osam dana, ako danas to izglasate, oni neće morati da plaćaju u ovom vidu.
Hteo bih da pojasnim malo, znači, finansiranje i to kako će ljudi plaćati te kamate. To je prva tačka. Druga tačka, bilo je dosta priča o tome i o važnim pitanjima kao što je uređivačka politika, kao što je upravljanje RTS-om, kao njegova organizacija, kao regionalni aspekti, kao tehnička mreža, kao pokrivanje TV signalom i da ne dužim. To su veoma važna pitanja, a hteo bih da ponovim ritam koji smo spremili, koji vam predlažemo danas i koji danas najavljujemo, a to je da će za dve nedelje potpredsednik Vlade Žarko Korać izaći sa konceptom oko svih tih pitanja. Javnost i vi ćete biti time obavešteni, naravno. Kao što sam već naznačio, što se tiče finansiranja, ono će biti ustoličeno u budžetu Republike Srbije, da to ponovim, pošto sam već to naznačio. Mi polazimo od toga i mislim da smo se tu složili, skoro svi danas, a to je da zbog dobrobiti zemlje i zbog dobre uređivačke politike naše nacionalne televizije valja imati namenski poreski vid, a da ne dolazi direktno iz budžeta. Uistinu, u tom momentu biće nešto teže braniti, pošto mi gradimo zakone za neke duže periode, nadam se. Važno je imati namenski izvor za našu nacionalnu televiziju, da bi ona imala neku sigurnost u tom finansiranju.
Mislim da se mnogi ovde slažu sa tim. Konačno, bilo je dosta pitanja o tome šta se radilo sa tim novcem, da li je on otišao namenski, mogu da kažem da je kontrola počela. Ona je počela i za koju nedelju ćete dobiti izveštaj o tome. Ta kontrola nije samo da bi se kontrolisalo. Mislim da je to jedan veoma jak znak za sve ljude koji troše javni novac, onaj koji se teško odvaja, a naročito u ovoj izuzetno teškoj situaciji u kojoj se nalazimo, a veoma je važno da se to troši namenski i da bude strogo kontrolisano. Međutim, o tome ću pred vas doći sa nekim drugim predlozima da bi to sistemski mnogo bolje rešili. Znajte da imamo samo četiri budžetska inspektora za celu našu Srbiju. To je apsolutno neverovatno za jednu zemlju naših razmera. Sada sam sklopio sa mojim kolegama nešto veću ekipu, za one koji mogu to da rade i oni rade na tome veoma odgovorno.
Na kraju, želim da vam se zahvalim. Ponovo ponavljam i nadam se da ćete izglasati ovu meru. Ona je prvi korak prema reformi naše nacionalne televizije. Ja se nadam da ćemo kroz koji mesec, kroz koju godinu svi moći i biti zajednički ponosni na nju. Hvala vam. (Aplauz.)

Poštovana gospođo predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, povodom pitanja koja su ovde predložena za razmatranje, sećam se veoma dobro prošle godine kada sam imao čast da potpišem u ime naše zemlje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da je i gospodin Jovanović rekao da je zbog toga srećan, da je srećan zbog naše zemlje i da je to pravi put za sve nas.
Posle toga desilo se ono što svi dobro znamo, a to je da su od juna prošle godine evropske integracije ne samo naše zemlje, nego i svih zemalja, pa čak i situacija u samoj EU, mnogo teže. Kao prvo, krajem juna prošle godine, posve neočekivano, građani Irske su glasali protiv Sporazuma koji je postignut u Lisabonu.
Tokom leta je počela kriza bez presedana na evropskom kontinentu, do te mere da je Evropska komisija procenila da će biti pad od 4% BDP-a ove godine, što predstavlja najveći pad od Drugog svetskog rata. Nažalost, imamo i najveće povećanje stope nezaposlenosti u poslednjih 30 godina.
Ova kriza nije došla iz Evrope, niti ju je Evropa prouzrokovala, došla je sa Vol strita, iz Amerike. Međutim, Evropa, ceo kontinent, pa i EU, i mi sada ispaštamo zbog toga što se desilo prošle godine. I napokon, ove godine imamo, kao što znate, početkom juna, izbore za Evropski parlament i izbore za nemački parlament početkom septembra ove godine.
To su okolnosti. To nije način na koji pokušavamo da izbegnemo bilo kakvu odgovornost, ali objektivno, kao što su rekli i sami predstavnici Francuske, koja je predsedavala drugom polovinom prošle godine Evropom, morali su da se bave mnogim drugim pitanjima, koja nisu predvideli.
Što se tiče Srbije, nije tačno da su evropske integracije blokirane. Mi imamo jedan politički uslov. Taj uslov nije samo neki međunarodni uslov, nego je to predmet i našeg domaćeg zakonodavstva, a to je saradnja sa Haškim tribunalom. Od 1. juna ove godine, od danas, zvanična pozicija SAD je da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.
Želim da podsetim cenjene narodne poslanike da već nekoliko godina postoji procedura prema kojoj je američki Kongres tražio od američke administracije tzv. stratifikaciju saradnje Srbije, da bi mogla da se nesmetano odvija bilateralna saradnja između Amerike i Srbije.
Ovoga puta, prvi put, Amerika zvanično kaže da Srbija sarađuje sa Haškim tribunalom.
Da li to znači da će Holandija imati istovetan stav kao što je bio slučaj septembra prošle godine ili će, kao što nam je rekao predsednik Sarkozi tokom bilateralne posete Parizu prošle nedelje, a to je da Francuska u potpunosti podržava primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma, i predstavnik Francuske gospodin Bruno le Mer, koji je ministar za evropska pitanja, na bilateralnom sastanku mi je to potvrdio, dobio je jasan mandat predsednika Francuske da 15. juna, na sledećem Savetu ministara EU, pokrene pitanje i podrži primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma za Srbiju, to nije nikakva garancija da će Kraljevina Holandija promeniti stav.
Moram da vam kažem, to su poslednje informacije, da je gospodin Serž Bramerc pozvan da prisustvuje radnom ručku, na tom sastanku 15. juna, i to pokazuje posvećenost i Češke, koja trenutno predsedava EU, a isto tako i drugih zemalja, da se to pitanje ponovo stavi na dnevni red i što pre reši u korist naše zemlje.
S druge strane, naša zemlja je odlučila da primeni Sporazum o stabilizaciji nejednostrano, jer ga EU u onom najvažnijem delu, a on se tiče carina, već više od osam godina primenjuje. Mi jesmo imali 17 miliona evra manje prihoda od carina u prva tri meseca ove godine, tj. od februara do aprila, ali sa druge strane, da Evropa ne primenjuje u carinskom delu ovaj sporazum, naši izvoznici bi morali da plate prošle godine 385 miliona evra carine Evropljanima. Znači, mi već sada imamo i u ovim okolnostima sedam puta veći benefit od ovog sporazuma nego što nas on košta.
Što se tiče viza, želim da vas podsetim da smo još 2007. godine imali u ovom parlamentu ratifikaciju viznih olakšica i readmisije. One su počele da se primenjuju 1. januara ove godine. U januaru prošle godine potpredsednik Evropske komisije gospodin Fratini, koji je u međuvremenu postao ministar spoljnih poslova Italije, pokrenuo je dijalog sa Srbijom...
(Predsednik: Gospodine ministre, pet minuta je prošlo. Zahvaljujem. U sledećem javljanju ćete nastaviti.)
U sledećem javljanju nastaviću ovu priču o vizama.

Gospodine Jovanoviću, ne kažem samo ja da je kriza počela iz Vol strita, nego i predsednik Obama, koji je to više puta rekao.
Želim samo da citiram Olija Rena, evropskog komesara za proširenje, koji je rekao da građani Srbije i ostatka Zapadnog Balkana ne treba da ispaštaju zbog toga što je došlo do velike špekulacije na Vol stritu. Ali to nije tema.
Možda, ako govorimo o ekonomiji, mogu samo da kažem da oni pokušavaju da svedu naše ekonomske odnose na carine, ne vide celu priču koju imamo i integraciju u EU. Naša zemlja je privukla nekih 16 milijardi dolara stranih direktnih investicija od 2001. godine do sada. Osamdeset odsto tih investicija dolazi iz zemalja EU. I ove godine, koja je najteža za privlačenje investicija, već nekih 165 miliona evra je investirano iz tih zemalja.
Što se tiče drugih elemenata ekonomije, želim isto da podsetim da, primera radi, Koridor 10, znam da se trenutno i ta stvar raspravlja u ovom cenjenom domu, čak 80% novca za našu nacionalnu infrastrukturu dolazi iz sredstava Evropske komisije, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Zapravo, Evropska investiciona banka je već uložila 1,6 milijardi evra u obnovu infrastrukture naše zemlje, a Evropska banka za obnovu i razvoj 1,2 milijarde evra. Obe banke će značajno pojačati njihovo prisustvo ove godine da bi nadomestili manjak i nešto manji obim privatnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana, pa i Srbije.
Napokon, želim da kažem nekoliko reči i o viznoj liberalizaciji i o regionalnoj saradnji. Što se tiče vizne liberalizacije, onaj gong od pet minuta je stao do momenta kad je gospodin Franko Fratini došao u Beograd i zvanično otvorio u Srbiji, prvoj zemlji Zapadnog Balkana, dijalog o viznoj liberalizaciji. Na taj način smo i formalno ušli u proces, koji je evropskog tipa, da razgovaramo o konkretnim potezima koje moramo povući da bismo došli do pozitivnog ishoda za sve.
U maju je gospodin Žak Baro, koji ga je nasledio i dalje je potpredsednik Evropske komisije zadužen za viznu liberalizaciju, predstavio u Beogradu, prvom glavnom gradu Zapadnog Balkana, i mapu puta na kojoj smo posle toga radili.
Na jesen smo pripremili izveštaj na koji je Evropska komisija reagovala. U prvom kvartalu ove godine smo imali seriju tehničkih misija. I ovaj naš pasoš biometrijski, koji su priznali, i to stoji u izveštaju za one koji možda u to sumnjaju, kao izuzetno kvalitetnu putnu ispravu, već 620.000 ovih putnih isprava je podeljeno našim građanima.
Mi imamo sav kapacitet i videli smo danas i ministra unutrašnjih poslova, koji je otvorio dodatne kapacitete u Novom Sadu za tu namenu.
Biće završen ovaj veliki posao do kraja godine i više od milion pasoša će biti u opticaju. Ministarstvo spoljnih poslova je krenulo i posle Pariza, koji je bio prvi, kada je Francuska predsedavala, 3. novembra prošle godine, oni će do leta otvoriti 20 diplomatsko-konzularnih predstavništva za našu dijasporu, tako da mogu, po istoj ceni, kao što je slučaj u zemlji, a ne mnogo skuplje, kao što je to bio slučaj sa starim plavim pasošem, da dobiju modernu biometrijsku putnu ispravu Srbije.
Dokle smo stigli sa viznom liberalizacijom? U ovom momentu Evropska komisija, koja je prošle nedelje podelila zvanično izveštaj zemljama članicama, ima veoma aktivan dijalog sa svim zemljama koje pripadaju šengenskom prostoru.
Očekujemo da u sledećih nekoliko nedelja dobijemo njihove komentare i sugestije.
Kada govorimo o tehničkim stvarima, u mnogo čemu što ste pomenuli vi ste u pravu, a samo tu prepoznajete činjenicu da naša zemlja dugo nije imala iole ozbiljnije investicije u ono što je infrastruktura u domenu bezbednosti, u domenu koji je i te kako važan i koji je integralni deo naših evropskih integracija.
Međutim, stvari se ubrzano poboljšavaju, kupuju se čitači za naše granične prelaze.
Evropska komisija je, pošto ste očigledno, ili je neko za vas veoma pomno pročitao izveštaj, pozitivno ocenila ljudske kapacitete i broj ljudi koji se sada nalazi u integralnom upravljanju našom granicom, tako da je Srbija prepoznata u potpunosti u ovom izveštaju vizne liberalizacije kao zemlja koja je ostvarila ogroman napredak i koja je dobila pozitivan izveštaj.
Dva preostala pitanja, i tu nema nikakvog razloga, kao što kaže moj kolega Šutanovac, da se pravi bilo kakva tajna, jer naši građani imaju pravo da znaju apsolutno sve.
Prvo pitanje je bilo da li stavljanje Srbije... (Predsednik: Vreme, gospodine ministre. Nastavićete kasnije.) Nastaviću sa detaljima malo kasnije. Hvala.

Želeo bih da završim svoje izlaganje, ako se slažete, oko viza. Dva tehnička uslova koja su predmet rasprave u ovom  momentu između Evropske komisije i naše zemlje su, pod jedan, jedno pitanje koje je otvoreno - u slučaju da Srbija bude stavljena na beli šengen, da li bi to moglo da ima destabilizujuće efekte na  BiH. Odgovor je da mi imamo zakon o dvojnom državljanstvu, da je broj ljudi koji traži dvojno državljanstvo mali i da je to pitanje rešeno u dijalogu sa Evropskom komisijom.
Drugo je pitanje izdavanja pasoša za naše građane na KiM. Mi smo, naravno, jasno rekli da je bilo kakav, direktan ili indirektan, pokušaj da se prizna Kosovo od strane Srbije nedopustiv, protivustavan. U ovom momentu iznalazimo tehnička rešenja da se prizna realnost, a to je da više od deset godina, shodno Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, naš MUP nije prisutan na tom delu naše teritorije i samim tim moramo imati specifičnu proceduru koja će obezbediti da naša biometrijska putna isprava ne dođe u pogrešne ruke.
Naći ćemo prihvatljivo tehničko rešenje i rešiti i to pitanje. Tako da napori koje ulaže češko predsedavanje da se o ovom pitanju izjasni Savet ministara EU do leta, traje. Videćemo da li će uspeti u tim nastojanjima u junu ili julu.
U svakom slučaju, o onome što je govorio gospodin Batić, želim da kažem, to je i moje zaduženje i odgovornost, a to je da ne postoji samo dobra volja, nego maksimalna angažovanost sa svim mojim kolegama iz Vlade, da što pre postignemo rezultat za naše građane. Davanje rokova je način pritiska i na našu i na evropsku birokratiju.
Ukoliko je davanje rokova iziritiralo bilo koga, ja se izvinjavam, ali samo želim da kažem da je za mene, i za Vladu još važnije, da nam neko kaže šta je to što smo mogli da uradimo, šta je to dodatno što je mogla da uradi Srbija, da idemo još brže. Mi ćemo takve sugestije, ja prvi, svesrdno prihvatiti.
U svakom slučaju, priznaćemo da je mnogo prihvatljivije i mnogo pozitivnije da sada ne govorimo mi o rokovima, već Oli Ren i veliki broj evropskih zvaničnika koji su u više navrata rekli da očekuju pozitivan ishod oko belog šengena što pre i za Srbiju.
Što se tiče regionalne saradnje, želim samo da kažem da je ona od prvoklasnog značaja. Ona je jedan od stubova naše spoljne politike. Mi smo, kao što ste verovatno upoznati, imali seriju sastanaka sa zvaničnicima. Videli ste posetu državnog vrha i BiH i Hrvatske i Crne Gore, predsednik Tadić je prisustvovao inauguraciji makedonskog predsednika, i slovenački premijer je došao u posetu, imali smo sastanke sa slovenačkim predsednikom, tako da, kada na to dodamo jedan samit koji smo organizovali početkom februara o evropskim integracijama sa stanovišta regiona, vidimo da je regionalna saradnja i te kako veliki prioritet naše zemlje i ona će nastaviti da se razvija.
Oko pitanja denacionalizacije, gospodine Batiću, mislim da u ovom slučaju, isto kao što se kolega Jovanović radovao SSP-u, jedva čekam da mu priredimo nove radosti oko evropskih integracija, i one će doći veoma brzo.
Sećamo se da smo zajedno bili u Vladi, kada smo zajedno pokušavali, gospodine Batiću, da iznedrimo zakon o denacionalizaciji, u kabinetu pokojnog dr Zorana Đinđića. Imao sam čast da odbranim ravno 50 zakona u ovoj skupštini, kao ministar finansija. Jedan zakon, zato što su bili toliko suprotstavljeni stavovi, koji nismo zajedno uspeli da donesemo - jeste zakon o denacionalizaciji.
Da, gospodine Batiću, denacionalizacija nije samo uslov za ulazak u EU, to je i opredeljenje naše vlade. To je nešto što naša zemlja mora da uradi i nema nikakve kontradiktornosti između onoga što je rekla gospođa Dragutinović. Potvrđujem da Vlada radi na tome da taj zakon bude izglasan do kraja godine.
Samo sam hteo da podsetim na ono što je realnost, a to je da donoseći taj zakon, moramo da ga napravimo po finansijskom guberu naše zemlje i da ne dajemo neka obećanja koja neće biti ispunjena, naročito u ovom momentu velike krize, kada javne finansije Republike Srbije moraju da odgovore istovremeno na toliko veliki broj izazova. Hvala puno na vašoj pažnji.

Prvo, što se tiče denacionalizacije, želim da podsetim da je i zvanično formirana radna grupa, kojom je rukovodio gospodin Dragor Hiber, i imamo inflaciju predloga zakona. Pročitao sam bar dvadesetak u poslednjih osam-devet godina.
Mislim da je politička volja postojala i tada kao i sada, ali moramo da pokažemo dozu uzajamnog uvažavanja i razumevanja i da rešimo tu jednu veliku nepravdu na način koji neće onemogućiti neke budžetske projekte budućnosti.
To je pitanje ravnoteže i, evo, veoma rado i sa koleginicom Dragutinović, sa svim političkim partijama ovde u parlamentu da se nađe pravo rešenje, jer tačno je da je naša zemlja jedna od poslednjih u Evropi u kojima je to pitanje bilo prisutno, a koja i dalje nema zakon o denacionalizaciji. Krajnje je vreme da usvojimo taj zakon.
Što se tiče Holandije i formulacije te pozicije, veoma često imamo kontakte sa holandskim zvaničnicima i gospodin Timermans, ministar za evropska pitanja, i gospodin Ferhagen, koji je ministar spoljnih poslova, zapravo kažu da je stav formiran u parlamentu. Prošle ili pre dve nedelje, kada smo imali predstavljanje napretka u evropskim integracijama pred Odborom za evropske integracije, u ime Vlade sam prihvatio jednu ideju koja je izašla iz tog odbora, jer mislim da je dobra, a to je da jedna delegacija našeg parlamenta ovih dana, ove ili sledeće nedelje, poseti holandski parlament, jer se zapravo u tom parlamentu i Odboru za spoljne poslove formira stav koji posle toga bespogovorno prati ministar spoljnih poslova Holandije.
Mislim da je to jedan doprinos. To, naravno, ne znači da mi nećemo imati kontakte Vlada-Vlada ili Vlada-Skupština, ali mislim da su kontakti između parlamentaraca nešto što je nezamenljivo.
Moram da kažem, jer to nisam rekao u drugom javljanju, naravno da je jedna od ključnih stvari koju smo dobili od početka ove godine obnovljeni ritam rada u parlamentu, koji je doprineo da, prvo, ispunimo u potpunosti sve zakonske obaveze iz mape puta vizne liberalizacije (na tome sam zahvalan svakom ko je prisutan u ovom cenjenom domu) i, sa druge strane, izveštaj, koji će biti publikovan ove godine nešto ranije zbog evropskih izbora, biće, uveren sam, pozitivan po našu zemlju.
Što se tiče rokova, nema tajni. Da je septembra prošle godine odblokiran Prelazni trgovinski sporazum, ona satnica bi bila ispoštovana. Desilo se to da Holandija nije promenila stav.
Sa druge strane, što se tiče vizne liberalizacije, nema šta da se krije. Atmosfera kada dolazi do institucionalne krize u Evropi s jedne strane, i ogromne ekonomske krize sa druge strane, nije ista kao što je bila ona pre godinu dana, što nikako ne znači da ne treba svakog dana da se borimo.
Kao što svi veoma dobro vidimo, a i ja sam veoma srećan što to vidim, sve češće se ne samo svi članovi Vlade nego i određeni čelnici opozicije unapred raduju onome što svi vrlo dobro znamo, a to je pozitivan ishod oko belog šengena veoma brzo. Eto, toliko i zahvaljujem na vašoj pažnji.

Gospodine Popoviću, kao što ste i sami rekli, većina tih pitanja nije u mojoj direktnoj ingerenciji, ali pokušaću da dam, kao potpredsednik Vlade, nekoliko indikacija.
Što se tiče budžeta, rebalans je takav da on mora da se izvrši i ukoliko dođe do smanjenja rashoda, ići ćemo pre na povećanje deficita nego na povećanje bilo kakve fiskalne forme. Ponavljam, poslednju reč u tome, kao što to i treba u dobro uređenoj vladi i u jednoj demokratiji, ima ministar finansija.
Što se tiče primene Sporazuma, dao sam cifre. Kao što i sami vidite, delimično zbog toga što je uvoz manji nego što je bilo predviđeno, zbog ekonomske krize svuda, pa i kod nas, a delimično i zbog toga što su bili precenjeni efekti primene Sporazuma, iznos o kom govorimo je nekih pet miliona evra (ili malo više mesečno). To je na 11 meseci, recimo, da zaokružimo, nekih 60 miliona evra.
To nisu stvari koje mogu da se uporede. Primera radi, kada govorite o sopstvenim prihodima univerziteta, za sat i po vremena na radnoj grupi sa rektorom Beogradskog univerziteta i drugim kolegama dogovorićemo se da ti prihodi ostanu univerzitetu. Sami ti prihodi, sopstveni prihodi univerziteta, predstavljaju, prema procenama Ministarstva prosvete i Ministarstva finansija, 12 milijardi dinara.
Znači, mnogo više nego primena SSP-a, a da ne govorimo o mnogo većim stavkama u budžetu od ove koje sam sada pomenuo.
Što se tiče carina, prva godina primene SSP-a predstavlja smanjenje carina, molim vas za pažnju oko toga, u proseku od 1,86%. Tolika je prosečna carina koja se ukida ove godine.
Što se tiče poljoprivrede, pošto smo imali jedan asimetrični pristup u pregovaranju, mi čuvamo tu zaštitu mnogo duže. Juče je Vlada potpisala, potpredsednik je potpisao u ime Vlade Sporazum o slobodnoj trgovini sa Turskom, gde je priča ponovo ista, gde mnogo duže od industrije štitimo našu poljoprivredu.
Sada, tu gde ste u pravu i mislim da ćemo se svi ovde složiti, to je da u budžetu ove godine nema dovoljno para za agrar. Mi se slažemo s tim, ali prvi cilj je bio da obezbedimo makroekonomsku stabilnost, bez koje bismo mogli da se približimo onim vremenima kada bi i onaj novac koji bi se dao seljaku bio obezvređen inflacijom ili devalvacijom dinara.
Kao što vidimo, već šest meseci naša nacionalna valuta ima stabilan kurs, a da centralna banka ne interveniše. To je najpouzdaniji pokazatelj da je postignut novi nivo ravnoteže, koja će se održati u predstojećem periodu.
Kada govorite sa ozbiljnim industrijalcima, a vi ste jedan od njih, i ljudima iz prehrambene industrije, iz domena primarne proizvodnje, za njih je uvek važnija stabilnost i predvidivost.
Naravno, za budžet za sledeću godinu, koji će doći tek kroz nekoliko meseci u ovaj cenjeni dom, mislim da jedan od prvih kandidata za povećanje, ukoliko to omogućava makrofinansijska situacija, budžetska situacija zemlje, jeste agrarni budžet.
Što se tiče agrarnog budžeta, i to je jedna velika veza sa Evropom, upravo se privode kraju pripreme za tzv. agenciju za agrarna plaćanja, radimo na uspostavljanju tzv. d sistema. To su veoma suvoparne i tehničke stvari, ali moram da vam izložim danas u ovom domu nekoliko elemenata o njima, jer oni znače da ćemo po dobijanju statusa kandidata i kvalifikacije naših finansijskih sistema moći da kandidujemo i poljoprivredu za finansiranje iz evropskog budžeta.
Kao što dobro znamo i kao što bi verovatno trebalo svi da znamo, evropski budžet je, pre svega, poljoprivredni budžet - 66% evropskog budžeta su subvencije za poljoprivredu. Nezavisni eksperti su izašli sa sledećom procenom, a to je da će Srbija, kao punopravna članica EU, dobijati minimalno milijardu evra, a možda i do 1,4 milijarde evra godišnje za poljoprivredu.
Zato je naš evropski put jedna ogromna šansa za naš agrar. Hvala puno.

Gospodine Popoviću, doći ću ja i do subvencija. Šta vam je uradio taj „Fijat“? Zašto ste toliko neprijateljski nastrojeni prema jednoj od najprijateljskijih zemalja u EU, koja se zove Republika Italija, jedne od zemalja iz koje dolazi najveći broj investicija u ovu zemlju?
Gospodine Popoviću, u ovom momentu vlada SAD je pronašla u „Fijatu“ strateškog partnera za ''Krajsler''. U ovom momentu oni nalaze dovoljno vrlina „Fijata“, a vi nalazite sve mane jedne od najvažnijih evropskih automobilskih i budućih svetskih automobilskih kompanija.
Znači, gospodine Popoviću, sve je jasno. Kao što i sami znate, potražnja za automobilima je opala proteklih meseci. To dobro znate. Vi ste jedan od parlamentaraca koji to dobro zna. Niste jedini, ali ste jedan od onih koji to dobro zna u ovom domu. To je razlog zašto inicijalno predviđene investicije imaju drugačiji ritam, ali će se one desiti. Kao što su gospodin Markione i njegova ekipa nebrojani broj puta potvrdili, doći će do investicija.
Sada, ako govorimo o pitanju poljoprivrede, Srbija je odredila poljoprivredu kao strateški pravac. Prošla godina je bila rekordna godina za izvoz - 1,6 milijardi dolara i naša poljoprivreda je realizovala 500 miliona dolara suficita u razmeni sa inostranstvom. Imali smo ne samo suficit sa regionom, nego smo imali suficit i sa EU.
Hvala vam što ste indirektno pohvalili naš pregovarački tim koji je obezbedio kvotu od 180.000 tona šećera svake godine. To je samo početak, ići ćemo na povećanje te kvote, kao što smo dobili kvote prvi put i za naše vinare, kao što smo dobili kvote i za proizvodnju rečne ribe, dobili smo prvi put plasman na najzahtevnijim, po nekim merilima, i zatvorenim tržištima na svetu.
Samim tim, oko jedne stvari ćemo se složiti, a to je da ćemo morati da nađemo načina da dodatno podržavamo poljoprivredu u godinama koje dolaze. Rebalans nadole nikada nije prijatan. Ono što očekujemo od vas, to je ne da kažete samo da nije trebalo smanjiti poljoprivredi, nego kome bi viste još više uzeli da biste ostavili nešto više poljoprivredi. To je pitanje na koje niste odgovorili. Naravno, dobro znate da je to bio težak momenat. Mi smo toga svesni i mi želimo da u budžetu za 2010. godinu dođe do dodatnog novca.
Srbija je i u ovim teškim momentima zemlja koja privlači investicije i Italije i Holandije (videli ste i sami) i Rusije. Potrudili smo se i trudićemo se da one u mnogo većem obimu dođu i iz Kine i Japana, jer uvereni smo da će jedna otvorena privreda, koja štiti svoje strateške grane poput poljoprivrede, koja ide u integracije, evropske i druge, biti ona koja će obezbediti dobar život svim našim građanima.
Gospodine Popoviću, „Fijat“ je ozbiljna firma, Italija je veliki saveznik Srbije i videćete, pozvaćemo vas da dođete i na otvaranje (ja sam se angažovao da kupim jedan od prvih vozila tamo i nadam se da ćete i vi kupiti jedan od novih modela koji izađu), da tada proslavimo i taj veliki dobitak za našu industrijsku politiku. Hvala puno.

Gospođo Trivan, postavili ste u suštini dva pitanja. Prvo je - kakva je trenutno situacija u EU?
U uvodnom izlaganju sam rekao da je, na veliko iznenađenje skoro svih, došlo do negativnog glasanja u Irskoj. U poslednjih nekoliko nedelja došlo je do jednog pozitivnog čina, a to je da je posle Donjeg i Gornji dom češkog parlamenta glasao ''za'' i ratifikovao Lisabonski sporazum. Tehnički gledajući, preostalo je da dva predsednika, češki i poljski, potpišu i da se na novom referendumu u Irskoj, koji je predviđen na jesen (mada datum još nije određen), glasa ''za''. Znači, dva predsednika da potpišu i jedan narod da glasa ''za''. U tom momentu stupa na snagu Lisabonski sporazum.
To ima efekat i na nas, iz razloga što će trenutna Evropska komisija, koja je mogla da bude promenjena neposredno posle izbora koji su zakazani u prvoj nedelji juna, ostati sve dok se ne reši to pitanje Lisabonskog sporazuma. Prve i najverodostojnije indikacije pokazuju da će tako biti negde do novembra-decembra ove godine.
U tom smislu su, gospođo Trivan, nedvosmisleno isticani problemi EU sa jedne strane, kombinovani sa velikom ekonomskom krizom sa druge strane, smanjili entuzijazam za proširenje. Ako pogledamo u ovom momentu, jer verujem da veliki broj narodnih poslanika, kao i ja, prati i kampanju koja je trenutno u toku u EU oko evropskih izbora, vidimo da je, nažalost, pitanje proširenja ili manje prisutno ili nije prisutno na pozitivan način, a da ne govorimo o tome da vidimo da i ove zemlje koje su se nedavno učlanile nemaju i ne planiraju da imaju veliki broj građana koji će glasati na izborima.
To jeste problem. Evropska unija, koja je formirana 1957. godine, prošla je kroz nekoliko faza. Ovo je jedna od nepovoljnijih faza, ali Evropa je uvek do sada, nema nikakvog razloga da mislimo drugačije, posle toga ulazila u pozitivnije faze.
Pomno pratimo i ekonomske indikatore, jer oni će najsigurnije biti naznaka nešto pozitivnijih elemenata i u proširenju. To ne ugrožava, kao što je nebrojeni broj puta rečeno, sigurnu evropsku budućnost celog Zapadnog Balkana, naročito Srbije. Predsednik Sarkozi je to ponovio na sastanku sa predsednikom Tadićem prošle nedelje, nedvosmisleno, i to je jedna od ključnih zemalja članica koja će dati punu podršku našoj zemlji.
Sada odgovaram na drugo pitanje – nema nikakvih uslova za to, ni direktnog ni indirektnog priznanja Kosova, niti za ulazak, a još manje za beli šengen, niti su Hag i beli šengen povezani na bilo kakav način.
Ono što je preostalo, to je da Srbija, koja nije dobila ocenu, kao što ni Makedonija nije dobila ocenu, nego je neutralno prikazan stepen ispunjenosti uslova mape puta, naša zemlja je sa Makedonijom i, po svemu sudeći, Crnom Gorom, ona koja je blizu belog šengena.
Ostalo je da nam Evropska komisija kaže ono što su joj rekle zemlje članice - da neke stvari eventualno doradimo i da onda imamo izuzetno snažnu preporuku prvo Evropske komisije, tj. izveštaj Evropske komisije koji posle ide na Savet ministara, sa jedne strane, i na konsultacije u Evropskom parlamentu na jesen.
Svi dobro znamo da ne treba očekivati konkretan datum početka primene belog šengena pre početka sledeće godine. Pred nama je nekoliko nedelja i meseci da doradimo ono što treba da bude dorađeno, bez ikakvog političkog uslova, i da dobijemo ono što naši građani očekuju i zaslužuju već toliko godina. Hvala puno.

Oko ovog prvog pitanja, veoma jasno – paketa za beli šengen nema. Svaka zemlja se meri ponaosob. To je pre dve nedelje jednom izjavom ponovo potvrdio i gospodin Žak Baro, potpredsednik Evropske komisije zadužen za to pitanje, koji je rekao da će veoma brzo predložiti proces vizne liberalizacije za onu ili one zemlje koje se kvalifikuju. Veoma je jasno stavio do znanja da nećemo morati svi na Zapadnom Balkanu da čekamo da i ona zemlja koja je najmanje sprovela reforme bude spremna da bismo došli do belog šengena. Svaka zemlja će biti razmotrena ponaosob. Hvala.

Hajde da pričamo o ciframa. Gospođa Dragutinović je, pripremajući budžet, a to je bilo u oktobru-novembru prošle godine, dala jednu procenu.
Sada imamo statističke podatke, imamo realni efekat i vidimo da se od februara, kada je počela primena, pa do kraja aprila, radi o nekih pet miliona evra mesečno.
Želim da napomenem da se u toj cifri nalazi i ono što nije bilo u SSP, već slobodna volja naše zemlje koju je iskazala ova skupština tako što je prepolovila i carine na uvoz automobila. To je bio korak iznad SSP-a, koji nije bio deo SSP-a. Mogli smo da imamo carinu od 16%, odlučili smo se da imamo carinu od 10%.
Sada želim da dam nekoliko drugih cifara. Ove godine, tj. od oktobra prošle godine, pošto je budžetska situacija teška, ušli smo u pregovore sa EU i zatražili da jedan deo pretpristupne pomoći, tzv. IPA fondova, bude transformisan u budžetsku pomoć.
To je odluka koju je donela Komisija i 100 miliona evra će doći u srpsku državnu kasu iz evropskog budžeta. Novac nemačkih, italijanskih, rumunskih i drugih poreskih obveznika EU će ući u kasu države Srbije da podmiri one potrebe koje imaju naši građani, da ne moramo, o tome smo malopre pričali, da dodatno smanjujemo agrarni budžet ili da, ne daj bože, imamo dodatne restrikcije.
To je već 100 miliona evra. Za sada je Srbija jedina zemlja koja je dobila takvu pogodnost iz evropskog budžeta. To je prvi put od kada postoji pretpristupna pomoć svim zemljama koje su u procesu pridruživanja EU da je jedna takva pogodnost data i, ona je data Srbiji.
S druge strane, podsećam da smo od 2001. godine do danas dobili dve milijarde evra bespovratne pomoći od EU našoj zemlji, uglavnom za našu poljoprivredu. Bilo je tu pomoći u početku i za đubrivo, veliki iznos za popravke u EPS-u, za remonte, i seriju drugih projekata koji su se desili, a i nemali broj škola koje ste pomenuli je popravljen iz tih sredstava. Možete videti u svakoj opštini seriju tih projekata.
Mogu dodati da, što se tiče EU, 80% ukupnih investicija koje su došle u našu zemlju, koje su otvorile nova radna mesta, a sada u dobroj meri formiraju i naš izvoz u samu EU i svet, dolaze iz EU.
Tako da EU ne treba veličati, ali sa druge strane, ako pogledamo sve ove činjenice i ono što ne bih da ponovim, a to je iznos od 1,6 milijardi evra podrške za našu infrastrukturu koja je došla iz Evropske investicione banke, 1,2 milijarde evra iz Evropske banke za obnovu i razvoj, za sada samo 30 miliona evra iz Banke za razvoj Saveta Evrope, a ta cifra će biti pojačana, vidimo da Srbija ima u EU jednu šansu, šansu za naše građane, za mlade, šansu za naše poljoprivrednike, o tome smo pričali, šansu za našu infrastrukturu.
Nema mesta za evroentuzijazam, evroidealizam, ali sigurno nema mesta ni za bilo kakav evroskepticizam. Hvala.