Kada pogledamo opterećenje, ono se mora pogledati celishodno, sveobuhvatno. Nije dovoljno pogledati samo jednu stavku i jedan procenat. Kada pogledate procenat od 20%, i vidite koliko je opterećenje za seljake, onda vidite da je to za jedan dinar nekih 40 para. Znači, opterećenje za one prihode koje imaju seljaci su na sto zarađenih, četrdeset, dok, sa ovom stopom od 14% na zarade, kada dodate i druge stope doprinosa, dolazite do današnjih, prema ovom obračunu, koji je prema neto plati na nekih 100 do 102.
Znači, seljaci su danas manje opterećeni, od onih koji imaju zarade u preduzećima.

Ponovo bih hteo da dam nekoliko činjenica, pošto nije prvi put da se pokušava uneti neki strah i neka nedoumica u našem narodu.
Što se tiče katastarskog prihoda on se utvrđuje 31.12. prethodne godine i na tom nivou mi smo stali. Znači, niti ove godine niti sledeće godine nameravamo, imajući u vidu situaciju u poljoprivredi, da tu vršimo revalorizaciju. Znači, i da želimo, ne možemo promeniti katastarski prihod ove godine, a kada dođe do glasanja za budžet 2002. godine ponovo ćemo pogledati ceo poreski sistem i videćete da ni sledeće godine tu nećemo ništa menjati. Hvala.

Ako su prethodni govornici hteli da kažu da je seljacima teško, oni su rekli ono što su znali. Nisu rekli samo zbog čega je toliko teško seljacima. Nisu rekli zašto je toliko godina njima bilo obećavano, razne cene, a svaki put je ta nada, i ono što je bilo obećano, iznevereno, svaki put. I, ako pogledate te računice svaki dan, možemo da vidimo sve preciznije - očigledno je da je selo bilo jedan od onih izvora iz kojih se isisavalo što više. I ovih 10 godina, nije ni čudo, onoliko koliko se iz njih izvuklo, da su uspeli da ostanu na tome gde su.

Međutim, posle dve godine vidimo da su oni čak počeli da smanjuju i stočni fond, što je jedan od veoma alarmantnih znakova o tome gde je stiglo selo i na koje su niske grane oni pali. Očigledno je da je njima danas teško i sve ove računice možemo napraviti za seljake, sigurno je teška situacija, a možemo napraviti za sve građane, nažalost, ove naše zemlje. Sa time možemo u nedogled.

Ako pogledamo, međutim, šta je urađeno ove godine, tvrdim i imamo činjenicu da to dokažemo, da je napravljen prvi korak, sigurno nedovoljan, u poboljšanju standarda i života naših seljaka. Da napomenem, prvo, prelaskom na jedinstvenu stopu poreza na promet i usklađivanje sa šestom direktivom EU, koja će nam omogućiti da veoma brzo pređemo, kao što su neki govornici pre nekoliko dana, ili beše već dve nedelje, govorili da ćemo veoma brzo uspeti da pređemo i na porez na dodatnu vrednost, koji je jedini pravični zakon i porez u ovom domenu, i to za 18 meseci, 24 meseca. I to će biti dobro za seljake, a sa ovim prelaskom i usklađivanjem sa EU, mi smo oslobodili od poreza na promet i veštačko đubrivo, i ono čime treba zaštiti bilje i stočnu hranu. Ne zbog pojedinca, apsolutno ne, nego zbog opravdanih tražnji tog ključnog segmenta našeg društva.

I zbog toga što nam je to bio jedini način da obezbedimo u jednom teškom momentu da oni najzad počnu da obnavljaju taj stočni fond, i one prve reakcije koje imamo sa tog terena su veoma pozitivne. Seljaci su veoma dobro shvatili šta je ovo i veoma dobro su shvatili da je ovo prvi, nedovoljni svakako, ali prvi pozitivni korak prema obnovi sela i prema boljoj situaciji našeg seljaka.

A, što se tiče Agrarnog budžeta, da napomenem, prethodni govornik je govorio o tome kakve su moguće posledice onih bolesti koje haraju Evropom, da li je to kod nas? Ako je jedna stavka u budžetu, koja nije bila dirnuta, to je onih 850 miliona dinara, koje smo obezbedili da veterinari obezbede sve ono što je potrebno da se ispita taj naš stočni fond, i da ne pričamo priče, nego da svi znamo, i za naše seljake, i za naše građane, na čemu smo.

I tu, verujte, nije bilo ni jednog minuta diskusije. Taj novac je obezbeđen. Hteo bih da napomenem i to da imamo više od dve milijarde dinara za premije za mleko. Pitajte ljude koji to proizvode, veoma su zadovoljni, i videćete, snabdevanje i cena, ova koja je danas, će se održati, i možemo biti ponosni na to, a da ne govorim o onom novcu, sigurno nedovoljnom, ali najzad smo ponovo obezbedili nešto novca za vodoprivredu, i one brane, koje godinama nisu popravljane, one tri ćemo početi da popravljamo.

Eto, to je ona prava stvar, to je ona prava priča, to su činjenice, to sve ukupno nije dovoljno za selo, ali uveren sam da su seljaci dobro shvatili da je ovo prvi, značajan korak prema nekoj boljoj situaciji za njih, i samim tim, i za našu privredu. Hvala. (Aplauz.)

Hteo bih samo da napomenem, i malo je šteta što radikali izlaze u ovom momentu, kada, eto, želim u ime Vlade da podržim njihov i amandman od strane SPS-a. Mislimo, mi smo gledali razne branše i simulirali efekte, ali diskusija u parlamentu, i to je jedna važna njegova uloga, i te kako u Odboru, argumenti koji su bili racionalni i koji su dokazali da ima nekih branši i da bi to moglo da dovede do velikih teškoća, ubedili su nas da promenimo mišljenje i da podržimo taj amandman. Moram reći da je situacija u zemlji takva da ne može biti mesta ni za kakvu sujetu, niti za kakva autorska prava. Svaka dobra ideja se mora podržati i mislim da je ovo dobra ideja.
Verujte, nema sujete, ova vlada ne pretenduje da zna sve. Veoma pomno ćemo gledati i primenu svakog dana, svih ovih propisa i vagati svakog dana, apsolutno, nužnost stabilnosti u ovim propisima. Građani i privreda uvek traže od nas da imamo stabilne uslove privređivanja. Sa druge strane, ako nešto ne pokaže date rezultate, mi ćemo to menjati.
Zbog toga i kažem da, i milo mi je u ovom momentu, tražim da se podrži ovaj amandman.
Hvala.

Gospodine predsedniče, gospođice i gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, prvo želim da se izvinim na ovom zakašnjenju. Očigledno je da nisam hteo da dođem sa zakašnjenjem na ovu sednicu, ali je to bila meteorološka viša sila. Nadam se da ćete me shvatiti.
Što se tiče ovog zakona, hteo bih veoma kratko da obrazložim zašto mislim da je ovaj predloženi zakon veoma jak momenat naše fiskalne reforme. Hteo bih prvo da napomenem, pre nego što krenemo u ovaj zakon o porezu na dohodak građana, da, kao što smo videli, prošle nedelje se nije desila najavljena bura povećanja cena, koja je trebalo da nastane sa uvođenjem jedinstvene stope poreza na promet. Videli smo da su tri najveće trgovačke kuće ili imale smanjenje od minus 2,56% ukupnih njihovih zaliha, a to je Jabuka, mi im se zahvaljujemo na doprinosu za stabilnost cena u ovoj zemlji, ili pak do povišice od 1%.Samim tim hteo bih da otvorim ovu nedelju rasprave sa Zakonom o porezu na dohodak građana, želeći da ponovim da ovi porezi ne uvode ništa drastično novo u vidu zahvatanja naših građana i naše privrede. Jednostavno, i sa ovim tekstom koji vidimo danas je urađena jedna stvar, a to je da smo prvi put stavili na isto mesto u isto vreme za vas sve, a i za ceo naš narod, da vidite koja su to zahvatanja, i da posle počne rasprava, da se vidi da li je to primereno ili ne. Ali, u ovom zakonu, videćete, nema ničeg drastično novog u vidu zahvatanja naših građana.
Da li to znači da ovaj zakon, koji je pred vama i koji je dosta dugačak, ne donosi ništa novo? Ne. Tu bih hteo samo kratko da obrazložim četiri ključne tačke. Prva, da baza koju danas imamo je ista, tzv. celularni porez, tj. oporezivanje prema svim posebnim dohocima. Uvođenje sintetičkog oporezivanja na dohodak naših građana mora sačekati, pre svega, prelazak na bruto platu i opremu naše poreske administracije. Znači, čuvamo ono što je bilo dobro u poreskoj reformi početkom 90 - tih godina i što je izdržalo i u ovako teškoj situaciji poslednje decenije. Sve ono što je bilo dobro i primereno u tom zakonu je u stvari sačuvano.
Druga stvar koju bih hteo da kažem, to je da u ovom zakonu imamo veoma važan prvi korak prema konceptu bruto zarade. Hteo bi da kažem četiri glavna razloga zašto je ovaj prelazak, koji ovaj zakon jako podstiče, na bruto zarade, veoma važan čin ne samo za našu poresku reformu, ne samo za našu ekonomsku reformu, već za našu budućnost, budućnost svih naših građana. Imamo 5 ključnih razloga zbog prelaska na bruto plate, a to su: prvi i ključni razlog za prelazak na bruto plate je demontiranje tempirane bombe u srcu Srbije. To je na desetine, čak i na stotine hiljada naših građana koji primaju plate ili pak neki novac, misleći da su to plate, a ono su u stvari neoporezovani vidovi plaćanja: topli obroci, regresi, terenski dodaci itd. Ljudi misle da dobijaju platu i da formiraju neke plate tim vidom, već imamo nekoliko primera, dolaze i traže njihova prava za penziju, i odjedanput shvate, na žalost za njih, ali verujte, na žalost i za nas sve, da se u stvari se njihova penzija neće obračunati prema onome što su mislili da je cela njihova plata, što doživljavaju kao platu već 10 godina, već samo na osnovu onoga što se zove neto plata. U nekoj meri ta tempirana bomba je nasleđena poslednjih 15 godina. Ona nije zaživela jer u ovih poslednjih 10-15 godina se jednostavno prodavala budućnost.
Sa ovim, i ako glasate danas i za one druge tekstove u kojima ima, i socijalnih i drugih elemenata koji su pre svega tehnički, koji omogućavaju prelazak sa neto na bruto platu, vi ćete učiniti jedan veoma dubok, pravičan i socijalno pozitivan čin, sa time da vratite budućnost svim našim građanima, da onda kada dobijaju neku platu, kada dobijaju nešto što se zove zarada, oni time stvaraju i neka prava, prava što se tiče penzionog fonda, prava što se tiče zdravstvenog fonda. To je ona prva, ključna najvažnija stvar zbog čega je veoma važno, i cela Vlada se tome pridružuje, da podržite prelazak na bruto plate.
Drugi razlog je da u našem sistemu naši građani nisu ni svesni toga šta država uzima od njih. Prelazak na bruto plate, kojim se ovo omogućuje, u stvari prebacuje i delimičnu odgovornost na građane, da vide šta je to što država uzima od njih, a ne samo da njihovi poslodavci znaju i šta oni plaćaju na tim dohocima i šta je ono što zaposleni plaćaju. Samim tim ćemo obogatiti taj dijalog u našoj zemlji, s tim što ako u budućnosti država odluči, i to će biti jedini pravac sledećih meseci i sledećih godina, u to sam uveren, da smanji neke stope, ovoga puta možda na različit način, između poslodavca i zaposlenog, u tom slučaju naši zaposleni će moći i sami da vide šta je to država uradila za njih, i da imamo taj bogatiji dijalog između poslodavca, sindikata, zaposlenih i države. Znači, to je drugi ključni razlog da i naši radnici, naši zaposleni, budu zainteresovani za to šta im je plata, šta je bruto plata i šta je neto plata.
Treći razlog je ono što se u mnogim segmentima naše ekonomske aktivnosti desilo, a to je masovno izbegavanje poreza. Ti neoporezovani vidovi plaćanja bili su u mnogo čemu iskorišćeni kao ventili za izbegavanje poreza. Ako to ne uradimo pre rasterećenja privrede, to bi značilo da bi rasterećenje privrede koje se sprema kao što znate, u platama koje će biti isplaćene u junu, onda bi mi rasteretili na nepravičan način, na džombastom terenu. Samim tim, da bi omogućili pravično rasterećenje naše privrede, moramo preći na bruto plate. To je treći glavni razlog zbog čega treba preći na njih.
Najzad, hteo bih da kažem da je četvrta stvar isto tako važna, i govornik pre mene je rekao, o inostranim investitorima. Verujte da smo mi danas zadnja zemlja gde se priča o nekim toplim obrocima. Ma koliko to bile duboke i stare navike, zadnji smo u Evropi koji broje tako. Samim tim, da bi mogli biti privlačniji za inostrani kapital, važno je da imamo način obračunavanja plata, i time, u socijalnim odnosima da imamo nešto, bar brojanje, što liči na svet. To su četiri ključne stvari i inovacija, koja se ne nalazi samo u ovom zakonu, već će biti propraćena i ovim drugim zakonima koji dolaze, i koji omogućuju da najzad, posle dva, na žalost, neuspela pokušaja početkom 90 - tih, pa onda 94. i 95. godine, najzad, početkom ove decenije ovog veka, ovog milenijuma, pređemo na taj koncept bruto plata, pravičan i evropski koncept vođenja naše privrede.
Znači, prva stvar je da ovaj zakon koji je pred vama i dalje ostaje na osobenom oporezivanju raznih vidova dohodaka. To je zbog toga što nemamo informatičku bazu, mada je bivši režim za 9 godina potrošio dosta novca na informatičko opremanje Republičke uprave javnih prihoda. Na žalost, to nije dovedeno do kraja. Mi se nadamo da ćemo u sledećih godinu - dve mi taj posao dovesti do kraja, i da već sledeće godine, a najkasnije u budžetu za 2003. godinu imamo taj sintetički porez na dohodak građana. I tu smo zadnji u Evropi, samo Albanija i Bosna i Hercegovina još nemaju taj sintetički porez na dohodak građana. Svi drugi su ga uveli.
Drugi važni čin u ovom zakonu je prelazak na bruto platu. Neću ponovo obrazlagati zbog čega je on važan. Hteo bih da pređem na treći element, možda malo više u detalje, šta novo donosi ovaj zakon.
Prvo, radi stimulisanja stranih ulaganja, strancima, rezidentima, mi omogućujemo olakšice u odnosu na dodatna primanja kojima se pokrivaju njihovi dodatni troškovi proistekli iz zaposlenja u Srbiji. Za privlačenje stranog kapitala važna je niska stopa. Verujte, sa ovim stopama koje imamo u Srbiji, mi smo izuzetno konkurentni. Sa dodatnim rasterećenjem doprinosa koji će biti na platama, mi ćemo postati jedna od najinteresantnijih zemalja u vidu poreske politike u našem okruženju.
Ove stope su ostale, nismo ih promenili jer su one niske, mislim da su primerene ovom našem momentu, znači 14% na zarade i 20% na drugim vidovima dohotka - mislim da smo samim tim atraktivni. Atraktivni smo i sa tim što ćemo sada uvesti, za one koji nisu rezidenti dodatni argument da dođu i žive u našoj zemlji, da lociraju njihove prihode, a samim time i veći deo njihove aktivnosti u našoj zemlji. To je ono što radi i Velika Britanija u Evropskoj uniji, a i mi, Srbija, moramo biti atraktivni prema našoj konkurenciji, a naša direktna konkurencija je naše okruženje, to je Južnoistična Evropa i druge zemlje u tranziciji.
Drugi novitet je, da se olakšice od poreza na prihod od samostalne delatnosti uređuju na način na koji se to čini kod poreza na dobit preduzeća. Imali smo tu neusaglašenosti i sada je to uvedeno u red. Ako pogledamo olakšice koje imaju ljudi koji žele da investiraju u proizvodnju, vidimo da smo mi veoma konkurentni - konurentni prema okruženju, konkurentni i prema svim drugim zemljama sa kojima smo danas u direktnoj frontalnoj utakmici da privučemo kapital i investicije.
Ono što je bilo pre i što je bilo na papiru bilo je dobro, ali sami svi dobro znamo do koje mere je to bilo zloupotrebljeno, a da ne ponavljam koliko je tih falš stranih investitora sa Devičanskih ostrva ulazilo ovde kao strani investitori, a znamo odakle su ti kapitali, jer nisu bili oporezovani kada su izlazili iz zemlje, pa su se ponovo vraćali u zemlju u vidu tzv. inostranih investitora, da ponovo ne bi bili oporezovani ovim vidom.
Tome je došao kraj i želimo ozbiljne inostrane investitore, a za naš domaći kapital koji je otišao ima drugih načina da se vrati. Kao što znate, sredinom aprila pred vama će biti predložen i porez na ekstra dohodak i ekstra profit. Na taj način se rešava taj problem, a ne na ovaj način, a da ne govorim o tome da smo imali puno zloupotreba s tim što su neki jednostavno otvarali, pa zatvarali, pa ponovo otvarali neka preduzeća i samim tim pravili neke poreske olakšice za sebe. To nije pravi način za našu državu.
Treba da imamo, a u ovom zakonu imamo veoma dobru osnovicu za privlačenje stranih investitora. Ako dobro pogledate tekst, tu nema diskriminacije između nekih stranih i nekih domaćih investitora. I za našu dijasporu, i za naše domaće investitore, i za strane investitore treba imati slične i gde god je moguće i iste uslove, da bi ušli u tu utakmicu zajednički. To je druga stvar, koja će nam pomoći da privučemo strane investitore.
Treća stvar, o tome je već pričano dosta, uistinu, pooštrili smo neke uslove. Ako bi mogli da vidimo šta je to u pitanju što se tiče paušalaca, i tu je praksa pokazala u zadnjih deset godina da je došlo do velikih zloupotreba. Daleko od toga da su svi paušalci zloupotrebili njihov status, ali mora se priznati da je to bio jedan od glavnih ventila u našoj zemlji za izbegavanje poreza. I tu smo morali, ma koliko to bilo teško danas, uvesti neki red.
Oni pošteni, oni koji su plaćali poreze, sa njima smo kontaktirali, uopšte se ne boje ovoga pooštravanja, jedino oni koji su hteli da iskoriste taj ventil mogu i treba toga da se boje. Međutim, mislim da je i tu pravičnost jednog poreskog sistema, da svi oni koji su na paušalcu budu izuzetak, a oni koji plaćaju porez po redovnim poreskim knjigama budu pravilo. To je ponovo uvođenje neke normalnosti u našu zemlju i to je pravičnost jednog poreskog sistema, evo ponovo i na ovom primeru ga vidimo.
Hteo bih da završim sa još dve tri stvari. Amandmanom Vlade Republike Srbije i kroz neke konsultacije koje smo napravili, članarina za sportiste amatere, kao i za one koji dobijaju stipendiju, sada su na 3.000 dinara. Znači, to više nije 1.500, kao što je bio prvobitan predlog, a time pokazujemo da nemamo neku tvrdu ideologiju ovde, nego tražimo najbolja rešenja za našu državu i za podstrek amaterskog sporta, pa smo predvideli da bude oslobođeno od poreza na dohodak čak do 3.000 dinara hranarina za naše vrhunske sportiste.
Najzad, ako pogledamo i novčane kazne - i tu smo pooštrili do neke mere. I ovaj zakon mora biti razuman, ali se mora i poštovati. Samim tim videćete, da smo kroz ovaj zakon pooštrili te kazne, ali oni koji plaćaju ne osećaju se oštećenim, dok oni drugi za male pare uspeju da ih izbegnu.
Time završavamo ovo kratko izlaganje i ponovo se izvinjavam na zakašnjenju. Znači, u ovom zakonu smo sačuvali sve ono što je bilo dobro u zadnjih deset godina, što je naša praksa, a ne praksa neke druge zemlje, pokazala da se dobro primenjuje i da daje dobre rezultate. Ali, uveli smo, što je jedna od ključnih stvari u svemu ovome što ćemo razgovarati ove nedelje, princip bruto plate, koji je ključni socijalni čin koji može ova skupština da donese ove nedelje našem narodu.
Najzad, kroz razne manje promene u ovom zakonu, mislim da smo sada napravili bazu da budemo među najatraktivnijim zemljama u našem regionu za strane investitore.
Doći će još jedan specijalni zakon za strane investicije kroz koju nedelju, to se predviđa za maj mesec, kojim će dodatno doterati tu materiju. Ali, samim tim želim da kažem da, što se tiče ovog zakona, važno je da se svi porezi poštuju, kazne su pooštrene, a neki ventili koje su neki koristili, zatvoreni su.
Hvala vam na pažnji. Hvala. (Aplauz.)

Samo dve tri-stvari. Samo što se tiče suve drenovine, oni koji su vodili poslednjih 10 godina, moraju da nam objasne zbog čega je naša privreda u ovakvom stanju. (Aplauz.)
Drugo, oni kojima 150 - 200.000 ljudi spremaju katastrofu za 10 - 15 godina, s tim što ne spremaju penziju, moraju da objasne zašto. Oni, koji žele da i dalje mi vladamo kao što su oni vladali po sistemu - zažmuri, pa će proći, ne može, ne može više ovako.
Mi moramo da se suočimo sa problemima, a ima ih mnogo u našoj zemlji i u našoj privredi. Moramo staviti stvari na prave, zdrave temelje i od toga graditi. Ne može se graditi u jednom sistemu, gde ima toliko ljudi koji su iznevereni i ne znaju, jer bilo kakva da bude vlast za koju godinu, ako im ne ostavimo ništa, sve ostavimo po ovom kalupu, desiće se jedna od dve stvari: ili takav socijalni bunt, koji će razrušiti sve ispred sebe, bilo kakvu vlast, ili, ako Vlada u tom momentu, bilo kakva, podrži novu, treću hiperinflaciju u našoj istoriji, jer će se štampati neki novac za neke penzije ili za neke zdravstvene beneficije, za koje se nije uplatilo. Ne želim da niko nasedne na bilo kakvu demagogiju. Ovo je otvaranje očiju, ovo je pomoć ljudima da na kraju sebi ponovo nađu neku budućnost.
Ne može se odjedanput izaći iz veoma teške situacije, ali sa ovim stavljamo stvari na zdravi temelj. Uzgred budi rečeno, ne samo da prelazimo na bruto palte, nego je Vlada kroz racionalizaciju uprave, i štednju i razne druge mere našla mesta već u onim platama koje će biti isplaćene u junu. O tome smo već govorili, dozvolite da ponovim i danas. U prvoj bruto plati, znači, onoj koja bude isplaćena u junu, mi ćemo uraditi dve stvari. Za sve ono što ovoga puta uđe u obračun plate, a to je topli obrok, regres, terenski dodatak, to će biti oporezovano, ali po manjim stopama. Mi baš sada kalkulišemo i garantujemo da niti radnici, niti poslodavci neće biti na gubitku u ovome, jer će stope biti proporcionalno smanjene. Samim tim, već u prvoj bruto plati idemo na dodatno rasterećenje naših poslodavaca, jer i mi mislimo da je veoma važno da naša radna snaga mora biti ne preskupa, da bi naša preduzeća mogla i dalje da sačuvaju radnu snagu i da mogu dalje da posluju.
Znači, biće dodatnog rasterećenja od nekih 8 do 10% i onda ćemo videti, i svi naši građani će videti, da onih 105% na 100 dinara o kojima se govorilo, samim tim što će se proširiti osnovica bruto plata, videće se da već danas, kada sve saberete, i doprinose i poreze, u stvari prelazinekih 75 do 80% i sa dodatnim rasterećenjem, nadam se da će biti negde oko 70%, a nadam se čak i ispod toga.
Eto, to je ono što će ova vlada uraditi, a ne samo što će graditi budućnost ovim našim radnicima, već će uspeti da rastereti privredu i dati dodatni podstrek u svemu za našu privredu. Hvala vam.

Hvala, gospodine predsedniče. Samo kratko bih komentarisao nekoliko istupanja ovde u tri- četiri tačke.
Prvo, priča o inflaciji, najvažnija stvar u našoj zemlji koja je doživela dve hiper inflacije u poslednjih 10 godina, jeste da se sada ne igramo sa tim. To je opasna igra. Ovde sam da vam ponudim nekoliko činjenica. Inflacija prošle godine je bila oko 113%, bila je visoka najviše zbog toga što je odlazeća vlast, to je bilo među poslednjim stvarima koje su uradili, sve one cene, koje su administrirali, koje su depresirali dve-tri godine, odjedanput oslobodili i zbog toga smo imali stopu inflacije od 27% u oktobru i 18% u novembru. I tako smo došli do te inflacije i odakle je.
Odgovorna monetarna i budžetska politika u poslednjem kvartalu omogućila je da se ta stopa inflacije spusti ispod 1 i 2% u decembru i januaru. Onda smo došli do stope koja je bila 3,2% i 3,3%. Tu su ulogu imale komunalne usluge, jer su mnoge lokalne samouprave digle cene, ali smo već u martu imali stopu inflacije od 0,9%. To je ono što je sada izvorna inflacija, to je ono što nosi odgovorno vođenje zemlje, odgovorna monetarna i fiskalna politika.
Želim da svi narodni poslanici i svi naši građani znaju da će u aprilu stopa inflacije biti nešto viša, procenjuje se između 4 i 6%. To će biti jednokratno u aprilu, zato što ćemo u isto vreme imati dve-tri stvari, pre svega ova poreska reforma. Nikada nisam rekao da će sve ostati na nuli, biće nekoliko manjih efekata, ali krajnje je neodgovorno govoriti o nekih 20, 15%, to apsolutno nije istina. Imaćemo taj efekat koji procenjujemo između 1-2, 3% maksimum. Imaćemo efekat u slučaju da Vlada Republike Srbije, kao što je verovatno voljna, odobri odluku i preko Upravnog odbora EPS-a odobri prvo dizanje cene struje. Ta cena struje mora ići na gore, inače nećemo nikada uspeti da raskrčimo našu privredu, inače će ona i dalje zračiti i izbacivati nelikvidnost u ostale ekonomske činioce i privredu.
Znači, to moramo uraditi i zbog toga ćemo u aprilu imati nešto veću, ali kontrolisanu inflaciju. Videćete već maja i juna ta inflacija će ponovo biti mnogo manja. Mislim da je to toliko važna stvar da za naše građane moramo izneti činjenice, čiste račune, a ne slušati one, koji su proizveli dve hiper inflacije u poslednjih 10 godina i 113% prošle godine. To je odgovoran put.
Što se tiče bruto plata, to bi bila moja druga tačka ovde, čujemo mnoge ljude, koji sada govore da ćemo ukinuti topli obrok. Poštovani poslanici, to nije istina. Topli obrok, regres, terenski dodatak nisu ukinuti. Kao što su mnogi, možda čak nisu ni shvatili kada su govorili, i priznali, oni su već odavno plata, zarada. To naši ljudi već odavno doživljavaju kao zaradu.
Uvođenjem bruto plate ne želimo više da prodajemo budućnost naših građana. Ne želimo da više desetina i stotina hiljada naših građana dođe do penzije i odjedanput im se kaže da su mislili da su uplaćivali za neku penziju od dve, tri, četiri ili pet hiljada, a onda im se kaže: "žao mi je, zbog toplog obroka, regresa, zbog takvog neodgovornog sistema vaša penzija će biti samo 800 dinara". U tom momentu će eksplodirati ta tempirana bomba, koju je bivši režim stavio u srce Srbije, time što je hteo da odloži svako rešavanje problema. Oni su samo nagomilavali probleme i svakog dana opasnost je sve veća i veća.
Mi na odgovoran način želimo da demontiramo tu temipranu bombu, da krenemo pravim putem. I onaj poslanik koji govori o tome da li je nešto predviđeno za neke kombinate, kojima će biti nešto teže, naravno da jeste, o tome ćemo pričati ako želite i sutra i sledećih nekoliko dana. To je odgovorno voditi jednu zemlju, i socijalno i ekonomski, a ne iskriviti ceo sistem, ne prodati budućnost svih naših građana, velikog dela njih, zbog toga što se želi rešiti problem jednog kombinata i jednog preduzeća. Na takav način mi više nećemo voditi politiku, to vam garantujem. (Aplauz.)
Što se tiče crnih fondova i nekih srkivenih rezervi, malo je teško prihvatiti to od onih koji su još prošle godine čak 40% budžeta punili specijalnim računima, podzakonskim aktima, raznim taksama, koje su bile uvođene, a da ovaj parlament nije to ni znao. Samim tim naši mediji i naši građani nisu znali šta je tačno bio namet, kakvo je tačno bilo zahvatanje.
Čini mi se da je hrabro i pošteno ovo što mi sada radimo, i ovaj prvi deo paketa i ovaj drugi paket, svi naši građani vide kao na dlanu. Ovi zakoni i ovi tekstovi omogućavaju da vide šta je to porez, šta se plaća i koliko je. A sami vidimo i prvi mah ovog poreza na promet dokazuje da tu nema većeg zahvatanja od naših građana. U ovom momentu nema oslobađanja, ne možemo oslobiditi i smanjiti zahvatanje i od građana i privrede.
Šta smo odlučili u ovom momentu? S obzirom na situaciju, mi smo odlučili u ovom momentu da prioritet ima oslobađanje i rasterećivanje privrede. Prema tome, kada ispravimo situaciju kroz uvođenje bruto plata, kao što je već naznačeno, mi ćemo krenuti u rasterećivanje već u onim platama koje budu isplaćene u junu. Dodatnih 8 do 10% doprinosa će biti smanjeni i naši građani će to odmah osetiti po džepu. Poslodavci će videti da je ova naša vlada krenula pravim putem.
Dragi poštovani poslanici, želo bih samo da kažem, ovde je neko rekao da ova vlada, to ništa ne uzimam lično, voli finansije i ekonomiju. Kako i ne bi voleli, kako ne bi bili zainteresovani. Vremena su takva da moramo da se bavimo tim životnim stvarima, ali ono što mi i ja lično najviše volimo, to je Srbija i to je ono za šta ćemo se zalagati u ovim mesecima i godinama. Hvala puno. (Buran aplauz.)

Gospodine predsedniče, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pre svega želim da se zahvalim svima na ovoj prvoj, bar u ovom sazivu, diskusiji oko budžeta. Ona je donela nekoliko dobrih ideja i hteo bih, jednostavno, u ovoj zaključnoj reči oko prve tačke dnevnog reda, o budžetu za 2001. godinu, da pričam o šest ključnih tačaka i da napomenem i da ponovim koji su to glavni prioriteti ovog budžeta, u šest isto tako kratkih tačaka.
Prvo, počinjem sa ovim primedbama i idejama - bilo je priče da je ovaj budžet inflatoran i moram reći da je krajnje iznenađujuće da se to čuje od ljudi koji su bili na vlasti u poslednjih deset godina i koji su proizveli dve hiperinflacije u ovoj zemlji, uključujući i onu koja je druga najveća u istoriji čovečanstva. Samim tim, hteo bih da vas upoznam i sa inflacijom koja je bila prošle godine, a to je 113%, od kojih je 27%, pa onda 18% proizvedeno stihijskom liberalizacijom cena, kada je odlazeći režim oslobodio sve cene onoga što je držao administrativno dve-tri godine, a samim tim i da vas upoznam sa zadnjim podatkom koji smo dobili jutros, da je inflacija u martu bila 0,9%. (Aplauz.)
Znači, za prvi kvartal to će sve ukupno biti 7,6%, pomnožite sa četiri, videćete da je onih 35 sasvim izvodljivo, sa ovom metodom biće nešto više, ali očekujemo manju inflaciju, kada ovo što treba uskladimo, ali mi to radimo planski, kontrolisano, i što se tiče struje, i poreske reforme, govorili smo o tim ciframa, one su male, i samim tim, inflacija će biti mnogo manja u drugom semestru ove godine, u drugoj polovini ove godine.
Inače, čini mi se da je to jedan veoma odgovoran budžet, da ćemo inflaciju održati na ovom nivou, i bolje je tako gledati činjenice, nego licitirati sa nekim ciframa tzv. eksperata.
Što se tiče same diskusije, mi smo napravili jednu manju računicu i u neku ruku to je i normalno kad se dolazi u budžetsku diskusiju, kada bi usvojili sve amandmane, trebalo bi budžet povećati. A mnogi su govorili da je budžet preveliki, a kako nije, govorili smo o tome juče, jer kad se saberu svi specijalni računi, kad se vidi sve što je bio kvazi-fiskalni deficit, koji se krio u EPS-u, "Matrozu" i drugim preduzećima, vidimo da je na to opozicija htela da doda još 67,58 milijardi dinara troška. Istovremeno je predložila da se smanji 12,2 milijarde troškova, što u celini dolazi do 55 milijardi i još 45% dodatnih rashoda budžeta. E, ne može i jedno i drugo.
Ne može se reći da nije dovoljno, da treba još, a sa druge strane govoriti o nekom neodgovornom budžetu. Čini mi se da to pokazuje - a videli smo i iz diskusije da su neki tražili da se napravi podsticaj izvoza, neki nisu hteli da se čuje o nekoj agenciji za to, meni se čini da je ona nužna, a imajući u vidu kakva nam je situacija u privredi, i u tome se valjda svi slažemo - da je baš zbog toga ovaj budžet jedan budžet ravnoteže onoga što je bilo teško sklopiti. I moje kolege ministri su videle kakve su bile teške te diskusije da bi došli do ovog budžeta, koji je čini mi se jedan momenat ravnoteže u datoj, u teškoj situaciji našeg društva i naše države.
Treće pitanje bilo je oko MUP-a i oko Kopnene zone bezbednosti - moram reći da je i tu dosta čudno, rekao bih čak i nepristojno govoriti ili licitirati - u momentu kada imamo toliko ljudi koji su ubijeni, četiri vojnika, 12 policajaca, sedam građana u poslednjih nekoliko nedelja, a ova politika, videli smo u zadnjih nekoliko dana, daje određene uspehe. I ona je nasleđena, i ona daje boljitak na onome što je nasleđeno.
Kad su u pitanju tih famoznih 500 miliona, pa valjda je svima jasno da je to tu u slučaju da se nešto strašno desi, da se pomogne civilima, da se popravi neka infrastruktura, u slučaju da bude nešto loše, a ja se, naravno, nadam da ta sredstva nećemo morati da trošimo, jer će to značiti da ova nova politika, politika pameti, politika dijaloga i sa nacionalnim manjinama, i sa međunarodnom zajednicom, će i dalje davati plodove, kao što je počelo da daje plodove.
Četvrta stvar je Kosovo. Dozvolite da još jedanput ponovim da nije apsolutno tačno da smo mi odvojili samo 80,8 miliona dinara, već onim razdelom o kome sam govorio juče, predvideli smo 404.000.000 dinara. Zašto to nije iskazano tako i već danas - zato što je zakonom uređeno da se tako i uradi, prema jednom programu koji će doneti Vlada Republike Srbije i bićete svi blagovremeno obavešteni o tome. I uz to, naravno, dolaze i one plate za sve one koji su ili na Kosovu, ili, nažalost, danas raseljeni po Srbiji, kojima smo predvideli ono što njima pripada zakonom, a to je još dodatnih 1.700.000.000, i dolazimo tako do cifre od 2.200.000.000, kao što i treba - a moj kolega Obren Joksimović je rekao i tako ćemo se i ponašati - niti ti funkcioneri, kao ni jedni drugi u ostatku naše državne uprave, neće moći da uživaju neke privilegije ako im nisu primerene.
Što se tiče pete tačke, hteo bih samo da kažem reč-dve o prosveti. Pošto su se neki pozivali na to da je potrebno pomoći prosveti, a čini mi se da su neki potezali sa pištoljima na tu prosvetu. Želim samo da podsetim na neke činjenice - za poslednje dve i po godine, pre oktobra, znači ono što je bilo od januara 1997. godine, pa negde do oktobra 2000. godine, prosveta je i dalje padala, samo jedan jedini put njihova plata je povećana za 20%, i to u martu 2000. godine. Zatekli smo stanje da su u proseku oni imali platu od 60 maraka. Od tada šta se desilo - dve stvari - ukinuli smo dnevnicu solidarnosti, i to je jedan namet koji bi, da ga nismo ukinuli, danas bio 12 milijardi dinara za naše građane, a sa druge strane, kao što i znate, od oktobra, pa do sada, mislim da je veoma primeren dogovor koji je napravljen sa sindikatima, mi smo uspeli sa njima da poboljšamo taj veoma srozan materijalni položaj i idemo dalje tim putem.
Naravno da i današnjih 110-120 maraka nije dovoljno, ali prosveti je najzad, posle toliko godina, krenulo nabolje. Mi smo rekli da su prioritet i mi smo to dokazali, dokazali smo odlukama koje smo doneli o njihovim platama, od oktobra, dokazali smo po onom dogovoru koji je veoma važan, jer je on potpisan od strane svih sindikata i on se odnosi na celu godinu, i to je čini mi se veoma odgovoran dokument. Vlada će ispoštovati ono što je ona potpisala i isto tako očekujemo od sindikata da ispoštuju ono što su oni potpisali, i da neće biti štrajkova, ukoliko mi, kao što planiramo, budemo fer prema njima.
I najzad, šesta stvar koju bih hteo da napomenem, to je ono što se zvalo transparentnost. Bilo je puno priča o tome, šta je iskazano ovde i šta je iskazano onde. Od reči - transparentnost više volim neku domaću reč koja se zove - poštenje. I samim tim najavljujem danas da mi već radimo na nacrtu zakona o budžetskom postupku, koji ćemo predložiti za koju nedelju ili koji mesec, ukoliko bude prostora u parlamentu, jer čini mi se da nekoliko pitanja ovde stoji - mislim da treba još preciznije urediti i budžetsku proceduru, i usvajanje budžeta, i izvršenje da bi još više ličili na jednu normalnu zemlju. Zbog toga mislim da treba da usvojimo za određeno vreme taj dokument.
Najzad, zaključujem time što bih hteo da vas podsetim na one prioritete, na one ključne stavke ovog budžeta, a to je - prvo, da je to budžet štednje, neke stvari su već odlučene, ali mi ćemo se svakoga dana truditi da smanjimo obim potrošnje, s tim što ćemo ganjati svaki luksuz, sve neprimerene privilegije i tražiti racionalnost u trošenju.
Drugo, radićemo veoma aktivno na suzbijanju sive ekonomije, krenuli smo sa punktovima na administrativnim granicama sa Kosovom i sa Crnom Gorom, krenimo dalje sa onom uredbom o nafti i videćete ovih dana i sledećih nedelja veoma decidno ćemo ići u tu borbu i uhvatiti se u koštac sa tim, jer to je jedno od ključnih stvari, da bismo mogli da obezbedimo novac za zdravstvo, za prosvetu, za sve ono što je prioritet.
Treća stvar su platni razredi. Mnogi su pričali o nekim platama u lokalnim samoupravama, one neće biti zaobiđene, i samim tim, ne vraćaju se u nekakvo komunističko vreme bilo kakve uravnilovke, gde se ne priznaju bilo kakve razlike u platama, jer mislim da su one primerene. Jednostavno, mi ćemo napraviti malo više pravde u tome i sa tim ćemo izaći isto za koju nedelju pred javnost i pred vas.
Četvrta stvar je usklađivanje sa saveznim institucijama, sa Saveznom vladom i Vojskom, mi smo od njih tražili, i ovih dana oni već odlučuju o tome da žive na istoj nozi kao i mi.
To je isti budžet. Nažalost, od strane Crne Gore se ne uplaćuje u naš federalni budžet, tako da moramo živeti na istoj nozi i oni su već pokrenuli neke akcije u tom smislu.
Najzad, ako govorimo o prioritetima želim samo da ponovim da su to ponovo prosveta, zdravstvo, edukacija radne snage i razvrstavanje onih koji su najugroženiji. Sa time zaključujem ovo što sam hteo da vam kažem. Želim da se zahvalim svima na diskusiji i želim jednostavno da kažem da, naravno, ovaj budžet nije budžet koji smo mi sanjali, nije to budžet koji bi mogao da podmiri ono što je najnužnije u mnogim segmentima našeg društva, ali čini mi se da je to budžet realnosti, budžet odgovornosti, budžet koji eto danas, i sa time zaključujem, od vas apelujem i tražim da izglasate, jer mi se čini da je to ono najbolje što možemo u datom momentu uraditi. On ne rešava sve, ali čini mi se da je značajan korak prema oporavku naše zemlje, ne samo vlasti, nego cele naše zemlje. Hvala.

Kao svuda u svetu, pa i u Srbiji prirodni sokovi neće biti opterećeni. Pogledajte član 13. Odgovor je da neće biti opterećeni, pogledajte član 13.
(Miroljub Veljković, s mesta: - Uopšte nisam zadovoljan odgovorom.)

Želeo bih samo da dodam što se tiče teksta - posle stava 4. dodaje se stav koji glasi itd. Dodatne  konsultacije su pokazale da bi bilo, zbog ekoloških i drugih razloga, primereno da se u stvari ne plaća akciza na te proizvode, međutim tehnika je sada da je ovo sastav zakona i na sledećoj redovnoj sednici mi ćemo predložiti amandman da se akciza ukine na ta ulja, motorna ulja i maziva. Samo toliko kao informacija.

Želeo bih dosta otvoreno, kao i uvek, da govorim o ovom pitanju koje je veoma važno, jer ako je Vlada rekla da je zdravstvo jedno od četiri prioriteta ovog budžeta, naravno kada pričamo o lekovima, o ortopedskim i drugim pomagalima, moramo veoma pomno pogledati šta se radi.
Međutim, kada se došlo do izbora da li osloboditi od poreza na promet lekove, ortopedska i druga pomagala ili pak njih oporezovati došli smo do sledeće konstatacije i predloga, koji bi ipak hteo da vam predložim večeras i da ga podržite, ili eventualno da povučete vaš amandman.
Imali smo zadnjih godina i dug niz godina oslobađanje svih lekova i vidi se da lekova apsolutno nije bilo. U čemu je problem? Problem je, kao što smo videli nekoliko poslednjih dana, da je taj segment našeg društva i te kako bio kriminalizovan, da oni lekovi koji su bili kupljeni baš za Fond zdravstva su se nalazili, ni sami ne znaju kako, ali često u tim privatnim apotekama i može se reći da taj primer eklatantno dokazuje da porez ne rešava problem neke druge politike. Tu se eklatantno vidi da se ne može kroz politiku voditi zdravstvena politika, da se kroz poresku politiku ne može voditi socijalna politika, već najbolji način je da se vodi poreska politika, a posle na rashodnoj strani obezbedi, kroz zakon koji nešto obezbeđuje za neku ciljnu grupu dodatna prava koje onda država održi i baš u domenu lekova i ortopedskih i drugih pomagala mi u stvari imamo tu zaštitu. To je Zakon o zdravstvenoj zaštiti i dozvolite da vam napomenem taj član 7. koji je u stvari dosta dobro urađen i koji daje specijalna prava, ne samo zaštite od bilo koje promene u porezu na promet, već od bilo koje cene lekova za sledeće ciljne grupe.
To su deca do 15 godina života, školska deca i studenti do 26 godina života, žene u vezi sa trudnoćom, porođajem i materinstvom, lica starija od 65 godina, hendikepirana i invalidna lica, nezaposlena lica, materijalno neobezbeđena lica i članovi njihovih porodica, korisnici stalnih novčanih pomoći. Dalje, lica u vezi sa zaštitom i lečenjem od zaraznih bolesti, malignih oboljenja, šećerne bolesti, hemofilije, duševnih bolesti, cerebralne paralize, multiple skleroze, reumatske groznice, hipertenzije, koronarnih i cerebralno vaskularnih bolesti i druga lica u vezi sa pružanjem hitne, odnosno urgentne zdravstvene zaštite.
Onda, zdravstvena zaštita ovih lica obuhvata vakcinacije, ukazivanje hitne medicinske pomoći, preglede i lečenje i dobijanje lekova prema listi lekova i medicinskih indikacija, dobijanje ortopedskih pomagala prema utvrđenom invaliditetu itd. Čini mi se u ovom momentu kada izlazimo iz jednog duboko kriminalnog sistema i dalje oslobađanje tih lekova i ortopedskih pomagala bi bilo na neki način priznavanje da ova nova vlast neće moći da iznese ovaj zakon i da neće moći da obezbedi baš ovim ciljnim grupama da ostvare svoja prava, što znači predlog večeras je da se taj amandman povuče. Međutim, verujte da od svih sredstava sledeće nedelje i sledeći meseci moraju pokazati da li treba ponovo da pogledamo u materiju i, verujte, tu ćemo veoma pragmatično gledati stvari i reagovati veoma brzo.

Poštovani poslanici, znam da je kasno, a jedno bih hteo da vas zamolim u ime  Vlade, da nastavite diskusiju večeras do kraja dnevnog reda iz dva razloga.
Prvi razlog je zato što, uistinu, da bi mogao uredno da se sprovede novi porez na promet, najbolje za naše građane da se izvrši popis je u nedelju, što znači da mora da bude publikovano sutra i u tom slučaju da ovo krene u ponedeljak. Jutros, kao što sam napomenuo, mislim malo ranije, imali smo sastanak sa svim značajnijim trgovačkim firmama i mrežama u zemlji, i oni su bez ikakvog problema rekli da neće biti većih promena cena sledeće nedelje.
Drugi razlog je možda isto tako važan, danas sam dobio kao i svi vi poziv iz unutrašnjosti, iz lokalnih samouprava i 6. tačka dnevnog reda je apsolutno nužna njima da bi mogli sutra da se sretnu i da izglasaju budžet, jer sutra je zadnji dan da to urade i da imaju redovno finansiranje od 1.aprila. Znači, mnogi od njih očekuju to da bi mogli da rade.
Hvala vam unapred.
(Aplauz u sali.)

Hvala  vam.

Hteo bih samo nekoliko činjenica da dam o Kosovu i Metohiji. Za Kosovo i Metohiju je 80,8 miliona, a to je novac za stručne službe pokrajinskih organa. Na to treba dodati još, iz člana 3. stav 1, 676 miliona, kao što stav 2. pokazuje - raspored tih sredstava se vrši odlukom Vlade. Mogu vam reći da računica pokazuje, zbog specifične situacije na Kosovu i Metohiji, Vlada Republike Srbije, kao i Vlada SRJ, poštuju rezoluciju 1244 Saveza bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja je doneta u bivšem režimu. To su činjenice i to je situacija koju je nasledila ova vlast. Mi se ruvodimo time. Samim tim, u tom razdelu smo predvideli  dodatnih 404 miliona dinara.
Treća stvar koju bih hteo da napomenem, svi oni koji su bili zaposleni u državnim organima ili javnim službama, da li su oni danas na Kosovu ili, na žalost, nisu više danas na Kosovu, oni su svi zbrinuti. Te plate iznose 108 miliona dinara mesečno. Danas, sa predviđenom inflacijom, to će biti milijardu i 700 dinara za sve njih. Od toga za MUP - 56 miliona mesečno, Ministarstvo pravde i lokalne samouprave - 11,9, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva - jedan milion, Ministarstvo prosvete i sporta - 37,6 itd. Sveukupno 108 miliona.
Najzad, četvrta i zadnja stvar koju bih hteo da napomenem, to je za sve materijalne potrebe Srba na Kosovu ova vlada se trudi. Zadnja stvar koja je odlučena još pre dve nedelje, i sada se sprovodi, iz italijanske donacije je obezbeđeno dosta novca za dizel, za setvu, i on se danas raspoređuje na to. Ova vlada se brine. Ova vlada nije jedan jedini dinar njima zakinula. Naprotiv, mi se trudimo iz sve snage, u ovoj stiuaciji koju smo nasledili, da uradimo maksimalno.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, kolege ministri, dame i gospodo, prvo bih hteo da se zahvalim svima na sugestijama i idejama. Bilo je nekih izlaganja koja su izlazila iz teme,  ali bilo je dosta korisnih stvari. Čak se čuo neki kompliment. On za mene nije lični, nego je to kompliment za jednu celu ekipu koja već nedeljama radi besomučno i  želim ponovo da im se zahvalim danas što su pred vama ovi tekstovi, ovaj budžet i ova poreska reforma.
Hteo bih u ovih 10 minuta da obrazložim jedno 6 tačaka i to da odgovorim na glavne tačke i primedbe koje su izašle iz ova dva dana diskusije. Neće ovo biti zadnji put, obratiću vam se još jedno dva puta, ako sam dobro pročitao Poslovnik.
Prvo pitanje je bilo da li je ovaj budžet prevelik, da li je ovo nešto veliko što naša privreda neće moći da podnese. Odgovor je - ne. Da li možemo uporediti ono što je bilo prošle godine sa ovim ? Ne. Prošle godine smo imali jedan budžet i neko je danas rekao 31 milijarda , ali tu treba da se doda još 15 milijardi specijalnih računa, još 5 milijardi sopstvenih prihoda raznih organizacija, a da ne govorimo o tome da smo imali još milijarde gubitaka EPS-a, koji su u stvari kvazifiskalni deficit. Jer umesto da država, kao što smo ove godine obezbedili budžet, ima neke subvencije i za te slučajeve, jednostavno je pokušavala i to prenela preko tih leđa, a da ne govorim o onim računima bez krčmara koji su išli preko robnih rezervi ili pak o tim poslovnim bankama koje su jednostavno bile protočni bojleri za državnu politiku i u stvari jednog političkog vrha koji je davao naredbu Narodnoj banci da štampa novac. Ona ga prosledi poslovnoj banci, koja je onda davala odabranim preduzećima, bez ikakve tržišne utakmice za taj novac, nego možda za neke odabrane, bliže vlasti, da bi oni uspeli da nešto urade u tim preduzećima, a da drugi nisu mogli da dolaze do tih sredstava.
Naravno, ta sredstva se nisu vratila i zbog toga imamo takvu katastrofu u bankarskom sektoru, negde oko minimum 6 milijardi maraka je rupa u tom planu, a da ne govorim o Fondu za razvoj, gde naravno znamo da se ništa neće vratiti.
Da ne govorim o ogromnom licemerstvu, a to je da je Fond za razvoj pre koju godinu, pozajmio, ponavljam - pozajmio, 500 miliona maraka Fondu PIO, kao da u bilo kojoj zemlji neki fond za penzije može ikada vratiti takvu neku pozajmicu. To se dogodilo i to se vodi i dan danas, a mi ćemo to ispraviti. Eto kako su se vodile te javne finansije. Kada pogledate današnji budžet i ovu celu javnu potrošnju, u vidu postotka prema bruto nacionalnom dohotku i, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, tu moramo da prestanemo da govorimo o društvenom proizvodu, izvinite, o društvenoj proizvodnji, moramo da uvedemo bruto nacionalni dohodak kao cela Evropa, odnosno da govorimo o njemu i tu vidimo da ćemo ove godine biti daleko ispod 50%, oko 44%. Prošle godine, kada izračunate sve to i uračunate u sve to, a u tome nećemo računati ono o čemu smo govorili, i 19 milijardi docnji, zakašnjenja, i neki poslanici su danas govorili - zakašnjenje od tri godine za penzije seljacima, dve godine za dečije dodatke, 20 milijardi docnji je bilo prošle godine, koje smo delimično mogli da saniramo u zadnjem kvartalu, ako sve to dodate, sve je to bilo negde između 55 i 60% bruto nacionalnog dohotka zahvatanja privrede ove godine.
Ove godine, zahvaljujući tome što smo uspeli s nešto boljim izvršenjem budžeta, prošle godine donacijama i većom disciplinom da vratimo neku docnju i time što smo mnogo odgovornije gledali šta je javna potrošnja, i mnoge moje kolege znaju kakve su bile teške te diskusije i koliko smo pomno pratili i gledali svaki dinar da bude potrošen u one svrhe i naravno, da novca nema dovoljno, ali mi smo uspeli da smanjimo to zahvatanje.
Prvo pitanje - da li više zahvatamo? Ne. Manje. Mnogo odgovornije. Videli smo da prošle godine, svaki put kada smo pogledali i, dobićete taj izveštaj o završnom računu za tri do četiri nedelje, videćete da svaki put kada je bila neka specijalna i namenska taksa, da su se tu rađali najveći problemi i tu se najviše trošilo nenamenski, i tu je bilo najviše mešetarenja. Zbog toga smo to ukinuli i imaćemo mnogo veću kontrolu za sve što se dešava.
Drugo pitanje koje je danas bilo, to je - a, zašto imamo deficit?
Mi smo do sada bili jedina evropska zemlja, i Moldavija, i Rumunija, i Bugarska i doći ću do tih zemalja, koja nije iskazivala istinu, a istina, već sam je sada dao, to je da smo i prošle godine imali deficite i te kakve. Ove godine, prvi put iskazujemo istinu i kažemo da naša zemlja planira da ima budžetski deficit i to konsolidovan, sa raznim fondovima od 22 milijardi dinara. Od kojih će10 biti pokriveno iz privatizacije, a 12 iz očekivanih donacija i zajmova.
Pitanje se onda postavlja - a šta će biti ako se ne materijalizuju ti prihodi, ako ne bude te privatizacije, ako ne bude tih donacija i kredita? Naravno, postoji rezervna varijanta. Mi smo odgovorna vlast, znamo kojim redosledom ćemo smanjivati rashode, a naravno da one stvari koje će u svakom slučaju ostati, to su plate, penzije, socijalno osiguranje za one koji su najugroženiji i naravno za ono što je potrebno da naše sudstvo, da naša policija i ono što izdržavamo, što se tiče vojske, i dalje funkcioniše. Tim redosledom idemo i to je onaj pravi put za jednu odgovornu državu.
Znači, deficit prvi put, kao svaka normalna zemlja iskazujemo i znamo šta ćemo uraditi u slučaju da ne bude tih sredstava koje smo danas predvideli, a verujem da će njih biti, i te kako. Čak verujem, a bilo je diskusije o tome, da ukoliko se međunarodna pozicija naše zemlje ne pogorša u narednih nekoliko nedelja, imaćemo i donatorsku konferenciju, na kojoj radimo i na kojoj će doći do dodatnih značajnih sredstava za finansiranje mnogih kapitalnih projekata u našoj zemlji, bilo to u domenu poljoprivrede, bilo to u građevinarstvu, bilo to u energetici, a da ne govorim o drugim segmentima kao što je sudstvo, gde bi uistinu trebali više da imamo, a to je jedno važno i ključno mesto za našu zemlju, a da ne govorim o lokalnoj samoupravi, a da ne govorim i o policiji. Jer, verujte, bio bih jedan od najsrećnijih ljudi ako bismo mogli da nađemo sredstva, kroz koje načine, da obnovimo onu jednu od bombardovanih zgrada, da se i naša policija smesti nazad u njihove prostorije, da nemamo više takve skupe zakupe u kojima oni žive. To je ona ključna stvar. Deficit imamo da bi bili kao Evropa, da bi bili kao normalna zemlja i da bi vodili javne finansije na sasvim normalan način.
Treće pitanje je bilo - da li će biti inflacije? Odgovor je - da.
Mi smo planirali 30% inflaciju ove godine, od toga je 10% one jezgrovite inflacije, a 20% je već predviđeno za ono uklanjanje dispariteta cena, struja takođe o kojoj smo govorili i nekoliko namirnica. Kao što ste videli, tu su komunalije i tu je već nešto urađeno u prvom kvartalu. Moram reći da će Vlada Republike Srbije, na sledećoj sednici ponovo preuzeti na sebe davanje saglasnosti na dizanje cena komunalnih usluga, jer je bilo malo previše nekoordiniranih poteza u tom planu na lokalnom nivou. Znači, mi ne samo da smo predvideli inflaciju, već smo čak i ukalkulisali ono što treba da dođe u vidu inflacije kroz uklanjanje dispariteta cena, pa i ove poreske reforme. Mi smo ukalkulisali i već pričali sa mnogima iz trgovine, i to onih velikih mreža, i njihova računica je kao naša. Sada, kada smo odložili primenu ovog poreza na promet na komunalije do početka sledeće godine, efekat će biti prema njima oko 3,6%, a inflacija prema nama možda oko 3,8 do 4% jednokratno, od sledećeg meseca. Znači, mi smo tu inflaciju predvideli i čini mi se da je ipak to mnogo poštenije, nego projektovati, kao što je bilo projektovano u budžetu za 2000. godinu, da bude nulta inflacija. Šta smo dobili? Dobili smo 113%. Odakle 113%? Baš zbog toga što su se neke cene stihijski oslobodile i oni koji danas pokušavaju da daju lekciju tome da će možda biti neke jednokratne inflacije od 3,6% zbog neke poreske reforme, a u oktobru prošle godine su ispustili sve ono što su držali godinama i prouzrokovali 275% inflaciju u oktobru, 17% u novembru mesecu, mislim da to nije fer i nije odgovorno.
Zbog toga mislim da je ovaj budžet, projektovan sa 12 plata, sa 12 dečjih dodataka, 12 penzija, i to ćemo održati po svaku cenu, mnogo pošteniji nego onaj prošle godine, sa takozvanom nultom inflacijom, ali sa 11 penzija jer je tako bio projektovan i u startu. U startu se planiralo da se krše zakoni, usvojeni zakonom, priznata prava naših građana da se isplati samo 11 penzija, samo 11 plata, samo 11 dečjih dodataka. Ni to se nije uradilo i kasnilo se, kao što sam rekao, dve godine za dečje dodatke, tri godine za penzije seljaka, 26 meseci za one koji su u najtežem materijalnom položaju. Takvu neodgovornu politiku mi ne želimo da vodimo.
Želim da kažem četvrtu stvar, to je da li će ovaj budžet i ovakva poreska reforma imati efekte na standard građana. Na kraju krajeva, i verujte, to je ono jedino merilo za bilo koju politiku, pa i za ovu koju vodimo danas ovde. U nekom periodu jedino tako možemo da vidimo da li smo uspeli ili ne. Sigurno je da ovim poreskim reformama, najzad, ukidamo nešto što je unikalno za našu zemlju u Evropi, a da smo mi bili poreski raj za one bogate. U našoj zemlji je moglo da se živi sa nekom, možda i sa više privatnih firmi, gde već godinama ne iskazujete nikakvu dobit, a gde imate džip, imate jahtu, imate vilu, imate stan u inostranstvu, a da ne plaćate ni jedan jedini dinar našim porezima. Tome je došao kraj.
Ovog puta mi ćemo pomno gledati šta se dešava tu i imaćemo progresivnost u oporezivanju tih ljudi.
Što se tiče srednjeg sloja, srednji sloj neće imati efekat jer ova tranzicija uvek ide njemu na ruke, a oni najsiromašniji, mi smo njih obezbedili kroz te dečje dodatke, mi ćemo njima obezbediti i dodatna sredstva, kroz socijalni fond za jednokratnu pomoć i tu ćemo pomoći onim familijama koje primaju dečje dodatke, dodatno kada dođe vreme za udžbenike, za dečju odeću. Njima ćemo pomoći, a ne kroz takozvanu demagogiju i neke niže cene za sve, pa da i bogataši plaćaju istu cenu, kao i oni siromašni.
To je demagogija i to nije pravi način da se vodi jedna politika. Poreska politika je poreska politika i ona treba da obezbedi sredstva za socijalnu politiku i mi smo četiri puta više obezbedili sredstava za baš tu socijalnu politiku i mi ćemo nju ispoštovati.
Na kraju želim samo da kažem, budžet ne može sve i to je očigledno. On je samo jedan, možda ključni, ali jedan od glavnih elemenata ekonomske politike i nije jedini. Posle svega ovoga, i budžeta i poreza, jedini prioritet je privreda. Naravno, u budžetu imamo 22 milijarde za podsticaj privrede. To je mnogo više nego prethodnih godina. Imamo Agrarni budžet koji je mnogo propulzivniji nego prošlih godina.
Šta mi želimo? Mi nemamo čaroban štapić. Mogu vam reći, i to je naš nastup, da sa ovim budžetom, ovim poreskim zakonima i ono što nas očekuje u nekoliko meseci, to neće biti lako, ali ovo je Srbija u pokretu, dinamika je na našoj strani. Ona nije samo na strani neke vlade, ona je na strani Srbije.
Hvala vam puno.
(Aplauz u sali.)