Nadovezujući se na ono što je gospodin Ivković rekao, samo da potvrdim nešto što je on rekao. Prvo, da je i u ovom budžetu za 2001. godinu, koji je utvrđen po onom zakonu koji preovlađuje u ovom momentu, ima dosta toga što nije dovoljno dorečeno. Znači, jeste i zakonski kada je urađeno u našem budžetu, nije dovoljno dorađeno, ali one sume i cifre koje moraju još da se razlože i da se uđe u veće detalje o tome kako će biti trošeno, na tome se radi.
Finansijski planovi se usvajaju kao što treba, a što se tiče budućnosti našeg budžeta i kao što sam već rekao, mi ćemo vam predložiti za koju nedelju predlog zakona o budžetskom postupku, gde ćemo imati dve stvari. Prvo, budžet će biti predložen u mnogo detaljnijim stavkama, tako da će kontrola biti lakša, neće biti toliko velikih stavki kao što je danas i kao što je bilo prošle godine. Drugo, nalaz kontrolora će biti sastavni deo završnog računa i ovaj dokument, kao što je gospodin predsednik naznačio, daje se za vašu informaciju i potpunu informaciju, da imate bolje sagledavanje u tome šta se dešavalo u državnoj kasi prošle godine. Hvala.
(Branislav Ivković, sa mesta: Replika.)

Samo odgovor na vaše pitanje. Ako pogledate stranu 96. tabelu 1. vidite da tu imate one specijalne račune o kojima smo govorili. Znači, zove se - Izveštaj o ostvarenim prihodima i izvršenim rashodima na posebnim računima u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2000. godine i vidite da je zbir, kolona 4, prihodi po posebnim propisima, 19,3 milijarde dinara. Na to se nadovezuje ona 31 milijarda dinara i tako dolazite do  cca (cirka) 51 milijardu dinara.

Mislim da je to ilustracija toga što nije bilo dobro u budžetu 2000. godine, jer, da bi vama, poštovani narodni poslanici, predočili celu sliku, morali smo da uberemo informacije sa raznih izvora. Zahvaljujući načinu na koji ste izglasali budžet ove godine, to neće biti nužno, neće biti nužno ni na prihodnoj, ni na rashodnoj strani, a da govorim o ovom pitanju - ako pogledamo razdeo, baš je u tome problem, ono što se formalno zvalo, i ne može se retroaktivno tako menjati, ono što se zvalo budžet Republike Srbije, tu smo imali ovih 31,5 milijardi prihoda. To je ono što je ostvareno, a gde je bilo planirano 28,9 milijardi.
A s druge strane, taj prilog o kome sam pričao, tu u stvari imamo sveukupno 19,3 milijarde. Međutim, i u tim specijalnim računima ste imali dve kategorije - jedan deo toga, otprilike 4 milijarde, su išle kroz specijalne račune Ministarstva finansija i prolazile su kroz to, ali nisu bile diskutovane u parlamentu, dok onaj drugi deo, otprilike 15 milijardi, niti je prolazio kroz budžet, niti je prolazio kroz jednu raspravu u Skupštini.
I tako imamo čak tri kategorije javnih prihoda: imamo ono što se zove budžet, imamo ono što prolazi kroz budžet, a nije prošlo kroz normalnu skupštinsku proceduru, i imamo ono što je u stvari prihod, jer je to država odredila i to je karakter javnog prihoda, a da ne prolazi kroz budžet, i naravno, nije prošlo ni kroz jednu normalnu budžetsku proceduru.
Kada dođemo do završnog računa, i naravno, i ova godina nije godina gde se neće kontrolisati. Naprotiv, i te kako će se kontrolisati na šta se troši, i dakako, i ova vlada, i ja lično, ćemo odgovarati za to. Hvala. (Tomislav Nikolić traži reč: Nije u pravu za pet milijardi dinara.)

Gospodine predsedniče, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, ako je ovo veoma važan dom, tako ga doživljavam, ne može se nazvati pamfletom ono što je izveštaj u nalazu kontrole finansijsko-materijalnog poslovanja i zakonito namenskog korišćenja sredstava budžeta. Zato  imajući u vidu da mnogi poslanici iz raznih grupa osećaju da je važno u ovom momentu dopuniti ovaj posao o kontroli koji je počeo, pristajem na legalan način da u ime Vlade povučem ovaj Predlog zakona, dok se kontrola ne završi,  ta kontrola će biti u obrazloženju i doći će do vas najkasnije do sledećeg meseca.

Poštovani predsedniče, potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, samo tri reakcije na nekoliko prethodnih izlaganja. Prvo što se tiče poreza na imovinu. Tu prisustvujemo do neke mere zaplašivanju naših građana, kao što je bio slučaj sa porezom na promet koji je trebao da razruši standard, koji je trebalo da dovede ogromnu inflaciju, koji je  trebalo da dovede do gladi naših građana. Mi već živimo tri nedelje sa tim porezom na promet. Ako pogledamo koji su efekti vidimo da velikih povećanja cena nema, doduše u nekim namirnicama i nekim stvarima toga ima, ali vidimo da su mnoge prodavnice iskoristile ovo da čak skinu cene na nekoliko desetina veoma važnih proizvoda za naše građane.

Što se tiče poreza na imovinu, šta se dešava? Imamo usklađivanje kao i svakih prethodnih godina za tzv. tržišnu vrednost, koja će u stvari ove godine pratiti striktno inflaciju. Znači, za sve naše građane, oni neće platiti više nego ono što je usklađeno za imovinu. Jedino što se dešava to je da će ove godine oni koji imaju mnogo veće kuće, mnogo veće stanove platiti proporcionalno više i to je ona razumna progresivnost koju smo uveli u naš sistem kao svuda u svetu.

Znači, za naše građane, da bi ušli u zonu povećanja stope od onih 0,40% koje postoje do danas, tržišna vrednost, a to je ona koja je procenjena i koja je mnogih godina u stvari nešto niža, značajno niža od one prave tržišne vrednosti i koja prati ono što se dešava i u seoskim opštinama, i u drugim opštinama, oni neće preći ovu zonu, ako to nije više od šest miliona dinara. Znači, samo oni, i ako uzmemo jedan primer, koji živi u Beogradu i koji imaju stan veći od 350 kvadrata će početi da ulaze u zonu većih stopa. Znači, to je jedna manjina ljudi i treba da imaju veoma velike stanove da bi počeli da plaćaju proporcionalno mnogo veće stope.

Druga stvar o kojoj se pričalo, to je oko sredstava za solidarnu stambenu izgradnju. Meni se čini da ovde baš vidimo jedan pametni kompromis, kompromis između važnog pitanja stambene izgradnje i jednog drugog veoma važnog pitanja, a to je fiskalna decentralizacija. Uvođenjem te stope, koja nije definisana unapred, ali postoji od 0,3 do 1%, pravimo jedan pametni kompromis. Ostaje solidarna stambena izgradnja, ali ostavlja se lokalnoj samoupravi da proceni i to je valjda jedna kontrola građanstva i to je isto demokratija na lokalnom nivou, mogućnost da lokalna samouprava odredi, a ne neko iz Beograda, ne znajući tačno kakva je situacija lokalno, da se zna koliko treba odvojiti za to sredstava.

Najzad, ako se govori, recimo, o filozofiji javnih finansija, i govori se da je mnogo bolje imati namenske takse, da se zna na šta ide, za nekoliko nedelja dobićete završni račun budžeta 2000. godine, kao i prvi izveštaj budžetske kontrole i videćete vi prvi, a samim tim javnost, da su se najveći problemi javili baš u tim namenskim taksama, baš u tim namenskim porezima, jer tu nije bilo dovoljno kontrole vas narodnih poslanika, pa i javnosti. Tu su se rodili najveći problemi.

Uzmimo 3% za železnicu, ono što je namenski trebalo da bude za obnavljanje infrastrukture i videćemo koje su to činjenice. Videćemo da li se tu nešto izdvojilo za infrastrukturu i za nešto drugo. Zbog toga ovaj budžet i to nenamensko u mnogim slučajevima ubiranje poreza je ona prava stvar za demokratiju, jer to onda mora biti na rashodnoj strani, i železnica i obnavljanje, i to mora proći kroz budžetsku proceduru, izveštavanje vas narodnih poslanika i cele javnosti. To je pravi put, kontrole naših javnih finansija i pravi nadzor naših građana na tome na šta se troši i za šta treba da se troši.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, glasajući za ovaj zakon time ćete zaokružiti prvi korak ekonomske reforme i predloženi paket poreskih zakona, a tim pre što ste glasali za budžet Republike Srbije. Želeo bih da iskoristim ovu priliku da možda, ako pogledamo malo unazad ovih nekoliko nedelja koje smo proveli zajedno, kažem tri pouke, da vidim koje su tri stvari naši građani dobili kroz ovu raspravu i kroz usvajanje ovih zakona. Pa možda naznačim koja su tri sledeća ključna koraka u našoj fiskalnoj, pa i ekonomskoj reformi.
Prvo, sa poukama. Prva pouka čini mi se je jedna veoma pozitivna pouka, a to je da je ovo prva rasprava ovih razmera i ove dubine, ma kakva bila i naravno da u nekim momentima možda i nije bila dolična ovom domu.
Ovo je prva o jednom ključnom pitanju koje okupira i koje interesuje sve naše građane. Čini mi se da sama činjenica da mi raspravljamo o tome je jedan veoma pouzdan signal da se naša zemlja vraća u red normalnih zemalja, zemalja gde se najviše raspravlja o ovim pitanjima, gde se najžešće rasprave vode baš o ovome, o porezima, o javnoj potrošnji, o raznim programima i bore se idejama da nađu ono što je najbolje za naše građane. Time se, čini mi se, ovim prvim činom ekonomske reforme sprovodi jedan veoma pozitivni čin.
Ako pogledamo, isto tako ponašanje Vlade, bilo je pitanja oko toga zašto su ti vladini amandmani, izraz jedne nove tehnologije vlasti i načina vođenja ove zemlje. Gledajući u prošlost i gledajući kako su vođene ove sednice, primetio sam da skoro nikada nije bio prihvaćen nijedan amandman opozicije, u prošlim zasedanjima. Ali, imajući u vidu da smo imali veoma kratak period za usvajanje ovih zakona, ne samo da je Vlada imala sluha za ono što je bilo konstruktivno od strane opozicije, nego je pomno pratila javni pretres i javnu raspravu i usvojila ono što je bilo razumno. Tako, čini mi se, dobili smo na kvalitetu našeg javnog života, javne rasprave i usvajanja ovako ključnih zakona. To bi bila moja prva pouka.
Što se tiče druge poruke, premijer pre neki dan rekao da je Vlada loše, katastrofalno predstavila ove zakone. Ja se sa njim slažem. Zašto? Zato što je teško objasniti da ovako dobar paket poreskih zakona i ovakav budžet, koji je kvalitativan pomak prema onome što je bilo u našoj zemlji, ne bude prihvaćen od strane našeg stanovništva, pa čak i opozicije, i priznajući da ovo nije momenat da idemo u finese i u neke manje stvari. Kada prelazite sa jednog sistema, gde 40% celog budžeta prolazi kroz specijalne račune, kad prelazite sa jednog sistema gde naš narod biva oporezovan inflacijom, zamrzavanjem njihovih sredstava u tzv. državnim bankama, da ne govorim o privatnim, kada prelazite iz sistema gde nije bilo nikakve budžetske kontrole, kad prelazite iz sistema gde nije bilo moguće imati redovne izveštaje o tome šta se dešava u državnoj kasi, u tom momentu, a i kada sagledate tu situaciju uistinu, Vlada nije dobro uradila, nije dobar posao uradila sa tim da objasni našem narodu, možda i vama ovde u Skupštini, šta je ovde i šta se tu nalazi.
Međutim, mislim da su činjenice veoma tvrdoglave. Isto tako, oni koji su u vreme ove rasprave najavili ogromnu inflaciju, veliki potres, poreski šok time što prelazimo na jedinstvenu stopu poreza na promet, već tri nedelje živimo sa tim porezom i vidimo da uistinu ima proizvoda koji su crna tačka, gde je cena povećana, a samim tim, i primenom toga vidimo da nikakvog velikog šoka nema. Tako će i biti sa ovim novim zakonima i tako će biti zato što mi želimo da tako bude i zato što smo se tako i pripremili.
Znači, ako smo ostavili previše prostora za neznanje, za demagogiju, najviše smo krivi mi, pa i ja, zato što smo ostavili da se za ovom govornicom kaže puno netačnih tvrdnji. Krivi smo i mi, ali mislim da će se to u sledećih nekoliko sednica i ovih predloženih zakona u mnogo čemu promeniti. Rečeno je da je budžet veći. Nominalno, jeste. Ali, kada budemo priložili završni račun budžeta za 2001. godinu, početkom sledeće godine, videćemo šta je izvršeno i uporedićemo realne cifre. Onda ćemo videti da je uistinu zahvatanje naše privrede smanjeno, kada se uporedi ono što se treba uporediti.
Govorilo se da smo uveli neke nove poreze, ali mi smo ukinuli poreze. Mi smo ukinuli taksu za izlazak iz SRJ, dnevnice solidarnosti koje, da nisu ukinute, opteretile bi naše stanovništvo za dodatnih 12 milijardi dinara. To je 10% celog budžeta. Taksa na električno brojilo je ukinuta. Želim da kažem, pošto je o tome bilo priče jutros, moramo ponovo uvesti jedan vid pretplate i imati obezbeđeno namensko finansiranje RTS-a, jer uistinu, nije dobro imati situaciju gde nekad ministar finansija odlučuje kada i koliko treba da budu isplaćene plate u RTS-u. To nije dobra situacija i ona će veoma brzo biti promenjena. Ukinuto je 3% u Beogradu, ukinuto je 3% za železnicu, i imamo sijaset drugih naknada koje nisu ukinute, već su pretvorene u ono što jesu - akciza ili porez na promet.
Pričalo se o tome da će ovi nameti ugroziti naše stanovništvo. Već danas čujem, i čućete ponovo o tome, da oni koji danas primaju porez na njihovu imovinu, na stanove, moraju mnogo više da plate. Ponovo, pogledajmo, zbog toga što je režim prošle godine imao inflaciju 116%, jednostavno, usklađivanje sa tom stopom inflacije dovodi do ovih cifara u dinarima koje će naši građani da plate. Ali, ni u čemu to nije realno podignuto. Tako će i biti u svim porezima koje će naši obični građani plaćati ove godine. Tu ne sme niko da ih zaplaši i niko ne sme da uvede bilo kakav strah u naše stanovništvo. Država se vodi normalno, odgovorno, ne više stihijski.
Treća pouka koju možda i lično vučem iz ovoga, baš zbog toga što se o ovim temama veoma malo pričalo prošlih godina, možda znanje u celom društvu, poznavanje, razmena mišljenja oko toga je na dosta niskom nivou, hteli to ili ne hteli. Mislim da je isto tako tu važna uloga države, ne kroz neki drugi populizam, da pomogne svima, i privredi i građanima, da bolje znaju šta plaćaju i zašto plaćaju. Zbog toga, hteo bih da vam kažem da ono što je planirano ići će još brže, a to je uspostavljanje jednog instituta za javne finansije, koji će tražiti da se razvije i naša doktrina i naše znanje u tom domenu.
Publikovaćemo jedan poreski informator i to kroz elektronske i druge medije. Već od sutra ćemo uspostaviti telefonsku vezu, i to ćemo objaviti u Ministarstvu finansija, pa posle toga u centrima RUJPA, a posle toga i u lokalnim ispostavama Republičke uprave javnih prihoda, da građani ili privrednici koji imaju pitanja mogu da dobiju odgovore. Najzad, za one koji su već na Internetu, krajem ove nedelje biće uspostavljen i sajt Ministarstva finansija, gde će moći da vide zakone i pitanja i odgovore. To su tri pouke.
Ako sada pogledam i sagledam sve ove poreske zakone, ne ulazeći ponovo u budžet, pitamo se šta su dobili naši građani. Čini mi se, tri stvari. Prvo, mnogo više demokratije i poštenja. To možda nije mnogo, ali to je već baza za nešto što je zdravo. Zašto? Jer, ovoga puta niti ja, niti bilo koji budući ministar finansija neće moći da izbegne vas i javnost i da uvodi neke namete i neke takse, neke podzakonske akte, jer time sada širimo neki novi način odnosa sa našom javnošću i sa našim građanima.
Ako neki porez mora da bude povećan, ja ili bilo koji drugi moraće da dođe pred vas i da bude rasprava, da se priča i da se raspravi da li je to primereno. To je, čini mi se, veliki pomak za našu zemlju i za naše građane. A da ne govorim o tome da, što se tiče rashodne i prihodne strane, ovog puta je sve kao na dlanu, sve je zakonsko i sve se da proveriti. To je jedan veliki pomak za našu demokratiju i za pošteno vođenje naših javnih finansija. Ja sam, u ime Vlade, izuzetno ponosan na to. (Aplauz.)
Drugu stvar koju su naši građani dobili ovime je više pravičnosti. Pre svega, uveli smo razumnu progresivnost. To znači da oni koji imaju veće kuće, jače automobile, veća primanja, nešto će više i platiti. To je pravično. Ne treba preterati ni u drugom pravcu. Ali, sada i samim tim ulazimo u red nacija koje imaju nešto normalniji način zahvatanja. Očigledno, to će najviše zaživeti onog momenta kad uvedemo sintetički porez na dohodak građana, ali za to treba malo više truda i informatike. To će biti već sledeće godine.
Pravičnost, to je isto ono što se zove prava socijalna politika. To nije demagogija, ne ona demagogija koja kaže - biće niskih cena za sve i za one koji mogu da plate i za one koji ne mogu da plate, pa se onda izdaju neke obveznice, razore se veliki sistemi, a posle toga država je bespomoćna. Država kasni dve godine za dečije dodatke, država ne može priteći u pomoć onima kojima je potrebna. Tome je došao kraj. Ako pogledate budžet, od onih četiri milijarde, sada imamo 16 mlrd. dinara za socijalno ugrožene, jer ta socijalna pomoć mora ići u ruke onima kojima je potrebna, a ne svima.
To je onaj pravi način na koji ćemo štititi naše građane, kroz dečije dodatke, koji će se redovno primati, kroz redovne penzije, kroz redovne plate za one koji su budžetski korisnici. A ove godine, zato što idemo u reforme, imaćemo i 600 miliona dinara koje smo obezbedili od kapitala Svetske banke, a u avgustu će to biti dato, odnosno onima koji primaju dečije dodatke i unapred. Isto tako avgusta, ako možemo nešto i ranije, isplatićemo i one obveznice koje dospevaju tek 1. januara 2002. godine. To je ona prava socijalna politika, ne ona koja na neki administrativni način pokušava da depresira neke cene i posle nema lekova, i struje nema i države više nema.
Treća stvar, koju su naši građani dobili, to je više pogodnosti i za njih i za lokalnu samoupravu, pa i za privredu. Ako pogledamo građane, bilo je puno priče ovde o kolima, ali naši građani već sada vide da smo mi ono što je bilo šest godina starosti omogućili, da prenesu na osam godina starosti, a neki kažu da je trebalo da bude 12 godina, videćemo kroz ove mesece koji dolaze, ali pomak je napravljen i time će mnogi naši građani, oni koji imaju slabija kola, srednja kola, moći da plaćaju čak i manje poreze i sigurno, manje poreze u realnim cenama. Oni koji imaju nešto jača, i nova kola, i to je pravično, plaćaće više.
Što se tiče lovaca, tu amandmanom DOS-a koji je Vlada prihvatila, oslobodili smo lovce plaćanja poreza na oružje, a koji su trebali da plate pre. Mogao bih nastaviti tako dugom listom onih stvari koje smo omogućili našim građanima. Drugo, ako pogledate privredu, na to ću se vratiti na kraju, imamo situaciju gde sada oni mogu više da ulažu, jer budžet ne može dovoljno da uloži u ono što vrši i što je duh naše nacije, ono što je bilo 3,5%, sada je 5%, to je maksimalno i što može da se odbije na dobit preduzeća, a u kulturu se ulaže 1,5% i 3,5% za sve druge namene. To je veliki pomak i to nam je nužno da ona bolje stojeća preduzeća mogu da pomognu, za te ključne segmente, našem društvu.
I sada, ako pređem na ono što su tri sledeća koraka, čini mi se, prvo, i sada se otvara debata i znamo da će za ovom govornicom ponovo neki pokušati da uvedu nemir u duše naših građana, u preduzeća, s tim što prelazimo na bruto plate. Ponavljam, čin prelaska na bruto plate je vraćanje budućnosti našim radnicima, onima koji su zaposleni. Deset godina ta budućnost je prodavana svaki dan. Doduše, to je bilo iznuđeno datom situacijom, delimično, to i ja priznajem. Ali, momenat je da vratimo budućnost našim građanima i oni koji govore, i govoriće za ovom govornicom da će tu biti nekih teškoća za neka preduzeća, stvarno misle da je ova vlast i da je ova vlada izuzetno naivna, da to mi ne znamo i da se već ne spremamo, i da nismo napravili programe, baš za ta preduzeća na onaj pravi način.
Ali, ne sme se ceo sistem iskriviti za nekoliko specifičnih situacija. Moramo da imamo jedan neutralan i normalan sistem, i onda sanirati ono što treba biti sanirano. To je onaj pravi put za našu zemlju. Prelaskom na bruto plate, omogućavamo da oni koji dobijaju platu, dobijaju i prava na penziju i na zdravstvo. To je ono što je najvažnije za naše ljude, jer veoma je teško da neki, na neki ciničan način pričaju o onoj socijalnoj, tempiranoj bombi u srcu Srbije. Oni koji tako pričaju, možda i ne misle previše o tom narodu. Možda im je tako prirastao.
Znači, to je prva stvar i prvi korak koji nas očekuje već sada u ovoj raspravi.
Drugi korak, to je dalje uvođenje reda i poštenja u vođenju naših javnih finansija. Prvo, i to već na ovoj sednici, dobićete završni račun za budžet 2000. godine i dakako, sa tim završnim računom, dobićete kao što je obećano i izveštaj o budžetskoj kontroli, koja traje već od 26. februara ove godine. Tu ćemo videti da neke stvari, koje su rečene za ovom govornicom, nisu tačne, da nenamenske takse nisu bile ona prava stvar. Naprotiv, tu se najviše zloupotreba desilo i službenog položaja i drugih krivičnih dela. Tu ćemo videti, na onome što se desilo, i ponovo će se pokazati da je ovaj put bruto budžeta i ovih poreskih zakona pravi put za našu zemlju.
Ono što se tiče poreza na ekstra dohodak i ekstra dobit, o tome ćemo tek pričati. To je isto jedan način uvođenja reda u našu zemlju i sigurno će biti za koju nedelju puno debate, priče i rasprave u ovom parlamentu oko te teme. Već se priprema i drugi paket, ovog puta ne poreskih zakona, na tome smo završili osim nekih uređivanja ove godine, tu ćemo imati zakon o trezoru, koji će urediti relacije koje ima država sa bankama, imaćemo zakon o budžetskom postupku, jer i ovaj budžetski postupak, ma koliko bio bolji nego onaj što smo imali pre, je nedovoljan za jednu demokratiju kao što treba da bude Srbija. I tu ćemo predložiti mnogo detaljniji način pripremanja budžeta, usvajanja, i dakako praćenja budžeta, da bi vi kao izraz narodne volje, pa i narod, znali još preciznije šta se dešava u državnoj kasi.
Najzad, predložićemo i zakon o igrama na sreću, jer u tom segmentu država mora ponovo uspostaviti svoja prava i uvesti red. To je onaj drugi korak koji možete očekivati.
Zaključujem sa trećim korakom i tu, svi oni koji su o tome pričali, su apsolutno u pravu, najbolji poreski sistem ne može uspeti ukoliko naša privreda i oni elementi koje možemo da uspostavimo, ne krenu. Naravno da je to sada prioritet prioriteta naše vlade. Hteo bih da kažem da je ovo što je bilo u ovim poreskim zakonima i u budžetu, nedovoljno.
Oni koji govore o poljoprivredi, svi kontakti koje imamo sa njima, pokazuju da su veoma dobro shvatili poruku. Usklađivanje sa Evropskom unijom, oslobađanje poreza na promet veštačkog đubriva, proizvoda na zaštitu bilja, stočne hrane, ono što je u Agrarnom budžetu, veoma atraktivna cena za mleko, ona sredstva koja su obezbeđena za proveru našeg stočnog fonda, a da ne govorim o tome da trenutno dobijaju po prvi put ažurno i bonove za dizel, da je veštačko đubrivo došlo, sve to ukazuje da je naša poljoprivreda ponovo krenula. To je veoma pozitivno za sve nas.
Drugo, ako pričamo o privredi, kao što znate, to je najavljeno, mi smo krenuli u jednu veliku borbu za uvođenje reda u akciznim proizvodima. Mogu vam reći, o tome ćete dobiti izveštaj, dobro je krenulo. Krenulo je dobro i u nafti. Velika je akcija kontrole sprovedena od petka pa nadalje u domenu cigareta i tu smo već postigli dobre rezultate. Sve je to ono što će omogućiti dalje rasterećenje naše privrede. I baš o tome pričamo.
Već u junskim platama mi nećemo samo preći na bruto plate, koje će omogućiti proširenje osnovice. Oni koji govore da će topli obrok biti oporezovan, varaju narod, jer on hoće i ući će u osnovicu, ali po nižim stopama. Naravno, za sva ona preduzeća gde je plaćeno redovno, to će imati neutralne efekte. Već u julskim platama, mi idemo na dodatno rasterećenje od 10%. Ono što je danas 100 do 105 dinara, na 100 dinara plate, postaće oko 70. To je ona jaka poruka za celu našu privredu i oni su je veoma dobro shvatili, a onda kada dođemo jednog dana, videćemo koliko će to pomoći onim uspešnijima, a uradićemo kao što sam već najavio, sve da ublažimo bilo kakve negativne efekte za one kojima će to biti teže.
To je ono što će privreda veoma dobro shvatiti uz priliv svežeg kapitala. Danas je bila jedna sednica Fonda za razvoj, već smo dobili 64 miliona maraka za razne izvozne projekte. To je samo početak.
Na kraju, i danas je došla jedna dobra vest, a to je da je 5.500 radnika Zastave je prihvatilo Program Vlade Republike Srbije od svih 6.500. Eto dobre vesti danas. Oni su se izjasnili, nema tu puno mesta ni za kakvo likovanje, nema nikakvog mesta za bilo koje zadovoljstvo. Ovaj dogovor koji je postignut je jedan veoma težak dogovor za sve zaposlene u Zastavi i mi smo toga svesni. On je težak dogovor i za poslodavce, on je veoma težak dogovor i za budžet Republike Srbije i za Srbiju. Ali verujte ona noć pregovora, ono što je danas postignuto, to je da su radnici i sindikati, grad i poslodavac i Vlada sagledali najzad konačno kakva je prava situacija i priznali da su nužne duboke promene u Zastavi.
Sa ovim dogovorom mi imamo sada jednu podlogu, način da radimo zajedno na tom dubokom problemu koji se zove Zastava i mislim da je on tek prvi, prvi, ali značajan pomak prema ozdravljenju ne samo Zastave, nego i Kragujevca i zbog toga sam duboko srećan i veoma zadovoljan u ime Vlade Republike Srbije da su radnici prihvatili, njih 5.500 od 6.500, koji su se izjasnili za taj program.
Na kraju i tu bih zaključio, kao što ste videli pokrenuta je prošle nedelje jedna komisija za regulisanje unutrašnjeg duga u našoj privredi, jer mi nismo samo zatekli 12,2 milijarde dolara spoljnog duga. Mi smo nažalost, zatekli i 825 milijardi dinara unutrašnjeg duga. To je cena te nelikvidnosti, to je cena izolacije, to je cena lošeg vođenja ekonomske politike, koju smo danas zatekli i mi ćemo krenuti u rešavanje tog problema, koji je izuzetno složen, ali i tu se angažujem danas u ime Vlade Republike Srbije.
Do kraja maja ćemo naći i taj mehanizam da omogućimo našoj privredi da ponovo posluje, da odblokiramo te žiro račune, a radeći na privredi sigurno ćemo sagledati i dugove naših građana, dugove koje imaju prema struji i prema nekim drugim aspektima.
Tako uz ovaj budžet, uz ove poreske zakone, uz sve ovo što se radi za privredu i naše građane ja sam siguran da smo postavili jedan prvi ključni temelj za uspeh naše zemlje.
Hvala.

Samo dve stvari. Jedno je pitanje rasprave činjenica, argumenata, a drugo je pitanje morala i obraza. Primiti takve ideje i čuti od onih koji su doveli naše građane do prosjačkog štapa. Oni geniji koji su našli načine da im daju obveznice koje ničim nisu bile obezbeđene, pa time razorili neke sisteme, kao EPS. Oni koji su našli način da ih oporezuju kroz dve hiperinflacije u 10 godina, a jedna je bila druga najveća u istoriji čovečanstva. Oni koji su uspeli da im oduzmu novac koji su godinama štedeli i želeli da obezbede njihovu porodicu. Oni koji su uspeli pogrešnom ekonomskom politikom da dovedu našu privredu u ovu situaciju koju danas imamo, ne samo kroz  12,2 milijarde dolara spoljnog duga, nego 835 milijardi unutrašnjeg duga. Na vama je narodni poslanici i na našem narodu da prosude da li i dalje treba slušati te argumente, da li i dalje treba slušati kritike na ovaj kurs koji je težak, ali koji moramo početi. Mislim da moramo s jedne strane priznati da smo u teškoj situaciji, ali složno naći načine da postepeno izlazimo iz ovog gde smo se našli.
Što se tiče računica, ona kucaju na otvorena vrata, pokušavaju da dokažu da je teško danas živeti u Srbiji. Jeste, danas je izuzetno teško živeti u Srbiji. To svi znamo i baš zbog toga sve ćemo uraditi da poboljšamo, a što se tiče socijalne politike ove nove vlasti, samo nekoliko činjenica. U oktobru 2000. godine kasnilo se dve godine na dečije dodatke, sve je isplaćeno, tog duga više nema. Tako da jedan od kupona isplaćen avansno, a ako gledamo onih 26 meseci za one najugroženije i oni su isplaćeni, a ako gledamo na ažurnost penzija i plata svih onih koji žive od budžeta i oni su redovno isplaćeni.
Najzad, ona država koja je uzimala, ona država koja je govorila da ono što ste mislili da je vaše, pa vam je rekla ne, to je samo jedan račun u jednoj banci, međutim ne možete doći do novca. Ova država i ova vlast od prošlog utorka u 10 ujutru je počela da vraća štedišama i ponos je i ove vlasti da je obezbedila 440 maraka u ovom budžetu Republike Srbije, a više od polovine tih sredstava da se tako isplati.
Naravno da je teško živeti u Srbiji danas, ali ovaj budžet i ovi poreski zakoni i ovi socijalni zakoni, prelaska na bruto plate su pravi put da postepeno, ali i brzo izađemo iz ove teške situacije, bez demagogije. Hvala. (aplauz)

Ovo nije prvi put da je moje ime pomenuto, nije prvi put pomenuto da sam dugi niz godina živeo u inostranstvu. To je istina. Ovde sam se vratio samo zbog toga što mislim da je ovo istorijski momenat za našu zemlju, jer ako ima sloge i pameti, ma koliko to bilo teško, postoji i način da se izvučemo, da uhvatimo korak sa Evropom, da damo neku budućnost našim ljudima, tako da se ono što je moja familija doživela, kada je trebalo da ide napolje da nađe neku bolju budućnost više ne dešava.
Verujte, mnogi gledaju mene kao primer, da je možda moguće da se vrate u zemlju i da budu dobro primljeni, da možda ponovo možemo da spojimo te dve Srbije, daleko od svih ideologija, da možda zajedno gradimo neko bolje vreme i neku bolju zemlju.
I dok sam slušao kako neko priča o tome da sam došao da pucam nekim puškama, ovde na moj narod, samo sam se setio moje male koja ima dve godine i koja jutros ima 39,5 i pita - zašto nisi sa mnom tata? A, ja znam zašto sam ovde. Moja poruka je poruka poštenja i želja da pomognem mom narodu, a za one koji nemaju dovoljno u svom srcu, da imaju poštenja i malo ljubavi za svog sunarodnika, ma gde on živeo, ne znam šta da kažem. Hvala.

 Želim samo da napomenem dve činjenice. Neki od prethodnika su govorili o strašnom zahvatanju od naših građana, a u isti mah su govorili o tome da ne možemo da se branimo sa tim da to nisu velike svote novca. Imajući u vidu kakva je ekonomska situacija naše zemlje, naše privrede i naših stanovnika, svakako da je svaki dinar važan. Ali, neki prethodnici su baš hteli ...
Hteo bih da vam dam nekoliko činjenica o tome šta je u stvari ovaj porez, sa ovom amortizacijom kakva je vama danas predložena. U stvari, hteo bih da dam nekoliko primera baš sa sela, da vidimo na šta to liči. Ako uzmete npr. jedno selo - Klenje, opština Bogatić, za kuću od 100 kvadrata sa amortizacijom od 55%, znači, ima negde oko 20 godina, to je prosek našeg stambenog fonda, tu bi ove godine trebalo da se odvoji negde oko marku mesečno. To je ovaj porez danas. To nije ništa, ali ne može se ostaviti našim građanima neki utisak da ovde raspisujemo neke ogromne poreze. To jeste jedna paklica cigareta mesečno i to ne ona najskuplja, a one se puše svakog dana. Naravno, treba sve da se sabere. Verujte, mi pomno gledamo šta to sve znači za naše građane, sve ukupno, ali ne možemo dopustiti da se stvori neka vrsta utiska da ovde govorimo o nekim velikim zahvatanjima. Ako uzmemo, na primer, seoske kuće koje imaju po 200 kvadrata, za takvu amortizaciju se u proseku penjemo na oko dve marke mesečno.
To je to. Znači, evo nekoliko činjenica i evo šta je taj zakon, ne treba praviti veliku buku oko ovog. To je što jeste. U svim zemljama u okruženju to je mnogo više. Da li treba biti kao kod nas danas? Ne. Ekonomska snaga kod nas je slabija, nego u drugim zemljama. Što se tiče nataliteta, meni se čini, ako se podsetimo kakav je budžet usvojen pre dve nedelje, da tu vidimo veliku razliku u odnosu na ono što se radilo pre. Govori se deklarativno o natalitetu i o politici, međutim, kasnilo se dve godine za dečje dodatke. Dve godine. Šta se uradilo u zadnjem kvartalu? Isplatio se dobar deo tog duga i sve familije su i te kako dobro osetile, po svom džepu, šta znači jedna prava politika. Mi imamo sistem, a govornici govore malopre da ne treba da se menja ono što nije loše. Mi čuvamo taj sistem dečjih dodataka. Nije perfektan, ima nekih zloupotreba, ali uglavnom je onaj pravi, jer cilja baš familije, ne pojedinca, nego porodicu kao glavni element stabilnosti u našem društvu. Pomaže onim familijama koje su u nekim finansijskim teškoćama.
Mi ćemo nastaviti da dograđujemo taj sistem i da pomažemo. Kao što sam već napomenuo juče, a hteo bih da ponovim i danas, najbolja politika nataliteta je početi od toga što imamo i što je dobro urađeno, a to je sistem dečjih dodataka, da isplatimo 12 dečjih dodataka ove godine i to redovno. Za neke familije koje imaju dvoje-troje dece to je i do 70,80 maraka mesečno. To je ono što treba našim familijama, da mogu da održe i higijenu i da daju dobro vaspitanje našoj deci. Kao što sam napomenuo, to neće biti sve, mi smo obezbedili sredstva da i ove godine ne samo čekajući ono što su bile obveznice za dečje dodatke, mi ćemo preduzeti i ono što treba da bude isplaćeno 1. januara 2002. godine, dame i gospodo, mi ćemo isplatiti ove godine unapred i to u avgustu, kada je najnužnije našoj deci i tim familijama. Hvala. (Aplauz.)

Prethodni režim, pošto nije bio u stanju da isplati dečije dodatke, izdao je obveznice. Dobar deo tih obveznica je isplaćen u prošlom kvartalu zahvaljujući boljoj isplati i boljem vođenju javnih finansija i delimično donacijama, naročito od Vlade Republike Norveške i Grčke.
Sa druge strane, naravno ostalo je još dva tipa obveznica. Jedan tip obveznica je u rukama naših građana i prvi momenat kada on treba da bude naplaćen biće 1. januara 2002. godine, međutim, mi, i to sam napomenuo već dva puta, nameravamo da to isplatimo unapred, znači tokom ove godine, najverovatnije u avgustu. I, nekih milijardu obveznica se nalazi u rukama privrede danas, jer su neki građani podmirili obaveze prema privredi sa tim obveznicama. Pogledajte budžet. Na budžetu na rashodnoj strani je predviđeno milijardu dinara da bi se i to saniralo.

Vrlo kratko bih hteo da komentarišem, pošto je već više puta bilo postavljeno pitanje obveznica. Jedan od načina podmirivanja obaveza države, naročito u poslednje dve godine, bilo je to izdavanje obveznica. Drugi način su bile kompenzacije.
Jedan od velikih problema budžeta prošle godine je bilo to što je 24,9% budžeta bilo izvršeno ili putem kompenzacija ili kroz te papire. Zbog toga smo došli tu gde smo došli, zbog tih zakašnjenja. Znači, to je jedan metod koji, kada se izdaju obveznice, a ne predvidi se prihod, ili bar neka aktiva koja će biti prodata za to, dovodi do problema. Izdavanje, možda je to i izgledalo kao dobra ideja, obveznica za penzionere, za zaostale penzije, da bi mogli da plate struju, je jedan (o čemu smo mnogo pričali, i sa ljudima iz EPS-a) od ključnih uzročnika problema EPS-a i restrikcija koje smo imali do sada.
Može biti dobra ideja, ali sa tim se mora obazrivo u javnim finansijama, jer izdavanje obveznica bez realnih izvora prihoda ili kroz prodaju aktive ili obezbeđivanje realnih prihoda, dovodi samo do velikih problema u sprovođenju budžeta. Tim metodom mi se nećemo služiti, jer, kao što vidite, ne bi bilo odgovorno ove godine i o tome i ne pričamo, izdavati obveznice iz javnog duga Republike Srbije, jer do toga nismo došli. Nadam se da će to biti sledeće godine, a što se tiče prošlosti, naravno da moramo, i tu postoji kontinuitet vlasti i mi ćemo ispoštovati one obveznice koje su bile izdane. Zbog toga je na rashodnoj strani obezbeđeno milijardu dinara, da bi obveznice koje su danas u rukama privrede bile pokrivene. Hvala.

Očigledno, kada pogledaju svi građani, vozni park je star i hteo bih da ponovim ono što je već rečeno, da od 30% amortizacije, amandmanom Vlade Republike Srbije, kroz dodatne konsultacije i diskusije sa mnogim ljudima koji imaju kola i onima koji su njihovi predstavnici, došlo se do predloga koji je danas sastavni deo zakona, da to ne bude 30, kao što je pre bilo, nego 40%.
I još bih hteo da kažem građanima Srbije da u ovom predlogu oni imaju dodatnu amortizaciju. Znači, nije više 6 godina nego i bržu, da ona ide do 40%, znači idemo čak i do 8 godina starosti. A, što se tiče taksista, bilo je puno konsultacija sa njima. Oni ne samo da imaju ovih 40% za kola, a sigurno su ona najbrojnija, koja su još starija, imaju još dodatnih 50% smanjenja. Kada se to kombinuje, to je već dosta nizak porez. Bilo je puno diskusija sa njima i oni su se složili da je to primeren nivo. Hvala.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, što se tiče duga koji država ima prema građanima i prema privredi, to je, naravno, jedan od ključnih problema kojim moramo danas da se bavimo, ali to je nasleđe. Nasledili smo dugove, nasledili smo prazne fondove i dugove. To je uglavnom ono na šta smo naišli danas i zbog toga, već od onog momenta kada je formirana prelazna Vlada Republike Srbije, nekoliko mera je preduzeto. Dozvolite da vam obrazložim i da vam kažem samo tri stvari, na kojima se radilo, i radi se, i radiće se.
Prvo, sva ona zakašnjenja koja država ima prema budžetskim korisnicima već smo počeli da smanjujemo. Jutros je bilo dosta priče o dečijim dodacima, i to je, mislim, jedna od glavnih stvari koja je urađena od 5. oktobra i što je uradila ova prelazna vlada. Mnoge familije, mnoge porodice, koje je trebalo da čekaju dve godine da dobiju ono što im je zakonom propisano, najzad su to i dobile. I idemo tim putem, i za one seljake kojima se duguje i za koje se kasni tri godine, za njihove penzije, i njima ćemo se baviti, i svim onim budžetskim korisnicima kojima država duguje, mi, naravno, želimo da obezbedimo ono što im je zakonom propisano.
Ne može sve odjedanput, nema dovoljno novca, ali to je sigurno prva, ključna stvar, koju želimo da uradimo, to je svuda gde je zakašnjenje, da ispoštujemo ono što je zakonom propisano.
Druga stvar se tiče dugova koje imaju građani u vidu poreza i doprinosa. Kao što smo videli, to se tiče isto tako i preduzeća. Jedna odredba postoji već godinama. Nije ova vlast, ni ova vlada nju uvela, to je onih 0,2% o čemu smo govorili. Kao što znate, istovremeno kao i odluka Ustavnog suda, mi smo odlučili da ovog puta taj dug bude usklađen i da kamata na to bude ono što je propisano na saveznom nivou, gde treba da bude, tj. ona zatezna kamata koja je regulisana i koja je u ovom momentu inflacije, koja je umerena, i što će biti i te kako pogodnije, tj. cene na malo plus 0,5% mesečno. Znači, to je druga stvar gde država u onom momentu kada građani njoj duguju, uračunava znatno manje kamate.
I treća stvar, ona stvar koja je predviđena u ovom budžetu, koji ste usvojili pre dve i po nedelje, to je da, ne samo da će se država truditi da uradi one prve dve stvari, da smanji ono što duguje građanima. Tu smo samo otvorili pitanje, nisam ni pričao o deviznoj štednji - 5,4 milijarde dinara je ove godine obezbeđeno u budžetu države Srbije baš za to. Od juče, od 11,00 sati ujutru, vidite i sami, redovi su ispred banaka, ne zbog toga što neko ne može da podigne neki novac, već zbog toga što je prvi put obezbeđeno za prvu ratu 110 maraka po štediši. To je samo prva rata, do kraja godine to će biti 440 maraka po štediši, i to ćemo ispoštovati. Jer, tu je dva miliona štediša, i time rešavamo 80% problema ove devizne štednje, i mi ćemo to uraditi.
I verujte, posle toga nećemo ništa zaboraviti, nećemo zaboraviti ni onaj zajam za preporod Srbije, i to moramo ispoštovati, i to je zakonom nekome zakinuto. I ova vlast, verujući da je veoma važno da povratimo poverenje naših građana ovoj vlasti, ma ko bio na vlasti, i ovoj državi pre svega, to će ispoštovati.
Ali, ni to nije dovoljno, ni vratiti dugove, ni smanjiti tu kamatu, koju građani i preduzeća duguju državi kada kasne. Mi ćemo, i to je treća stvar koju bih hteo da kažem, obezbediti i dodatna sredstva ove godine, koja je godina promena. I u ovoj godini promena, kao što je i premijer rekao u uvodnom izlaganju, kada je konstituisana i ova vlada i kada ste za nju glasali, to je da, ako bude bilo kog troška tranzicije, on ne sme pasti na one koji su najugroženiji i koji su najsiromašniji. I baš zbog toga, ne samo da ćemo ispoštovati ovih 12 dečjih dodataka, 12 penzija i 12 plata, koje su predviđene u budžetu, obezbedili smo i tri milijarde dinara u budžetu, kao socijalni fond za jednokratnu pomoć, da pomognemo našim građanima, koji mogu imati teškoće u datom momentu.
To će se iskazati tokom godine. I ne samo to, predvideli smo, i to smo već naglasili, da ćemo i neke dugove koji još nisu došli na red, ispoštovati. To se najpre tiče tih dečjih dodataka i onih obveznica koje dolaze u opticaj, koje, normalno, treba da isplatimo sledeće godine.
Da zaključim sa tim, problem koji je stvoren zadnjih 10 godina, dugovanje države prema građanima i preduzećima je veliki problem koji se ne da rešiti odjedanput, ali to je sigurno jedna od ključnih stvari, koje mi želimo da uradimo ove godine, i sledeće, jer tako se vraća poverenje naših građana i naših privrednika ovoj državi. Hvala. (Aplauz.)

Samo jedno izvinjenje Vlade Republike Srbije, imamo dva pitanja - prvo pitanje, i to onako suštinsko, a to je na nacrte zakona koji su predloženi Narodnoj skupštini, a predložili smo jedan iznos. Posle je usledila jedna javna rasprava i ja se apsolutno ne libim toga da kažem da je kroz tu javnu raspravu došlo do izražavanja raznih ideja, pozicija. Mi smo u skladu sa tim dodatnim konsultacijama, pokazujući sluh za ono što se priča i što se radi i zato što smo imali razne kontakte sa raznim partijama iz DOS-a, pa i izvan DOS-a, došli do zaključka da promenimo  neke iznose. Čini mi se da se to zove demokratija, ja se apsolutno toga ne libim i ako treba u sledećih nekoliko nedelja, i meseci, da promenimo još neke stvari, jedina kočnica prema tome će biti da moramo imati mnogo veću stabilnost našeg poreskog sistema i raznih odredaba. Inače, ako praksa pokaže da nešto nije primereno, tu sujete neće biti i mi ćemo to promeniti.
Što se tiče druge stvari, a ona je tehnička, tu je i u onom prvom amandmanu i u drugom, bila intencija da se smanje te cifre, jednostavno, bila je jedna tehnička greška koja nam je promakla u vidu alineja i jednostavno smo hteli to da prihvatimo, i zahvaljujem se narodnim poslanicima što su oni to i prihvatili. Hvala.

Naravno, nijednom ministru finansija nije lako da se odrekne prihoda za budžet. Čini mi se da sz prihvatanjem ovog amandmana diferencirane dve stvari. Prvo, progresivnost, znači, zahvatanje po ekonomskoj snazi. Neki poslanici DOS-a, naročito ova dva koji su podneli ovaj amandman su ukazali na situaciju onih koji drže lovišta i koji se bave lovom kao hobijem. Samim tim, oslobađanjem poreza mi im izlazimo u susret.
Međutim, pošto je kolega Jovanović pomenuo da imamo milion komada oružja, želeo bih samo da podsetim, kao informaciju za ovu Skupštinu: imamo više od 560 hiljada komada oružja, to jest pištolja i revolvera. Ako pogledamo šta se dešavalo na ulicama Beograda i drugih gradova, a i ona mala sela gde je pre bilo bezbedno, očigledno je da vidimo da je problem u onoj drugoj vrsti oružja o kome sada pričamo. A to je, siguran sam tema za jednu drugu debatu.