Gospođo predsednice, poštovani potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, prvo bih hteo da vam pokažem ove dve stvari: u mojoj levoj ruci je budžet za 2000. godinu, on ima deset stranica i 30 članova; da ne bi ispalo da sada ponovo pričam o tome kakva je ova ili ona vlast, sada je u mojoj levoj ruci budžet koji ste izglasali pre nekoliko nedelja, to je budžet za 2002. godinu. Tu je pomno obrazloženje, ali u celosti je on stao na 36 stranica i u nekih 20 članova.

U mojoj desnoj ruci je budžet Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca za 1927/28. godinu. To je bila jedna parlamentarna monarhija. Ako otvorite ovo štivo na bilo kojoj strani, vidite tu našu bivšu državu, jer imamo neki kontinuitet, zar ne, i vidite, na primer, predviđena sredstva za osoblje u raznim banovinama, vidite po svakom ministarstvu šta je tačno predviđeno, do zadnje šibice. Mogu da vam dam nekoliko primera: Univerzitet u Beogradu - predviđeno je bilo 100.000 dinara za kancelarijski materijal; ogrev za sve zgrade Univerziteta, sa klinikama, univerzitetski dom i univerzistetsku biblioteku - milion dinara; osvetljenje i voda 600.000 dinara. Bilo je tu isto i obaveza po ugovorima. Troškovi službe u pograničnim zajedničkim stanicama, prema ugovorima itd.

Ruku na srce, donošenje ovakvog budžeta nije nikada bilo lako. U mnogim godinama Vlada je morala da radi po dvanaestinama, jer je bilo teško izglasati ovakav budžet, a ako bih uzeo i budžet nekih drugih zemalja u našem okruženju...

(Glas iz sale: Ko je bio tada ministar finansija?)

... ne znam ko je bio tada ministar finansija, nije potpisano.

U svakom slučaju, mogu da kažem da su budžetska rasprava i kontrola izvršenja budžeta na mnogo zavidnijem nivou u drugim zemljama i bile su na zavidnom nivou pre Drugog svetskog rata i u našoj zamlji. Samim tim, izuzetna mi je čast danas što se pred nama nalazi ovo štivo - zakon o budžetskom sistemu, koji je u mnogo čemu tehnički zakon, mislim da je možda jedan od najvažnijih, ako ne i najvažniji, od onih koji je vama predložen otkada zasedate u poslednjih 13 - 14 meseci. Zašto iznosim ovakvu ocenu? Zato što mislim da je ovaj zakon jedan od najvažnijih koji će ovaj dom doneti, ako glasate za njega. Ovaj zakon je sistemske prirode i uveren sam da će unaprediti duh parlamentarizma i u značajnoj meri ojačati kontrolu zakonodavne nad izvršnom vlašću.

U ovom zakonu se veoma precizno uređuje planiranje, priprema i donošenje budžeta Republike Srbije, planiranje, priprema i donošenje budžeta autonomnih pokrajina, opština, gradova i grada Beograda, izvršenje budžeta, izdavanje državnih garancija, preuzimanje garancija. Kao što ste videli, to je bilo pre dva dana, po prvi put za dugi niz godina, predmet rasprave. Ovim zakonom je to još bolje regulisano. Upravljanje dugom, budžetsko računovodstvo koje mora biti specifično, ne može više biti isto posvećeno onome čemu i računovodstvo privatnih preduzeća, jer cilj države nije da napravi profit. Budžetsko računovodstvo mora biti tu da obezbedi bolju kontrolu, pre svega.

Sve to će biti moguće zahvaljujući jednoj novouvedenoj instituciji trezora Republike, odnosno trezora nižih nivoa vlasti. Ovde je isto uvedena interna kontrola i revizija, a to ne samo na nivou Republike, nego i na nižim nivoima vlasti. Oni su osnovani ne samo za direktne i indirektne budžetske korisnike, nego i za javna preduzeća i za sva ona preduzeća u kojima ta javna preduzeća imaju većinu.

Mogu da kažem da i ovaj zakon u ovom momentu, sa ovim Ustavom Republike Srbije, ne može da ide onoliko koliko bi trebalo da ide. Ovaj zakon će omogućiti da prvi put ovaj dom ima precizan uvid u to šta se dešava u domenu obaveznog socijalnog osiguranja. Šta to znači? Znači da i u Fond PIO, i u Republički zavod za zdravstveno osiguranje, i u druge penzione fondove, za poljoprivrednike, za nezavisne, isto tako i u Zavod za tržište rada, ovim zakonom će najzad ovaj dom imati uvid. Za sada nećete glasati zato što Ustavom to nije moguće, ali ćete dati saglasnost na finansijske planove, a to je i te kako važno. Danas, u tim budžetima, budžetima tih fondova obaveznog socijalnog osiguranja, ima više novca nego u budžetu Republike Srbije. Samim tim, ovaj zakon će omogućiti da ovaj dom ima celokupnu sliku i da se izjasni o svim aspektima javnih finansija naše države.

Uz to, ovim zakonom će se uspostaviti veoma čvrsta pravila igre. To je veoma važna stvar zato što, ako pogledamo kakvo je bilo nasleđeno stanje javnih finansija, a ne bih danas ovom prilikom hteo da se ponovo osvrnem na one godine rasula u tom domenu, mislim da će izveštaj budžetske inspekcije za 2000. godinu, koji je priložen u završnom računu za budžet 2000. godine, koji će biti, koliko znam, jedna od tačaka na sledećem zasedanju ovoga doma, biti prilika da o tome ponovo pričamo.

Nasledili smo jednu nepostojeću budžetsku inspekciju koja je imala samo četiri čoveka za celu teritoriju Srbije. Pa, eto, za tu budžetsku inspekciju, na budžetu za 2002. godinu smo bili primorani da zaposlimo ljude iz ZOP-a, ljude iz Republičke uprave javnih prihoda, sve bivše SDK-ovce, da urade taj nužni posao. To napominjem samo da bih podsetio na ono što je već urađeno na uvođenju fiskalne discipline i jačanju javnih finansija u proteklih 13 meseci.

Međutim, ovaj zakon, ako ga izglasate, daće onaj pravi okvir za uvođenje reda u javnim finansijama. On uvodi nove sisteme interne kontrole u ministarstvima i ustanovljava tu pravu budžetsku inspekciju i reviziju kao mehanizam preko kojeg će Ministarstvo finansija i ekonomije, u ime Vlade, kao i u svim savremenim državama, moći da ostvaruje kontrolu nad onima koji su već obavili internu kontrolu, kontrolu nad primenom zakona u oblasti materijalno-finansijskog poslovanja korisnika budžetskih sredstava i javnih preduzeća, a što je i te kako važno.

Videli smo to u mnogim javnim preduzećima, gde je uz kontrolu krenula revizija načina rada i efikasnije sprovođenje zakona, što znači da ta interna budžetska inspekcija i revizija ne treba da se ograniči samo na pronalaženje nekih nezakonitih radnji ili pak nenamensko trošenje novca, već da se pretvori u savetodavno telo, kako bi se te pojave otklonile na duži rok i popravio način na koji se radi u javnim finansijama. Naravno, ovim slika neće biti kompletna; kao što znate, radićemo i u ovom domu do juna meseca, jer treba da se izradi nacrt zakona o vrhunskom računovodstvenom sudu. To će biti tzv. eksterna revizija koja će odgovarati vama, a ne Vladi i koja će raditi sličan posao, ali na različiti način od ove interne revizije koja je isto tako veoma važna.

Ta interna revizija će služiti izvršnoj vlasti da proveri da li sve ide po zakonu i da daje savete, a eksterna revizija, koju će drugi zakon regulisati i stvoriti taj vrhunski računovodstveni sud do 1. januara 2003. godine, biće onaj nužni komplementarni dodatak koji će još pojačati kontrolu, nezavisnu kontrolu javnih finansija od strane parlamenta.

U zavođenju čvrstih pravila igre, međutim, u ovom zakonu se ide znatno dalje. Njime se u naš budžetski sistem uvode i nove institucije, kojima će se obezbediti daleko efikasnije upravljanje javnim sredstvima, kao i garantovati stabilno sprovođenje fiskalne politike. Ključne institucije - i mogu da kažem da je nažalost danas Srbija jedina zemlja u Evropi koja nema tu instituciju, a to je trezor Republike Srbije i samim tim trezor autonomne pokrajine i lokalnih samouprava. Ta preko potrebna institucija će se uvesti na ta tri nivoa i u njoj će se vršiti različite funkcije. One su u skladu sa svim rešenjima koja su se pokazala kao celishodna, a u nekim slučajevima i pre Drugog svetskog rata, a sigurno i u praksi drugih zemalja u našem okruženju i u razvijenim zemljama.

Želeo bih samo da napomenem ovde da će se ovim uvesti tzv. konsolidovani račun trezora, kome će svi budžetski korisnici morati da nose njihov novac, i to ne samo novac koji dolazi iz budžeta nego i sve njihove druge prihode. Time budžet ne želi da stavi "šapu" na te izvorne prihode, ali time će se najzad evidentirati sve ono što te institucije primaju. Samim tim, ono što smo uočili u budžetskoj inspekciji, a to je dosta zloupotreba sa tim sopstvenim prihodima koji se pre uopšte nisu ni evidentirali, prestaće. Pod tim imaćemo mnogo jače i efikasnije upravljanje sa svim onim sa čime Republika raspolaže.

Koje su ključne funkcije trezora? Napominjem ponovo, kroz ovo se ne uvodi jedna centralizacija na mala vrata posle glasanja o Zakonu o lokalnoj samoupravi ili o omnibus zakonu o vraćanju nekih nadležnosti AP Vojvodini. Ne. Trezor se mora uvesti ne samo na nivou Republike, nego i na nivou pokrajine, na nivou lokalniih samouprava, gradova i grada Beograda. Nadam se da će u kraćem roku to biti urađeno i na saveznom nivou, ukoliko on opstane.

Imamo pet ključnih funkcija u trezoru. Prva funkcija trezora je finansijsko planiranje. To podrazumeva da će se projektovati i pratiti svi prilivi na računu trezora i svi zahtevi za izvršenje rashoda, kako ne bi dolazilo do nekih nepredviđenih, kratkoročnih deficita. Danas, ruku na srce, još danas, do dana današnjeg, način na koji se izvršava budžet više liči na svakodnevno limitiranje htenja i zahteva raznih budžetskih korisnika, a znam da mnogi od vas imaju veoma odgovorne funkcije na lokalnom nivou i znam da je to tako na tom nivou.

Nažalost, javne finansije nisu se oporavile do te mere da možemo sve predvideti tako da budžetski korisnici, kada se usvoji budžet, budu sigurni svakog meseca, kao u razvijenim i uređenim zemljama. Nadam se da će Srbija biti na tom nivou. Oni će znati svake nedelje koji nalozi mogu da se izvrše i u kom ritmu. To je ono prema čemu treba da stremimo, ali naravno moraćemo sačekati još koji mesec i koju godinu da dođemo do te situacije. Međutim, uvođenje trezora će veoma jako unaprediti tu funkciju i bićemo spremni da to mnogo bolje vodimo.

Druga funkcija je upravljanje gotovinom. Danas se izvršenje budžeta često svodi, na svim nivoima, na prebacivanje neke svote novca na neke račune na kojima upravljaju neki drugi ljudi i posle toga vrše optimizaciju tog novca na njima svojstven način. Dešava se prečesto da u momentima kada je novac preko potreban na jednom mestu, leži neupotrebljen na drugom mestu. To nije u većini slučajeva zato što je neko zlonameran, već zbog toga što u nestabilnim situacijama ljudi žele "da se obezbede". To u globalu daje veoma nepovoljnu sliku i u svakom momentu ne dovodi do optimalne situacije upravljanja gotovinom kojom Republika raspolaže.

Republika u tom domenu mora da se ugleda na najefikasnija preduzeća kod nas i u inostranstvu. Ako se upravlja gotovinom na izuzetno strog način, u svakom momentu se mora znati koliko novca ima u globalu, da bi se taj novac prosledio onima kojima je najnužniji u tom momentu, ali isto tako ako ima viška da se on plasira na najpovoljnije načine. Samim tim, novac koji dolazi od poreskih obveznika biće optimalno upotrebljen, a to danas nije slučaj. Sa tom funkcijom će to biti slučaj sutra.

Uz to, u toj funkciji već ove godine, ukoliko osetimo potrebu, a rekao bih i momenat za to, počeće se sa izdavanjem obveznica, državnih obveznica trezora. One neće biti moguće na nižem nivou od Republike, a na nivou Republike to će najzad postati jedan normalan civilizacijski način da se pokrije kratkoročni deficit do 12 meseci. Nećemo krenuti sa nekim dugoročnim obveznicama u početku, naravno.

To će u doglednoj budućnosti, a nadam se u sledećih 18 do 24 meseca biti ono što fali našem tržištu kapitala danas. To je kičma tržišta kapitala i obveznica, gde svi rokovi državnih obveznica pokazuju ono što je najmanje rizičan papir, ponovo u normalnoj državi, kao što sada postaje Srbija - prema kojem će moći da se vrednuju obveznice preduzeća i nekih drugih pravnih lica.

Treća funkcija trezora je kontrola rashoda. To je, pre svega, kontrola koja je blagovremena i to je preuzimanje obaveza od strane budžetskih korisnika. Šta se danas dešava? Znam da se to dešava na nivou Republike, ali isto na lokalnom nivou. Imamo sistem kada razni nivoi i razni indirektni budžetski korisnici preuzimaju na sebe obaveze, neki uvek, neki često, neki ponekad, neki nikada, ali u globalu prečesto preuzimaju obaveze koje su budžetske, a da za to nije obezbeđen novac ili nije obezbeđen u toj dinamici. Samim tim ceo sistem ulazi u veliki rizik i preuzimaju se obaveze od strane države, a ni u jednom momentu neko ko upravlja u celini nije siguran da će to moći da se izvrši u datom momentu. Odakle ogromne kamate koje plaća naša država na svim nivoima? Od svih onih kod kojih se onda mora zadužiti; banaka koje u tom momentu imaju zaradu samo zbog toga što država ne upravlja efikasno svojim sredstvima.

Zbog toga kontrola rashoda, koja mora biti stroga, je ona kontrola gde ne mogu budžetski korisnici odlučivati kada će se nalog izvršavati, iako će imati budžet, kvote i uvid u to šta se dešava, ali trezor mora znati kada dolazi skraćivanje. To mora da se predvidi, da može da se izvrši u datom momentu drugi nalog, jer nijedan drugi mehanizam ne sme biti omogućen da se ne bi ponovo ušlo u ovu disciplinu koju danas imamo. Biće puno ljudi na svim nivoima u sistemu koji će se žaliti. Neki koji su upravljali i možda su mislili da imaju neki deo vlasti što su upravljali delom gotovine misliće da su pogođeni ovim. To nije tačno, ukoliko se uzme kao zajednički cilj da se što efikasnije upravlja sa ovim čime država raspolaže, bilo da je to na nivou Republike, lokalne samouprave ili pak pokrajine ili gradova.

Četvrta funkcija je upravljanje dugom. Danas smo u situaciji kada moramo ručno da evidentiramo koliko država na svim nivoima duguje i to kome, po kojim uslovima, po kojoj kamati, kada stvari dospevaju. Nasledili smo u tom domenu haos, da ne govorim o tome o čemu smo pričali kada smo govorili o zakonu o garanciji za zaduživanje kod EPS-a, a nasledili smo i situaciju kada je na nekom parčetu papira data garancija, a da za to niko nije znao, bar nije znao ovaj dom. Sve to mora uredno da se evidentira i time se mora upravljati.

Dug nije inertna masa, dug će sve više biti jedna živa masa sa kojom će profesionalci u trezorima na svim nivoima upravljati, tako da u svakom momentu smanjuju troškove za svoj nivo, troškove tog duga i pokušavaju u svakom momentu da nađu optimalno rešenje, da smanje kamate, rok otplate i nađu izvore finansiranja.

Zadnja, peta funkcija trezora je budžetsko računovodstvo i izveštavanje. Napomenuo sam već da budžetsko računovodstvo ne može biti isto kao privatno računovodstvo, jednostavno cilj tih pravnih lica uopšte nije isti. U ovom momentu, o tome smo već pričali povodom budžeta za 2002. godinu, mi smo već krenuli bez zakonske obaveze, u tzv. GFS metodologiju, koju imaju sve zemlje na svetu, ali to smo hteli da uradimo da bi već imali serije koje će biti uporedive. Ovim zakonom to će biti obavezno i samim tim mi ćemo biti sasvim uporedivi sa drugim zemljama. I kada budemo govorili o deficitu ili o potrošnji za zdravstvo itd, moći ćemo mnogo lakše da se uporedimo i da vidimo da li više ili manje trošimo, u kom obimu i kako, za ključne funkcije u našoj državi.

Dakle, da rezimiramo što se tiče trezora: trezor je jezgro budžetskog sistema jer će izvršenje budžeta preko njega biti daleko efikasnije, pravičnije i u velikoj meri će smanjiti eventualne fiskalne rizike u našoj zemlji.

Još nešto, zahvaljujući tome izbrisaćemo još jedno mesto gde smo zadnji u Evropi, gde smo jedina zemlja koja nema jednu instituciju koju sve druge imaju. Znam da su neki amandmani, nažalost rekao bih, dovodili do rugla neke odredbe oko samog kalendara donošenja budžeta. Čini mi se i to smo napomenuli pri izglasavanju budžeta za ovu godinu, koji je donesen po hitnom postupku, da nije u redu da se budžet donosi po hitnom postupku, osim ako postoje izuzetno ozbiljne okolnosti zbog čega to mora da se uradi na taj način. I zbog toga se ovog puta zakonski uređuje veoma pedantno jedan budžetski postupak i želim da vam napomenem nekoliko datuma.

Prvo, postupak prema ovom zakonu, ako i kada ga budete usvojili, počinje već 30. aprila. Znači, već 30. aprila kreće godišnji točak za pripremu sledećeg budžeta. Već 15. maja Vlada mora da usvoji memorandum o budžetu, koji sadrži sve podatke o makroekonomskoj i fiskalnoj politici, i to ne samo za budžetsku godinu, nego i za naredne dve fiskalne godine.

Samim tim, ovaj zakon i ovaj postupak će omogućiti da sagledamo i neke projekte na dve, tri i više godina, tako da kada se odlučuje o projektima imamo celu sliku, možete da je pratite, a da Vlada mora da prati nešto u nekoj celosti, da se ne desi kao što se, nažalost, toliko često dešavalo u istoriji naših javnih finansija, i ne samo u poslednjih 10 godina, da se krene u neki projekat, ali da posle toga to nestane iz budžeta i da jednostavno ti radovi nestanu.

Prema ovom zakonu i na ovaj način, naravno, Parlament može sve; može odlučiti da ne izglasa sredstva u budžetu za godinu posle toga za jedan projekat da bi bio nastavljen. Ali, na ovaj način svi ćemo imati podsetnik i svi ćemo znati da ima sijaset projekata koji su počeli, pa će se postaviti pitanje pred vama i pred nama da li treba plasirati nove projekte ili pak neke od ovih koji su već plasirani završiti.

Do 1. avgusta korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja moraju da dostave svoje predloge finansijskih planova Ministarstvu finansija i ekonomije. I najzad će biti u našoj zemlji kao u svim razvijenim zemljama, a to se zove vrelo budžetsko leto. Onda kada dođu ti predlozi raznih budžetskih korisnika, dešava se ta prva sinteza i arbitraža, dok se naši građani, nadam se u sve većem broju, odmaraju, idu na more i na odmor, budžetski korisnici su u nekom prijateljskom klinču i pokušavaju da se izbore za što bolju poziciju u budžetu za sledeću godinu.

I to je dobra stvar zato što ćemo u tom slučaju biti u mogućnosti da već 15. oktobra pripremimo nacrt budžeta Republike, a Vlada je dužna najkasnije do 1. novembra tekuće godine da usvoji predlog budžeta i da vam ga pošalje na usvajanje, tako da ni u kom slučaju ovaj dom neće imati manje od šest nedelja da to kroz odbore, kroz diskusiju, mnogo detaljnije proanalizira. Kao što sam najavio, u momentu rebalansa budžeta zbog omnibus zakona, koji će doći na dnevni red, imaćemo mnogo detaljniji uvid u to šta se troši, a možda na nivou onoga što ste videli, ali videćemo.U svakom slučaju, do četvrte ili pete decimale metodologije GFS.

Znači, samim tim, mislim da će ovaj zakon unaprediti ulogu parlamenta u onome što je možda najvažnije, a to je odobravanje sredstava iz državne kase za sledeću godinu, u nekoj perspektivi i na tri godine predvideće se, a to je bilo pitanje koje je nekoliko poslanika sa pravom postavilo, planovi zaduživanja i davanja garancija. Parlament može da zna unapred koje su to garancije i koja su to zaduženja gde se predlaže državna garancija, tako da možete o tome da prodiskutujete.

Zaključujući, želim samo da kažem, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, usvajajući ovaj zakon mislim da ćete uraditi mnogo za zemlju, ali čini mi se i veoma mnogo za parlament.

Mislim da se sfera javnih finansija u mnogo čemu već promenila, u ažurnosti isplate, u transparentnosti, u poštenju. Međutim, ovaj zakon će se u stvari odlučno unaprediti. Kada ga usvojite, uz nekoliko ovih dopuna o kojima sam pričao, moći ćemo da kažemo da smo u ovome ušli u red nekih civilizovanih zemalja. Hvala vam puno na pažnji.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, pred vama je Predlog zakona posebne vrste, koji se nije video u ovom domu deset godina. Današnji predlog je još jedan vid prekida loše prakse koja je postojala svih ovih deset godina bivšeg režima. Prvi put vidite da izvršna vlast dolazi pred parlament, da se izglasa zakon o davanju garancije tamo gde država daje garancije, gde se budžetskim sredstvima garantuje u slučaju da zajmoprimac, a u ovom slučaju "Elektroprivreda Srbije", ne bude u stanju to da isplati.
Jedno od odličja demokratije i parlamentarizma je da izvršna vlast, svaki put kada daje garanciju koja će obavezati buduće budžete, mora doći pred ovaj dom, tako da cela javnost i ovaj dom budu upoznati sa tim. Veoma mi je milo što se ovim zatvara veoma ružan period u kome se na svaki način izbegavalo da parlament i javnost znaju šta se dešava u javnim finansijama, a pre svega u davanju garancija.
Imamo veoma loše primere, kada se dešavalo da guverner Narodne banke Jugoslavije daje garanciju svojeručno i po sopstvenom nahođenju, tako da su neke inostrane države mislile da su dobile suverenu garanciju Savezne Republike Jugoslavije, a da ni Savezna skupština, a još manje ova skupština, nije imala bilo kakve informacije o tome.
Mi se ovim predlogom vraćamo duhu parlamentarizma. Jedna od sledećih tačaka ovog zasedanja će biti - zakon o budžetskom sistemu, gde će to biti pedantno urađeno. Tu je filozofija veoma jednostavna, i u ovom slučaju se dešava, izvršna vlast će u budućnosti morati da za svaki značajniji kredit, gde se daje garancija države, dobije glasanje Skupštine o tome. Samim tim neće moći da se dogodi da se obezbedi izglasavanje budžeta Republike Srbije od strane parlamenta, a da se dešavaju neki finansijski aranžmani koji u stvari angažuju budžete te i sledećih godina, da za to Narodna skupština ne zna i da ne glasa o tome.
Toliko bih rekao o duhu parlamentarizma i želji izvršne vlasti da ovaj dom, samim tim i ceo naš narod, zna šta se dešava, kome, zbog čega i pod kojim uslovima se daju garancije.
Što se tiče samog ovog kredita, završava se jedan period kada nijedan deo naše države, bilo to preduzeće, javno preduzeće ili organ same države, nije bio u stanju da dobije jedan finansijski kredit. Bilo je kredita, ali oni su bili robni krediti.
Ovo je prvi finansijski kredit koji Srbija dobija u zadnjih 12 godina. Samim tim, mi pokazujemo da postajemo platežno sposobna i priznata zemlja na tržištima kapitala. Ovde se postavlja pitanje - zašto EPS, zašto ovaj kredit i da li je on povoljan za našu državu?
Odgovor na sve ovo je - da; zbog toga ću zatražiti od vas i da glasate za ovaj predlog zakona. Prvo, mi smo u situaciji kada ne treba da se daje suverena garancija olako. I posle smanjenja dugova - što se već desilo u Pariskom klubu, a probaćemo da dobijemo i u drugim klubovima, kao što su Londonski i neki drugi bilateralni klubovi - mi ćemo i dalje ostati podosta zadužena zemlja.
Zbog toga moramo biti izuzetno oprezni u davanju suverenih garancija. Dok se ne reguliše u potpunosti naš dug spolja, pristup izvršne vlasti je da se ne daje suverena garancija na čisto komercijalne aranžmane. Znači, tražiće se svaki put, i pre nego što se dođe do ovog doma, da se izglasa eventualno zakon o davanju kontragarancije ili garancije, da se obezbede uslovi koji su značajno bolji od komercijalnih uslova.
U ovom konkretnom slučaju, to je tako. I da vam dam nekoliko preciziranja ovoga što je napisano u ovom predlogu zakona.
Prvo, uslovi ovoga zajma su povoljni zbog toga što se on daje na veoma dugi rok, to je 11 godina i 8 meseci; prva isplata se dešava 30. decembra 2004. godine, za tri godine i četiri meseca.
Drugo, što se tiče kamate, početna kamata nije kamata koju bi država Srbija mogla da dobije na tržištu kapitala, bez ili sa suverenom garancijom. Prema nekim procenama, i sa suverenom garancijom, naša država, ukoliko nađe moguće poverioce, mogla bi da dobije zajam uz kamatu od 8 do 9%, možda čak i 12%. U ovom slučaju imamo aranžman da nam Razvojna banka Nemačke, koja ima najviši mogući rejting prema agencijama koje rangiraju kreditni rizik raznih zajmoprimaca, obezbeđuje da imamo isti rejting kao da smo država Nemačka ili kao Razvojna banka Nemačke, koja prenosi taj rejting na ovaj zajam i nama daje mogućnost da dobijemo kamatu kao oni koji imaju rejting prema ovlašćenim agencijama.
U vezi sa tim, Vlada Nemačke je odlučila da dodatno da sredstva Banci za razvoj Nemačke, da bi se ta kamata dodatna smanjila. U ovom momentu, na celom ovom zajmu od 51,1 milion eura, procenat od donacije koji će ući u to je 14%. Znači, na tu najpovoljniju kamatu dolazi još pojeftinjenje od 14%, tako da efektivna kamata, koja će biti fiksirana, u slučaju da izglasate ovaj zakon, kroz koji dan bi trebalo da bude oko 4,3% na godišnjem nivou.
Što se tiče roka otplate, što se tiče kamate, to su veoma povoljni uslovi i zbog toga vam predlažemo ovaj zajam.
Treća stvar se tiče celishodnosti namene zajmoprimca i same namene upotrebe ovoga novca. Hteo bih da vam dam nekoliko preciznih objašnjenja o tome za šta EPS treba taj novac da upotrebi. Mislim da je svima jasno da je uloga EPS-a centralna u našoj privredi, u našoj ekonomiji. Zahvaljujući naporima zaposlenih u EPS-u i naporima koje je dao budžet Republike Srbije, koji je, kao što ćete i videti po završnom računu za 2001. godinu, dao oko 3,5 milijardi dinara kratkoročnih pozajmica EPS-u da bi se remonti izvršili na vreme, došli smo u situaciju da naša zemlja bukvalno nije imala restrikcija električne energije u ovoj sezoni.
Bilo je nekoliko dana, ali oni se vrlo povoljno porede prema drugim zemljama u okruženju. Pogledajte u sklopu SRJ Crnu Goru, pogledajte Makedoniju, pa čak i Grčku, zbog nepovoljnih meteoroloških uslova imali su skoro isto toliko dana restrikcije električne energije kao i mi. To je stvarno veliki pomak prema onome što smo imali za vreme grejne sezone 2000-2001. godine. To je prva konkretna manifestacija da su ovi prvi napori urodili plodom.
Druga stvar, to su novosti koje sada dolaze sa kopova, vidimo da i Kostolac i Kolubara proizvode rekordne količine uglja, mnogo više nego što je bilo pre i u teškim situacijama. Znači, taj novac i taj unutrašnji napor koji smo mi uradili, plus donacije koje je dobio EPS od oktobra 2000. godine pa do danas, omogućile su da situacija u tom ključnom segmentu naše privrede bude dobra.
Međutim, ni ono što može budžet da odvoji, ni unutrašnja sredstva EPS-a, ni donacije, sve to nije dovoljno da bismo mogli za mali broj godina da stvarno revitalizujemo EPS i da nemamo više lomove u energetskom sistemu. Zbog toga su zatraženi najpovoljniji mogući krediti i ispostavilo se da je ovaj kredit najpovoljniji koji smo mogli da nađemo za tu namenu.
I da zaključimo oko namene ovoga kredita: ovaj kredit je striktno namenski upotrebljen za remonte u sklopu EPS-a. Mogu da kažem da tu imamo dve tranše. Imajući u vidu urgenciju koja je postojala, u saradnji sa Nemačkom bankom za razvoj, neki od tih poslova su već krenuli, a to budžet Republike Srbije sa iznosom od milijardu i po dinara već finansira. Deo ovoga zajma će biti za vraćanje te kratkoročne pozajmice budžetu Republike Srbije. To je upotrebljeno isključivo za Kostolac i Kolubaru.
Druga tranša, koja je isto 50%, biće upotrebljena za tri ključna projekta. Hteo bih da vam dam nekoliko podataka o tome.
Prvi projekat je kapitalni remont bloka B2 na TE "Nikola Tesla", snage 600 megavata. Sam taj blok proizvodiće 10% električne energije za celu našu državu. On je pušten u pogon 1985. godine, a kapitalni, tj. suštinski remont je trebalo da se uradi 1992. godine; od tada je odložen.
Zahvaljujući ovome zajmu, posle 10 godina EPS će biti u stanju da izvrši taj kapitalni remont i da obezbedi 90% funkcionalnosti toga kapitalnog bloka.
Drugi projekat je popravka jednog bagera (bager ST 1200) koji će podići kapacitet kopanja uglja sa 0,5 na tri miliona tona godišnje. To nije jedini bager. On je pušten u pogon čak 1968. godine, 1993. godine se desio požar i od onda on nije popravljen. Znači, to je jedna velika oprema koju imamo, koja će biti ovim osposobljena.
I treći projekat to je kompletiranje jednog odlagača A2 RSB 8500, koji će isto tako pomoći da se otkrivanje ležišta poveća za tri miliona kubnih metara.
Znači, ako pogledate namene, ovaj kredit ni u kom slučaju ne ide na podizanje plata u EPS-u, niti ide na neke stare dugove, koje je imao EPS prema bilo kome, nego ide direktno u opremu, u remont, u osposobljavanje našeg energetskog sistema.
Što se tiče kontrole ovih sredstava, mogu da kažem da se u velikoj meri, kroz neke naknadne kontrole, uspostavilo veliko uverenje da je ovaj novac namenski utrošen. Biće i dodatnih kontrola oko toga, da to ne bude kroz neke naduvane fakture kada postoji jedan dobavljač, i to domaći; i da kažem, za one koje to sigurno interesuje, da ovaj kredit nije uslovljen kupovanjem robe nemačkog porekla.
Znači, samo je uslovljena namena ovoga kredita, ali nije izbor. Mogu da kažem da će za veliki deo svega ovoga biti uposleni naši kapaciteti, domaći. Gledajući prema remontu, koji je urađen prošle godine, on je zaposlio čak 300 naših preduzeća i sveukupno negde oko 40.000 ljudi. Time se potvrdila i centralna uloga EPS-a u našoj privredi; ako nastavimo ovim ritmom, ne samo da ćemo stabilizovati sam EPS, pa snabdevanje električnom energijom, nego ćemo stabilizovati i veoma važan deo naše privrede koji radi prevashodno kao dobavljač EPS-a.
Samim tim, želim samo da ponovim, ovaj zakon možda izgleda kao specifičan; ali ovo je jedan prvenac, prvi put u 12 godina se Vlada Republike Srbije obraća ovom domu da zatraži glasanje o jednoj garanciji, i tako uvek mora biti od sada, da bi nacija preko vas znala šta se radi u domenu davanja garancija bilo kome.
Drugo, sledimo tu filozofiju, kao jedna visoko zadužena zemlja, da se ne smeju davati suverene garancije za bilo šta što nije naročito dobro u vidu namene upotrebe, zajmoprimca i finansijskih uslova. Osposobljena je jedna kontrola. Siguran sam da ćete zatražiti dodatne kontrole za proveru namenskog trošenja ovog novca. Mislim da su svi uslovi ovde pred nama, da se ovaj zakon izglasa.

Hteo bih samo kratko da odgovorim na nekoliko pitanja, koja smo čuli za vreme ove rasprave.

Prvo, hteo bih da kažem da je veoma bilo prijatno čuti prvi put za zadnjih 12 godina da ovaj dom raspravlja o jednoj garanciji. To znači da najzad izvršna vlast mora da polaže račune kada deo izvršne vlasti, ili pak javnih preduzeća, treba da se zaduži, a to, ili direktno, ili indirektno, može tražiti budžetska sredstva.

I drugo, to znači da ponovo dobijamo kredite, i to nije zadnji put, kao što je jedan poslanik već napomenuo; pred ovim domom će se naći novi kreditni aranžmani, naročito Evropske banke za rekonstrukciju, i posle ovih 100 miliona maraka, kao što vidite, za EPS, doći će na dnevni red i 100 miliona eura, znači dva puta više od strane Evropske banke za razvoj, i to će biti još jedan podsticaj, još jedna bočna injekcija, kao što je neko rekao, za revitalizaciju EPS-a.

Želeo bih samo da kažem nekoliko reči - prvo, oko prvog pitanja: da li je ovaj kreditni aranžman povoljan za EPS, da li je povoljan za državu? Drugo pitanje je - da li nas ovaj kreditni aražman uvlači u neke obaveze koje mogu biti štetne za EPS ili pak za državu? Treće pitanje je bilo pitanje kontrole - ko će kontrolisati da li se ovaj novac troši namenski. Četvrto pitanje, najzad, to je pitanje - kako smo došli do ovog aranžmana i da li je sve bile respektovano na pravi način.

Prva stvar - kada imate pred sobom kreditni aranžman na 11 godina i osam meseci, sa počekom od tri godine i dva meseca, to su aranžmani koje, sami nastupajući, ne bi mogli da dobijemo. Jednostavno, još nije rešena naša spoljna finansijska situacija do te mere da možemo, ili da izdajemo obveznice, ili bar da dobijamo kredite na tako dugi rok, a da se neko drugi, u ovom slučaju Nemačka banka za razvoj, ne umeša i ne potpomogne našem nastupu na tržištu kapitala.

Što se tiče kamate, kao što sam pomenuo, umesto da budemo u ovom aranžmanu viđeni kao zemlja koja ima svoj specifičan rizik, kao što npr. ima Bugarska, Rumunija i druge zemlje, i koje povlače kamate koje nisu manje od 10 do 12% na godišnjem nivou u ovom momentu za te zemlje, mi kroz ovaj aranžman dobijamo rejting koji ima Nemačka banka za razvoj, a to znači AAA, najveća moguća cifra, i pride na to, nemačka Vlada daje sredstva koja će to smanjiti, ceo trošak od toga kredita, za dodatnih 14%.

Samim tim, efektivna kamata koja će biti fiksirana nekoliko dana posle vašeg glasanja, u slučaju da glasate za ovaj predlog zakona, trebalo bi da bude oko 4,3 do 4,4% na godišnjem nivou, daleko ispod bilo koje srednjoročne tržišne kamate Evropske unije, kao što je neko napomenuo, daleko ispod onoga što bi dobili kao zemlja, da smo nastupali samostalno. I samim tim, ovo je veoma povoljno.

Drugo pitanje je bilo pitanje obaveza - da li mi preuzimamo neke obaveze koje su štetne za našu državu?

Prvo bih hteo da kažem da se ovim aranžmanom ni u kom slučaju EPS ne obavezuje da kupuje nemačku robu. To nije predviđeno, ali to ne znači da jedan deo ovoga neće biti upotrebljen i za tu robu. Jednostavno, samo zbog toga što su kroz deceniju razvoja ovog velikog, neko je malo ranije rekao najvećeg sistema u ovoj zemlji, upotrebljavani delovi i oprema iz te zemlje. Samim tim, ne treba da se iznenadimo ako dođe i do toga.

Hteo bih samo da kažem da, naravno, nije bilo nikakve obaveze koja treba da bude preuzeta oko bilo kakve prodaje EPS-a, oko bilo kakve privatizacije. Ta tema nije aktuelna, niti će biti još dugi niz godina. Prvo EPS mora da stane na noge i onda ćemo videti šta treba raditi.

Što se tiče kontrole ovih sredstava, mislim da je kontrola koju smo već uspostavili prošle godine za remonte pokazala svoje dobre strane. U mnogim slučajevima cena je bila višestruko manja, zbog toga što se išlo na konkurenciju svuda gde je bilo moguće i veoma strogu kontrolu. Bilo je potrebno imati pet potpisa u EPS-u, do vrha EPS-a, da bi se jedan finansijski aranžman sa dobavljačem overio, pa je to posle moralo da nosi dva ministarska potpisa, ministara za rudarstvo i energetiku i finansija i ekonomije, da bi moglo biti overeno i prosleđeno.

Ne samo to, novac nije ulazio u EPS nego je išao direktno dobavljačima; da se ne bi izgubio u nekim lavirintima, išao je tačno onima koji treba da budu plaćeni zbog remonta. To je bila, čini mi se, ispravna odluka u ovom momentu. Ali, to neće biti sve. Naravno da će resorno ministarstvo pratiti dalji tok ovog aranžmana, budžetska inspekcija Ministarstva finansija i ekonomije će pratiti dalji tok ovog aranžmana i sigurno je da će biti kontrola u godinama koje dolaze, da vidimo kako je to potrošeno.

Ne samo to, kao što znate, parlament će imati vrhunski računovodstveni sud koji će u njegovo ime pratiti ovakve njegove operacije i vršiti kontrole. Najzad, i sam davač ovoga zajma , pošto je to razvojna banka, ne želi da on bude potrošen nenamenski. Oni će dodatno kontrolisati da li je sve bilo prema onome što je bilo ...... i ne za nemačku robu, gospodine Vučuroviću, nego za one namene koje su bile predviđene. Što se tiče Odbora za industriju, koji je nadležan za ovo, očekujemo, kao što je već bilo najavljeno u diskusiji, da će biti dodatne kontrole.

Sada, kada prelazimo na način na koji se došlo do ovog aranžmana, videćete da ovde, ma koliko se neki trudili da naprave neku famu, neku misteriju, nje apsolutno nema, niti treba da je bude, niti je ovo državna tajna niti treba da bude. Ovaj ugovor je potpisan posle prethodnih pravni radnji od strane EPS-a i Vlade, koji su ovlastili lica da potpišu tamo gde treba, mogućnost da sprovedu ovaj ugovor. On je potpisan 26. oktobra prošle godine.

Jedini razlog zbog čega on nije bio ovde, pred vama, je da je ovaj dom razmatrao i Zakon o radu, Zakon o budžetu. Januar je bio dobrim delom neradan i posle se došlo do omnibus zakona i Zakona o lokalnoj samopravi. Međutim, situacija u EPS-u je takva da se očekivalo da ipak počne da dejstvuje. Samim tim, vidite da ovaj novac još nije efektivan. On čeka danas vaš glas da bi se onda fiksirala kamata i novac dobio.

U međuvremenu, očekujući ovakav aranžman, budžet Republike Srbije je odlučio da da kratkoročnu pozajmicu za milijardu i po. Tu su postojale dve mogućnosti - ili je ovaj dom glasao za ovakav predlog zakona i onda će deo toga, kao što su mnogi korektno videli, biti refinansiranje te kratkoročne pozajmice koja je bila tu samo kao most za dobijanje ovoga novca, ili ne. U tom slučaju je trebalo da tražimo alternativne izvore, mnogo teže, kao što je neko malo pre rekao - trebalo je, u tom slučaju, da tražimo od nekih drugih budžetskih korisnika i nekih drugih izvora da podmirimo preko nužne potrebe.

Što se tiče samog ugovora, on ima nekih 45-50 strana. Dozvolite da, kroz sasvim normalan način, preko nadležnog odbora zatražite taj ugovor i da ga dobijete. Vi ćete ga dobiti i tu nema nikakve tajne. On ne treba da bude tajna. To je jedno javno preduzeće koje pripada sto posto našoj Republici i za velike poslove, ako parlament misli da je u njegovom interesu da zna kakav je taj ugovor, nema nikakvog problema, vi ćete taj ugovor dobiti.

Da zaključim, čini mi se da je danas ovo prvenac što se tiče kreditnog aranžmana. Ovo pokazuje da smo u još jednom segmentu raskinuli sa jednom prošlošću. Rekao bih, ovo je još jedan simboličan deo onoga što se dešava u EPS-u, u našem društvu. Sa ovim i sa ovakvim načinom odlučivanja što se tiče EPS-a, gotovo je sa finansiranjem za koje zna samo nekoliko ljudi u državi, a oni su po komercijalnim uslovima, a prodaje se magla da su oni veoma povoljni za državu i ostavljaju rupe u javnim preduzećima, kao što je sada slučaj sa EPS-om, NIS-om i sa mnogim drugim javnim preduzećima.

Gotovo je sa bitangama koji su uzeli 30 stanova i vila, od novca poreskih obveznika, onih koji su plaćali struju. Gotovo je sa Uskokovićima i drugima koji su hteli za sebe nešto od ovoga što je javni resurs, kojim oni moraju gazdinski da upravljaju. Njima je mesto u zatvoru, a ne .... Gotovo je sa mafijom, koja je švercovala ugalj sa naših kopova, koja ga je posle krijumčarila i veoma često prodavala po inflatornim cenama našim budžetskim korisnicima.

Zbog toga danas, navodno i zbog boljeg funkcionisanja EPS-a i zbog kraja te krađe, imamo mnogo bolje snabdevanje. Gotovo je sa lažnim posrednicima koji su se ugrađivali u ključnim kontaktima i ugovorima, koje su zaključivali EPS, NIS i drugi, a posle davali provizije na nekim Lihtenštajnima, navodnim posrednicima. Sa ovima je gotovo, kao što su rekli, novo mesto i novi način. To su transparentni i veoma dostupni javnosti aranžmani. Novo mesto za EPS, to je revitalizacija kroz ove aranžmane, kroz njihove jasne prihode. Novo vreme, to vreme dolazi i sa nama je to je vreme stručnih i postojanih ljudi koji rade njihov posao za dobrobit svih naših građana. Hvala.

(Božidar Vučurović: Replika.)

Što se tiče ovog amandmana i agrarni budžet i mnogo štošta bi trebalo da povećamo.  Međutim, nažalost, kao što znamo, kada sagledamo celu sliku onda vidimo da je javna potrošnja veoma blizu 50% predviđenog bruto nacionalnog dohotka i zbog toga povoljno je u ovom amandmanu što se predlaže preraspodela nekih sredstava, a ne povećanje javne potrošnje.
Međutim, ako sagledamo situaciju u celini, vidimo da agrarni budžet prema izvršenju značajno raste. Ako pogledate i ono što je predviđeno u agrarnom budžetu i ono što je predviđeno za otkup pšenice, što ide poljoprivrednom sektoru, vidimo da imamo značajan rast. Kada na to dodamo ono što je urađeno ove godine ne samo u domenu budžeta, nego u poreskoj reformi koju ste izglasali u martu ove godine, kada je najzad poljoprivreda dovedena u ravnopravni položaj sa ostalim branšama, da je ukinut porez na promet na sve ono što ulazi u poljoprivrednu proizvodnju veštačko đubrivo, hrana za stoku i neke druge stvari, seme, sredstva za zaštitu bilja od štetočina; i najzad, ono što ste izglasali pre neki dan - ukidanje poreza na promet za svežu hranu; onda vidimo da je mnogo toga urađeno u domenu agrara, što je dalo već pozitivne efekte.
Mislim čak da je jedan član opozicije i priznao da je mnogo šta dobro urađeno ne samo u ovoj godini nego i u budžetu za sledeću godinu, a da ne pominjem premije za mleko. Imamo tu i nove stavke, kao što je podsticaj proizvodnje kupinastog voća, šljiva i vinograda. U ovom momentu naravno da bismo hteli da damo još više za agrar, ali ne možemo to uraditi na uštrb ostatka privrede.
Cifra koju vidmo od 5,5 milijardi dinara, koja je predviđena za prestrukturiranje u privredi možda izgleda prevelika, ali to je veoma malo za jednu zemlju u tranziciji. To je malo više od 0,5% našeg bruto nacionalnog dohotka. Primera radi, Češka, Mađarska i Poljska, kada su ulazile u njihovu tranziciju, imale su od tri do pet posto njihovog bruto nacionalnog dohotka za subvencije za restrukturiranje. Jer, ako to ne dobijemo onda mislim da će biti veoma teško menjati privrednu sliku.
Najzad, ono što se tiče ugovora o delu, mislim da tu imamo jednostavno novu klasifikaciju koja je imala dobre rezultate i onda vidimo veoma jasno namene na jednom mestu za sve organe. Iza ovoga je najveća stavka nauka. Smanjiti još više ono što je predviđeno za tu svrhu, a u našem budžetu za ovu godinu je predviđeno nekih 0,3% bruto nacionalnog dohotka, bi bilo stvarno poražavajuće za naše naučnike. Tako se finansira naučni rad preko ugovora sa tim ustanovama, to je najveća stavka iza toga i zbog ovih dva-tri razloga predložio bih da se ne glasa za ovaj amandman. Hvala.

Što se tiče ovog amandmana, kao što vidite, Odbor za finansije je predložio izmene i mi kao Vlada smo prihvatili neke od elemenata u ovom amandmanu. Hteo bih prvo da obrazložim neke elemente koje kao Vlada nismo prihvatili, posle toga da napomenem šta je prihvaćeno i šta bih predložio da se u ovom momentu glasa kao novi amandman.
Što se tiče agencija, bilo je puno priča o tim telima. Mogu da kažem da je to bio jedan od noviteta koji je Vlada Republike Srbije htela da uvede u radu, ne zbog toga da bi izbegla kontrolu Parlamenta, nego da bi mogla da ubrza reformu i uvede nešto što se pokazalo kao veoma efikasan način vođenja poslova u nekim drugim zemljama, pre svega, mislim na skandinavske zemlje, pa i neke zemlje u tranziciji.
Iza reči agencija, stoji samo nešto što se zove stručna služba Vlade i zbog toga nije protivustavno stvorena ta agencija jer ona ne zadire u upravne poslove. Znači, nijedna agencija, od ovih koje su formirane uredbom, ne može da zadire u neki upravni postupak, niti mogu da predlože bilo koji papir Vladi na usvajanje. Nijedna od ovih agencija ne može da predloži Vladi na usvajanje nijedan papir. To mora da prođe kroz ministarstvo.
Znači, nije tačno reći da je Vlada uzurpirala ingerencije nekih ministarstava ili nekih uprava. Zavisi, neke su počele nešto da rade. Očigledno je da Agencija za informatiku i internet popunjava nešto što je bila praznina, ali ona ima određene teškoće u poslovanju, jer, jednostavno, ona mora da koordiniše kao stručno telo, da pomaže raznim ministarstvima, da izađemo sa zajedničkim stavom oko opreme i oko informatizacije u našoj državi. Zbog toga, mislim da oko tih agencija nisu veliki izdaci, kada se sve to sabere.
Želim samo da napomenem da ste pričali o Agenciji za reciklažu koja je postojala i pre ove Vlade Srbije. Znači, ona postoji već nekoliko godina. Tu nema nikakvog neustavnog tvorenja, niti ima ikakve želje da se izbegne kontrola rada ovih tela od strane Parlamenta.
Što se tiče Rasinskog okruga, tu moramo poštovati zakon koji je donesen i on pokriva Kolubarski okrug. Ako pogledate sredstva, ona su nešto malo smanjena ove godine. Ima dosta dugova koje je prethodni režim napravio i koji nisu podmireni. To je ono za šta će prevashodno biti upotrebljeno 867.000.000 dinara.
Ruku na srce, ima tu još malo novca, jer i te kako ima još objekata koji moraju da se poprave, ali ovog puta bez zloupotreba, bez popravljanja zgrada nekih političkih partija ili građenja kuće sa bazenom, nego na pravi način. Ali, o tome ćemo pričati kada već sledećeg meseca dođe na raspravu ovo što je već jedanput predloženo, a to je završni račun za 2000. godinu i, što je možda još važnije, izveštaj budžetske inspekcije koja je završila svoj posao. Taj dokument vi već imate. To je što se tiče Rasinskog okruga. Naravno, ima puno problema i u tom okrugu, ali mislim da mi nismo u stanju da podržimo taj amandman.
Na kraju, tri stvari koje je na inicijativu DSS-a Odbor predložio kao novi amandman, a Vlada ga je prihvatila. Pozvao bih poslanike da glasaju za taj amandman. Te tri stvari su ono prvo što sam napomenuo, gospodine Iliću, a to je brisanje stavke "ombudsman" to jest narodnog advokata. Pošto je ta insitutacija predviđena kao jedna od predizbornih obećanja DOS-a, gde nema nikakve veće rasprave oko toga da li treba da imamo takvu instituciju ili ne, Vlada Republike Srbije je usvojila Predlog zakona i poslala po redovnoj proceduri Skupštini.
Ali, možemo da kažemo da se time malo prejudicira ishod glasanja Narodne skupštine, samim tim je prihvaćeno da se taj razdeo briše i tih šest miliona, koliko je predviđeno, prebaci u tekuću budžetsku rezervu. U momentu kada dođe do rebalansa budžeta, za koju nedelju, najkasnije za koji mesec, predložićemo taj novi razdeo, ukoliko Narodna skupština izglasa taj zakon.
Druga stvar se tiče Komesarijata za izbeglice. Možemo da kažemo da je nova ekipa počela veoma aktivno da se bavi tim poslovima. Napravljen je jedan pravi popis, tako da ne bude zloupotreba u tome ko ima status, a ko nema status izbeglice. Mislim da će ovih dodatnih 300 miliona dinara, koje moramo uzeti iz budžetske rezerve koja je dosta mala, pomoći u dva smera. Prvi je da ti ljudi odu iz tih domova, da se obezbedi neki građevinski materijal da oni mogu da sagrade svoju kuću po nekim povoljnim uslovima. Druga stvar je puko preživljavanje u veoma teškim okolnostima, tih 40-50 hiljada naših sunarodnika koji žive u teškim okolnostima u raznim domovima. Mi smo to podržali.
Treća inicijativa DSS-a koju podržavamo, to je povećanje Fonda za infrastrukturu u zdravstvu. Sa tih dodatnih 200 miliona taj fond raste na 900 miliona i time je ispunjeno ono što je obećano, a to je dinar od akcize na cigarete za zdravstvo. Zbog toga vas pozivam da glasate za ovaj novopredloženi amandman.

Želim da se izvinim narodnim poslanicima. Prvi put se susrećem sa ovom situacijom i pobrkao sam lončiće.
Znači, onaj deo amandmana koji je postao novi predlog amandmana Odbora, koji je Vlada prihvatila, on je postao sastavni deo Predloga zakona i o tome ne treba da se glasa. Međutim, imajući u vidu da je predlagač amandmana ostao pri svom amandmanu, ono što je prihvaćeno to je već sastavni deo zakona, i zbog toga u ime Vlade predlažem da glasate protiv ovog amandmana.

Rekao bih da mi još nemamo ustavnu praksu u tome gde se razlike prikazuju, a gde se ne prikazuju. Prema nekim merilima, ima i nekih drugih institucija gde postoji zakon. Na primer, za budžet 2002. godine bio je prikazan Hilandar, Sremski Karlovci, ali uistinu imamo dve institucije od neprocenjivog značaja za našu zemlju. To su Srpska akademija nauka i Matica srpska.  Jednostavno, ova metodologija u mnogo čemu smanjuje ovaj broj institucija koje se prikazuju, ali prikazuje mnogo preciznije namene.
Veoma rado prihvatam predlog gospodina Šandora i dopunićemo, u tekstu koji je on predložio, obrazloženje ovog zakona i nadam se da će posle povući taj amandman.

Kao što je napomenuo gospodin Jovanović, član 14. Zakona, koji je gospodin Ilić naveo, u svakom momentu obavezuje Vladu da dostavi izveštaj o svim zakonima, o izvršavanju i sprovođenju svih zakona koje ste izglasali, a naročito o ovom zakonu o budžetu.
Mogu da kažem da, svaki put kada je to zatraženo, mi smo to ispoštovali. Zadnji put je bilo ovo što je, doduše, i trebalo da se nađe u obrazloženju ovoga zakona, o izvršavanju prihodne strane budžeta u ovoj godini.
Znači, ovaj amandman čini mi se da je pravno izlišan, jer postoji član 14. Zakona o Vladi. Kada bi se krenulo tom praksom, onda bi trebalo za svi zakoni koje izglasate da se predvidi u kom ritmu i na koji način treba Vlada da izveštava Skupštinu o njihovoj primeni.
Mislim da je bolje da to bude sistemski uređeno, na jednom mestu, kao što je to urađeno u Zakonu o Vladi, a biće dodatnih stvari u momentu rasprave o zakonu o budžetskom sistemu, koji vam je upućen i koji već imate.
Zbog toga predlažem da se ne glasa za ovaj amandman, ne zbog toga što ima bilo kakve želje da se tu nešto sakrije, već je to bolje uređeno na jednom drugom mestu. Hvala.

Svestan sam da imate još jednu tačku dnevnog reda, ali ipak bih hteo pre glasanja da kažem, možda i da kratko ponovim neke ključne tačke ovog predloženog zakona. Ovo je još jedan budžet štednje i preživljavanja. Ne možemo biti preterano ponosni na njega jer jednostavno on je samo slika stanja u Srbiji. Kao što sam napomenuo, naravno, slika Srbije u mnogo čemu danas nije povoljna, ali onaj ko je bio u Srbiji u januaru ove godine, onda u martu kada se izglasao budžet za ovu godinu i vratio se sada u decembru, mogao je da konstatuje da je situacija, u mnogo čemu, malo bolja.
Sledeća godina neće biti laka, ali nadam se da će svi oni koji žele istinske reforme u našoj zemlji i koji žele daobrobit našem narodu glasati za ovaj zakon u pojedinostima i ovim usvajanjem omogućiti da se nastavi napredak i ovaj put kojim smo krenuli.
On neće biti značajan u vidu naglog povećanja standarda naših građana jer jednostavno to ne može da se izdejstvuje iz jedne privrede, kojoj će biti potrebno još koja godina da obnovi svoju produktivnost i da se povrati na razna tržišta. Međutim, ovo je onaj pravi napredak jer će biti zasnovan na pravim, realnim izvorima i neće, sa jedne strane, izneveriti budžetske korisnike, a sa druge strane staviće jedan namet koji je prihvatljiv, jer ništa ovde nije povećano prema onome što se doživelo ove godine, na privredu i na građane. Hteo bih samo da napomenem nekoliko ključnih tačaka u ovom budžetu, pre nego što pređete na glasanje.
Prvo, u procesu donošenja ovog zakona hteo bih samo u ime Vlade Republike Srbije da se izvinim ponovo Narodnoj skupštini zbog donošenja ovog zakona po hitnom postupku, ne sme ovo biti praksa i u slučaju da izglasate zakon o budžetskom sistemu, koji vam je predložen već sada, videćete da je zakonski određeno da predlog zakona ove vrste ne može doći do vas posle 15. novembra. Znači, 15. novembar će biti zadnji rok.
Istovremeno, želeo bih da kažem da u tim okolnostima, ipak smo mogli i u ovoj raspravi konstatovati da nova metodologija, prema kojoj je napravljen ovaj budžet, omogućuje mnogo veću, da kažem ponovo tu pomodarsku reč - transparentnost ovih javnih finansija. Tako da ono što se pre nalazilo na više stavki, po nekim drugim presecima, sada je veoma vidljivo, od putovanja do materijalnih troškova i to za sve organe.
Ponoviću ovde, sledi takav naš angažman da ćemo moći u momentu glasanja zakona o budžetskom sistemu, nadam se da to neće biti posle februara ove godine, dostaviti Narodnoj skupštini sve račune za ovaj budžet, do pete ili šeste decimale GFS-a, gde ćete moći do nekoliko stotina hiljada dinara ili nekoliko miliona ustanoviti šta se predviđa.
Druga stvar oko koje je bilo puno rasprave za poslednjih nekoliko dana je veličina ovog budžeta i opterećenje koje predstavlja na prihodnoj strani zbog ubiranja poreza i doprinosa, kao i na rashodnoj strani. Kao što sam već napomenuo, sigurno je da nismo u najpovoljnijoj situaciji. Kada znamo da smo zemlja sa 1.200 dolara po glavi stanovnika, prema predivđanju za sledeću godinu, trebalo bi nekih 10% manje da opterećujemo privredu i na prihodnoj i na rashodnoj strani.
Mi međutim, nismo u stanju da to uradimo jer sledeće godine imamo te tri nove stavke ili značajno povećane u plaćanju stranih dugova. Ne možemo i jare i pare, ako želimo nastavak kreditiranja naše privrede i naše infrastrukture, moramo početi da vraćamo dugove. Imamo značajno povećana davanja za penzije, mislim da ćete se svi složiti da je veoma važno za tih milion i dvesta, a izgleda uskoro i milion i trista naših sugrađana, da obezbedimo redovne i realne penzije; i zbog toga je taj nacionalni napor nužan.
Treća stavka, to je restrukturiranje privrede i banaka. Kada to ne bi uradili, manje bi ubirali i manje bi trošili, ali u suštini naša privreda nije u stanju da autonomno i sama razdvoji ekonomsku i socijalnu funkciju iz svojih nedara. Država mora pomoći u zbrinjavanju zaposlenih u formama koje se restrukturiraju i, što je isto toliko važno, u modernizaciji opreme za naša preduzeća. Zbog toga ta treća stavka postoji i zbog toga je ovaj budžet ovoliki koliki je, ali sledeće godine jedan od prioriteta ove vlade će biti optimizacija javne potrošnje. Mi želimo sebi da postavimo ambiciozni cilj - smanjenje učešća javne potrošnje u bruto nacionalnom dohotku za 5%, tj. zahvatanja u društvenoj proizvodnji za sledećih nekoliko godina.
Što se tiče deficita, bilo je dosta pitanja oko toga da li je ovaj deficit primeren i tu su se račvala pitanja oko dva potpitanja. Prvo potpitanje je bilo - da li ćemo pokriti ovaj deficit? Decidno kažem da ćemo u sledećoj godini biti u mnogo boljoj situaciji nego u ovoj godini. Jer, što se tiče privatizacije, evo za dan-dva ćemo znati sudbinu ove tri cementare; imamo niz dobrih preduzeća. I, kao što sam napomenuo, za one koji su na teritoriji AP Vojvodine, 50% prihoda prikupljenih od prodaje ići će na infrastrukturne projekte u AP Vojvodini.
Za sve ostalo - međunarodni krediti tj. Svetska banka. Što se tiče donacija, već je polovina i nešto pride identifikovano kao makrofinansijska podrška Evropske unije i za koju nedelju će pred vama biti jedan predlog zakona o kontragaranciji, koji će to omogućiti i ubrzati.
Drugo potpitanje se vrtelo oko nezavisnosti, vratiću se na to na kraju mog izlaganja, ali da vidimo da li kroz ovaj deficit naša zemlja ulazi u neku vrstu zavisnosti od inostranstva. Naravno, odgovor je ne, ali vratiću se na to u zaključku.
Prioriteti u budžetu, neki zdravstveni radnici su pričali o tome, očigledno je da se u ovoj godini ono što se zove prioritet može samo iskazati samo nijansama. Nije moguće, osim za 3.000 sudija, obezbediti mnogo veću platu. Ali, sutra očekujem da na sastanku sa sindikatima zdravstva i prosvete uradimo ono što, čini mi se, ni jedna Vlada Republike Srbije nije uradila, a to je da se utanači ritam povećanja osnovice plata za celu godinu. Kada se to uradi i dokaže se da su u budžetu oni prioritet u tom momentu, onda treba da se pređe na pregovore oko svih drugih stvari: materijalnih troškova, dodatnih stimulacija koje možemo da nađemo i svega onoga što je važno za te struke. To bi bilo veoma važno.
Naravno, u ovim oskudnim resursima, zahvaljujući vašem glasanju oko akciza, našlo se novca za puteve; isto tako za Fond zdravstva. To je jedan dinar za zdravstvo zahvaljujući grupi Demokratske stranke Srbije, njihov amandman će povećati iznose za tu svrhu.
Da zaključim, ako pogledamo ovo što budžet omogućava, on omogućava da preživimo na realnim osnovama i da idemo dalje. Javne finansije će održati ravnotežu, obezbediti normalan sistem i uslove za poslovanje i život naših građana. Prioriteti sledeće godine iz ovog budžeta su, naravno, dvostruki. Jedan je poboljšanje standarda života naših građana, ukidanje poreza na promet na hranu i lekove, i to već od 1. januara. Prvi sastanci koje smo imali sa strukom već daju nagoveštaj da će neka hrana pojeftiniti čak i za 35%, ali o tom - potom, to nas očekuje 2. ili 3. januara.
Druga stvar je dalja borba protiv korupcije. U ovom budžetu imate sredstva i za upravu, za borbu protiv organizovanog kriminala u MUP-u, imate sredstva za savet za borbu protiv korupcije i sredstva za međuresorsku grupu, koja će kroz gustu mrežu obezbediti veoma brzo delovanje države.
Za koji dan zaplenjen je i prekinut šverc cigareta koji je, možda, to će se ustanoviti, imao pokroviteljstvo u Vojsci Jugoslavije. To je prvi put da se nešto uradi tu i prvi put da se i u toj instituciji pokazuje da niko nije nedodirljiv i da svi moraju poštovati ovaj zakon.
To mi daje puno hrabrosti da ćemo i sledeće godine obezbediti ove prihode, ako ima nekog rizika u budžetu da obezbedimo, kao ove godine, ove prihode iz poreza i doprinosa, a iza toga je razvoj ekonomije. Tu vidimo da smo na dobrom putu da se izborimo protiv šverca, organizovanog kriminala i drugih nepovoljnih pojava u našem društvu.
Često se prelamalo ovde da li je danas Srbija nezavisna i ponosna. Pitanje je bilo kako je moguće da Srbija bude nezavisna i ponosna kada predviđa deficit, zar nije to neka zavisnost. Odgovor je, naravno, ne. Najveća zavisnost to je kada 10 godina javne finansije ne predviđaju, kao što nije bilo predviđeno u budžetu za 2000. godinu, ni 11 plata i 11 penzija. Najveća zavisnost je onda kada za 10 godina dva puta se izvede hiperinflacija, pljačka nad našim narodom. Najveća nepravda i zavisnost naših građana je onda kada svi ne plaćaju poreze i doprinose po istom aršinu.
I najveća, naravno, zavisnost je onda kada se neprimerenom politikom, busajući se u grudi, vodi jedna samoubilačka politika, koja nije u srazmeri sa nekim resursima i sa nekim saveznicima. Ona je dovela do toga da je jedan ponosan narod, sa veoma svetom istorijom, uspeo od sebe, hvala Bogu na kratko, da napravi babarogu Evrope, nezasluženo naravno; pa je taj narod uspeo da izgubi i svoje najvernije saveznike. Mi smo s tim raskrstili i ovaj budžet pokazuje da će Srbija biti zemlja koja će i ove godine dobijati, najzad, zlatne medalje. Srbija u žiži interesovanja, Srbija koja će stavljati novi pritisak na sve zemlje u regionu da i one idu što brže, Srbija koja će naterati svojom dinamičnošću da se tržišta i nama otvaraju. Drugim rečima, čini mi se da ekonomska snaga, uređenost društva, poštovanje zakonski određenih prava svih, i širokih slojeva našeg društva, su najbolji način da Srbija bude nezavisna i ponosna. Hvala na podršci.

Hteo bih samo da objasnim nekoliko stvari. Prvo, što se tiče bojazni, ne bi trebalo da bude straha, ovo je prvi put u zadnjih 12 godina da imamo javne finansije koje su pod kontrolom. Čudi me od onih koji su rekao bih, vodili javne finansije još pre godinu dana, a to nije tako daleko. Tada je 40% svih prihoda išlo preko specijalnih računa, kada su pravljeni računi bez krčmara u robnim rezervama, kada se pravila velika dubioza u EPS-u, u NIS-u, kada se navalilo na ta javna preduzeća da preuzimaju međunarodne kredite, a znajući veoma dobro da se oni nikada neće moći podmiriti sa onim što prodaju ta javna preduzeća; kada smo imali izdavanje obveznica da bi navodno mogli da se podmire penzije, kroz plaćanje struje, a da se za isto ne obezbedi prihod, istovremeno u jednoj dinamici i time se napravio još jedan račun bez krčmara. Da se onda izrazi neki strah, umesto rekao bih nade i pozitivnog pomaka, da ovog puta sa ovim budžetom imamo sve kao na dlanu.
Prvi put 2001. godine u budžetu su prikazani svi prihodi, jer smo ukinuli sve namenske takse i specijalne račune. Objedinili smo sve ono što je bila akciza, nadoknade, takse i ono što su bile prava stvar, a to je akciza, porez na promet itd. Ako krenemo od prihoda, dostavili smo izvršenje ovoga budžeta na prihodnoj strani. Tu ustanovljavamo da su prvi put u 12 godina javne finansije, naš fiskalni sistem opravdali ono što smo očekivali od njih. Ako je novac nešto veći, to je samo zbog toga što je inflacija za koji procenat iznad onoga koja je bila planirana. Ovde možete da vidite jedan veliki uspeh, gde smo uz ovu reformu fiskalnog sistema zahvatili taman onoliko koliko je bilo očekivano. Naravno, kada pogledamo razne linije, možete ustanoviti da je tu uspeh bio za nijansu veći ili manji, po raznim obimima.
Vidite, što se tiče poreza na dobit preduzeća, da je on nešto veći nego što se očekivalo. To je i dalje, a to je loša strana našeg fiskalnog sistema, mali prihod u budžetu. Što se tiče akciza, one su prema planu, ali za nijansu su ispod onoga što je bilo očekivano i koliko bi trebalo da budu, imajući u vidu kolika je bila inflacija, za koji procenat više. Imali smo uspeha u borbi protiv šverca, ali ne onoliko koliko smo se nadali. I dalje treba da se borimo protiv toga.
Ako posle toga pogledate predlog za 2002. godinu, ne sme da se zaboravi da su prva tri meseca ovih prihoda bila bez fiskalne reforme. Ako pogledate porez na promet ili pak akcizu, moramo da se setimo da je to bez reforme u prva tri meseca. Znači, samo preslikavanje onoga što je bilo pre tri meseca ili samo ono što je bilo prvih devet meseci. Samim tim, u predlogu koji imate ovde, imate. Prvo, efekat fiskalne reforme koja se nastavlja. Vidite da što se tiče poreza na promet nema nikakvog povećanja stopa (pre koji dan ste glasali za ukidanje poreza na promet na svežu hranu i lekove), već samo imamo nastavak efekata te fiskalne reforme koja mnogo bolje i na jednostavan način obuhvata ono što treba da bude obuhvaćeno. Isto tako, imate efekat sa akcizama (što ste isto izglasali pre koji dan), a to je povećanje akcize za benzin - za puteve, i na cigarete - pola za zdravstvo i školstvo, a pola za budžet, i ništa drugo.
Treća stvar koja nije napomenuta ovde, to je ono što je predviđeno, a što se tiče poreza na transakcije, ako dobro pogledate, u strukturi prihoda oni su predstavljali nekih 8,2% ove godine, do 15. decembra. Sledeće godine se predviđa da to bude manje, jer, u slučaju da to vi ne usvojite, moraćemo ići na neki rebalans ovog budžeta, da se taj porez na finansijske transakcije smanji za jednu trećinu. To će biti u januaru, čim se usvoji zakon o budžetskom sistemu. U slučaju da ga ne usvojite, mi ćemo onda predložiti nešto nezavisno, naravno ne uredbom, ne na onaj način na koji su se vodile javne finansije pre, nego uredno, zakonom. Time vidimo da ćemo već ucrtano smanjenje kamata za našu privredu, smanjenje kamata za potrošačke kredite za naše građanstvo.
To nije nikakav razlog za bojazan. To je razlog za veoma veliko zadovoljstvo. Isto tako, na rashodnoj strani. Ne znam da li ima puno vlada koje unapred i bez neke zakonske obaveze izlaze u susret Narodnoj skupštini i prikazuju mnogo detaljnije nego ikada ne samo onoga što je budžetsko, nego i prihode svih ovih budžetskih korisnika, koji su po prvi put u istoriji javnih finansija Srbije prikazali sopstvene prihode. Samim tim, mi vidimo kakve prihode ima Geodetski zavod, kakve prihode ima vodoprivreda itd. Time imamo prvi put najkonsolidovaniji budžet, čini mi se, ne samo u regiji nego i šire, koji sve na jednom mestu stavlja na uvid. Ako se desi da ti sopstveni prihodi ne budu na predviđenom nivou, to ne znači da će budžet to nadokanditi. Ne, to znači da će rashodi biti umanjeni za toliko. U slučaju da, kao ove godine (ali o tome ćemo za koji minut govoriti), neki od prihoda, kao od privatizacije ili donacije ili krediti budu umanjeni, u šta ja ne verujem, u tom momentu ćemo smanjiti i rashode. Jednostavno, štampanja novca neće biti i haosa u javnim finansijama više neće biti.

Što se tiče pozajmice kod Narodne banke Jugoslavije, o tome je već bilo priče u načelu. Hteo bih ovde da ponovim da je suma koja je predviđena - 0,6% bruto nacionalnog dohotka, po svim merilima veoma mala i apsolutno je u skladu sa predviđenim povećanjem deviznih rezervi naše zemlje. Čak je dosta konzervativno prema onome što se predviđa, prema merilima ekonomske politike.
Znači, smanjenjem već male cifre od 0,6% bruto nacionalnog dohotka u stvari bismo sami sebe kaznili, kada ne bismo iskoristili mogućnost za monetizaciju koja je pod apsolutnom kontrolom. Čak je manje od predviđenog rasta rezervi i time bismo ne samo vodili ekonomsku politiku veoma strogo, kao što je vodimo sada, nego bismo imali jednu ekonomsku politiku koja bi bila strožija od neke nemačke, koja u procentu povećanja deviznih rezervi može da poveća monetizaciju svoje ekonomije. Znači, nema valjanog razloga da ne iskoristimo prostor koji postoji ovde.
Samo bih zaključio time što ću reći da ćemo u doglednoj budućnosti, a to će zavisiti od poverenja našeg stanovništva i privrede u državu, početi da finansiramo deficit kao i sve druge zemlje - kroz izdavanje obveznica trezora Republike Srbije. Međutim, to još nije spremno i mislim da ćemo možda biti spremni sredinom sledeće godine i o tome ćete, naravno biti blagovremeno obavešteni, ali ovo što je predviđeno je onaj minimum koji je sasvim razuman i nema nikakve bojazni od nekih inflatornih efekata ove pozajmice.
Inflacija nije 30 nego 40%, ne zbog toga što smo pozajmili neki novac od Narodne banke Jugoslavije, kao što jesmo, negde oko 0,6% ponovo bruto nacionalnog dohotka, već zbog toga što su lančani efekti usklađivanja cena bili nešto veći nego što smo predviđali, ali to je pitanje, rekao bih, onoga što imate u rukama, a ako pogledate električnu energiju, zadnji model koji je pravljen u ovoj zemlji datira od 1984. godine. Znači, to je ono što je iza ovoga i zbog toga bih predložio da se ne glasa za ovaj amandman, da sami sebe kaznimo.

Što se tiče budžetske rezerve, budžetska rezerva i njeno korišćenje uređeno je Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima.
Pošto je to bilo napomenuto u obrazloženju, nema nikakve diskrecije ministra za korišćenje tih sredstava. Znači, sva rešenja, i to je sada ustaljena praksa, objavljuju se i u "Službenom glasniku Republike Srbije", tako da cela naša javnost može da zna šta se sa tim radi. Ako pogledamo, i to je bilo isto u jednom obrazloženju, veličina ovakve rezerve je u stvari nedovoljna.
Dobra praksa bi bila da to ne bude 1% budžeta, kao što smo čuli u raspravi. Mislim da su tu malo pobrkani lončići. Jedno merilo je 1% bruto nacionalnog dohotka. Za naš budžet bi to trebalo da bude 9 milijardi, prema nekim procenama. Međutim, nažalost, mi to ne možemo obezbediti u ovom obimu budžeta, jer jednostavno to bi značilo još nekih 4 - 5 milijardi dinara moguće potrošnje, a to bilo mnogo. Znači, to je što se tiče obima.
Što se tiče diskrecije, i poslednja stvar, upotrebe koja se može predvideti preko te budžetske rezerve, ove godine 80% sredstava za otkup pšenice obezbeđeno je iz pozajmice koju je dao budžet robnim rezervama za otkup pšenice.
Znači, od onih 7,5 dinara predviđeno je bilo da otprilike 20% toga bude subvencija, jer to je predviđanje prema onome što se dešava na tržištu, koliko će biti subvenicija, a kolika je u stvari tržišna cena pšenice i koliko će moći da se vrati posle prodaje te pšenice.
Ne možemo u ovom momentu u zakonu o budžetu predvideti koliko će tačno biti otkupa, ali već smo najavili da će do 300.000 tona, po ceni od 8 dinara biti otkupljeno. Već smo oko druge stavke predvideli da otprilike 20% toga bude subvencija.
Znači, imamo jedno predviđanje kolika će biti cena na tržištu, u tom momentu. Može da se desi da tržišna cena bude na primer, 12 dinara i da u tom momentu za seljake ne bude interesa da prodaju državi veće količine. To ne možemo predvideti u ovom momentu.
Znači, ovde je predlog da se ova budžetska rezerva, koja je već dosta mala, još dodatno smanjuje, pa u obrazloženju može dodatno da se objasni za šta je predviđena upotreba najvećeg dela te budžetske rezerve; to je oko dve milijarde za otkup pšenice.
U ovom momentu to ne možemo baš u zakonu napisati. To tek treba da se ispostavi prema kretanjima na tržištu. Ako je nešto sigurno, u tom slučaju nema nikakvog razloga da se to predvidi u rezervi. Onda to postane stavka. Zbog toga to nije odvojena stavka, ali naslućujemo da će dobar deo te rezerve ići za otkup pšenice.
Predlažem da se ne glasa za ovaj amandman, a da se dopuni u obrazloženju procena onoga što će biti upotrebljeno za otkup pšenice. Hvala.

Što se tiče posebnog poreza na promet, kao što sam napomenuo, on je uveden posle bombardovanja naše zemlje od strane NATO pakta i što se tiče ustavnog osnova on je veoma problematičan na saveznom nivou. Tu nema nikakvih problema, to je usaglašeno sa saveznim nivoom. Jednostavno, stopa se objedinjuje.
Što se tiče finansiranja vojske, od januara ove godine i savezna država je prešla na princip bruto budžeta, tako da novac koji se stvarao od tih 3% nije ulazio u budžet. Znači, ni u kom slučaju se ne menja situacija što se tiče vojske. Što se tiče akciza, koje su usaglašene između saveznog i republičkog nivoa, mi smo našli pravu meru za to.
Samo sam hteo da napomenem da, naravno, ove godine imamo više računa. To je dobra stvar. Možemo da pratimo koliko je uplaćeno, po kom vidu poreza na promet. To je isto, kao što sam juče pokazao, slučaj sa akcizama.
Ono što je boljitak za preduzeća, to je da će se taj savezni porez uzimati tamo gde se plaćao porez na promet od 12% i tamo gde se plaćao porez 17%. imati različita događanja, plaćaće se negde gde se nije plaćao porez na promet od 12%, nije se plaćao na nekima gde se plaćao porez 17%. Samim tim će se pojednostaviti njihovo poslovanje, privrednici to dobro znaju. Hvala.

Heteo bih da u ime Vlade, koja me je ovlastila da to uradim na jučerašnjoj sednici u 14,00 časova, da kažem da uz konsultacije koje smo imali sa predlagačem, sa strukom, uistinu je situacija veoma slična sa onim što se dešava na pijacama. Vlada u ovom momentu nije u stanju da uvede red na ovo tržište. Imamo situaciju gde pola tržišta drže privatna lica koja se ne oporezuju, zato Vlada prihvata ovaj amandman i predlaže vam da glasate za njega.

Što se tiče ovog amandmana, ako pogledamo mišljenje Lekarske farmacetuske komore, naravno da svaki put kada treba da se napravi lista nečega što treba da bude oslobođeno, prva i glavna adresa je struka koja se time bavi. Ako pogledamo zbog čega bih  predložio da ne prihvatite ovaj amandman, to nije zbog nipodaštavanja struke, ona zna kako treba da sudi međutim, iskustva pokazuju, dobijao sam brojne dopise od društava koja pribavljaju ortopedska pomagala za invalide gde ukazuju na brojne nepravilnosti. Imajući u vidu kakvo nam je društvo, sistem i možda manjkavost kontrole, kada se sve prepusti samo jednoj strani, odnosno struci, dolazi do mogućeg lobiranja. Stoga, ako pogledamo listu koja je danas prvi put sačinjena od 1995. godine i koja se posle širila, dolazimo do toga da u stvari pod firmom ortopedska pomagala prolaze i neke stvari koje su  posve komercijalne, pa čak i neki luksuzni proizvodi. Znači, to  nije odbijanje, pa ni manjak poverenja prema zdravstvu. Iskustvo je pokazalo.
Isto je i u domenu kulture, što se tiče nekih pravilnika, gde je glavna ideja i pravilna ideja da struka napravi tu listu. Uvek je dobro imati unakrsni pogled na to, da i neko ko nije iz struke može da ima mogućnost, ne da promeni listu, nego da iznese mišljenje i ukaže na neke moguće čudne stvari koje se dešavaju.
To je jednostavno druga mogućnost da u Vladi dođe do unakrsne kontrole ovoga što se dešava i verujte da moj predlog za odbijanje ovog amandmana nema veze sa tim da ne postoji poverenje, ali iskustvo pokazuje da četiri oka vide bolje nego dva.