Da se zahvalim poslanicima koji su ovim dopunili ovaj  zakon. O čemu je reč- tim odredbama sada imamo mogućnost da sagledamo celu osnovicu za oporezivanje. Dopuna je u tome da, ako poreski obveznik ima više vidova oporezivanja, oni će se gledati zbirno i, umesto da se gledaju stope samo odvojeno, i da se  ostane po nekim nižima, da su dosta visoke,  kao što je već rečeno više puta u ovoj  raspravi, da se onda gleda poreska obaveza zbirno i da postoji i u tim slučajevima ta jaka progresivnost, tako da to bude neutralno, i da ne bude, ako smem tako da se izrazim,  igara u tome - koji je iznos u kom vidu oporezivanja.
Zahvaljujem se poslanicima na toj veoma konstruktivnoj i intresantnoj ideji. Hvala.

Nekoliko preciziranja i pojedinosti. Što se tiče prijave, imamo u našoj praksi kada se tiče poreza na dobit preduzeća i prijava mora biti dostavljena poreskoj upravi osam dana posle predaje završnog računa. Znači, to nije jedini slučaj gde se predaje. Možemo to videti na neki način kod završnog računa za poslednjih 11 godina, za neke ljude, a oni znaju koji su to podaci i mogu veoma brzo to uraditi i predati. Rok nije problem.
Druga stvar, što se tiče opremanja Republičke uprave javnih prihoda, očigledno je da ona čeka na usvajanje ovog zakona da bi počela da radi, ali već su počele pripreme, tako da u jedinicama postoje ljudi koji su obučeni i koji mogu da primene ovaj zakon.

Samo dve stvari. Prvo, što se tiče ovog predloženog amandmana, interesantno je da čujemo od opozicije da je ovaj zakon politički motivisan i u isto vreme da bi trebalo da važi unedogled, a s druge strane, kada se dođe posle tih načela na neke pojedinosti, vidimo da su skoro svi amandmani tu da ublaže efekte ovog poreza, da se smanji poreska osnovica i da se dodaju neki troškovi da bi se smanjilo ono što treba da bude oporezovano. Ne sve, ali mnogo toga je u tom pravcu.
Pošto je ovo jednokratan porez, on se neće javiti u budžetu sledeće godine. Isto tako, ne može se rastati sa prošlošću za pet, šest ili sedam godina. To se mora brzo uraditi. Operativni planovi su čak nešto ambiciozniji nego što je govorio poslanik, a to je da dobar deo posla bude urađen već ove kalendarske godine.
Ali, s druge strane, čini mi se da je neumesno da se da neki datum, pa da se onda neki veoma čvrsto drže do tog magičnog 1.7. sledeće godine, produžavajući ... i da dobiju neku vrstu amnestije. Žao mi je, ono što se utvrdi kao poreska osnovica, taj postupak mora da traje sve do momenta dok ne dođe pravda, koja je merena ovde. A što se tiče ustavnosti, sve zemlje, a brojne su i nisu razvijene u pravnom smislu i te kako su bile svesne onoga šta se glasalo, jer su imale vanredne situacije. Naravno da naš zakonodavni sistem ne treba da ima sijaset zakona, kao što je ovaj, imajući u vidu retroaktivnost. Ovaj zakon je tu baš zbog toga što moramo ispraviti neke stvari iz prošlosti. To od nas očekuje ceo narod, sve ankete, svi razgovori na ulici i u porodičnom krugu ukazuju da više od 80 do 90% naših građana podržava ovaj zakon i ovu ideju.
Ako pogledamo ono što radi opozicija, ona podržava u načelu, ali iznenađenje je da čim se dođe do pojedinosti, ona pokušava da ublažava efekte ovog zakona. (Šešelj traži repliku.)

Ponovo se čuju čudne stvari. Čuje se da je ono što se desilo poslednjih 12 godina bila jedna primerena socijalna politika. Bože, čuvaj me socijalne politike koja me zameri sa celim svetom, čuvaj me socijalne politike koja prepolovi i kusur društvenog i nacionalnog dohotka, čuvaj me socijalne politike prema kojoj  kasni dve godine isplata dečijih dodataka, čuvaj me socijale politike koja kasni tri godine sa isplatom penzija seljaka, čuvaj me socijalne politike u kojoj kasne 26 meseci  davanja onima koji su najbedniji, kojima treba nega.
Ako se priča o populizmu, ako je populizam uspostavljanje kontrole nad stručnom institucijom kao što je Narodna banka Jugoslavije, koja posle nekoliko godina uvodi konvertibilni dinar i održava kurs, koja ima sada dva puta veće rezerve nego pre, onda to možda jeste dobra stvar. Ako je populizam preuzeti kontrolu nad jednom institucijom kao što je Savezna uprava carina, za one koji su videli podatke te administracije, biće jasno šta znači kompletno rasulo jedne administracije i ono što se dešava na jednom mestu gde ono što piše nije i ono što se dešava, jednom mestu gde ono što je uknjiženo nije i ono što se daje, a ono što je keš ne zna se kome ide. U stvari zna se, sve ono što je bilo predmet ovog zakona, a to je duboko oporezivanje onoga što je bila organizovana pljačka našeg naroda.
Što se tiče onih slobodnih strelaca, ne bojte se onih koji sami vrše utaju poreza ili su, pak, ogrezli u nekom kriminalu, kao što sam rekao, biće pred vama kroz koju nedelju, kroz koji mesec, najkasnije do jeseni, do septembra, jedan novi datum gde ćemo vam predstaviti ono što, očigledno, niste smatrali shodnim da uradite za 12 godina vladavine, a to je mogućnost unakrsne kontrole ispitivanja porekla imovine. Hvala. (Aplauz u sali.)

Preciznije - zatezna kamata je regulisana na saveznom nivou. Bilo je promena u Zakonu pre dva meseca. Ona se računa tako što se dodaje 0,5% na rast cena na malo mereno u prethodnom mesecu.  A, onih 0,2% je bilo godišnje i to je ono što je primenjivala RUJP. Odlukom Ustavnog suda je odlučeno da to nije bilo ustavno i od 6. aprila se primenjuje savezni Zakon o zateznoj kamati.
Znači, to je ta kamata koja se primenjuje i koja će se primenjivati ovde. Hvala.

Hteo bih ukratko da objasnim zbog čega Vlada nije usvojila ovaj amandman. To je zbog toga što zakonodavna vlast ne sprovodi zakone. Vidimo da se ovde nalaže nešto nekom organu zakonodavne vlasti. Izvršna vlast sprovodi zakon. Zakonodavna vlast kontroliše izvršnu vlast. To je ono što treba sačuvati.
Imajući u vidu da Poslovnik omogućava i da treba apsolutno usvojiti anketni odbor, imajući u vidu kakva je materija, izvršna vlast ne beži od kontrole nego baš priželjkuje kontrolu. Svi zajedno dobro vidimo šta se tu radi. Kao što je neko rekao, i član 3. i član 9. su pokazali da nivo poverenja koji može postojati u jednoj državi, u ovom momentu u Srbiji, nije na zavidnom nivou, pa zbog toga bilo koja diskrecija može biti da ti nije bila priželjkivana.
Ne bih se saglasio sa jednim govornikom koji je rekao da je to pod pritiskom Skupštine. U uvodnoj reči sam rekao da je ovo veoma specifičan zakon, da je veoma važno da imamo dobru i bogatu raspravu. Mislim da je baš takva i bila.
Ako sam dobro izračunao, prihvaćeno je 15 amandmana. To je dobro. Time je ovaj zakon po mnogo čemu bolji nego što je bio na početku. Što se tiče amandmana, čini nam se izlišan, jer nalaže zakonodavnoj vlasti ono što treba da radi, a to ne treba. S druge strane, sve ovo što je napisano je apsolutno omogućeno Poslovnikom. Postoje sve odredbe u Poslovniku da bi se to izvršilo.
Zaključujem, Vlada ni u čemu ne želi da izbegne kontrolu. Ali, naravno, postoji način koji je ustavno uređen i mi priželjkujemo kontrolu i saglasni smo s tim.

Poštovano predsedništvo, poštovane dame i gospodo, poštovani narodni poslanici,  za koji minut ćete glasati za ili protiv ovog zakona. Naravno,  kao i u uvodnoj reči,  apelujem na vas da glasate za ovaj zakon. Hteo bih samo da napomenem da je ovaj zakon u mnogo čemu  jedinstven zato što je situacija u koju je naša zemlja dovedena jedinstvena i zbog toga ima nekih odredbi koje uistinu odudaraju od one redovne prakse i veoma je važno, i mi ćemo to uraditi u primeni ovog zakona, da dobro razdvojimo ono što je jedinstveno u ovom zakonu od onoga što je redovna poreska praksa u našoj zemlji. Niti su to isti ljudi, niti su isti predmeti , niti su ista vremena i zbog toga, kao što vidimo u ovom zakonu, koji sada dolazi na vaše glasanje, uz nešto više amandmana nego što je uobičajeno i mi smo u Vladi ponosni na to.
To nije pritisak, to je demokratičnost neke nove vlasti, jer ova materija je bogata, prebogata, na žalost, za našu zemlju. Bilo je dobro da smo imali takvu diskusiju i ostaje samo da u ime Vlade Republike Srbije posle glasanja ovoga zakona ponovim ono sa čime sam zaključio prošli put, a to je da nema većeg zla od onoga kada neko iskoristi nečiju nesreću, da se nadam da će ova vlada sve uraditi da u sledećih nekoliko meseci i godina, naravno, primeni dosledno ovaj zakon.
On je uredio dobro ovu materiju, koja je dosta komplikovana. Od momenta glasanja ovog zakona uprava će krenuti na posao, kao i komisija i mi ćemo veoma redovno, uz ovu komisiju i uz druge načine, informisati vas o tome do kojih smo rezultata došli. Kao što sam i rekao, pošto je bilo pitanja o tome šta će se raditi sa novcem koji bude prikupljen, nezahvalno je i nije nužno i čak, rekao bih, bilo bi kontraproduktivno reći koliko ćemo novca prikupiti ovim zakonom i ovim porezom. Nije preporučljivo zbog toga što nema razloga da kažemo onima koji treba da plate ovaj porez, koliko očekujemo od njih. Mi ćemo, naravno, pokupiti maksimalan broj i maksimalnu sumu.
Brisanjem člana 9. time smo, ako želite, do neke mere pojednostavili život uprave, pa i Vlade, ali isto tako otežali rad. Međutim to ne skida odgovornost sa Vlade i sa uprave da radi sve što je u njenoj mogućnosti , da prikupi što pre maksimalne svote novca, da bi i to preko jednog specijalnog računa koji će biti otvoren u budžetu Republike Srbije, usmerila prema jednom programu koji će naravno biti javan i sigurno je da će se u tom programu dati privilegija onima koji su najviše ispaštali, tj. najsiromašnijim slojevima našeg društva.
Na kraju, na sve ono što je govoreno u vidu da ovaj zakon nije dovoljno strog ili nije dovoljno obuhvatio materije, da kažem da je on i te kako dobro obuhvatio materiju onoga i predmet onoga zbog čega je ovaj zakon i napravljen, tj. obuhvaćenje - možda malo na jednostavan način rečeno, ali ne vidim boljeg načina da bi se to okarakterisalo - organizovane pljačke našeg naroda, onoga što je prisvojeno kroz privilegije nekih koji su bili bliski vrhu, koji su imali neke pogodnosti, na koje drugi nisu imali pravo, da eto ispravimo tu nepravdu. To naravno ne oduzima odgovornost od Vlade da u što kraćem roku i dalje radi na usavršavanju našeg sistema, tako da zakon o poreskoj administraciji, koji ćemo predložiti za koju nedelju, predvidi, ono što su mnogi danas tražili i što je opravdano.
Imamo odredbe, kao i u svim drugim zemljama, u okruženju, na Zapadu, koje će omogućiti poreskoj administraciji da, kada vidi jednu vilu, ne kaže - da li si platio porez na vilu, ili nisi. Platio si porez, sve je u redu. Nego, da ide malo dalje i da kaže - da li si platio porez na vilu, hajde da vidimo unakrsnom kontrolom - odakle su ti prihodi koji su ti omogućili da kupiš takvu vilu, pa onda uporedi sa poslovnim rezultatima koji su prijavljeni od strane tog poreskog obveznika , i kroz tu unakrsnu kontrolu , koja svuda postoji, dođe do nekih zaključaka, i sigurno je,i do dodatnog poreza.
To ćemo uraditi, kao što ćemo i nastaviti doslednu borbu protiv sive ekonomije i korupcije. Jedna rezolucija će doći na dnevni red, posle paketa o privatizaciji, o tome ćemo imati mogućnosti da pričamo.
Ako pogledamo rezultate do sada, vidimo da smo i u domenu nafte, i u domenu cigareta, pa videćete, i u mnogim drugim domenima, kao što ćete videti i kroz predloženi zakon o igrama na sreću, koji je gotov, i posle neke kraće rasprave će biti predložen ovoj skupštini na usvajanje, da ćemo postepeno, ali veoma brzo uvesti red, ne samo kroz ovu organizovane pljačke, već i onoga što je, jednostavno, pljačka našega naroda, onih slobodnih strelaca, koji kroz utaju poreza ili kroz šverc oduzimaju od našeg budžeta i od našeg naroda samim tim sredstva koja su nužna.
I da zaključim, kao što sam zaključio i u uvodnim rečima, ovo je jedan porez koji nema samo ekonomsku pozadinu, već i duboko moralnu pozadinu. U sprovođenju ovoga, jedva čekam, da li će iko uopšte pomisliti na način da primi neki mito ili korupciju kroz to. Imamo dovoljno mehanizama za kontrolu i verujem da tome narod nikada neće oprostiti.
I na kraju, ako govorim o primeni ovoga, to će nam omogućiti da raskrstimo sa prošlošću. Zaključna reč ne može da bude drugačija, nego - ne ponovilo se. Hvala. (Aplauz.)

Imajući u vidu da je, kao što je gospodin Pal Šandor rekao malo ranije, preciziranje koje je doneto istovetno, veoma blisko onome što je gospodin Mamula predložio, s tim što su te promene do kojih je došlo i koje se sada preseljavaju u stav 1. tog člana  veoma bliske.
Jedino novo što je u tom slučaju dodato ovom amandmanu je da se taksativnoj listi koja je predložena dodaje - pobočni srodnici roditelja. Ako bi gospodin Mamula, prihvatio predlog je da taksativno članovi porodica koji su ovde ekstenzivni, imamo dosta širok pojam porodice, predlog je ako se slažete, a da ne bi došlo do zastoja, da odustanete od ovog amandmana, pošto je srž sadržana u promeni koju je gospodin Pal Šandor predložio, a Narodna skupština usvojila.

Pa, naravno da se misli na ono drugo, ono o čemu je pričao gospodin Šešelj. Naravno da se misli na one slučajeve gde se prevelo nešto, kao što se vidi iz člana 5. iz onoga što je trebalo da ostane u društvenom preduzeću, na neka privatna lica. Naravno da ovaj član pokušava da obuhvati sve one koji su to uradili, mogli su da misle u vidu prikrivanja svoje privatne imovine ili tog prihoda prenosivši na delove njihove porodice. A ne i na one slučajeve gde je ostao taj prihod i ta imovina u preduzeću. Ni u čemu familija, pa ma koliko bila bogata, ne treba da se plaši. Ovo nije sulud, ovo je veoma dobro promišljen zakon. Hvala.

U jednoj stvari moramo da se složimo sa osobom koja je sada govorila, a to je da treba čast da bude plaćati porez u našoj zemlji. Jer, zemlja gde se ne plaća redovni, normalni porez je zemlja koja nema budućnost. Zato, da bi se takav porez plaćao, država mora pridobiti poverenje i građana i privrede. Mi se trudimo da to poverenje povratimo što pre.
Zbog toga poreski sistem, koji ste izglasali pre nekoliko nedelja, doduše dobar deo toga je već bio u bivšem sistemu, ali je dograđen i poboljšan, danas nudi niske stope, među najnižima u Evropi, ali naravno za slabu privredu i za naše osiromašene građane svaka je stopa visoka.
Baš zbog toga što je naša privreda danas toliko slaba, zbog politike koja nas je dovela u tu situaciju, što je naše građanstvo, naše sunarodnike toliko osiromašilo, takva politika i takav režim, koji ih je doveo do prosjačkog štapa, ovaj porez nije kazna, ali mora biti i te kakva pouka.
Zbog toga se on u suštini razlikuje i mora se razlikovati od redovnih poreza. On mora biti realan, kao što sam i napomenuo u uvodnom izlaganju i on mora zadirati u supstancu onoga što je uzeto kroz neprimerene privilegije, u onom momentu kada je naš narod ulazio u sve veće siromaštvo, a privreda sve više propadala.
Da, ove stope su i te kako visoke. One moraju takve biti i to naš narod vrlo dobro razume. Hvala.

Gospođo potpredsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je možda po peti ili šest put da čujemo da se neko žali zašto ovaj zakon ne obuhvata mafiju i sivu ekonomiju. Samo bih da kažem dve stvari. Prvo, Predlog ovog zakona zahvata ono što je bilo organizovana pljačka našeg naroda od strane onih koji su bili bliski bivšem režimu, koji su time dobili neke pogodnosti i koji su mogli da dobiju nešto što nije bilo dostupno našim građanima.. To je našim građanima veoma jasno.
Što se tiče sive ekonomije, što se tiče mafije, veoma je iznenađujuće da se danas oni koji su držali vlast 13 godina, koji su tolerisali tu sivu ekonomiju, koji su tolerisali te gipsane radove, te vile, koji nisu ništa uradili da suzbiju tu sivu ekonomiju, koji su omogućili na osnovu države pa se više od 80% nafte švercovalo, oni koji su nam ostavili tržište cigareta, gde je više od 60% švercovano, oni koji nisu ništa uradili da u redovnom postupku, u poreskoj administraciji, imali su odredbe, postave pitanje odakle ta imovina, njih danas iznenađuje zašto ovo nije predlog ovog zakona?
Za njih kažemo - ovaj zakon ima predmet onoga što je bila institucionalna pljačka našeg naroda, a što se tiče čiste mafije, što se tiče onoga što je obična utaja poreza, sumnjivog porekla imovine, za to će kroz nekoliko nedelja, nekoliko meseci maksimum, doći pred vas jedan predlog zakona o poreskoj administraciji, gde će to biti predviđeno i gde će naša poreska administracija najzad, kao svuda u svetu, imati mogućnost da uporedi imovinu i da pita odakle dolazi prihod koji je tako veliki. To je pravi način.

Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, želeo bih da pokušam da odgovorim na bar nekoliko ključnih pitanja koja su bila postavljena za vreme ove rasprave. Pre svega, hteo bih da kažem da je ova rasprava, ako je meriti po onoj raspravi koju smo imali po nekim drugim zakonima, donela i u odborima i na sednici nekoliko interesantnih ideja. Dokaz za to je 14 usvojenih amandmana. Neki od onih iz opozicije su slični onima koje je DOS predložio. Tako da smo uspeli, čini mi se da popravimo ovaj zakon. Primera radi, zaokružili smo ono što se zove osnovica, time što smo sada predvideli šta se dešava i po kojoj stopi se oporezuje onaj poreski obveznik koji ima ekstra dobit ili ekstraprofit iz više izvora te ekstra dobiti ili ekstraprihoda. Hteo bih da kažem nekoliko reči oko sedam ključnih pitanja i odgovora koje smo čuli i o kojima se raspravljalo. Da zaključim sa nekoliko reči.
Prvo pitanje koje je više puta postavljano ovde je da li je ovo jedinstveni primer u pravnoj istoriji, u svetskoj praksi, da li mi sa ovim idemo u neku inovaciju, pa kao što su i neki rekli i u neku avanturu. Odgovor je decidno ne. Primera radi, posle Drugog svetskog rata, Belgija, Francuska, Nemačka su izglasale slične zakone koji su trebali da kače i kačili su ratne profitere. Holandija pedesetih godina, sa nekoliko godina zakašnjenja, jer je došlo do velikih potresa i to socijalnih, zato što oni to nisu radili posle Drugog svetskog rata, izglasali su jedan sličan zakon. Bliže nama, Indonezija i neke latinoameričke zemlje su uradile baš isto.
Da li to znači da u ovom primeru nema ničeg novoga. Na žalost ima, ali ono što je novo i što mislim da će naši pravni eksperti to i te kako dobro razložiti je da, na veliku našu žalost, ovaj naš zakon je najbogatiji primer pljačke naroda. Najbogatiji je u tome koliko vidova ekstra dobiti i ekstraprofita treba naći i oporezovati. Po tome, to nije unikat, ali je jedinstveni primer. Kao što smo jedinstveni primer jednog društva, koje je u 20. veku omogućilo i doživelo nacionalnu katastrofu, gde se za deset nepunih godina 60% nacionalnog bogatstva izgubilo, gde sve veći i širi slojevi našeg društva upadaju u veoma duboko siromaštvo, a zemlja u duboku, duboku izolaciju, gubi svoje najtradicionalnije saveznike i nalazi se u prosto beznadežnoj situaciji. Time odgovaram na prvo pitanje. Ovaj zakon nije unikat. Međutim, razmer i raznovrsnost naše nacionalne propasti su takvi da je on jedinstven u 20. veku i u nacionalno pravnoj praksi.
Drugo pitanje je bilo, čini mi se, da li treba da ovaj zakon važi, da bude primenjen beskonačno. Tu odgovor mora biti - ne. Ako želimo stvarno da raskrstimo sa našom prošlošću, ako imamo iole vere u neku bolju budućnost, moramo priznati da ovo što se desilo i nadati se da će ovo što se desilo poslednjih 12-13 godina biti unikat u istoriji srpskog naroda. Time, ovaj zakon će se pojaviti, što se tiče ove vlade, kao predlog samo ove godine, ovo je vanredan porez i vanredan zakon koji će ući samo ove godine u dejstvo. To ni u čemu ne znači da će se primena ovog zakona završiti 31. decembra ove godine. To znači, ako ustanovimo i utvrdimo poresku osnovicu za oporezivanje, ona neće prestati da važi do kraja cele primene, do zadnjeg dinara koji treba da se naplati u vidu ovog zakona. Znači, ovaj zakon treba da bude primenjen i dalje, ali kao zaokruženje, kao raščišćavanje sa jednom veoma teškom prošlošću, on mora biti i ostati kao jedinstven i kao jednokratni porez.
Bilo je pitanja o tome da li treba početi sa primenom 1992. godine, sa uvođenjem sankcija međunarodne zajednice prema nama. Očigledno je da su međunarodne ekonomske sankcije bile otežavajući faktor u životu svih nas. Veoma je iznenađujuće da se to čuje od onih koji žele, i koji su vodili ovu zemlju, da se to primeni samo od 1992. godine. To iz dva razloga. Prvi razlog je da, ako bi se primenio ovaj zakon od 1992. godine, dva vida potencijalnog oporezivanja bi bili izostavljeni. To je zajam za preporod Srbije i drugi je zamrzavanje devizne štednje. Bilo bi veoma nepravično prema našim građanima, da ta dva velika vida pljačke naroda budu izostavljeni iz primene ovog zakona. Drugi, možda još važniji razlog, zbog čega ovo ne sme da bude vezano za sankcije ili pak, da se primena ovog zakona ili vidovi obogaćivanja vezuju za međunarodne sankcije, jeste što jednostavno moramo shvatiti da neko može da brani one koji su baš u momentima sankcija našli za shodno da okaljaju svoj obraz, obraz svog naroda, prihvatajući ogromne privilegije, a u onom momentu kada naša zemlja, u vreme sankcija i izolacije, kada veliki deo našeg stanovništva ide u još dublje siromaštvo.
Zbog toga mislim da je ovaj datum, koji je predložen i koji obuhvata sve one velike vidove ekstra bogatih i ekstra imovine koje su se prikupile zadnjih 11-12 godina, taj 1. januar 1989. godine je baš primeren.
Treće pitanje koje je bilo postavljeno je da li je ovaj zakon pravičan. Drugim rečima, da li on oporezuje baš one koji su stvorili ekstra profit ili ekstra imovinu, iskorišćavajući posebne pogodnosti, što je predmet ovog zakona? Tu je odgovor decidno - da. Jer, za onoga koji je dobre namere pročitao u ovm zakonu, veoma lako može da ustanovi da on baš gađa i želi da oporezuje, i to veoma duboko i sa stopama od 90%, realnu suspstancu onoga što je stečeno na taj nepravičan način.
To je onaj uski krug ljudi - Zakon njih kači - koji je zbog bliskosti sa bivšim režimom i jednim sistemom koji je bio organizovan na način da oni koji su bliži njemu mogu doći do velikog bogatstva, dok drugi i one najšire mase tonu i dalje u bedu. Zbog toga je izuzetno iznenađujuće čuti od nekih opozicionih stranaka da ovaj zakon ne valja, jer se bavi samo institucionalnom formom pljačke naroda. Baš je to predmet ovog zakona. Baš je to predmet ovoga što mi pričamo. To je ona organizovana pljačka našeg naroda sa strane onih koji su bili povezani i koji su imali specijalne pogodnosti da dođu do onog bogatstva i onih privilegija do kojih nijedan normalan građanin nije imao pristupa.
Što se tiče klasične mafije ili pak klasične utaje poreza, onih vidova koje i dan danas uistinu imamo u Srbiji, oni nisu predmet ovog zakona, ali ni u kom slučaju nisu zaboravljeni. Vid koji imamo danas u našoj zemlji, kada možemo imati ljude koji imaju jednu veliku imovinu, velike vile, snažne, besne, kaže naš narod, automobile, a da u isto vreme prikazuju veoma malu ili čak nikakvu dobit u njihovim preduzećima ili bilo kakvom registrovanom vidu privredne aktivnosti, taj vid je toliko važan da on mora biti regulisan trajno i to u redovnoj proceduri. Zbog toga ćemo, kroz maksimalno dva do tri meseca, izaći pred vas sa jednim predlogom zakona o poreskoj administraciji, gde će najzad u našoj zemlji biti moguće da se utvrdi ona unakrsna kontrola svih vidova imovine i prihoda, pa da se ustanovi da li ima nepravilnosti i da li ima nekih nelogičnosti koje dovode u pitanje legitimnost neke imovine. Tako da, kao u svim normalno uređenim zemljama, oni koji ne mogu da objasne odakle im takva imovina, moraju i da je vrate i da plate veoma duboki porez na nju.
Ali, to je predmet jednog drugog zakona, jedne redovne procedure do koje mi moramo doći. Uzgred budi rečeno, iznenađujuće je, jer je reč tu o jednoj sasvim normalnoj pojavi koja postoji svuda i u rednovnom vidu prikupljanja poreza, da oni koji danas kritikuju taj zakon nisu našli za shodno da izglasaju baš takve procedure i baš takve mere u ovim zakonima koji su danas evo dati u toj formi. Znači, odgovor da li je ovaj porez pravičan je decidno - da, a drugi vidovi imovine sumnjivog porekla biće i te kako obuhvaćeni jednim predlogom zakona o poreskoj administraciji, koji će doći pred vas za nekoliko nedelja.
Četvrto pitanje koje smo čuli je da li treba u ovom zakonu sačuvati sporazumno utvrđivanje poreske osnovice? Ruku na srce, očigledno je, imajući u vidu i one koji su u DOS-u i izvan DOS-a, svi su pričali o tome da je ovde u pitanju jedno od najproblematičnijih i možda jedno od najotvorenijih pitanja u ovom zakonu. Odgovor na to, za mene i za Vladu, je da treba sačuvati član 9, tj. sporazumno utvrđivanje poreske osnovice, ali samo uz ono što je predloženo, veoma tesnu kontrolu Vlade, Skupštine i javnosti nad time što se radi i po tom pitanju.
(Predsednik: Vreme.)
Hteo bih samo da razložim zbog čega se predlaže ovakvo rešenje, koji su konrolni mehanizmi i na kraju, jedan predlog za vas o tome kako bi mogli o ovome da glasate. Član 9. je tu da bi ovaj zakon, koji ima pre svega moralnu pozadinu, uspeo na ekonomskom planu da donese ono što očekuju naši građani, a to je naplaćivanje, i to brzo, poreza za koji je ovaj zakon i predložen. Jednostavno, imajući u vidu da čovek koji treba sa njima najviše da razgovara, sa pacijentima o kojima govorimo i o materija o kojoj se priča, veoma je važno da u ovom momentu i u ovoj komplikovanoj materiji bude mogućnosti da brzo prodre u materiju i da se na jedan ne tajni, ali efikasan način dođe do utvrđivanja osnovice, naročito što ima dosta komplikovanih vidova kojima su se ti ljudi obogatili i da se što pre dođe do onoga što naš narod očekuje, a to je - efekata ovog zakona i ove mere. Hteo bih samo da kažem da taj način ophođenja sa velikim poreskim obveznicima postoji i u svim zemljama i postoji u svim ovim zakonima o jednokratnom oporezivanju, o kojima sam pričao, tako da tu nema neke inovacije. Međutim, kontrolni mehanizmi koji su tu predviđeni su mnogostruki.
Prvo, direktor Republičke uprave javnih prihoda, znači, čelni čovek jedne od glavnih administracija u našoj zemlji, je taj, ne sam, ne u tajnosti, ali ovlašćen je da uđe u razgovor sa onima koji treba da plate ovaj porez i u onim retkim slučajevima gde treba doći do usaglašavanja te osnovice, predlaže komisiji jedno rešenje. Ta komisija, koja je sačinjena od velikog broja ministara naše Vlade i guvernera NBJ, treba da to prihvati ili ne prihvati. Vlada posle toga treba da da ili ne da svoju saglasnost na taj sporazum, koji će do tog momenta biti javan, a Skupština, prema nekim predloženim kontrolnim mehanizmima, i ono što očekujemo kao Vlada, tj. kontrolnu komisiju ove skupštine za sprovođenje ovog zakona, će imati svakog momenta uvid u to šta se dešava.
Ti kontrolni mehanizmi su dovoljni da taj član 9. bude primenjen baš onakav kao što je predložen. Zbog toga vam predlažem da glasate za njega i da ne prihvatite one amandmane koji ga brišu. Međutim, veoma je indikativno da iz raznih partija, iz raznih regija dolaze predlozi da se taj član briše. Intepretacija za mene je da i dalje imamo malo poverenja jedni u druge, naročito u institucije, naročito u rad naših državnih administracija. Jednostavno, hteo sam večeras, a i drugi put kada dođe do diskusije oko tog amandmana, da razložim zašto je taj član 9. predložen, koji su kontrolni mehanizmi. Naravno, biće na vama da odlučite da li ćete glasati da sačuvate taj član ili ne.
Ruku na srce, kao ministar koji će biti član te komisije, isto tako za direktora Republičke upravne javnih prihoda, pa i za Vladu, u stvari će biti jednostavnije da taj član ne postoji. Jer, očigledno je da će u delu javnosti, pa i ovde u Skupštini, ostati neka vrsta sumnje da ne postoje razlozi za pravljenje nekih dilova ili nekih bočnih dogovora sa ljudima koji moraju da plate porez. Biće jednostavnije ako ga nema, ali biće mnogo efikasnije i biće više para ako ga ima. Ako mislite da su ti kontrolni mehanizmi dovoljni, ako možemo naći način da ga pojačamo, mislim da će biti bolje ako sačuvamo taj član. Naravno, Vlada će postupiti prema vašem glasanju i vašoj odluci o tom članu.
Šesto pitanje koje bi hteo da predložim kao moje izlaganje o ovom pitanju, i ono je često bilo potegnuto ovde, je da li će novac biti vraćen baš onima koji su opljačkani? Odgovor je - da. Ali, ako pogledate izvore esktra profita i ekstra dobiti, vidite da u mnogim slučajevima nije moguće direktno povezati jednu socijalnu grupu ili individualne ljude sa onim što se desilo i sa onim što je opljačkano. Zbog toga, ono što je danas predloženo vama, to je da se otvori specijalni račun u budžetu Republike Srbije, gde će se sasvim javno kupiti taj novac i ta sredstva.
Isto tako će biti donesen jedan program, kada se prikupi taj novac, a najkasnije do kraja ove godine i razložiti u koje će svrhe biti taj novac potrošen. Očigledno je da ako kažemo da će taj naovac biti potrošen pre svega na one koji su bili opljačkani, mislimo na one socijalne grupe koje su bile najdublje pogođene ovih 11 godina. To su oni koji su najdublje potonuli, oni koji su u najdubljem siromaštvu. Naravno da ćemo taj novac najviše trošiti na socijalne programe.
(Predsednik: Molim vas da zaključite.)
Želim samo da zaključim, ako se priča o ovom zakonu, mnogi su rekli da je on čisto politički. On ne može da ne bude delimično politički. Naravno, jedna delimično gubitnička politika nas je dovela do ovoga gde smo danas, pa i do ovoga zakona, pa i do njegove primene.
Međutim, on ni u čemu nije osvetnički, jer ako pogledate na koga se odnosi, kakve su mu odredbe, vidite da se opredeljuje na grupu ljudi, samo na one koji su bili bliski vlasti i koji su na drugi način iskoristili, odnosno na krajnje neprimeran način iskoristili njihove privilegije.
Jer, najveća je nepravda kada ko od nečijeg zla koristi ima. I, to je ono što ovaj zakon pokušava bar delimično da ispravi. On zadovoljava elementarnu žeđ za pravdom našeg naroda i zbog toga su svi u ovim grupama to prihvatili i videli, čak 80 do 90% naših građana prema ovim zadnjim anketama podržava ovaj zakon.
Na nama je, kada on bude izglasan, sa nekoliko ispravki, da ga dosledno sprovedemo. Dakle, to im dugujemo i ne ponovilo se. Hvala.

Gospodine predsedniče, gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas mi je izuzetna čast da vam u ime Vlade Republike Srbije  predložim na usvajanje jedan veoma specifičan zakon, onoliko specifičan koliko su bila vremena u kojima je naša zemlja živela u poslednjih 13 godina. Ovaj zakon o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti, Srbija je jedina zemlja gde danas postoji baza, i toliko široka baza i osnovica za usvajanje ovakvog  zakona.
I zbog toga, čini mi se, za razliku od svih onih, bar onih zakona što sam imao čast da vam podnesem na usvajanje do sada, a verovatno i mnogih onih koji će doći u budućnosti, ovaj jednostavno nema ekonomsku pozadinu, već duboko moralnu. I zbog toga se nadam da će ova rasprava, što ćete videti, i velika otvorenost prema svim onim amandmanima koji idu u onom pravom pravcu, a to je pravac pravde, imati jednu temeljnu, dobru, objektivnu diskusiju o tome šta se desilo, šta je pogodilo zemlju i na koji način ovaj zakon, ovaj porez može ispraviti do neke mere, zato i namerno kažem - do neke mere - ogromnu nepravdu koja je načinjena našim građanima.
Ovaj zakon jednostavno sledi narodnu poslovicu koja kaže da je najveća nepravda kada ko od zla nečijega koristi ima. I on danas pred vama predlaže da primenimo ovu narodnu poslovicu, da bismo ispravili one najružnije stvari koje su se desile u ekonomsko-finansijskoj sferi u poslednjih 13 godina u našoj zemlji, pa do dana današnjeg. I to sam hteo da napomenem veoma kratko, pošto se nadam da ćemo imati prilike o ovome više da diskutujemo, iako je bilo različitih amandmana, ali da napomenem samo tri stvari.
Prvo, danas predloženi zakon je u suštini jedan vanredni zakon.
Drugo, hteo bih isto tako da kažem da je ovo isto tako realni porez i naglasiću zašto govorim o realnom porezu, za razliku od nekoga redovnog.
Treće, hteo bih da naglasim da je ovaj zakon, odnosno ovaj porez duboko pravičan. I zbog toga predlažem da ga danas, posle rasprave, usvojite.
Prvo, ovo je u suštini jedan vanredni zakon, jedan vanredni porez. Zato je i jednokratan. Ne bi bilo ovoga predloga, ne bi bilo ove diskusije da naša zemlja nije doživela nešto što nijedna zemlja, bilo centralne ili jugoistočne Evrope, bilo Latinske Amerike, bilo zapadne Evrope, nije doživela.
Uistinu, bilo je sličnih zakona, naročito posle svakog rata, kada se rađaju u takvim okolnostima ratni profiteri i naša situacija nije tako daleka od tog poređenja. Moram reći da smo nailazili na više takvih nacrta, ovde je bio jedan problem posle Prvog svetskog rata, zbog raznih izvanrednih situacija u našoj zemlji, da ono što je nezakonito, kao što je slučaj i u ovom zakonu, ono što je nepravično, bez obzira što je u tom momentu to bilo sprovedeno, kao nezakonito bude ispravljeno.
On je vanredan jer je Srbija u poslednjih 13 godina bila toliko vanredna da čak i ono što se desilo za vreme Drugog svetskog rata u nekim zemljama Zapada, u nekim američkim zemljama za vreme nekih diktatura, to ne može dostići Srbiju, jer ona je kombinacija raznih vidova pljački naroda, nijedan nije originalan u smislu da se nikada ranije nije video na nekom drugom mestu. Ali, ono što je unikat u našoj situaciji, to je baš kombinacija i koncentracija svih tih vidova pljačke naroda od strane jedne manjine, koja je bila duboko povezana, tesno povezana sa jednom elitom, tako da je ovaj zakon unikat svoje vrste, koliko smo mogli to da otkrijemo u samoj pravnoj praksi u svetu.
Znači, ovo je odgovor na neka vanredna vremena, vanredna vremena u kojima se našla naša zemlja, i zbog toga moramo primeniti i vanredne mere.
Ako pogledate šta se desilo zadnjih 13 godina - jednostavno, lista raznih vidova te pauperizacije bi bila predugačka, i u tom pogledu naša zemlja je bila unikat u 20-om veku kada jedna zemlja za tako kratak period izgubi 60% svog bogatstva, što je dovelo do te pauperizacije. A druga je komponenta, zemlja koja je bila najbrža u istoriji čovečanstva 1949. godine po razvoju, unikat je u tome da se ostavi u situaciji kada je trećina ljudi ispod granice siromaštva, sa tolikim brojem nezaposlenih, da imamo ljude koji su pobegli iz zemlje, i to na desetine i stotine hiljada, i to često onih najvrednijih i najobrazovanijih.
Imamo ogromnu većinu naših građana, koji su duboko osiromašili, a u isto vreme je došlo do bogaćenja jedne male manjine. Ako pogledamo razne vidove bogaćenja, videćete da osnovica za jednokratni porez jeste raznovrsna baš zbog toga što su oni unikat.
Imamo korišćenje sive emisije novca, koja je bila pristupačna samo nekima, a drugima ne. Imamo kupovinu deviza po zvaničnom kursu, dok je tržišni kurs bio različit, a samo jedan elita, i samo bliska režimu, mogla je da pristupi devizama po toj ceni. Imamo iznošenje deviza po avansnom plaćanju, koje se posle nisu vraćale u zemlju. Uvoz, distribucija akciznih proizvoda, ima neverovatnih događanja za one koji su danas dobili pristup statistikama Savezne uprave carina, uvoz, izvoz, na režimu kontigenta, korišćenje sredstava pravnog lica, što nije plaćeno, propisane javne dažbine, snabdevanje robnih rezervi, kompenzacije, raspolaganje budžetskim sredstvima na nenamenski način, zloupotrebe u privatizaciji, otkup stanova, korišćenje kredita za kupovinu po nenormalnim, netržišnim uslovima, poslovanje javnim sredstvima, kada nije bilo pravne osnove itd.
Verujte, analitička baza za primenu ovog poreza iziskuje jedan veoma složen i veoma sveobuhvatan analitički pristup. Jer, ponavljam, pred vama je jedan vanredni zakon, jedan vanredni porez, jer sa njim pokušavamo da izađemo iz jednog vanrednog vremena.
Istovremeno, ovaj porez je, i mora biti, jednokratan, jer moramo raščistiti sa prošlošću, i to jedanput, i na pravi način, a istovremeno, moramo priznati da, kao što je i opredeljenje DOS-a, privatna svojina mora, i to ona koja je stečena na pravi način, na pošten način, biti zaštićena. I zbog toga je važno primetiti da se ovaj zakon samo jedanput javlja u našem pravnom redu. On će ovde biti izglasan, ako glasate za njega, za 2001. godinu, i neće biti prisutan sledeće godine, što ne znači da se primena ovog zakona neće produžiti na sledeću godinu i na one godine, sve dok se ne primeni, i to u postupnosti.
Međutim, koliko je važno podvući crtu sa prošlošću, isto toliko je važno da naši investitori i strani investitori znaju da ova država stoji iza privatne svojine i da iza onoga što je na pošteni način stečeno stoji i zaštitiće ga.
Znači, to je jedan vanredni porez, jedan jednokratni zakon, koji je danas pred vama. Isto tako, i baš zbog toga što je vanredan i jednokratan, ovo je jedan realni porez, a šta se podrazumeva pod realnim porezom - realni porez se razlikuje od jednog redovnog poreza, jer, imajući u vidu da je imovina i dohodak koji je stečen na nepravilan i nepravični način, ona neće biti oporezovana po normalnim stopama, već po dosta žustrijim stopama, od 30 pa do 90%, i tako dolazi realnost toga zahvatanja. Jer, on će zadirati u stalnu supstancu onoga što je stečeno na nepravični i nepravedni način, a neće moći biti podmireno na neki redovni način, kao što je situacija, i kao što treba da bude, sa normalno stečenom imovinom i normalno stečenim prihodima.
Što se tiče načina na koji imamo naplatu ovoga poreza, videćete da u samom tekstu zakona, pa i nekim amandmanima koje su poslanici predložili, a Vlada prihvatila, a nadam se da ćete ih usvojiti, mi smo isto tako uveli nešto ubrzane procedure, i naročiti ubrzani proces naplate iz nekretnina.
Imam poruku za one koji su se na nepravični način obogatili - ne verujte da ćete ostati dugo u vašim vilama, ako posle ustanovljene osnove poreza ne pristupite i ne naplatite ono što dugujete ovom narodu. Država će to zapleniti. (Aplauz.)
I sledeće, videćete po mnogo čemu, baš zbog toga što je ovo jednokratni i vanredni porez, isto tako i sam postupak je specifičan i posle adaptiran, ne samo ono što gledamo, nego i za one koji su se ogrešili o svoju savest i o svoj narod.
I najzad, što bih hteo da kažem, to je da je ovaj zakon i da je ovaj porez duboko pravičan. Jer, kao što sam napomenuo, ako smo mi unikat, on je adaptiran baš toj specifičnoj situaciji, on je obuhvatio veoma široko sve vidove nepravičnog bogaćenja, preko noći, u našoj zemlji.
Isto tako, veoma smo otvoreni za bilo koje amandmane i nekoliko ih je već bilo predloženo, Vlada je njih i prihvatila. Ako postoji neki vid neprimerenog bogaćenja, koji je propušten i koji Komisija i Vlada nisu uspele da uhvate, mi smo veoma otvoreni da ovoga puta pravda bude sveobuhvatna i da ona prođe.
Samim tim, vidite danas da imamo čak 20 vidova tog neprimernog bogaćenja, jer jednostavno, u vanrednim vremenima, čak i ono što je zakonito na prvi pogled, može biti i te kako nepošteno.
I najzad, želim da kažem, i tu bih hteo da zaključim, i nadam se ponovo, i po treći put, da ćemo imati jednu primerenu diskusiju, primerenu koliko su bila neprimerena ona vremena na koje se on odnosi. Jednostavno, kada smo koncipirali ovaj predlog zakona, mi smo razmišljali, naravno, o sadašnjosti, ali isto tako i o budućnosti.
Želim, jednostavno, da vam poručim da, glasajući za ovaj zakon, vi nećete slati samo poruku našim građanima danas, već je ovo veoma duboka poruka i budućim pokolenjima, svima onima koji bi možda u nekim, ne daj bože, ponovo nepravilnim situacijama ili vanrednim okolnostima, hteli da se preko noći obogate, kršeći sve principe pravde i ogrešujući se o sve, svoju porodicu pre svega, i možda, što je još lošije, o celi svoj narod.
Neka im ovaj zakon bude pouka, neka bude pouka za nas, neka bude pouka za njih i neka bude pouka za sva ona pokolenja koja danas rastu, koja će izrasti i sledećih decenija biti kičma naše države. I ne ponovilo se. Hvala. (Aplauz.)

Gospodine predsedniče, gospođe i gospodo potpredsednici, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, danas bih hteo da vam pričam o završnom računu budžeta 2000. godine. Taj zakon je do neke mere različit od drugih zakona, jer on ima potvrđujući karakter. On treba i vašim glasanjem, i ja ću tražiti od vas u ime Vlade da danas glasate za taj zakon, potvrđuje stanje u domenu javnih finansija u Repulblici Srbiji prošle godine.
Hteo bih samo da privučem vašu pažnju na dve ključne tačke. Prva, gledajući taj završni račun i taj obimni materijal, koji smo vam dostavili, jer je ovo novi saziv Skupštine i hteli smo i zahvaljujem se našoj Službi koja je pripremila takav obiman i iscrpan materijal, da bi vi mogli da imate dosta detaljan uvid u to šta se dešavalo u državnoj kasi prošle godine. Znači, hteo bih prvo da kažem nekoliko reči o suštini tog budžeta, a možda manje o formalnosti, jer ovakvi zakoni su bili usvojeni veoma brzo prošlih godina, jer se to uglavnom i smatralo kao formalnost.
Znači, hteo bih prvo da govorim malo o suštini ovog budžeta prošle godine i isto tako, a i taj materijal će vam biti dostavljen u toku ove sednice, da govorim o onome što je bilo nagovešteno. U ime Vlade Republike Srbije sam nagovestio pre nekoliko nedelja izveštaj o nalazu kontrole finansijsko-materijalnog poslovanja i zakonitog i namenskog korišćenja sredstava budžeta od ministarstava i republičkih organa i organizacija. Mada zakonodavac nije tražio to od Vlade, kao što smo se i obavezali pre nekoliko nedelja, mi želimo da vam danas predočimo prve rezultate te kontrole koja je izvršena na tom budžetu, na tom trošenju, na toj državnoj kasi, da vidimo i pogledamo zajedno da li je sve to bilo namensko, da li je sve to bilo zakonito. Rezultat je, na žalost, poražavajući i o tome ćemo pričati za koji minut.
Pogledajmo prvo tu prvu tačku i pogledajmo kakav je bio taj budžet. Pre svega, ako pogledate ono što se zvalo formalno - Budžet Republike Srbije - to je iznosilo u planu, što se tiče prihoda, 28,9 milijardi dinara, a prihodi koji su ostvareni su 31,5 milijardi dinara, što je nominalno 9% više od plana. Ali, kada znate da je taj budžet planiran sa jednom nultom stopom inflacije za 2000. godinu, a da je ona bila 116 %, vidimo da je na prihodnoj strani išlo veoma loše i to je sklop raznih stvari, ali očigledno je da je izvršenje budžeta na prihodnoj strani bilo najverovatnije najlošije i mislim da mogu reći najlošije u ovoj deceniji.
Ako pogledate šta se dešavalo na prihodnoj strani, kao što smo imali mogućnosti da raspravljamo u momentu usvajanja budžeta za 2001. godinu, reći da je prihod bio 31,5 milijardi dinara ne iskazuje celu istinu, daleko od nje, daleko od toga, jer tu treba dodati dve stvari, i tu dolazimo do onoga što nije bilo pravilno u našoj prihodnoj strani i što je ispravljeno fiskalnom reformom ove godine, za koju ste glasali pre nekoliko sedmica. To je da se na posebnim računima i shodno ovlašćenju samo Vlade Republike Srbije, znači bez vašeg ovlašćenja, bez vaše kontrole, poštovani narodni poslanici, prikupilo od strane naših građana još 4,8 milijardi dinara. Eto još prikupljanja javnih prihoda, a da vi, niti naš narod nisu bili blagovremeno informisani, niti je bilo javne rasprave, niti se tu odlučivalo, niti su se ukrštala mišljenja kao što je bio slučaj u pravoj raspravi oko prihodne strane koju smo imali ove godine.
To nije sve, jer ako pogledamo posle toga šta se dešavalo na rashodnoj strani, ovaj budžet, ako ga pogledate u računovodstvenom svojstvu je izgledao 31 milijarda na prihodnoj strani, pa 32 milijarde na rashodnoj strani, vratiću se na to, izgledao je nešto manji nego što je u stvari bio. U stvari, na prihodnoj strani to je bila 51 milijarda, jer uz ovo što sam rekao i vidite u materijalu, tu je bilo još dodatnih specijalnih računa koji su u stvari znatno povećali obim prikupljanja poreza, taksi i raznih dažbina i čak 40% od toga što je prikupljeno nije prošlo normalnu demokratsku proceduru i tu je manjkavost prošle godine i prihodne strane i tog budžeta i to je jedna velika manjkavost.
Što se tiče rashoda i tu je ista stvar. Svi ti specijalni računi, te namenske takse su posle trošene po nekim specijalnim programima i kao što se na prihodnoj strani nije sve znalo, niti je sve išlo kroz jednu normalnu demokratsku proceduru, i nešto pomnije ćemo o tome pričati kada budemo pričali o ovoj kontroli i ovim rezultatima, isto tako se mnogo manje kontrolisalo i znalo šta se dešava u tim namenskim rashodima, kojih je bilo čak 14,5 milijardi dinara, gde se trošilo za razne namene, a da parlament, kada je glasao za budžet prošle godine, nije dao odobrenje eksplicitno da i vi, pa i cela nacija znaju. Znači, to je jedan veliki problem ovog prošlog budžeta, koji ne može da se iskaže u ovom zakonu, završnom računu, ali bih hteo sa ovom prvom stvari da predočim malo i suštinu onoga što se dešavalo prošle godine.
Druga stvar, koju bih hteo da napomenem, da kada pogledate pretpostavke po kojima je ovaj budžet bio napravljen, vidimo da smo imali vođenje javnih finansija koje nije bilo dolično jednoj normlanoj evropskoj državi. Prošle godine, ako znamo kakva je bila situacija 1999. godine i teškoće u kojima se nalazila naša zemlja, planirano je ipak, verovali ili ne, da u budžetu inflacija bude nula. Ni u Evropskoj uniji i u mnogo uređenijim i stabilnijim zemljama nikada se ne planira nulta inflacija, ali oni koji su pripremali budžet za sledeću godinu su planirali nula.
Šta to znači suštinski? To znači suštinski da je država u startu planirala da za neke budžetske korisnike ne planira dovoljna sredstva, shodno tome kolika je trebalo da bude inflacija i kada pogledate kakva je ona u stvari bila, ona je bila 116% prošle godine i najviše zbog toga što su se u jednom momentu oslobidile sve one cene koje su dve i po godine bile pod administrativnom kontrolom i zbog toga mnogi budžetski korisnici nisu mogli da ostvare svoja prava u jednom realnom značenju, jer formalno kada se planirao taj budžet on nije bio planiran na nekim realnim osnovicama.
Treća stvar koju bih hteo da napomenem i to je ona zadnja u ovoj prvoj tački koju sam napomenuo, tj. kakva je suština ovog budžeta, to je da on jednostavno, pa i u ovakvim pretpostavkama nije dao ono što je obećao budžetskim korisnicima. To smo već napomenuli i dozvolite da vas podsetim: oktobra prošle godine jednostavno dečiji dodaci nisu bili plaćeni dve godine; seljačke penzije nisu bile plaćene tri godine. Zbog toga što se taj budžet veoma loše izvršavao na prihodnoj strani i što mnogi prihodi koji su trebali da idu kroz budžet, i da daju novac onima koji imaju zakonski određena prava, nisu išli tim licima, nego su išli onima koji su imali namenske takse, a u upotrebljavanju i trošenju tih namenskih taksi, a videćemo to za koji minut, bilo je velikih, čak i nenamenskih i protivzakonitih, stvari.
Samim tim ovaj se budžet ne može, kako je u teškim okolnostima sproveden, smatrati jednim demokratskim budžetom, jer nije prošao kroz vašu kontrolu, ni u usvajanju, ni u izvršenju. I, ako pogledamo način na koji se on završio, vidimo da se tu završava jedan ciklus.
Kao što vidite, u završnom računu je čak bilo planirano, kao i prethodnih godina, da bi se prikrila istina, a to je da mi imamo deficit, a imali smo deficit svih ovih godina u budžetu. Ali, da se na računovodstveni način taj deficit prikrije jedan od mnogih načina je bio da se upotrebi januar mesec, i sigurno bi tako i bilo, siguran sam, da se vlast nije promenila, odnosno iskoristi januar mesec i ti prihodi za januar mesec se upotrebljavaju za pokrivanje rashoda za decembar prethodne godine.
Tako je bilo i u budžetu za 2000. godinu i zbog toga je on pokrivao samo za period od 1. februara do 31. decembra, ali mi smo baš tog 31. decembra u ponoć zaustavili izvršenje i rekli, kao u svim normalnim zemljama, hajde da vidimo gde smo u toj godini. I, tu se naravno iskazao jedan deficit od milijardu i nešto dinara.
To je samo jedan od vidova na koji način se krilo od nacije i od vas da u stvari imamo deficit, da imamo mnogo više zahvatanja sa strane države, nego što je ona htela da prizna u budžetu, da ona mnogo manje troši zbog toga što ide sa nekim nerealnim pretpostavkama i zato što ne daje, jer ima specijalne račune, onima koji imaju zakonom regulisana nekakva prava. I zbog toga, ako pogledamo ovaj završni račun, iskreno želim da ovo bude zadnji i tako će i biti ove godine, koji je izvršen, koji je završen na ovim bazama.
Nadam se da ste kroz ovaj obimni materijal mogli da vidite i one funkcije koje finansira naš budžet, jer je budžet jedna plemenita stvar. Nije sve trulo u sistemu naših javnih finansija. Jednostavno, loše se rukovodilo njima. Ima tu dobrih zakona i dobro uređenih stvari i kada pogledate ono što budžet treba da finansira, i finansiraće ih i ove godine, tu vidimo da je on izuzetno važan element našeg javnog života i našeg ekonomskog života, i verujte, Vlada će se, kao i cela ekipa i ja lično, boriti svojski da izvršimo ono što je predviđeno, jer su tu predviđene veoma važne stvari za našu zemlju.
Ovi porezi koji su predviđeni, za koje sada svi znaju, koje svi mogu da kontrolišu, da idu tačno onima kojima su namenjeni, jer više nema sakrivenih računa, nema više specijalnih namena. Sada znamo na šta se troši ovaj novac, a ako imamo predviđen deficit tačno znamo koliko je planiran. Ako ne dođe do onih prihoda na koje računamo, tačno znamo koje ćemo rashode smanjiti i kojim prioritetima ćemo se rukovoditi.
Nadam se da je ovaj budžet za 2000. zadnji za koji ćete glasati po ovakvim osnovicama i sigurno će biti zadnji. Već sam jednom napomenuo, ali bi hteo da ponovim - u sledećih nekoliko nedelja Vlada Republike Srbije će vam uputiti predlog zakona o budžetskom postupku, gde će se ova materija dalje urediti. Tako ćete vi, kao narodni poslanici, imati još više kontrole u tome kako se sklapa budžet, kako se usvaja, a što je još važnije, kako se izvršava.
To mi omogućava da pređem na drugu tačku koju sam želeo da vam izložim. To je da će sastavni deo tog izveštaja završnog računa biti i izveštaj budžetske kontrole. Vi ćete dobiti taj dokument tokom ove sednice. Tu želim da vam predočim nekoliko elemenata, koji su bili obećanu u onom momentu kada ste glasali za budžet za 2000. godinu, a to je stanje u kome smo zatekli državnu kasu i ono dokle je stigla ta budžetska kontrola.
Prvo bih napomenuo kako je ona nastala. Zakonom o javnim prihodima i rashodima je propisana budžetska kontrola. Međutim, ako ponovo pogledate nešto što je formalnost, a ono što je realnost, vidite ogroman jaz. U Srbiji za celu budžetsku kasu, a to je najveća kasa u našoj zemlji, imali smo samo pet ljudi. Samo pet. To je manje nego što je imalo neko prelduzeće.
Ti ljudi nisu imali opremu niti su imali odluku, a čak ni mogućnosti da urade ono za šta su bili formalno određeni, da kontrolišu da li se novac iz državne kase troši namenski i po zakonu. Čak se može reći da se od njih pre svega tražilo, a bilo ih je krajnje nedovoljno, da se što manje mešaju u taj posao.
Zbog toga je Vlada Republike Srbije, na sednici od 6. februara, odlučila da se Ministarstvo za finansije i ekonomiju zaduži, budžetska inspekcija koja je u njegovom sklopu, da se uz pomoć finansijske policije RUJP, pa i ljudi iz ZOP-a, lati tog posla. Jednostavno, kada imate samo pet budžetskih inspektora, nemate dovoljno ljudi da obave taj posao i tako, zahvaljujući saradnji sa njima, a njima se zahvaljujemo u ime Vlade Republike Srbije, i ZOP-u i RUJP-u, mi smo uspeli da sastavimo jednu ekipu od 43 osobe. Mnogi od njih su bivši SDK-ovci, koji su pre 10 - 15 godina bili zajedno i radili taj posao, oni su se svojski latili tog posla.
Ponovo želim da im se zahvalim, jer su danima i noćima radili na ovome, i imam veoma visoko mišljenje o tome šta rade. Veoma pomno i profesionalno rade ono za šta su zaduženi.
Za sada inspekcija je izvršena u 14 ministarstava, republičkih organa i organizacija. Neću navoditi celu listu, ali tu je pre svega Ministarstvo finansija i ekonomije, Ministarstvo pravde i lokalne samouprave, Ministarstvo prosvete i sporta, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad i zapošljavanje, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, Privremeno izvršno veće AP Kosova i Metohije, Direkcija za regionalni razvoj Republike Srbije - Priština, Direkcija za obnovu zemlje, Fond za razvoj Republike Srbije, Uprava za zajedničke poslove republičkih organa i najzad Komesarijat za izbeglice Republike Srbije.
No, tome nije kraj. Ostalo je još 14 glavnih organa. Za jedno 3 - 4 nedelje ponovo ću izaći pred vas, kada taj posao i na drugom delu bude završen, da vam predočim celokupne rezultate tog posla. Ali, za sada, oni su obuhvatili posao od 1. februara 2000. godine, kada je počeo ovaj budžet za 2000. godinu, pa sve do 25. januara 2001. godine. Znači, nešto duže i čak veoma blizu onom momentu kada su počeli rad.
To je samo početak. Ova služba i ova ekipa koja je počela rad predstavlja samo početak rada jedne snažne službe koju ćemo formirati u Ministarstvu finansija i ekonomije i koja će biti ta kontrola od koje će se malo i zazirati, koja je profesionalna i koja pokazuje svima da i te kako pomno prati, pazi, kontroliše ono što se radi u toj državnoj kasi, jer svaki dinar javnih prihoda je teško stečen. Svaki dinar javnih prihoda je jedan dinar manje za naše ljude i veoma je važno da ti ljudi znaju i te kako dobro da to kontrolišu, odnosno da znaju šta se sa tim novcem radi.
Zbog toga je ta inspekcija od 25. januara ove godine, jer je reč o kontroli budžeta za 2000. godinu, počela, a nastaviće kada završi ovaj posao oko budžeta za 2000. godinu, odnosno kontrolisaće i izvršenje budžeta za 2001. godinu, i to odmah. Nema tu nikakvog opredeljenja između - pre, ili - kasno. Oni će profesionalno raditi posao, nezavisno od datuma koji se odnosi na činjenice.
Napomenuo bih sada još nekoliko činjenica. Prvo, kada počnete taj posao vidite do koje mere je razorena naša državna uprava. To mi u Vladi vidimo svakog dana. Izuzetno malo se možda moglo, a do velike mere nije se ni htelo, investirati i razvijati ta državna uprava. Pogledajte, istaći ću samo nekoliko važnih faktora koji su i te kako otežali rad te službe i inspekcije.
Prvo, korisnici budžeta u poslednjih 10 godina nisu bili kontrolisani. Oni važni nisu bili kontrolisani. Kontrola je bila pre svega za lokalnu samoupravu, a tu i tamo je bilo neko ministarstvo kontrolisano, ali u poslednjih 10 godina nije bio nijedan ozbiljan poduhvat da se kontroliše što se dešava u državnoj kasi.
Tu ima malo metodologije i malo navike.
Drugo, ako pogledate šta su radili korisnici budžeta, oni su značajan deo svojih sredstava prenosili drugim korisnicima i pravnim subjektima, organima i orgnizacijama, a istovremeno nisu obezbeđivali dovoljnu pratnju i obezbeđenje njihovih sredstava. Imali smo, ako hoćete, i nije tu bilo sve namerno nezakonito, ali već tada su bile stečene veoma loše navike i moramo aktivno protiv njih ići. Mnogi budžetski korisnici novac koji je njima dat lako daju nekim drugim organizacijama, a da nema kontrole i praćenja sredstava, koji postoje u jednoj demokratskoj zemlji.
Zbog toga dokumentacije ima veoma malo.
Treća stvar, dokumentacija za utvrđivanje činjeničnog stanja je dosta slaba. Njena verodostojnost i nedoslednost su dosta eklatantni. Čak mogu reći, nažalost, da je bilo slučajeva, kada je krenula ova inspekcija, uništavanja nekih dokumenata ili pokušaja da se dokumentacija zameni ili izmeni u hodu.
Četvrto, ako pogledamo poslovne knjige i druge obavezne evidencije, nažalost, videli smo na svakom koraku da tu nije bilo dovoljno profesionalnosti ili pak gazdovanja. Retko je da se nađe neka služba, a da stvarno pedantno i uredno vodi evidenciju onoga što ima i sa čime raspolaže.
Peta stvar je, što je takođe činjenično stanje, da je bilo i te kako u mnogim slučajevima nužno da se upotrebe dodatne informacije, unakrsna kontrola, prostorna kontrola, da se utvrdi kakvo je stvarno činjenično stanje. Najzad, bilo je teško i onima koji su bili kontrolisani, jer je dobar deo ove kontrole izvršen u vreme izrade završnog računa i tu je bilo puno posla.
Sada, ako pogledamo ono što sledi, kao što sam rekao, pre nego što iznesem nekoliko detalja o onome što je urađeno, počeće posao na kontroli kod drugih organa i kontrola na izvršenju budžeta za 2001. godinu.
Ali, isto tako, u sklopu Komisije za zloupotrebe, i mi ćemo nastaviti posao i na onim bivšim godinama, znači, od 1989. do 1990. godine, nećemo stati na tome. Ušli smo u trag mnogih stvari i nećemo stati dok se sve ne razjasni.
Kakvo je stanje - prvo, želim da kažem da su efekti kontrole i preduzete mere koje imamo došli do nekih zapanjujućih spoznaja. Ako se setimo da je budžet, primera radi, ako dodate i te posebne račune, bio negde oko 50 milijardi dinara, nešto više, bilo je tu i deficita, onda da vidimo ove prve nalaze, znači samo u 14 ministarstava, organa i službi došli smo do rezultata koji slede, i to za samo ova tri meseca, koliko traje ova kontrola.
Prvo, nenamensko korišćenje sredstava je iznosilo 1,300.000.000 dinara. Nezakonito trošenje sredstava je iznosilo skoro 400.000.000 dinara. (Poslanik iz sale: Strašno.) Apsolutno strašno, gospodine, apsolutno, izuzetno strašno, jer taj novac je državni novac, a nije ničiji privatni novac. (Aplauz.) Iza toga se kriju, gospodine, pare koje je trebalo da se potroše na zdravstvo, na decu, koja je trebalo da budu lečena od leukemije, to se nalazi tu. (Aplauz.) Tu se nalazi novac koji je trebalo da se potroši na one koji su bili pogođeni zemljotresom, a nije potrošeno na njih, tu se nalaze mnoge nezakonite stvari, gospodine, i te kako je strašno. (Aplauz.)
Ako pređemo na nenamensko korišćenje sredstava solidarnosti, to je još jedna dodatna milijarda dinara, a neuplaćeni porezi i doprinosi i drugi javni prihodi su 40,6 miliona dinara. Sada, kada se suočite sa takvom situacijom, naravno da ne može sve odmah da se ispravi, ne može odjedanput pravda svuda da pođe i da dođe, ali ova služba i MUP, u kontaktu sa sudijama, krenuli su da se kontrolisanjem, kontrolisanim subjektima putem rešenja nalaže i povraćaj nenamenskih i nezakonito utrošenih sredstava, protiv odgovornih lica u tim organima će biti podnete krivične prijave. Za sada, prema definitivno utvrđenim činjenicama, radi se o 12 krivičnih prijava, sedam prijava je za privredni prestup i pet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Gospodine, ukrasti od državne kase je još lošije, još strašnije, nego ukrasti od jednog privrednog subjekta. Hvala vam puno. (Aplauz.)

Samo bih hteo da kažem dve stvari. Prvo, što se tiče statusa dokumenta, u momentu diskusije usvajanja budžeta Republike Srbije za 2001. godinu, najavio sam u ime Vlade Republike Srbije, da ćemo vam u momentu završnog računa budžeta za 2000-tu godinu, dostaviti prve nalaze budžetske inspekcije o kojoj smo govorili u tom momentu. Vlada Republike Srbije je na današnjoj sednici usvojila taj dokument. Izvinjavam se, jer smo u ovom momentu želeli da to bude što ažurnije, da dobijete najsvežije podatke, svi, i iz pozicije i iz opozicije. On je usvojen i on se sada umnožava i biće vam dostavljen kao informacija koja ide sa budžetom.
Što se tiče prozivanja, stvarno nisam hteo nikoga lično da prozivam, jer tu nema mesta za nešto lično. Jednostavno, u jednom momentu mi se učinilo da je bilo neke ironije u intonaciji. Izvinjavam se vama gospodine ako sam vas povredio, jer nemam ništa lično protiv vas, ali činilo mi se da sam u jednom momentu čuo neku ironiju koja stvarno nije primerena ovome. Ako je nije bilo, izvinjavam se. Hvala.