Imamo dva primera sa liste: imate uloške koji se stavljaju u cipele i sočiva koja nisu nešto specijalno za dioptriju, nego da se menja boja očiju. O tome pričam.
Ne pričamo naravno o tome da sada treba neki ekonomista da zna bolje od lekara šta je ortopedsko pomagalo, nego kolegijalno, kao što radimo i u mnogim drugim delovima, da vidimo šta se tu dešava. Ipak, mislim da nije loše, tako pokušavamo u Vladi danas da radimo, bez ikakvih političkih opredeljenja. Ko zna ko će biti ministar finansija sledećeg meseca, za šest meseci, godinu dana. Pokušavamo da ustanovimo sistem koji će pomoći da radimo kolegijalno i da, eventualno, kao Vlada, ne samo u momentu kada dođu neki zakoni pred vas, nego i u svakodnevnom životu, budemo što otporniji na lobiranje.
To je jedini razlog. A što se tiče prihoda, u pravu ste. Dao sam nalog, a i dalje se radi, nadam se da ćemo do kraja današnjeg dana, do rasprave, znači posle pauze, da vam dostavimo izvršenje budžeta na prihodnoj strani.

Hteo bih samo da se zahvalim na diskusiji i da kažem u slučaju da vi za koju sekundu glasate za ove promene u Zakonu o porezu na promet, mi ćemo u 14,15 časova imati sastanak u Vladi Republike Srbije sa predstavnicima industrije hrane, klanica, kao i organizovanih trgovina, a sledeće nedelje sa svim relevantnim subjektima u domenu lekova, ortopedskih pomagala. Na dan 31. decembra će biti obavljen popis, tako da od 1. januara niže cene budu realnost za naše građane i ne samo to, time ćemo staviti do znanja da inspekcijske službe, pre svega; tržišna inspekcija je veoma pomno snimila situacija na tim tržištima, tako da se ne dešavaju neke čudne stvari u sledećih nekoliko dana, navodno povećanja cena i posle naravno smanjenje. I posle toga, naravno, dodatna kontrola u nedeljama i mesecima koji dolaze sa strane tržišne inspekcije, ali i sa saveznog nivoa što se tiče antimonopolske komisije. Nadam se da ćete glasati za to i to će već za koji sat krenuti.

Prvo, i to smo konstatovali u momentu diskusije novog zakona o akcizama u martu ove godine, gospodin Vučurović veoma dobro zna ovu materiju. Siguran sam da je kao građanin naše zemlje, a mislim da je u toj struci već nekoliko godina, veoma zadovoljan efektima Uredbe Vlade Republike Srbije, koja je u mnogo čemu prebacila novac iz privatnih džepova u budžet Republike Srbije. Time smo uspeli da uvedemo red na to tržište i uspeli smo da isplatimo mnogo toga iz budžeta, a što je pre išlo u neke privatne džepove. Siguran sam da je on veoma zadovoljan tim ishodom.
Što se tiče finansijskih efekata, vi ih imate u Predlogu zakona o budžetu. Kao što sam rekao, tu ne krijem ništa. Efekti fiskalni predloženih mera ove godine su neutralni. Međutim, ono što imamo, a to je da naši građani koji puše cigarete, i to pre svega oni iz kategorije A, tj. one skuplje, uvozne, platiće veću akcizu. I oni koji imaju putnička vozila će platiti i već plaćaju sada benzin nešto skuplje nego što su pre plaćali. To nas dovodi samo do cene benzina koja postoji u Crnoj Gori. U međuvremenu, plate i penzije u Srbiji su veoma bliže onome što se dešava u Crnoj Gori.
Što se tiče "novosola", tu ste, gospodine Vučuroviću, u pravu. Postojao je jedan šverc i jedna zloupotreba, gde je kroz mešanje dolazilo do dizela. Međutim, Ministarstvo energetike je pre tri meseca krenulo u jednu akciju. Preseklo je u velikoj meri to što se dešavalo u tom domenu. Nije moguće u ovom momentu uvesti akcizu na "novosol", jer on je jedan veoma važan uvozni materijal za tri ključne industruje u našoj zemlji, a to je koža, boja i lakovi. U tom momentu bi imali jednu nepravičnost: u te branše bi ušlo nešto što bi bilo opterećeno akcizom, a oni ne proizvode akcizne proizvode, pa to ne bi bilo u redu.
Ako pogledamo i strukturu akcize koja je uvedena ove godine, i te kako smo slušali mnoge, pa i vas u momentu pretresa. Tako da neke stvari, kao petrolej za osvetljenje, a to je pre bilo zloupotrebljeno, sada ima akcizu od 3,8 dinara i time smo izbegli privlačnost tog proizvoda za mešanje. Znači, u pravu ste, ali u ovom momentu uvoditi akcizu na "Novosol", ne bi bila prava stvar. Zloupotrebe su bile, nema ih više, krenulo se protiv toga, a bilo bi nepravično za tri veoma važne branše koje nisu baš u najboljem stanju u našoj zemlji u ovom momentu. Hvala.

Poštovani poslanici, samo nekoliko reči ako za nekoliko sekundi glasate za ove promene. Što se tiče efekata, imaćemo ih već od 1. januara. Cene benzina i dizela neće biti povećane, jer za to postoji uredba Vlade i ta uredba je promenjena pre nedelju ili 10 dana. Cene će ostati na nivou gde su danas.
Što se tiče cigareta, videćemo, pošto smo mi sada tržišna ekonomija. Međutim, ima nagoveštaja da se te cene neće bitno povećati, naročito za one niže kategorije koje puše naše narodne mase.
Šta ćemo dobiti ovim? Dobićemo sredstva za izgradnju ili popravku 340 kilometara naših puteva, dobićemo milijardu za zdravstvo i za prosvetu.
Što se tiče ovih branši o kojima se govori, što se tiče duvana, pitajte generalne direktore Duvanske industrije Niš ili Vranje, pitajte ih zašto su uspeli ove godine da povećaju proizvodnju za 40%, zašto su uveli treću smenu, zašto je ovo najbolja godina u istoriji ovih industrija? Što se tiče nafte, pitajte ih zašto efekti ove uredbe daju rezultate, da je po prvi put u polsednjih 12 godina Rafinerija nafte Pančevo uspela da napravi profit? I dobićete odgovor.
Hvala vam i nadam se da ćete glasati za ovaj predlog.

Gospođo predsednice, dame i gospodo, poštovani narodni poslanici, želeo  bih samo da vam u nekoliko rečenica objasnim strukturu ovog budžeta koji je danas pred nama. Sigurno je, kada bi neki putopisac došao danas u Srbiju, snimio situaciju, dolazeći iz neke bogatije zemlje,  on bi opisao jednu dosta siromašnu sredinu. I uistinu, teško je biti zadovoljan trenutnom situacijom u Srbiji, sa platom od  230 maraka u proseku, sa trećinom stanovništva koje je siromašno, sa velikim zaduženjem; i posle reprograma duga naša zemlja ima velike probleme  i velika iskušenja.
Sigurno je da ta slika ne bi bila naročito povoljna, ali to je naša realnost. Međutim, da je taj putopisac bio ovde u januaru ove godine i vratio se sada, u decembru ove godine, šta bi on video u ekonomskom delu - nekoliko pozitivnih stvari, koje bi pokazale da se između te dve slike desio pozitivan početak jednoga filma.
Pod jedan, konstatovao bi da je stabilnost očuvana, i to prvi put u dugom nizu godina - uspeli smo da imamo inflaciju koja je veoma blizu one koja je bila projektovana, 30-35% je bio plan, a 40% će biti ostvareno, mnogo bolje nego onih 0% predviđenih u 2000. godini i 116% realizovanih; zatim stabilni kurs, konvertibilni dinar - svaki građanin ove zemlje može da menja marke za dinare, i dinare za marke, slobodno i bez ograničenja , na svakom uglu naših velikih i malih gradova.
Pod dva, uspostavili smo mnogo veću pravičnost u našoj zemlji, a da možda toga još nismo dovoljno svesni, jer, jednostavno, to je veoma sveže. U ovoj zemlji fond zarada javnih preduzeća (gde su plate bile značajno iznad proseka Republike) zamrznut je od januara meseca, pa sve do danas, uprkos velikim pritiscima. U ovoj zemlji plate oružanih snaga, pa i MUP-a, koje su bile značajno iznad proseka uprave rasle su po nižoj stopi nego kod ostalih budžetskih korisnika. Istovremeno je, zahvaljujući rasterećenju privrede koje se desilo sredinom ove godine kada smo smanjili stope socijalnog doprinosa za nekih 10%, dat prioritet nekim budžetskim korisnicima, kao zdravstvu i prosveti, čije su plate ove godine brže rasle od 15%, koliko su prosečno porasla realna primanja u zemlji.
Imamo jednu sliku Srbije gde su relativne plate raznih ljudi koji žive i rade u našoj državi raspoređene na mnogo pravičniji način, nego što je bio slučaj pre 10-11 meseci.
Pod tri, video bi jednu zemlju gde su izglasani, zahvaljujući vama, mnogobrojni sistemski zakoni: Zakon o privatizaciji, koji je proglašen najboljim zakonom u tranzicionim zemljama, od strane onih koji znaju o čemu pričaju, zato što rade sa takvim zakonima i sprovode privatizaciju već desetak godina, Zakon o radu, zakoni o penzionom sistemu, koji su sada izglasani na saveznom nivou, poreski zakoni, naša zemlja je napravila jedan veliki korak prema onome što se zove napredna tranziciona zemlja.
Video bi isto uređene finansijske račune, bruto budžet, reformisani poreski sistem, koji ne ostavlja nikakvu diskreciju za nekoga ministra, za neku vladu, da na ovaj ili onaj način izbegne sud parlamenta, i samim tim i javnosti, ako želi da nešto promeni u njemu.
Sreo bi jednu zemlju gde su regulisani unutrašnji dugovi i gde je blokada računa prešla sa 200 milijardi dinara na nekih 35 milijardi dinara, i mnogo su sređeniji dužničko - poverilački odnosi; jednu zemlju gde su najzad krenule investicije u infrastrukturu, koja je uspela, uprkos svemu, da odvoji 3,5 milijardi dinara za remont EPS-a, zahvaljujući čemu je danas, i u vreme Nikoljdana, proizvedena rekordna količina električne energije u našoj zemlji, u celoj njenoj istoriji, a da nismo imali nikakvu havariju, ili veći kvar; jednu zemlju u kojoj smo krenuli sa investicijama u puteve, posle deset godina zastoja; jednu zemlju koja je ponovo počela da popravlja bolnice, socijalne institucije i škole; i najzad, jednu zemlju koja je konačno uspela da nađe zajednički jezik sa svetom u ekonomskom delu, koja je sada priznati član svih finansijskih institucija i koja je u rekordnom vremenu uspela da reguliše spoljni dug, pod uslovima koji su najpovoljniji za jednu zemlju na našem stepenu razvoja.
Naravno da današnja situacija ne može zadovoljiti nikoga ko želi dobro našoj naciji, ali mora se priznati, ako ima iole objektivnosti u onome ko gleda, i nadam se da bi taj putopisac tako i napisao danas, početak ove priče je izuzetno ohrabrujući.
Koji su naši ciljevi za sledeću godinu - naravno, da nastavimo ovim putem. Imamo četiri ključna cilja, o kojima sam pričao juče, i neću ih ponoviti nikako u detalje. Prvi je da očuvamo ovu nastalu i najzad stečenu stabilnost. Prvi i veliki izazov za našu zemlju, za naš narod, za one koji će pregovarati o platama, penzijama, cenama, biće da prihvatimo da više nećemo biti drogirana nacija, nacija koja se drogira inflacijom, kao što je pokojni guverner Avramović rekao, nacija koja ne može da smogne snage u sebi da prihvati šta je realnost, šta su raspoloživa sredstva, šta se može dati, šta se može prihvatiti, i koja neće više, kao toliko puta poslednjih decenija, štampati novac i neminovno, u jednom srednjem roku, imati pad svojih realnih primanja u odnosu na naše susede, a da ne govorim o onim najrazvijenim nacijama Evrope i sveta.
Znači, to je prvi i veliki izazov - očuvati stabilnost i reći - kada je planirana inflacija od 20%, onda je povećanje plate od 24% ekvivalentno, a nekih 120, 130% povećanja plate kada je planirana efektivna inflacija od 100%.
Moramo kolektivno ući u tu dezintoksikaciju od inflacije, i ja se žarko nadam da ćemo svi kolektivno u tome uspeti, jer će se ta prelomna stvar desiti, ili ne, u godini koja predstoji.
Drugi cilj je, naravno, poboljšanje životnog standarda.Jutros ste tome veoma puno doprineli, glasajući za ukidanje poreza na promet na hranu i na lekove, ukidanje poreza na promet na komunalije ostavili ste prostor da najsiromašniji slojevi našeg društva imaju više u kućnom budžetu za neke druge stavke.
Uz to, očigledno je da će dalje smanjenje našeg poreza na finansijske transakcije, koje će vam biti predloženo za koju nedelju, kada prođe i Zakon o budžetskom sistemu, omogućiti da kamate, koje ste lančano posle toga propagirali kroz našu ekonomiju, budu značajno manje.
Uz to, sigurno je da treći naš cilj, a to je strukturiranje uz privatizaciju banaka i preduzeća, mora biti prioritet ako želimo da obnovimo našu privrednu sliku i imamo veliki broj konkurentnih preduzeća.
Naravno, četvrti i zadnji cilj naše ekonomske politike u sledećoj godini mora biti dalje uključivanje u međunarodne tokove.Mnogo toga je urađeno, ali ono najvažnije tek predstoji, a to je da, sa jedne strane, sveži kapital u velikoj količini počne da pristiže - on je već počeo da pristiže, jer je Evropska banka za razvoj, primera radi, već locirala 220 miliona eura i nekih 500 miliona nemačkih maraka našoj zemlji.
Beograd to zna, "Tigar" to zna, Niš, Kragujevac i Novi Sad će to veoma brzo znati. To znaju neka druga preduzeća, koja su dobila mikro-kredite, njih 1000, preko Mikrofinans banke; to je odličan početak.
Naravno, obnavljanje štednje od 360 miliona nemačkih maraka je odličan početak i sledeće godine, kada dođe zamena nemačke marke za evro, imamo jednu veliku šansu da nastavimo, da se taj novac koji se nalazi danas u slamaricama vrati u legalne tokove i da može da bude na veoma kontrolisan način ponovo upotrebljen za dalji privredni rast.
Dalje, stabilnost, poboljšanje životnog standarda, restrukturiranje, privatizacija preduzeća i banaka, najzad dalje uključivanje u međunarodne tokove, to su ta četiri ključna cilja. Javne finansije moraju biti u potpunosti podređene tim ciljevima. U tome mogu da kažem, imamo iznenađujuće dobru startnu poziciju. Kada su došle razne međunarodne delegacije i pitale koliki će biti budžetski deficit Srbije ove godine i kada smo im saopštili da će on biti između 1,1 i 1,5 bruto nacionalnog dohotka, oni to nisu mogli da veruju. Mogu da vam kažem da ne bi bilo dobro da nastavimo sa ovakvim podvizima.
Mi smo ove godine - mi, vi, naš narod - uspeli da veliki preokret napravimo bukvalno uz svoje sopstvene snage. Taj napor na tom nivou nije nužan i zbog toga projekcija budžeta za sledeću godinu predviđa značajno veći deficit, koji znamo kako ćemo pokriti i koji će nam dati, u ovakvim ograničenjima, ipak dovoljno mesta za delovanje.
Primera radi, Hrvatska danas ima budžetski deficit od 6,2% i ona je napravila jednu grešku koju mi moramo sledeće godine da izbegnemo po svaku cenu, a to je da su plate, naročito budžetskih korisnika, penzije i socijalna davanja porasla mnogo brže od onoga što je njihova privreda mogla da podnese. Naravno, to se vrati uvek kao lastiš u čelo, kao bumerang i danas su oni u situaciji da moraju da smanjuju penzije i plate i to u realnom iznosu, a to je izuzetno teško. Mi sledeće godine moramo sve uraditi sve da naša objektivna ograničenja ne budu prekoračena, što se tiče budžetskih korisnika, pre svega, ali to se tiče i preduzeća. Plate, ma kolike one danas bile, relativno niske prema nekim merilima, značajno su porasle i mi očekujemo da sledeće godine u društvenom i privrednom sektoru one ne rastu mnogo više od planiranih 25 do 30%.
Druga startna pozicija nam omogućava da krenemo u jednu novu ravnotežu javnih finansija. Znači, ako smo ove godine imali budžetski deficit otprilike 1,5%, možemo sledeće godine imati budžetski deficit otprilike 4,3%, zbog dva faktora. Prvi faktor je povećanje učešća javnih prihoda u bruto nacionalnom dohotku od nekih 1,3%. To nije zbog povećanog poreza, već zbog toga što smo uspeli da suzimo sivu ekonomiju, suzbijemo šverc i bez povećanja, čak smanjenjem nekih stopa, uspeli smo kroz tu proširenu osnovicu da uberemo više prihoda.
Sa druge strane imamo, i to ne smemo kriti, značajno povećanje budžeta Republike Srbije u učešću bruto nacionalnog dohotka. On će preći sa 18,4%, koliko je planirano ove godine, na 24,1%. Taj rast od 5,6% nije dobra vest. Bilo bi bolje, kao što je premijer napomenuo malo ranije, da naša zemlja ima za nekih 5 do 8% manje javne potrošnje u procentu bruto nacionalnog dohotka. To bi bilo primerenije našem nivou razvoja, zemlji koja ima 1.200 američkih dolara po glavi stanovnika i time se kvalifikuje. Nažalost, i dalje je među najsiromašnijim zemljama u Evropi.
Međutim, iza tog povećanja od 5,6% kriju se tri i samo tri faktora. Prvi faktor je najzad plaćanje starih dugova i tih 15,6 milijardi dinara ili 1,7% bruto nacionalnog dohotka predstavljaju prvi napor koji nismo imali ove godine i koji ćemo imati sledeće godine. Kako bi rekao narod - ne možemo i jare i pare, ako želimo kredite, ako želimo dalje uključivanje u finansijske tokove, moramo da počnemo da vraćamo naše dugove.
Drugi element su penzije. Penzije su porasle realno i to je dobra vest za onu trećinu penzionera koji žive u velikim teškoćama i još bolja vest za one koji imaju nešto komotnije penzije. Isto tako, sa povećanjem starosne granice, nekoliko desetina hiljada naših sugrađana se penzionisalo ili se penzionišu ovih dana i to je dodatno opterećenje. Kada dodate i neka druga prava koja nosi Fond PIO imate situaciju da će ceo Fond PIO sledeće godine iznositi 127 milijardi dinara što je cifra koja će biti veća nego sadašnji budžet za celu Srbiju (127 milijardi spram 122 milijarde dinara), i to je jedan veliki, narodni, rekao bih nacionalni napor prema toj ključnoj klasi i sloju našeg stanovništva.
Treći i zadnji element je restrukturiranje privrede i banaka. On će učestvovati sa nekih 2,1% našeg bruto nacionalnog dohotka i to nam je nužno ako želimo da razdvojimo ekonomsku i socijalnu funkciju u preduzeću i da omogućimo da ljudi koji ostanu bez posla budu ne samo zbrinuti, ne samo da im se isplate otpremnine, kao što je slučaj kod "Zastave", nego i da dobiju mogućnost da se prekvalifikuju, da nauče nešto novo i da nađu bolju budućnost, da istovremeno što se tiče ekonomije ta preduzeća koja hrabro kroče u restrukturiranje dobiju sredstva kroz koja će moći da dobiju novu opremu i da kroz novi obim radne snage postanu konkurentni na tržištu. To je dodatni napor.
Ako onda pogledate šta se u stvari dešava u našim javnim finansijama tu vidite da će ono što se zove tranzicioni trošak biti u stvari pokriveno povećanjem našeg deficita, i taj deficit znamo kako ćemo finansirati. Tih 540 miliona dolara će biti finansirano od 150 miliona dolara privatizacije i odluka koja bi trebalo da nastupi 28. decembra oko prva tri preduzeća koja će biti prodata, ove tri cementare, će pokriti značajni deo onoga što je predviđeno.
Drugi deo su budžetske donacije iz inostranstva i predviđeno je 126 miliona dolara. Mi već znamo da će pola od toga biti pokriveno kroz programe Evropske unije.
Treća stvar su krediti od Svetske banke, koji su baš predviđeni za tu namenu, za finansiranje troškova tranzicije, veoma povoljni krediti na više decenija, sa više godina počeka i niskom kamatom. Tu već imamo izvesnih 190 miliona dolara.
Najzad, krediti od Narodne banke Jugoslavije i poslovnih banaka koji su na 77 miliona dolara na minimalnom nivou od 0,6% bruto nacionalnog dohotka. Znači, još manji nego što će biti ove godine i kao što vidimo, to nije imalo nikakvog lošeg efekta na našu ravnotežu, na kurs ili pak na inflaciju.
Da zaključim oko javnih finansija, pre nego što napomenem nekoliko stavki u našem budžetu. Znači, jedan budžet čije je učešće veće za 5,6% u bruto nacionalnom dohotku, ali koji je pokriven kroz jedan budžetski deficit od 4,3%, koji znamo kako ćemo finansirati, i povećanje učešća prihoda koje ne dolazi od povećanih stopa nego kroz suzbijanje šverca i sive ekonomije. Znači, i dalje jedna stabilnost koja će obezbediti da se kao što mnogi građani koji nam pišu kažu, polako, ali pouzdano vraća poverenje u državu. Jer, kada porodica koja ima decu zna da može da računa na dečiji dodatak, kada invalid koji ima neko pravo može da računa na invalidninu, kada borac može da računa na boračko pravo, kada penzioner zna da će penzije doći svakih 15 dana, onda se polako na realnim osnovama vraća ono što je i te kako važno, a to je poverenje između građana i države. To ćemo održati zahvaljujući očuvanoj stabilnosti kroz javne finansije i sledeće godine. Zbog toga je ovaj budžet planiran sa 12 penzija, sa 12 plata, sa 12 dečjih dodataka, sa svim onim što je zakonski uređeno ovih dana.
Istovremeno, moramo odmah misliti o štednji, jer naša zemlja ne bi trebalo da ima zahvatanje na bazi od 48,6% bruto nacionalnog dohotka. Tu cifru dobijate kada dodate budžet Republike, budžet Federacije, budžete fondova i budžete lokalnih samouprava i Vojvodine. To je previše i naš cilj će biti u sledeće tri godine da smanjimo za nekih 5 do 8% učešće tih rashoda u bruto nacionalnom dohotku, tako da će delimično rast bruto nacionalnog dohotka u tome pomoći, ali isto tako konsolidovaćemo, i to od početka ove godine, neke institucije koje se preklapaju između republičkog i saveznog nivoa. Nema razloga da naša zemlja plaća dva zavoda za statistiku, dva hidrometeorološka zavoda, duplirani zavod za razvoj. (Samo da napomenem nekoliko institucija koje moramo spojiti.) Uz to, moramo ući u racionalizaciju i optimizaciju naših javnih rashoda.
To ni u kom slučaju neće uspeti, ako se tome priđe na neki nasilnički način, slepo, govoreći - želimo da smanjimo troškove bolnice za 20%, škola 30%, policije 40%. Moramo naći, i na tome već radimo sa sindikatima, socijalni dogovor gde svi oni koji rade u tim ustanovama imaju interes, koji se zove efikasnost, ali isto tako i materijalni interes da se ti troškovi smanje. Deo tih ušteda mora ići njima, u poboljšanje njihovog materijalnog položaja. Taj socijalni dogovor će biti jedna od ključnih stvari za sledećih nekoliko godina.
Najzad, nekoliko reči o prioritetima u ovom budžetu i o nekoliko specifičnih stavki. Prioriteti, ako gledamo naše socijalne klase ili socijalne slojeve u našem društvu, ostaju isti kao ove godine: pre svega, prosveta, zdravstvo i pravosuđe. Što se tiče prosvete, premijer je već napomenuo, učešće njihovog platnog fonda u ukupnog platnom fondu koji se isplaćuje iz budžeta za dve godine će biti povećano za 5%. Time dokazujemo da ono što obećamo i izvršimo. Tako će biti i sledeće godine, to ćemo kontrolisati sa njima, njihovo učešće u platnom fondu, pa i zarade će biti povećane za 2%.
Uz to, zahvaljujući vašoj odluci i glasanju jutros, formiraćemo jedan fond jednog dinara iz akciza cigareta koji će omogućiti da 700 miliona dinara bude upotrebljeno za obnavljanje infrastrukture u bolnicama. To naravno nije puno, ali to je realno. Isto tako, 300 miliona dinara za prosvetu, još je manje ali je realno i to je dobar početak. Taj novac neće biti za plate, neće biti za materijalne troškove, on će biti za neke nužne objekte, infrastrukturu i opremu.
Što se tiče pravosuđa, primetićete da se prvi put u istoriji srpskih finansija pravosuđe i tužilaštvo ne nalaze u razdelu Ministarstva pravde. Time na simboličan način pokazujemo da su neke stvari odvojene.
Uz to, kao što je najavljeno za nosioce pravosudnih dužnosti, sudije i tužioca, njih 3.400, napraviće ovaj budžet i cela naša nacija jedan specijalni napor da njihove plate ubrzano porastu do prosečnog nivoa od 1.000 nemačkih maraka u ovoj godini. To ne može imati zarazni efekat, jer jednostavno svima je jasno da mi ne možemo da isplatimo tolike plate iz budžeta. Za te ključne ljude, na tim pozicijama, zbog specifičnosti njihovog položaja, da oni ne smeju ništa drugo raditi osim suditi i tužiti, mislim da je veoma važno i mislim da ćete svi to prihvatiti da napravimo specijalni napor prema njima ove godine. To će nam se, siguran sam, vratiti višestruko kao investicija. Ne samo u tome da ćemo imati manje korupcije i bolje suđenje, već ćemo vratiti dostojanstvo jednoj ključnoj funkciji u društvu, sudijama i tužiocima.
Hteo bih da napomenem nekoliko tačaka u ovom budžetu, a pre svega želim da napomenem da ono što smo počeli ove godine sa dosta uspeha (to priznaju svi oni sa kojima sam razgovarao na nivou lokalne samouprave) mi nastavljamo sa fiskalnom decentralizacijom. Ovaj budžet će biti tehnički rebalansiran kada i ako parlament usvoji zakon o lokalnoj samoupravi. Posle tog zakona čak 86 % prihoda lokalne samouprave u gradove će dolaziti iz izvornih prihoda ili pak iz poreza gde nema ograničenja. To je suština decentralizacije. Naravno, tražićemo i neki podsticaj u onome što se deli, ali se limitira za lokalnu samoupravu - ako neke lokalne samouprave i gradovi puno rade na suzbijanju sive ekonomije i rada na crno da dobiju isto tako i neke finansijske efekte.
Uz to, ako pogledamo Vojvodinu, posle usvajanja omnibus zakona koji će se naći pred vama za koju nedelju i u zavisnosti od forme koja bude usvojena u ovom domu, mislim istovremeno i za lokalnu samoupravu, biće izvršen taj rebalans. Očekujemo da AP Vojvodina preuzme na svom budžetu nekih 25-30 milijardi dinara, mada je ta računica preliminarna. Naravno, taj prenos nadležnosti će biti uravnotežen. Niko tu neće dobiti više ili manje. Jednostavno, na ravnomeran način će to biti preneseno.
Najzad, nešto što je stvar dogovora, koji će se izvršiti ove godine: 50% prihoda od privatizacije, od prodaje preduzeća koja se nalaze na teritoriji Vojvodine, ići će u projekte infrastrukture na teritoriji Vojvodine. Mi ćemo to dokazati i naravno ceo iznos će zavisiti od toga koliko će preduzeća na kraju biti prodato i koliki će biti taj iznos. Na kraju godine mi ćemo izvesti tu računicu i dokazaćemo da će naše čvrsto obećanje Vojvođanima i njihovoj Autonomnoj pokrajini biti izvršeno, da će 50% sredstava biti upotrebljeno za infrastrukturu na teritoriji Vojvodine.
Što se tiče Agrarnog budžeta, kao što je premijer napomenuo agrar je vukao privredu ove godine. Sa rastom od 28% ove godine, on je povukao celu privredu ove zemlje. Mi očekujemo još iz tog ključnog sektora naše privrede. Za njega je odvojeno čak 8 milijardi dinara i realno taj budžet je ponovo povećan. Tu su klasične stavke, kao premije za mleko sa 2,6 milijardi dinara. Prvi put, kroz dug niz godina, sve mlekare priznaju da premije za mleko dolaze na vreme i da su realne. Zahvaljujući tome imamo značajan boljitak u tom sektoru. Prvi put se planira podsticaj zasada novih vinograda sa 60 miliona dinara i šljive sa 80 miliona dinara. Evo jedne tradicionalne kulture gde je naša zemlja nekada bila neprikosnovena. Kroz nemar, rekao bih i fušerstvo, mi smo izgubili onu poziciju koju smo imali dugi niz godina. Tako da neki sada prodaju pod imenom "šljivovica" nešto što je navodno njihovo, a bilo je i trebalo je da bude naše.
Uz to, što se tiče otkupa pšenice, predviđeno je i već obećano da će do 300 hiljada tona pšenice biti otkupljeno po ceni od 8 dinara. To obećanje ćemo ispuniti, kao što smo ga ispunili i ove godine.
Najzad, jedna ključna stvar u našoj zemlji, a to je voda. Vodoprivreda će dobiti milijardu dinara, čak četiri puta više nego u budžetu ove godine. To je nedovoljno. To je pomak i mi ćemo uspeti u nekoliko ključnih objekata da poboljšamo situaciju.
Socijalna davanja, a premijer je o tome dosta govorio i neću se vraćati na to, sa 18 milijardi dinara dečijih dodataka i drugih socijlanih prava mi nastavljamo sa onom pravom socijalnom politikom koju već imamo.
Najzad, infrastruktura. EPS će dobiti 200 miliona maraka kredita od Evropske banke za razvoj, 100 miliona od nemačke banke za razvoj i budžet predviđa još skoro 4 milijarde dinara subvencija za restrukturiranje EPS-a. To već daje rezultate. Ako danas nemamo restrikcija, to je zahvaljujući velikom naporu ovog leta. Ako nastavimo ovim ritmom, već sledeća zima će sigurno biti bez restrikcija i za dve do tri godine imamo uverenja da ćemo i taj ključni element naše privrede izvesti na zelenu granu. Treba za to četiri godine, ali po ovakvom ritmu mi ćemo veoma brzo uspeti.
Najzad ono što će biti vidljivo golim okom našim građanima, a to će biti putevi i cela mreža. Čak 850 miliona nemačkih maraka sledeće godine će biti upotrebljeno za te svrhe. Naravno, ne sve iz budžeta. Iz budžeta će biti izdvojeno ovo što ste glasali jutros, a to je 6,5 milijardi dinara iz akcize za benzin i na dizel, 3,5 milijardi dinara iz putarine, a uz to ostatak dolazi iz veoma povoljnih kredita koje ćemo dobiti. Siguran sam da će to u mnogo čemu poboljšati ne samo transport naših ljudi, nego što je isto tako važno transport dobara. Tako da Srbija postane kroz tri do četiri, i deset godina, nezaobilazna raskrsnica svih puteva i celog transporta Evrope.
Poslednja stvar i veoma dobra vest za one koji su očekivali da do kraja ova vlast i ova država opravda njihovo poverenje: nastavljamo sa vraćanjem ne samo inostranih dugova, nego i naših domaćih dugova. Nastavljamo sa vraćanjem stare devizne štednje u još većem obimu od 550 nemačkih maraka po štediši i to je vest za mnoge štediše, za one koji su poverovali u onaj zajam za preporod Srbije pre 12 godina. Sledeće godine počinjemo sa isplatom 1/4 tog zajma. Za četiri godine mi ćemo tih 40 miliona dolara vratiti. Za sledeću godinu je predviđeno 10 miliona dolara ili otprilike 720 miliona dinara.
Zaključio bih time što želim da se zahvalim što ste prihvatili i naše izvinjenje i naš proces da ovaj zakon bude pred vama po hitnom postupku. Verujte, nije bilo nikakve želje da se skrati mogućnost za diskusiju. Mi smo čekali neke druge odredbe - omnibus zakon, zakon o lokalnoj samoupravi, a nadajući se da ćemo moći da izbegnemo tehnički rebalans i da imamo glasanje tog budžeta jednom za celu godinu. Kada smo uočili da to nije moguće, mi smo onda vama predložili ovaj budžet. Ja se iskreno izvinjavam vama kao parlamentu. Jednostavno, nagoveštavam da kada budete izglasali zakon o budžetskom sistemu, to zakonski neće biti moguće. Sledeća budžetska procedura će krenuti 13. aprila i zakonski će Vlada biti u nužnosti da dostavi vama nacrt, odnosno predlog budžeta do 15. novembra.
Ipak, mada je došao malo kasno, ovaj budžet, za one koji su uspeli da ga pročitaju malo detaljnije, donosi jedan novitet, a to je ekonomska klasifikacija. Hteo bih, možda bez mnogo nadahnuća da završim sa tim. U ovom budžetu možete mnogo detaljnije pogledati na šta se novac troši, ne samo po broju razdela, nego i po namenama, tako da možete kroz godinu zatražiti neke preciznije informacije.
Danas bih preuzeo na sebe, u ime Vlade, odgovornost da do kraja januara, najkasnije do sredine februara, dostavimo parlamentu, to još neće biti zakonski uređena stvar već stvar transparentnosti Vlade prema parlamentu, još preciznije račune budžeta za sledeću godinu. U dodatku koji ste dobili videli ste celu klasifikaciju, takozvanu GFS, sa kojom je ovo prikazano. To će i šefovi poslaničkih grupa dobiti. Imaćete uvid, mnogo precizniji, u to šta država namerava da učini sa novcem naroda.
Zaključujem, slika danas još nije ona koju bismo svi mi hteli da vidimo. Film koji je počeo je prilično dobar. Sledeća godina, u datim ograničenjima, će biti još bolja.

Samo nekoliko elemenata. Prvo, što se tiče načina donošenja ovog budžeta. Ja sam bio iskren u mom izvinjenju. Ima više razloga za donošenje ovog budžeta ovako kasno. Prvi je što smo očekivali, zakon o lokalnoj samoupravi i omnibus zakon o nadležnostima Vojvodine, pa da onda pripremimo jedan budžet koji će biti budžet za sledeću godinu i koji neće iziskivati rebalans. Kada je postalo izvesno da to neće biti moguće, mi smo bili prinuđeni da krenemo što brže.
Postoji i drugi razlog, o kome nisam puno pričao, a to je da istovremeno na saveznom nivou budžet nije bio spreman. Vojska Jugoslavije nije bila spremna sa budžetom, kao ni ostali budžetski korisnici. Vlada Savezne Republike Jugoslavije tek na današnjoj sednici usvaja Predlog budžeta i on će biti dostavljen sledeće nedelje Saveznoj skupštini. Možete reći da je to koji dan više. Ali, istina je da sam lično obavio, u ime Vlade Republike Srbije, nekoliko konsultacija sa raznim grupama; ne sa zakonom, i to je manjkavost. U svakom slučaju, ono što nas očekuje je da od onog momenta kada Narodna skupština usvoji zakon o budžetskom sistemu ovo zakonski neće biti moguće.
Nekoliko elemenata prvo o ovim basnoslovnim sumama, o putovanjima. Vidite, ova budžetska klasifikacija je veliki korak u duhu parlamentarizma. Jednostavno, kada bilo koja vlast i bilo koja vlada ustanovi ovu klasifikaciju do kraja januara ili sredine februara, kada vam dostavi ispunjene sve budžetske stavke, do poslednje stavke u svakom ministarstvu, u tom momentu vi kao poslanici ćete biti u stanju da pratite veoma pomno šta se dešava sa državnim novcem. To se odnosi na razdele koji neće biti veći od nekoliko desetina miliona dinara, za neke stavke čak i nekoliko stotina hiljada dinara. Znači, imaćete knjigu u kojoj ćete do pete i šeste decimale, takozvane klasifikacije, koja je međunarodno priznata, biti u stanju da pratite šta se dešava u državnoj kasi. To je doprinos ovog budžeta onome što će se dešavati sledeće godine.
Naravno, da Vlada neće potrošiti milijarde na putovanja. Mi smo iskazali na strani 12. ovog budžeta, sedmi razdeo - Ministarstvo finansija, troškove za poslovna putovanja za celu Vladu, i to ne samo za izabrana i postavljena lica, već za sve činovnike svih ministarstava. To će biti milijardu i 135 miliona dinara.
Kada vam dostavimo dodatnu informaciju moći ćete da znate koliko je trošeno za bilo koja putovanja. Ne vidim da je moguće imati bolju kontrolu od ovoga što je tu, jer ta klasifikacija u velikoj meri smanjuje diskreciju.
Nekoliko komentara o tome što su govorili gospodin Maršićanin i gospodin Mihajlov. Ako gledamo ono što se tiče finansiranja, naš monetarni režim je takozvani ... na dobrom srpskom jeziku, polumonetarna korpa, jedina koja može da dovede do štampanja novca samo ako je pokriven dodatnim deviznim rezervama.
Znači, ovo što se vidi je implicitno povećanje deviznih rezervi koje očekujemo u trezoru Narodne banke Jugoslavije. Ni manje, ni više, to je otprilike ono što se desilo ove godine. Kada bismo smanjili ili pak, ako bismo ukinuli tu mogućnost, to bi značilo da bismo de fakto uzeli euro ili nemačku marku kao našu valutu. To bi bio previše tvrdi kurs, imajući u vidu kakvo je stanje naše ekonomije. Ako znamo da je štampanje novca zaduživanje, onda znamo da to ne može imati inflatorne efekte. Mislim da bismo sami sebe terali na preveliku disciplinu kada bismo smanjili ovo zaduživanje od 0,6% bruto nacionalnog dohotka.
Što se tiče budžetske rezerve, sve dok ne donesemo zakon o budžetskom sistemu i sve dok ga vi ne usvojite u jednoj formi, jedini način za nas je da pozajmimo robnim rezervama za otkup pšenice kroz tekuću budžetsku rezervu. Moguće je, ako želite, da mi iskažemo u toj budžetskoj rezervi koliki je predviđen iznos za otkup pšenice. Taj iznos može biti samo indikativan kao maksimalni iznos. Jednostavno, ono što se kupi od pšenice se kroz neko vreme vraća. Mi smo razdelili u onih 300.000 tona po osam dinara 20% koje predviđamo kao element subvencije ili onoga što je naše predviđanje, a to je da će cena od 8 dinara biti veća za 20% od tržišne cene. To je čista subvencija. Ostatak je pozajmica robnim rezervama, koju one mogu da nadoknade prodajom pšenice na tržištu. Dostavićemo tu informaciju. Međutim, nemamo mogućnost u zakonu da kažemo da je to to, jer u toku godine ta budžetska rezerva za otkup pšenice će se i puniti i prazniti.
Što se tiče poljoprivrede, uistinu, ako pogledate učešće onoga što se daje za poljoprivredu, za koji promil je nešto manje. Ali, ako pogledate realni rast, realni rast je tu i veći je od mnogih budžetskih stavki. Da, tri, 54% od ovoga budžeta, to je tačno. Ali, to je zato što ovaj budžet ima neke stavke koje su posve nove, kao na primer otplata inostranih dugova koje nismo imali prošle godine a imamo ih ove godine. Ili pak, značajno povećana stavka, koja se zove dotacija za PIO fond, koja će iznositi 44,1 milijardu a iznosila je ove godine, po izvršenju , nekih 20 milijardi dinara, sve u svemu.
Znači, mislim da se očekuje jedna interesantna diskusija i nadam se da će što veći broj poslaničkih grupa podržati ovaj zakon, u načelu i u celosti. Hvala vam puno.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, predstavljamo vam danas tri ključna zakona i hteo bih u ovom svom uvodnom izlaganju da se koncentrišem  pre svega na ekonomsku politiku za sledeću godinu i mesto javnih finansija u njoj , a zatim da kažem nekoliko reči o ova prva dva predloga zakona - o akcizama i porezu na promet.
Pre svega, pre nego što pređem na izlaganje ove materije, hteo bih da se u ime Vlade Republike Srbije izvinim narodnim poslanicima zbog veoma kratkog roka i da se zahvalim na tome što ste prihvatili ovakav redosled događaja. Jednostavno, nije bilo nikakve intencije ili želje sa naše strane da se ne prihvati diskusija oko ova dva važna zakona, a naročito o zakonu o budžetu Republike Srbije. Razlog je vrlo jednostavan - čekali smo, nadajući se da će u skupštinskoj proceduri biti moguće da se izglasaju zakon o lokalnoj samoupravi i zakon o Vojvodini pre nego što se pristupi glasanju o budžetu Republike Srbije, jer onda bismo imali jedinstveni budžet za sledeću godinu.
Imajući u vidu da ćete o zakonu o lokalnoj samoupravi glasati početkom sledeće godine, a ista je situacija i sa ovim zakonom o Vojvodini, mi smo u jednom momentu shvatili da je već vreme da se izglasa budžet. Kada budete glasali za budžet, onda ćemo imati i sredstva iz budžeta, imaćemo izvore i doći će posle glasanje o ova druga dva zakona, a to je zakon o samoupravi, što se tiče javnih finansija lokalnih samouprava i gradova, i ovaj drugi zakon - tehničkog rebalansa ovog budžeta u toku sledeće godine. Mi očekujemo da to bude najkasnije negde u februaru mesecu.
A sada da kažem nekoliko rečenica o ekonomskoj politici, počev od ove godine. Ove godine je napravljen jedan preokret. Ove godine Srbija nije uspela da do kraja izmiri sve ono što legitimno traže naši građani i naša privreda. Od sledeće godine treba da nastupe redovni tokovi. Da napomenem nekoliko činjenica: ove godine privredni rast će biti čak i nešto viši od onoga što je predviđeno,a bilo je predviđeno za decembar 2001. godine da taj privredni rast bude 5% realno, a dostići ćemo 5,5 do 6%, doduše zahvaljujući pre svega agraru, gde je porast od preko 26% (dobra je bila godina, posle dve sušne godine).
Što se tiče industrije, imaćemo nulu, stagnaciju . Što se tiče statistike, tu imamo problem , jer se u statistici predviđa pad nekih 18 -20%, a golim okom, idući po Srbiji, imajući u vidu građevinski materijal, očigledno je da pad nije toliki ili ga uopšte nema.
Naša statistika mora da pretrpi veliku reformu sledeće godine. Ona gleda samo ono što je društveni sektor i ni u kom slučaju ne obuhvata ono što je privredni sektor, u nekim granama, tako da je naša ekonomska situacija u ogromnom delu bolja nego što to prikazuje statistika. I sa ovakvom statistikom naš privredni rast će biti viši od onoga što je bilo predviđeno ove godine.
Što se tiče inflacije, i tu je situacija pod našom kontrolom. U Nacrtu budžeta bilo je predviđeno da inflacija bude 30 -35%, odnosno bilo je predviđeno 30%, a imaćemo nekih 39 - 40% ove godine. Ne mogu a da vas ne podsetim da su neki u vezi sa procenom budžeta govorili o velikom procentu inflacije od 100%.
Budžet za 2000. godinu bivši režim je planirao sa 0% i imali smo 116%. Mi smo ove godine računali sa 30-35%, a imaćemo 40%.
Mogu da kažem da analize koje su razne nezavisne institucije pravile pokazuju da dve trećine te inflacije od 40% mogu biti direktno pripisane usklađivanju cena koje smo morali da uradimo, da dovedemo do nekakvih normalnijih nivo. Što se tiče cena struje, telefonskih impulsa... Još smo daleko od ekonomske cene i ne možemo da idemo prebrzo, moramo, naravno, pomno pratiti razvoj, životni standard naših građana. U domenu inflacije imamo veoma odgovornu fiskalnu i monetarnu politiku, imamo uspeha. Mogu da kažem da će projekcija od 20% na kojoj počiva ovaj budžet, sigurno biti dostignuta, ako nastavimo ovim putem.
Sledeći pozitivni pomak - mogu da kažem to da smo zahvaljujući Narodnoj skupštini Republike Srbije uspeli da za našu zemlju donesemo nove sistemske zakone. Gledajući po nekim ocenama koje nam nezavisne međunarodne finansijske institucije daju, naš Zakon o privatizaciji, Zakon o radu, poreski zakoni i promene koje se sada izvršavaju, baš danas, u penziono-invalidskom sistemu pobrali su najveće ocene. Vi znate da je Evropska banka za razvoj, koja već 12 godina radi sa svim tranzicionim zemljama, ove godine u svom godišnjem izveštaju izvestila da je Srbija, to jest SRJ, zemlja koja je najviše napredovala. Od svih 29 zemalja gde oni rade, mi smo broj jedan.
Isto tako, u rang listama raznih institucija koje prate ova tržišta, ako uzmemo jedan ugledan Economist intelidžens unit koji prati ovu regiju već dugi niz godina, više decenija, Srbija, to jest SRJ, napravila je najveći skok koji je jedna zemlja napravila u proteklih deset godina u vidu atraktivnosti za investicije.
Isto tako, to se dešava i u investicionim bankama ili pak u raznim ekonomskim institucijama, onima koje prate našu regiju. Naša zemlja, skoro da nema izuzetaka, jeste zemlja koja je napravila najveći napredak u ovoj godini, prema svim zemljama u tranziciji.
Najzad, ako pogledamo ocene koje smo pobrali od onih koji akreditiraju, to jest MMF-a i Svetske banke, isto tako možemo da kažemo da smo među onima koji najbolje napreduju.
Naravno, gledajući sa strane lakše je dati dobru ocenu, jer ljudi moraju da žive sa prosečnom platom od 220 DM u Srbiji. Sigurno je da je jedina merodavna ocena na srednji rok ona koju će dati naši građani kada otvore frižider, kada odu na pijacu, kada razgovaraju, kada odu na posao ili kada prime penziju ili dobiju dečiji dodatak.
Naravno, tu nikako ne možemo biti zadovoljni sa sadašnjim životnim standardom naših građana, i u tom domenu vidimo da su prema zadnjim ciframa koje smo dobili juče o porastu plata i penzija, u novembru mesecu realne plate i realne penzije nastavile da rastu. Ove godine ćemo uspeti kroz realne izvore, sa inflacijom koja je pod kontrolom, da dobijemo porast realnih plata i penzija od nekih 15%. To je u dinarima malo, ali je veliki i značajan uspeh i pomak. Verujte, u dopisima koje dobijam, u razgovoru sa našim građanima, pa i u anketama vidimo da, posle onoga što je bilo u aprilu i maju ove godine, kada je poraslo više ključnih cena, kada je došlo do stagniranja, pa čak i pada realnih plata i realnih penzija - u zadnja tri meseca, posle smanjenja stopa socijalnih doprinosa u julu sa prelaskom na bruto plate, imamo rast realnih plata i penzija i poboljšanje je, mada nije veliko osetno.
Zahvaljujući ovom budžetu i ovim merama koje danas preduzimamo, nastavićemo baš tim putem, jednim odgovornim postupanjem, postepenim ali sve bržim porastom standarda naših građana, i to ne samo neke elite, nego veoma širokih slojeva našeg društva.
Zadnja stvar koju bih želeo da napomenem, to je da smo ove godine uspeli da regulišemo i našu spoljnu situaciju, pre svega na finansijskom planu. Mi smo sada članica svih finansijskih institucija. Uspeli smo rekordnom brzinom da regulišemo naš status sa Međunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, Evropskom investicionom bankom i 16. novembra, najzad, možda najspektakularnije - regulisanje sa Pariskim klubom. Posle 13 godina dobili smo najveći otpis koji jedna zemlja u našoj situaciji može da dobije, 66%. To je veoma značajno za zemlju našeg stepena razvoja i, što je važnije, dobićemo 51% čim zaključimo srednjoročni plan sa Međunarodnim monetarnim fondom. To je 51% otpisa duga odmah i, možda još važnije, imajući u vidu našu situaciju i naše javne finansije, imamo jednu tzv. kapitalizaciju ili odlaganje plaćanja kamata, 60% njih u sledeće tri godine.
Pre nego što krenem na ciljeve ekonomske politike za sledeću godinu, hteo bih da kažem da sada za našu zemlju nastupaju tri ključne godine. Tri ključne godine, kada Srbija može da bude jedna od zemalja sa najvišim privrednim rastom u Evropi, između 4 do 6% realno, prema nekih 1 - 2% koliko bi u proseku trebalo da ima ostatak Evrope, imajući u vidu, nažalost, da ostatak Evrope ulazi u recesiju posle 10 godina veoma ubrzanog rasta. To će biti jedno od ograničenja naše ekonomske politike.
Za sledeće tri godine mi ćemo imati, zahvaljujući aranžmanima sa svetskim finansijskim institucijama, najpovoljnije kamate koje možemo da dobijemo. Imaćemo kroz tri dodatne donatorske konferencije koje se očekuju u tri sledeće godine (u julu za sledeću godinu), od svake od njih nekih 3,9 do 4 milijarde nemačkih maraka koje će doći, bar dve trećine u vidu donacija od međunarodne zajednice. I ne samo to: u sledeće tri godine ćemo imati mogućnost da dobijemo preferencijal u trgovini i da otvorimo naše tržište prema tržištima naših suseda i tako da formiramo snažno tržište od 55 miliona potrošača, a tu će Srbija biti u centru zemalja sa najvećom dinamikom.
Da li to znači da će životni standard naših građana biti na zavidnom nivou za tri godine? Nažalost, ne. Ali, osetiće se sve šire i brže boljitak, što je važnije ne samo za elitu, nego i za široke slojeve naših građana. Naš cilj za tri godine mora biti da na desetine, stotine hiljada naših građana budu u stanju da kupe novi auto, da mogu da uzimaju stambene kredite, da nađu krov nad glavom, da mogu da kupe novi frižider, šporet i televizor. Te svakodnevne stvari će biti apsolutni prioritet Vlade u godinama koje dolaze, i to počevši od sledeće godine.
U tome će nam pomoći i aktivnost u kreditu. Kao što ste videli, međunarodne finansijske institucije su počele sa kreditiranjem i već se, sa povratkom poverenja u naš finansijski sektor, stvorila masa od 360 miliona nemačkih maraka, što će biti baza za nove kredite.
Koji su ciljevi ekonomske politike za sledeću godinu?
Mi imamo četiri ključna cilja sledeće godine. Vi imate jedan propratni materijal koji će, nadam se, pomoći u pretresu ova tri predložena zakona.
1. Pre svega, moramo očuvati novonastalu i novonađenu stabilnost. Nema građanina niti privrednika kome nije, u svakom slučaju jedan veliki pomak ova novonastala stabilnost - kada ljudi znaju da nema rizika, stihijske devalvacije, kada građani znaju da nema rizika od jedne stihijske odluke Vlade koja može da promeni stope poreza; moraće doći pred javnost, pred medije da obrazloži zbog čega se to želi. Velika je stabilnost kada se zna su javne finansije pod kontrolom i da nema nekih kvazifiskalnih deficita koji se formiraju kroz neke tajne račune i koji se posle izbrizgavaju i prosleđuju kroz inflaciju. Velika je stabilnost kada se zna da javne finansije poštuju svoju reč.
Time se vraća ona nit koja je prekinuta - nit poverenja između ržave, građana i privrede. To je, čini mi se, veliko dostignuće ove godine i to ne samo Vlade i onih koji podržavaju ovu vladu, nego svih nas. Kada se zna da su prvi put sve penzije isplaćene na vreme, u dogovorenom iznosu. Prvi put posle 12 godina svi dečiji dodaci, su isplaćeni na vreme. I ne samo to, tri puta ove godine davani su dodatni dečiji dodaci zahvaljujući donacijama i ekstraprofitu, za koji dan. Prvi put u 12 godina je pšenica otkupljena u tri rate, bez devalvacije, bez inflacije, u dogovorenim rokovima; prvi put smo mogli iz naših snaga, bez primarne emisije, da finansiramo sa 3,5 milijarde dinara remonte EPS-a. Prvi put u 12 godina su oni koji imaju invalidsko-boračka prava, bili isplaćeni na vreme, a da ne govorim o platama. Prvi put su sve plate onih koji žive od budžeta date na vreme. To daje veliku sigurnost i to je nešto što moramo, po svaku cenu, da očuvamo. To daje i bazu za demokratiju i bazu za dalji razvoj našega društva.
Ako gledamo naše društvo, mora se videti da se desila neka preraspodela u našem društvu, koju su svi priželjkivali 12 godina, pa čak možda i duže. Ljudi nisu krenuli na pravi način da rešavaju problem preraspodele u našem društvu. Ako pogledate, kada smo rekli u budžetu za ovu godinu da su prioritet zdravstvo, prosveta i pravosuđe, mi smo to ispoštovali. Ne samo zbog toga što je učešće prosvetnih radnika u fondu isplaćenih plata poraslo za 3%, nego i zahvaljujući uredbi koju je donela Vlada da treba, zamrznuti fond zarada u nekim javnim preduzećima gde su plate bile visoke, kao i zbog toga što su plate u vojsci bile zamrznute na saveznom nivou ove godine sve do 15.novembra. Zbog toga što plate u nekim drugim državnim organima nisu porasle po istom procentu, mi imamo u stvari, jedno usklađivanje u našem društvu, koje se desilo ove godine. Tako da danas, u decembru ove godine imamo situaciju gde ljudi u našoj zemlji žive i dobijaju plate u mnogo čemu više prema njihovoj zasluzi i kvalifikaciji.
To nije bila situacija u januaru ove godine, to je u mnogo čemu više situacija ove godine. Vreme je sada da u ovoj novojnastaloj situaciji, ne samo u nivou plata, nego u relativnom nivou plata, nastavi da uspostavljamo ono što je jedna vrsta horizontalne pravde ili pravičnosti u načinu na koji su ljudi plaćeni, ne zbog toga što se nalaze u jednom javnom preduzeću, nego zbog toga što imaju kvalifikaciju i što imaju znanje. To je, čini mi se, još jedno dostignuće o kojem možda nismo dovoljno ni pričali.
Znači, ta stabilnost je prvi cilj i tu je jedan ključni cilj - od 20% inflacije. Prema merilima razvijenih zemalja, to je, naravno previsoko. Prosek inflacije u Evropskoj uniji neće premašiti 4% ove godine. Mi nismo stigli do tog stepena razvoja, mi nismo stigli do tog nivoa usklađivanja cena. Nivo od 20% znači detoksikaciju Srbije od inflacije. Pokojni guverner Avramović je rekao jednu veliku istinu, rekao je da naša zemlja uglavnom rešava nagomilane socijalne tenzije kroz inflaciju. To je kroz nekoliko meseci najlakši put, linija najmanjeg otpora, kada se da plata za koju se zna da se neće moći isplatiti iz realnih izvora. To je gubitnička trka, to je gubitnički način da se vodi zemlja. Ako na srednji rok naša zemlja ima inflaciju koja je veća ne od Francuske, Nemačke, Italije i drugih zemalja, nego i od zemalja iz našeg okruženja, to znači neminovno da će naša realna primanja izražena u jednoj čvrstoj valuti kao euro, npr, padati relativno prema tim zemljama.
Znači, da bi naši građani na srednji rok imali boljitak u svom životu, da bi njihova primanja, penzije bila u srednjem roku sve bolja i bolja, da bismo mogli ne samo da pratimo, nego i premašimo ona primanja u Rumuniji i drugim zemljama, moramo da spustimo inflaciju i ispod one koju te zemlje imaju. Mi to ne možemo u ovom momentu, jer jednostavno imamo još usklađivanja cene struje usklađivanja raznih stvari u našoj ekonomiji. Sledeće godine to mora biti ključni cilj za sve nas.
U pregovaranju u preduzećima, između javnih preduzeća, između Vlade i onih koji žive od državnog novca mi se moramo uskladiti sa tim ciljem i shvatiti da je jedna plata, realna od 4% prema jednoj inflaciji od 20%, isto toliko koliko je rast plata nominalno od 140% prema nekom rastu inflacije od 100%. Znači, a ono što je pokojni guverner Avramović rekao, moramo da najzad uspemo u našem društvu, uz pregovaranje i socijalni dogovor, da kolektivno izađemo iz te zavisnosti od inflacije. Samo na taj način ćemo za tri-četiri godine imati onaj pravi pomak u našim primanjima. Ta inflacija će biti najbolji, rekao bih, osigurač da nastavimo sa politikom jednog stabilnog kursa dinara bez štampanja novca.
Znamo da bi neki naši izvoznici želeli da imaju nešto niži kurs. Naravno, tržište mora o tome odlučiti. To je ingerencija Narodne banke Jugoslavije. Ali, sigurno je, i to mogu da poručim danas svima onima koji bi hteli da špekulišu protiv dinara, koji su četiri-pet puta razbili svoje zube o stabilnost ove države (tako će biti i sledeće godine; meka probaju, ponovo će, nažalost, zbog slabe kupovne moći naših građana, ali i zbog toga što imamo odgovornu ekonomsku politiku): ni u kom slučaju neće uspeti špekulacija za neku stihijsku devalvaciju dinara. To nije u interesu naših građana, naše države i naše privrede. To se neće ni dogoditi.
Treća stvar, to je da mi sledeće godine imamo deficit koji će biti pokriven i to realnim iznosima. On će, kao što je predloženo u budžetu, biti 4,3%, pa mogu da kažem da imam duboko uvrenje i sigurnost da ćemo taj deficit pokriti. Pre svega, zbog toga što više od polovine tog deficita pokriće se od procesa privatizacije, a za koji dan ćemo znati, za dobar deo, koliko će on iznositi. Zato što skoro 190 miliona dolara iznose krediti Svetske banke, koji su već ugovoreni. Što se tiče donacija, one iznose 9 milijardi dinara, više od polovine se odnosi na Evropsku uniju i na tu finansijsku podršku. Mi imamo u ovom momentu sve okolnosti da nastavimo stabilnost u našoj zemlji.
Drugi cilj ekonomske politike je poboljšanje životnog standarda. Kao što sam napomenuo, on je negde oko 14-15% porastao ove godine i sledeće godine možemo računati na najmanje 4-5% poboljšanja. Predložene izmene u poreskom sistemu će danas pomoći da se cena sveže hrane i lekova smanji. Imamo poremećaj na tom tržištu i moramo kroz poresku politiku danas, ali i kroz bolju kontrolu i antimonopolsko delovanje na tim tržištima, a da ne govorim o kontroli i tome šta se dešava sa lekovima, da uspostavimo red i tako da na te tri ključne stvari za naše građane - hranu, lekove i komunalije - uradimo sve da njihov standard života bude ispoštovan.
Treći ključni cilj ekonomske politike u sledećoj godini je restrukturiranje preduzeća i banaka. Da bi nastavili kao što smo počeli, i to je jedna od koje možemo da uradimo u ekonomskoj politici, a one su apsolutno nužne, a to je da se restrukturiranje velikih naših preduzeća i banaka nastavi. Za to je nužno razdvojiti socijalnu i ekonomsku funkciju tih preduzeća, da država preuzme na sebe tu socijalnu funkciju. Isto tako, kada se dođe do jednog normalnijeg obima radne snage u nekom od tih preduzeća i banaka, da omogući tim preduzećima i bankama da imaju opremu koja će biti modernija, da bi mogli da nastupe na tržištu i da prave profit. Tako, kroz nekoliko meseci i godina, da ponovo zapošljavaju ljude i tako da krenu na boljim bazama i u boljoj budućnosti.
Najzad, ako pogledamo četvrti i zadnji cilj naše ekonomske politike, a to je dalje uključenje u međunarodne tokove i tu ne možemo imati, kako kaže narod, "i jare i pare". Moramo početi da vraćamo naše dugove. Zato je predviđeno u budžetu 15,6 milijardi dinara. Zauzvrat ćemo dobiti mnogo više otprilike sledeće godine.
Dobra vest za naše građane i to je, rekao bih, onaj zadnji dug o kome su svi pričali, da ćemo ove godine početi sa otplatom Zajma za preporod Srbije. On je čak i stariji kao dug koji je napravila ova država, njihova stara devizna štednja. Mi ćemo nastaviti sa starom deviznom štednjom. Ove godine smo ispoštovali, to i do kraja i za sve, 440 maraka po osobi, a sledeće godine to će biti 550 maraka. Isto tako, odvojili smo nekih 720 miliona dinara za otplatu tog zajma koji ćemo vratiti za četiri godine. Time mi želimo, kao što smo ove godine počeli, i sledeće godine da zaradimo i da dobijemo takvo poverenje naših građana, da država već u sledećoj godini može da počne sa našim državnim obveznicama i da počnemo da finansiramo naš budžetski deficit, kao sve normalne zemlje u svetu.
Time zaključujem izlaganje oko sive ekonomske politike i, samo da kažem, da javne finansije naravno u tom sklopu moraju da odigraju jednu ključnu ulogu. Nije moguće imati stabilnost u zemlji, ako nemamo stabilnost i ravnotežu u javnim finansijama. Niti ćemo imati redovne isplate, oni koji žive od državne kase i imaju prava, niti ćemo imati redovne prihode. Zbog toga, promene koje vam predlažemo na prihodnoj strani, na poreskoj strani ove godine su u globalu neutralne. Znači, imamo pomak i smanjenje dažbina, s jedne strane, ali imamo isto tako povećanje, ali veoma precizne i sa preciznim namenama, što se tiče akciza.
Ako pogledate ono što će vam biti predloženo, u ovoj diskusiji danas predlažemo, što se tiče poreza na promet, nešto što će direktno imati pozitivan ekfekat za standard života naših građana, a to je ukidanje poreza na promet od 20% na svežu hranu, tj. voće, povrće, ribu, jaja; i dodatno predlažemo ukidanje poreza na promet na lekove, na ortopedska pomagala, na krv i krvne produkte. Sa tim i sa daljim odlaganjem, koje ste već usvojili u aprilu ove godine, i u ovom budžetu mi ćemo imati na te tri ključne stavke - hrana, lekovi i komunalije - dodatni prostor za standard života naših građana.
Zbog čega predlažemo promene u domenu hrane i lekova? Pre svega, zbog toga što u domenu hrane imamo neuređenu situaciju. Industrijski proizvođači i organizovana trgovina ne mogu da budu konkurentni sa individualnim proizvođačima koji nastupaju na pijacama, a koji u stvari, de fakto, već imaju pogone i dosta velika imanja. Oni ne plaćaju porez, ali oni plasiraju sve više i više robe. Ako sagledamo situaciju, i to nije od ove godine, ali značajno se pogoršalo ove godine, promet sveže hrane u organizovanoj trgovini je bio oko 20% ukupnog prometa, u toj trgovini, pre nekoliko godina, a danas je pao na jedva 1%.
Znači, imamo problem - nemamo dovoljnu konkurenciju i količinu hrane na našem tržištu. Dolazimo do jednog paradoksa koji jednostavno nije održiv u zemlji Srbiji, a to je da je hrana po svim merilima skuplja u našoj zemlji nego u nekim zemljama u okruženju, na primer u Mađarskoj. To mora biti prioritet Vlade i to mora biti prioritet naše ekonomske politike.
Mi danas počinjemo sa poreskom politikom. Naša tvrda intencija je da za dve godine uvedemo red na tom tržištu kroz uvođenje fiskalnih kasa, sa fiskalnom memorijom, i na pijacama, kao što su to Crnogorci uradili pre koji mesec. Uvođenjem poreza na dodatnu vrednost 30. juna 2003. godine, sagledaćemo u decembru 2003. godine kakva je situacija na tom tržištu hrane, kakav je standard naših građana. U tom momentu vi kao parlament ćete odlučiti da li treba i dalje nastaviti sa ovom politikom ili smo "zreli" za uvođenje poreza na promet, to jest onoga što će biti porez na dodatnu vrednost u tom momentu u domenu hrane.
Što se tiče lekova, imamo istu situaciju gde su kontrole, na prepad, u nekoliko naših zdravstvenih ustanova, pokazale da i dalje imamo velikih promašaja, da ne kažem i kriminala, gde se dešava svojevrsno ispumpavanje lekova iz legalnih tokova i prebacivanje u privatne apoteke, gde se navodno lekovi prodaju sa porezom, ali u stvari porez služi samo kao pravan za još veći profit. To je veoma tužno i to je jedna velika pojava kojoj moramo stati na kraj. Mislim da nema gnusnijeg zločina danas u ovoj zemlji, znajući da nemamo dovoljno lekova, da neko na ovaj način uskrati lek nekome ko čeka da ga dobije na recept. Ne znam šta da mislim o tim ljudima, tim lekarima, tim zdravstvenim radnicima. Hvala bogu, to radi manjina, ali, posebno ćemo se pozabaviti tim problemom u godini koja dolazi, i kroz kontrolu i kroz podsticaje.
Znači, hrana, lekovi i dalje odlaganje povećanja cena komunalija na dve godine, mislim da je to pobednički recept za snižavanja koja očekujemo. Ono ne može biti manje od 16,67% u mnogim slučajevima. U diskusiji sa ljudima iz trgovine, oni su već najavili da će kod mnogih artikala sniženja biti još veća. Neće biti sniženja svuda, jer jednostavno industrijska proizvodnja nekih od tih dobara je toliko zakržljala da oni neće moći u startu konkurisati individualnim proizvođačima.
Znači, trebaće nam nekoliko meseci, možda čak i cela godina u nekim slučajevima, da se ta cena smanji. Moramo videti ove mere, ne samo kao mera za poboljšanje životnog standarda naših građana, nego isto toliko važno kao snažni zamajac za industrijsku proizvodnju hrane u našoj zemlji; tako da velike klanice i poljoprivredni industrijski kombinati mogu najzad pod ravnopravnim uslovima da krenu snažno da proizvode, da trgovačke kuće potpišu velike ugovore sa njima, po velikim količinama. Tako će ne samo cena biti manja, nego ćemo imati mnogo više količine i kvaliteta. U to sam uveren.
Poslednja, tehnička stvar, kao što konstatujete, predlaže se da stopa poreza na promet pređe sa 17% na 20%. Naravno, to ne znači da se stopa povećava, već se na saveznom nivou ukida specijalni savezni porez na promet od 3% i dolazi do objedinjavanja tog poreza. To je dobra vest za našu privredu, jer vremenom je taj porez na saveznom nivou imao različita oslobađanja, različiti obračun. To je bila velika komplikacija u privređivanju. Od sada će biti jedinstveni uplatni račun, jedinstveni način obračuna, pa će biti mnogo lakše i za privređivanje, ali i za kontrolu. Time bih hteo da zaključim o porezu na promet i da kažem nekoliko reči o akcizama.
Što se tiče akciza, ovde vam predlažemo da se podigne akciza na benzin i na dizel, s tim što želim odmah da kažem da to ne znači da će sadašnja cena biti povećana. Ne, ta cena od 44,9 i 36, dinara će ostati na tom nivou. Priznajmo da u javnim finansijama taj novac koji je potreban za puteve treba da bude ubiran od onih koji ih raubuju i putuju po tim putevima. Znači, nema efekata ni na poljoprivredu ni na proizvodnju, jer one se služe vozilima koja koriste dizel. Ovde se radi o putničkim automobilima. Mi smo svesni da je to jedan dodatni trošak za naše građane, ali isto tako smo svesni da je to možda jedna grupa građana koja možda može sebi malo više pruštiti i direktno upotrebljava te puteve koji su, kao što znamo, u katastrofalnom stanju.
Ove godine je krenula obnova tih puteva i zahvaljujući toj akcizi, koju ćete danas nadam se prihavtiti i izglasati, Vlada Republike Srbije i operativa naše zemlje je samo čekala tu šansu da ponovo dođe do izražaja, pre nego što dođu još veći projekti infrastrukture, tako da mogu efikasno da konkurišu protiv međunarodne konkurencije. To je jedan dodatni razlog zbog čega predlažemo ovu meru. Mi ćemo biti u stanju da sledeće godine obnovimo nekih 340 kilometara puteva. To znači da sledeće godine, sa 6,5 milijardi dinara iz benzina, imaćemo još 3,5 milijardi dinara iz putarine. Znači, 10 milijardi dinara dolaziti iz državne kase.
Na to će doći oko 460 miliona maraka inostranih kredita, veoma povoljnih i sa veoma dugim periodom počeka i malim kamatama, od Evropske investicione banke i Evropske banke za razvoj. Samim tim, ako izglasate ovu meru i budžet Republike Srbije, golim okom ćemo sledeće godine videti značajan boljitak što se tiče naše putne mreže. To je infrastruktura i to je veoma pozitivno za celu našu privredu.
Što se tiče cigareta, mi smo ove godine imali značajan boljitak u suzbijanju šverca cigareta. Najbolje je ne pitati ministra finansija ili nekoga iz Vlade, nego pitati generalnog direktora Duvanske industrije Niš, pitati ljude iz Fonda za duvan, pitati ljude koji se legitimno bave uvozom i trgovinom duvana na veliko. Videćete da ove godine - doduše od juna do avgusta bolje nego od septembra do decembra ove godine imamo mnogo bolju situaciju. Prema našim procenama, procenama carine, učešće inostranih švercovanih cigareta se spustilo sa 90% na 20% do 30%, zavisi od nedelje. Skoro da nema dana gde MUP, carina ili finansijska policija ne samo da zatvara neke prodajne objekte gde se vrši prodaja švercovanih cigareta, nego sve više i više (to su krupnije ribe) lanci šverca koji se prekidaju. To je naš problem zato što smo u veoma teškom okruženju: i na istoku, i na zapadu, i na jugu, pa čak i na severu naše zemlje, nema jedne granice koja nije, nažalost, podložna tom veoma lošem primeru.
Mi ćemo kao Vlada Republike Srbije kroz koju nedelju predložiti i novi zakon o duvanu, koji će dodatno regulisati i, uz tvrdu i veoma jaku kontrolu, uspostaviti još bolji red u tom domenu. Ali, mislimo da smo sada u stanju, kada je šverc značajno smanjen na našem tržištu, da postepeno usklađujemo naše propise sa onima iz Evropske unije, a oni nalažu da bar 57% maloprodajne cene bude fiskalno zahvatanje.
Mi nećemo da idemo dotle, jer jednostavno moramo sagledati realnost. Ne možemo za sve cigarete, zbog standarda naših građana, jer pušenje nije pitanje neke elite u Srbiji, pušenje je pitanje svih naših građana, veoma rasprostranjena loša navika. Ali, predlog koji ovde imate je da se u proseku akcize podignu za nekih dva dinara, više za inostrane i skupe cigarete koje puše nešto bogatiji ljudi, a značajno manje što se tiče klase "C", za one koju puši šira masa naroda. Ovaj efekat u proseku od dva dinara prevashodno će biti prevaljen na one koji su u stanju da puše te skupe cigarete. Naravno, ovo svrstavanje cigareta je prošlo i provere profesije. Mogu da kažem da je dobar novi način obračuna akciza. Sećate se da je to pre bilo ad valore, kada se akciza izražavala u procentu maloprodajne cene, sada smo prešli na nešto što može izgledati kao malo primitivnija forma ubiranja akcize, tj. specifična dinari po paklici. Ali, ona je dala dobre rezultate.
Pre smo imali velike probleme sa nepravilnim papirima, koji su prikazivali značajno manji obračun, nego ono što je bila maloprodajna cena. Ovde je mnogo lakše za kontrolu paklica, postoje samo tri kategorije, koje su veoma dobro razvrstane. Mogu da kažem da jedan od razloga zbog čega Duvanska industrija Niš i Duvanska industrija Vranje, koja su naša dva domaća proizvođača, idu tako dobro - to je zato što smo dosta, precizno razvrstali i napravili raspon akciza, tako da imaju neku vrstu prednosti prema onima koji su bili njihovi konkurenti, naročito oni sa Balkana, i tu ne bih hteo da dam bilo kakva imena, ali to je značajan pomak i za njih.
To ih stavlja u idealnu formu za eventualnu privatizaciju. Znači, ovo što se predlaže je otprilike dva dinara u proseku, a kao što vidite, predloženo je da jedan dinar od toga ide u dva fonda, koja ćemo naći u momentu pretresa i rasprave o budžetu, sedamsto miliona dinara za opremu u zdravstvu, i to je samo početak; i trista miliona dinara za prosvetu. Ostatak ide u budžet.
I da sumiram - predložene promene u fiskalnom sistemu danas, na koje će doći još jedna veća promena, a to je smanjenje čak za trećinu poreza na finansijske transakcije, koje će ići posle glasanja o zakonu o budžetskom sistemu, sveukupno te mere, uz ukidanje poreza na promet na hranu i na lekove, imaće efekat od otprilike 8-9 milijardi dinara manjka u budžetskoj kasi.
S druge strane, imate povećanje akciza za benzin i cigarete, koje će imati efekat od otprilike 10 milijardi dinara. Znači, tu smo na istom. Kada ukinete neki porez, uvek je sigurno da tog prihoda neće biti, kada se nešto poveća, uvek imate rizik neke manje erozije. Tako da globalno, ako sagledamo situaciju na prihodnoj strani, time zaključujem, mi imamo jednu neutralnu stavku. Ali, ovoga puta, za široke mase ljudi, koje moraju svakoga dana da kupe svežu hranu, koje kupuju lekove, koje plaćaju komunalije, za njih je namet manji; a oni koji puše, naročito skupe inostrane sigarete, i oni koji voze putničke automobile, moraće nešto malo više da plate.
Mislim da je to ono što je odgovorno i samim tim mi čuvamo ono što nam je i te kako nužno, onaj ključni centar i prvi cilj naše ekonomske politike, to je stabilnost.
Time zaključujem i, eventualno, ako imate neka pitanja, hteo bih da odgovorim oko nekih tehničkih stvari, ali se iskreno nadam da ćete vi izglasati ove promene poreza na promet i akciza. Hvala vam puno. (Aplauz.)

Želim da istaknem dve stvari. Što se tiče prelaska stope sa 17 na 20%, tu nema nikakvog upliva niti bilo kakve protivustavne stvari. Tu niko ne dira Jugoslaviju, jednostavno, posebno porez na promet koji je imala SRJ je sam bio ustavno problematičan, jer prema ustavima iz SRJ jedino Srbija može uvesti porez na promet. Ovog puta se vraćamo u ustavne okvire. Ništa više i ništa manje.
Što se tiče cigareta, dozvolite da vam dam nekoliko podataka od Savezne uprave carina: 1995. godine legalni uvoz cigareta je iznosio 15 tona, 1996 - 41 tonu, 1997 - 52 tone, 1998 - 117 tona, 1999 - 582 tone, do juna 2000. nekoliko stotina tona, a posle toga 2.273 tone za celu godinu, a za prvih 11 meseci ove godine - 4.228 tona. Ako je to zadatak zbog koga sam došao ovde, to je zadatak.

Samo dve-tri činjenice: što se tiče vojske, naravno da su za Vojsku Jugoslavije su obezbeđena sredstva u budžetu Federacije. Naravno, obavljene su sve konsultacije i sve cifre su usaglašene sa saveznim nivoom. Došli smo do nove podele - ova dva poreza koja se dele između republičkog i saveznog nivoa, to je nove podela. Što se tiče poreza na promet, 25% poreza na promet, ako usvojite ovaj budžet, ići će SRJ, a 20% akciza će ići SRJ.
Ako sagledamo šta se dešavalo u toj podeli zadnjih nekoliko godina, možemo dobro da uočimo da u stvari baš tada nije bilo nekih pravila i nije bilo transparentnosti niti dogovora. Formalna podela, na primer, akcize koja je postojala, između saveznog i republičkog nivoa, bila je 40% za savezni nivo i 60% za Republiku. Međutim, Republika je onda kroz podzakonske akte uglavnom uvodila razne dažbine i takse, koje su u stvari de fakto bile akciza, pošto se to naplaćivalo na akcizne prozvode; nije ih zvala akciza da ih ne bi delila sa Federacijom.
Naravno, kada je došlo do poreske reforme u aprilu, proširena je osnovica i od aprila meseca pa do danas, do onog momenta kada i ako izglasate ovaj budžet, podela bi bila 94% za Republiku i 6% za Federaciju. Jednostavno, preuzeli smo preračunatu pravu osnovicu onoga što je akciza i razmotrili koja su sredstva nužna za Republiku, a koja za SRJ.
Predložena i usaglašena nova podela, između saveznog i republičkog nivoa, proizilazi iz jedne ekonomske logike, a to je, ako se pogledaju ovog puta mnogo preciznije statistike, da po prvi put imamo nove uplatne račune koji su dovoljno razuđeni, da možemo da vidimo gde, koliko i na kom kontu se plaća i za koji proizvod, što nije bila situacija pre. Verujte, godinama, čak i za onoga ko je hteo, nije bilo moguće saznati koliko je uvezeno nafte, naftnih derivata, cigareta i drugih proizvoda. Jednostavno, to je bilo na jednom jedinom računu.
Naravno, da bismo mogli da znamo šta se dešava na našim granicama i na našem tržištu, mi smo od maja ove godine uveli, evo da vam pokažem, jednu celu listu računa. Što se tiče akcize, razvrstavaju ovog puta sve račune po tipovima proizvoda. To ne samo da pomaže u borbi protiv šverca, jer onda možemo da ustanovimo šta se dešava svakog meseca po klasama cigareta, po uvozu i po domaćim cigaretama, već omogućava i da se vidi šta je uvoz a šta je domaće.
Sada se vraćam na temu SRJ i Srbije. Ustanovljeno je da je u proseku 20% akcize naplaćeno na uvoznim proizvodima i logika nalaže da, što se tiče saveznog nivoa, njihov udeo bude bar tih 20%, tako da Savezna uprava carina i savezni nivo ima dovoljan podsticaj da se bori protiv šverca duvana,kafe i svih ovih akciznih proizvoda koji se uvoze. Time smo se usaglasili. Znači, ovog puta postoje pravi, čistiji, transparentni dogovori u podeli, a ne uvođenje, krišom, nekih podzakonskih akata kojima se uskraćuje jedan nivo vlasti. To je ono što sam hteo da napomenem.
Što se tiče cifara, u slučaju izvršenja budžeta 2001. godine, ja se ponovo izvinjavam zbog kratkih rokova, koji nisu primereni za jedan parlamentarni sistem, što se tiče donošenja budžeta, ali ja se zahvaljujem što ste izglasali, da bismo imali budžet do kraja godine.
Na strani 5. obrazloženja budžeta Srbije imate strukturu izvršenja budžeta na rashodnoj strani. Znači, imate ono što se desilo ove godine i procenat za zadnjih 15 dana, koliko će trajati izvršenje.
Mi smo stavili u ovom obrazloženju prihodnu stranu, ali preuzimam obavezu da to uradimo za vas do sutra - koliko je ubrano raznih elemenata na prihodnoj strani. Hvala.

Dve stvari. Prvo, oko budžeta, mada ćemo imati prilike mnogo više da pričamo o tome kada to dođe na dnevni red. Druga stvar se tiče glasanja u načelu oko ova dva poreska zakona.
Što se tiče amandmana da se smanji budžeta na 122 milijarde, poruka je jasna - ili ćemo da kažemo da mi nećemo platiti kamate inostranstvu, znači ono što smo se dogovorili sa Pariskim klubom pada u vodu; ili nećemo, to će biti vest za prosvetne radnike, isplatiti njima tri plate ili penzionerima tri-četiri penzije. Srbija je takva da imamo neka zakonski uređena prava. Demokratija, to je da se napravi jedan budžet - za razliku od onih koji su se pravili prošlih godina - gde se iskazuju zakonski uređena prava, tako da onda vi kao predstavnici naroda možete da odlučite da li su ta prava u redu ili nisu.
Ali, nije na izvršnoj vlasti da napravi jedan nerealan budžet, kao što su se pravili pre sa nultom inflacijom ili kao što je planiran budžet za 2000. godinu sa jednom ili dve penzije manje. Na to liči naša zemlja, to su prava na kojima radimo. A kada se spozna da neka prava neće biti održana u istom kalupu i na istom nivou, onda se predlažu izmene, kao što se danas predlaže na saveznom nivou u domenu penzijsko-invalidskog osiguranja. Znači, to je budžet istine, a ne demagogije.
Što se tiče poreskih zakona, poreska politika je jedan od najlošijih instrumenata za sprovođenje drugih politika, na primer razvojne politike, politike nataliteta, čak i socijalne politike. Ono što danas predlažemo u ova dva zakona, to je da kažemo - odstupanje od onoga što je pravi princip, a to je da porez bude neutralan, da stopa bude ista za sve proizvode i za razne kategorije našeg stanovništva, a da se na rashodnoj strani socijalna politika sprovodi kao što se sprovodila ove godine, kada imamo regularne, redovne, ažurne i realno iskazane dečije dodatke. To je ona prava stvar.
Međutim, u ovom momentu, u decembru 2001. godine na dva ključna tržišta Srbije situacija je različita. Mi kao izvršna vlast priznajemo našu nemoć da u ovom momentu uredimo, onoliko koliko bi trebalo da bude uređeno, jedno tržište, tj. tržište sveže hrane i tržište lekova. Zbog toga postoje te dve godine i postoje dva zadatka. Prvi zadatak je da se u ovom momentu da predah našem stanovništvu, da u tim ključnim segmentima - hrana, lekovi i komunalije, a znamo da su za naše najsiromašnije građane te tri stavke veoma važne za njihov porodični budžet, dođe do smanjenja cena.
Mogu da kažem da sa organizovanom trgovinom, sa kojom ćemo imati sastanak sutra, ukoliko vi usvojite ove zakone, oni već najavljuju veoma velika smanjenja cena. Da dam samo jedan primer - "C - market" je najavio smanjenje svežeg mesa za 25%. Biće ih još više. "Pekabeta" je najavila još veća smanjenja u nekim elementima, na primer u voću i povrću. To je jedna stvar.
S druge strane, postoji nešto što je, na žalost, isto realnost naše proizvodnje, a to je kada se da jedna poreska olakšica, ako nije propraćena nekim drugim merama kontrole onoga što se dešava na tržištu i antimonopolske kontrole, ako se proizvođači ne dogovore o jednom nivou cena, onda poreski efekti nisu dugotrajni. Zbog toga imate čvrst angažman naše Vlade da ćemo u mesecima koji dolaze i te kako delovati na terenu kroz tržišnu inspekciju i kroz propratne mere, tako da ova smanjenja cena ne budu iskorišćena sa strane proizvođača ili trgovaca - da kriju njihovu manjkavost produktivnosti ili pak da pokušavaju da nadoknade ono što su izgubili u zadnjih deset godina.
Znači, vaš glas danas za ova dva zakona je snažni glas za poboljšanje standarda naših građana, ali isto tako i jedna obaveza za vlast, tj. za našu Vladu, da propratno mnogo bolje uredimo tržište hrane, i lekova tako da za dve godine, kada ovo dođe ponovo na dnevni red, možemo da konstatujemo da je vreme da se i tu popuni ovaj fiskalni sistem i da pređe u normalu.
Eto, toliko i nadam se da ćete glasati za dva ključna zakona.

Prvo, ima jedna notorna laž, a za druge ne znam. Što se mene tiče, nisam dobio nikakav stan u Lješkoj, ne znam gde je to, na Banovom brdu? Znači, to je čista laž. Što se mene tiče, živim kod moje tetke, a imajući u vidu koliko je opljačkan ovaj stambeni fond, imajući u vidu moju ličnu materijalnu situaciju, koja je proizvod mog bivšeg rada,  odlučio sam, zbog toga što je bivši režim toliko opljačkao stambeni fond, toliko iskrivio tu sliku, toliko ljudi u državnoj  upravi čeka na taj stan, da neću nikada tražiti ništa od države, a za moju  familiju ću iz mog džepa platiti. Hvala.
(Vojislav Šešelj traži repliku.)

Veoma kratko oko toga, mislim da tu vidimo ključnu razliku koju mi pokušavamo da negujemo između ovoga što se dešava u zemlji poslednjih 13 godina i onoga što se trudimo, uz velike muke, da uradimo od sada, a to je manje populizma, manje priče, više činjenica i one prave stvari za sve naše građane u datim okvirima. Teško je prihvatiti da sada ne postoji neki kurs. Postojalo je nešto u poslednjih 13 godina što se zvao kurs, a znali smo svi dobro da se pravi kurs dešava na ulici i da ono što je bio kao kurs, to su samo neki mogli da dobiju i tako je ostvaren ekstra profit. To je ono što danas idemo da oporezujemo. Danas svaki građanin, svaki privrednik može ući u bilo koju menjačnicu i promeniti, jer dinar je konvertibilan od 9. decembra 2000. godine, mi to držimo i mi ćemo istrajati na tome. To je sigurnost i to je garancija za sve naše građane da su u jednoj ravnopravnoj poziciji u ovoj ekonomiji. To je izuzetno važno da održimo.
Što se tiče seljaka, dozvolite da vidimo kako će se desiti otkup pšenice ove godine, garantovana je cena od 7,5 dinara. Ta cena je atraktivna, ako je uporedimo sa zemljama u okruženju. Vlada Republike Srbije je napomenula da će ona to otkupiti u tri rate, i to 40%, pa 30% i još 30% u julu, avgustu i septembru mesecu. Omogućićemo neke razmene za dizel, za đubrivo, po veoma atraktivnim paritetima. Što se tiče količine, ona će isto tako biti dobra, i Vlada Republike Srbije će na sledećoj sednici, u utorak, tačno reći u tonu koliko će otkupiti. To su činjenice. Verujte mi, kroz tri meseca videćemo da smo i u agraru uradili u datim okvirima ono što je realnost, a ne priča, ne prevara kroz neke cene, kroz primarnu emisiju i kroz inflaciju koja će sve to pojesti. Hvala.

Kao predstavnik Vlade, hteo bih da kažem nekoliko reči pa i stav Vlade.
Rekao sam da je ovaj zakon izuzetno važan, zato što ima ekonomsku, ali, pre svega, moralnu pozadinu. Apelovao sam u ime Vlade Republike Srbije da imamo što kvalitetniju i širu raspravu. Isto tako, spremni smo za mnoge amandmane, možda i više nego o nekim drugim zakonima, jer je veoma važno da baš ovaj zakon bude što bolje napravljen i uređen.
Ovaj član je izazvao mnogo reakcija, i to ne samo u redovima opozicije, nego i u redovima DOS-a.
Zbog toga bih da kažem tri stvari.
Prvo, šta ovaj stav koji je predložen o sporazumu pri utvrđivanju poreske osnovice nije, drugo da kažem šta želi da uradi i, treće, da izrazim stav Vlade.
Ovaj član nije član za muljanje, nije ovde za to da neko pokupi mito, nije za to da neko napravi nagodbu na štetu naroda. Zbog čega? Iz dva razloga. Prvi razlog je zato što narod nikom ne bi oprostio kad bi to uradio. U ovoj materiji govori se o najvećim pljačkama, i to organizovanim pljačkama, koje su napravljene u poslednjih 11 godina. Ideja da neko ide i napravi nagodbe da bi dobio neku privatnu korist od toga je izuzetno iznenađujuća. Onaj ko bi to hteo da uradi, izlagao bi sebe velikom riziku, ne samo moralnom, u ovoj našoj zemlji, pa smo zbog toga, predlažući ovaj član, mislili da do toga neće doći.
Drugi razlog koji je, čini mi se, još uverljiviji, ako pročitate taj član, videćete da predviđa vrlo snažne mehanizme kontrole za sprovođenje ovog postupka.
Direktor Republičke uprave javnih prihoda, kao čelni čovek jedne od naših najvećih uprava u zemlji, ovlašćen je da uđe u tu diskusiju, ali sigurno nije ovlašćen da odluči sam, niti je ideja da ta osoba odlučuje sama, već da predloži komisiji koja broji više od polovine članova Vlade Republike Srbije i uključuje guvernera Narodne banke Jugoslavije, da da predlog koji bi ta komisija usvojila ili ne.
Tu nije kraj priče, jer Vlada Republike Srbije treba da odobri predloženi sporazum o utvrđivanju poreske osnovice. Treći stepen je pomna kontrola jedne parlamentarne komisije, za koju očekujemo da je Narodna skupština formira.
To je jedan vrlo snažni kontrolni mehanizam koga nema u drugim zakonima. Ovde nije iznenađujuće, jer je ovaj zakon vrlo specifičan. Prema ovom članu, postojala bi veoma jaka kontrola i javnost svih ovih postupaka koji će biti za one najveće poreske obveznike koji bi išli kroz tu proceduru.
To je ono zbog čega mislimo da je ovaj član bio dobar u sklopu ovog zakona. Znači, on nije za muljanje, nije za to da neko napravi nagodbu, nije da neko uradi nešto protiv svog naroda, a u sprovođenju zakona ima i delova gde bi neko smeo to sebi da dozvoli, a kako bi mogao kad imamo takav kontrolni mehanizam koji omogućuje i te kakvu kontrolu ne samo onoga što se dešava u RUJP-u, onoga što se dešava u Vladi i ne samo što se dešava u Narodnoj skupštini, nego i u komisiji, gde očekujemo da će biti uključeni i predstavnici opozicije.
Drugo, šta ovaj član predstavlja?
Po uzoru na neke druge poreske sisteme, i ne samo na njih, gde za najveće poreske obveznike u jednoj komplikovanoj situaciji omogućava takve postupke, po uzoru na iste takve zakone, posle Drugog svetskog rata 50-tih godina i bliže kod nas i u nekim zemljama u razvoju, ugledali smo se na to i videli da postoje komisije koje mogu da uđu u sporazum kad ima više izvora za opoorezivanje, s jedne strane, a, s druge strane, videći da ova komplikovana materija, zbog toga što su predviđene mogućnosti žalbe, može da se dovede u jedan veoma dug, sudski i drugi postupak, da se oteža rad komisije i - što je najvažnije, posle glasanja - da dođe do naplate, i to debele, najveće mogućne, da bismo mogli da vratimo maksimum sredstava našem narodu.
Jedini cilj ovog člana je bio i ostaje da omogući što efikasniju i bržu naplatu onoga što naš narod traži, a to je naplata poreza.
Očigledno je da odredbe koje su bile u ovome zakonu (prešao sam na stav Vlade), hoću da citiram član 13. koji treba da obezbedi jednu efikasniju i bržu naplatu, naišao je na jedno veliko i široko razumevanje ne samo pozicije, nego i opozicije. Naime, kada bi se ovaj član brisao, život bi bio lakši za Vladu. Evo, sada opozicija pokušava da privuče sumnju na ovo što radi i RUJP i komisija, koja će ostati.
S druge strane, moja odgovornost u ime Vlade mi nalaže da kažem da će brisanje tog člana otežati rad, otežati naplatu i da ćemo, najverovatnije, uspeti da prikupimo manje sredstava od ovog zakona.
Međutim, između više sredstava i brže naplate, što je uvek cilj izvršne vlasti, pošto želimo da imamo određene rezultate ovoga, i neke sumnje koja bi bila privučena na rad i ovaj zakon koji je izuzetno važan i ima, ponavljam, pre svega moralnu pozadinu, prihvatamo brisanje ovog člana. (Aplauz u sali.)

Kako verovati čoveku koji u periodu od 5 minuta prvo počne i kaže vam da nikada neće dovesti u pitanje vaš moral, a posle 3,5 minuta ga dovodi u pitanje?  To je prvo pitanje.
Druga stvar koju bih hteo da napomenem, pošto se ticalo Rusije, hteo bih samo da kažem da je gospodin Čubajs danas predsednik ruskog EPS-a i velika je bila čast za mene da sretnem predsednika Putina prošle nedelje. Sastanak koji je predsednik Putin imao sa visokom delegacijom, sa predsednikom Koštunicom i premijerom Đinđićem, dao je izuzetno dobre rezultate. Kao što znamo imaćemo mnogo stabilnije i dobre mehanizme za nabavku gasa, stabilizujemo naše trgovinske relacije sa njima i velika je bila čast i zadovoljstvo da vidimo da je predsednik Putin izjavio po povratku u Moskvu da su razgovori u Beogradu bili izuzetno povoljni, da nije bilo nijedne razlike između viđenja Rusije, Ruske Federacije, i Savezne Republike Jugoslavije i Srbije. Rusija i Srbija, Rusija i Jugoslavija svakog dana imaju tešnje relacije. To je jedna izuzetno važna relacija koju imamo, jedan važan saveznik i mi ćemo tu relaciju i te kako gajiti.
Samo zadnja napomena koja se tiče morala i institucija, i to je možda samo jedna, ako želite, i lična pouka. Naravno, da ono što radi Vlada i ono što radi parlament ne treba da zavisi samo od kvaliteta ljudi. Kao što neko reče, svako je pošten dok ne dođe do nekog velikog iskušenja i onda se dokaže koliko je poštenje i moral tog čoveka. Za mene garantujem, a što se tiče dokaza o tome, to treba da se dokaže svaki dan i na meni je i na svima da to dokažemo svaki dan.
Pouka i ovog člana 9, ako mogu da vratim diskusiju ponovo na to, je da očigledno, ne samo iz redova opozicije, nego i iz DOS-a, pokazuje se da nam predstoji jedan veoma dug i mukotrpan put vraćanja poverenja u institucije, u institucije vlasti, u Vladu Republike Srbije, u upravu, u komisije koje formiramo. Očigledno da to poverenje nije i dalje na tom nivou gde bi trebalo da bude, a siguran sam da daljim radom Vlade, daljim izlaganjem veoma široko javnosti, i transparentnošću u radu Vlade i ovog parlamenta, da ćemo dosta brzo vratiti to poverenje građana, vratiti poverenje privrede, vratiti poverenje Skupštine. Na nama je da radimo, a očigledno da nismo stigli do onog nivoa koji je bio poželjan. Zbog toga, ponavljam, slažemo se u ime Vlade Republike Srbije da se briše taj član. Biće manje novca, manje i sporije će doći, ali ako je to odraz našeg stanja i uzajamnog poverenja koje imamo u našim institucijama, to je slika naše zemlje.
(Poslanik Vojislav Šešelj traži repliku.)

 Kao ministar finansija moram da pratim koliko koštaju ove sednice i prosto je neverovatno da ovde već sat vremena postoji jedna procedura, a nisam pravnik i ne znam u zarez Poslovnik, pokušavam da ga naučim na svakoj sednici pomnije i bolje. Čini mi se da je za naš narod prosto neverovatno i naročito sa strane opozicije da pravi takvu opstrukciju sat i po kada se njihov zahtev da se briše jedan član prihvata.   Ako mogu još jednom da ponovim da prihvatam amandman gospodina Pal Šandora i nadam se da smo  time završili ovu diskusiju.